Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je predlog amandmana poslanika iz poslaničke grupe DOS i dužan sam da ponudim neko obrazloženje na osnova koga su naši predstavnici u Odboru za bezbednost uskratili podršku ovom amandmanu. Tačno je da je pitanje kontrole veoma ozbiljno i da u tom poslu neizostavno parlament mora igrati veoma važnu ulogu. To je moderno rešenje koje nalazimo u svim demokraski uređenim društvima, bez obzira na geografske pozicije. Međutim, ovim amandmanom bi zapravo parlament na sebe preuzeo i izvesnu upravnu funkciju. To je problematično sa više aspekata, pre svega zbog toga što je reč o specifičnom poslu za koji parlament na takav način nije nadležan, niti može to da radi u skladu sa internim aktima republičog parlamenta i sa svim onim što bi zapravo parlament bio dužan da radi.
Mi možemo kao parlament da pokrenemo pitanje kontrole rada službe, odnosno bezbednosno-informativne agencije, da otvorimo pitanje kompetentnosti kadrovske politike koju ona vodi, da od Vlade zatražimo objašnjenje za pojedine poteze koje je Vlada povukla, ali ne možemo mi da dajemo pozitivno ili negativno mišljenje.
Ne vidimo, praktično pokušavam da objasnim, na kakav način bi se rešila situacija u kojoj bi parlament dao negativno mišljenje na osnovu svog umetničkog utiska, jer smo to tako otprilike nazvali u nekim drugim situacijama, pogotovo kad u Zakonu o radiodifuziji, kada smo imali onaj problematičan amandman, gde se utvrđivala politička podobnost bez jasnih kriterijuma.
Ovde je pitanje kriterijuma, na osnovu kojih kriterijuma parlament može dati pozitivno, odnosno negativno mišljenje i da li to mogu da urade samo članovi Odobra za bezbednost ili je to tema o kojoj treba Skupština da raspravlja.
To je proces koji je mnogo širi od suštinski veoma dobre inicijative i namere da se i Skupština pojavi kao akter ovog veoma važnog posla. Ali, rad Odbora je neizostavno vezan za rad Skupštine i to nas uvodi u proceduru u kojoj bi se Skupština bavila kadrovskim pitanjima za koja je nadležna Vlada.
Ako to pokrenemo sa pitanjem direktora bezbednosno-informativne agencije, onda ćemo sutra raspravljati o direktoru EPS-a, prekosutra o direktoru Aerodroma "Beograd", jer su sve to zapravo nadležnosti Vlade. Mi smo tu da u svakom trenutku otvorimo pitanje kompetentnosti, odgovornosti i da apsolutno vodimo proces kontrole, onako kako je to predviđeno i ovim zakonom.
Imam kod sebe dokumentaciju o kontroli rada sličnih službi u svetu. Nemačka, Sjedinjene Države, Italija, Velika Britanija, Ukrajina, Slovačka, Republika Mađarska, Rusija, Rumunija, Slovenija, Poljska, Bosna, Republika Srpska, Hrvatska, Češka, Litvanija, sve zemlje su to rešile na ovakav način.
Dakle, ništa nije autentično naše rešenje, već su primenjeni oni principi koji su se pokazali kao funkcionalni i opravdani. Kontrola je jedna tema, upravna funkcija i pravo Vlade da vodi takvu vrstu politike je nešto što je u nadležnosti izvršne vlasti i mi kao zakonodavna vlast sa tim ne bi trebalo da imamo veze na takav način.
