Uvaženo gospođo Mićić, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, mislim da je dobro da malo spustimo ton. Nepotrebno je, imam utisak da ovaj zakon donosimo za 250 narodnih poslanika, valjda donosimo za Srbiju i za sve ostale. Prema tome, nemojte tako, dajte da radimo.
Predlažem da, ako mi dozvolite, govorim o ovom prvom zakonu o organizovanom kriminalu. Ako samo ovaj zakon pročitate pažljivo, videćete da nema valjanih razloga za njegovo donošenje. Ne bih se složio sa prethodnim kolegom koji je tvrdio da je SPS protiv donošenja zakona o korupciji, odnosno o organizovanom kriminalu.
Ne, mi smo protiv ovakvog teksta koji nije celovit, koji nema dobre razloge, gde nije primenjena prava metodologija za donošenje jednog ovakvog zakona, koji nema svoju strukturu i strategiju. To je razlog zbog čega smo protiv, a ne to što vi navodite, da se mi plašimo. Dajte da to rešimo, donesite pravi zakon.
Nemojte da dozvolite da se mi, narodni poslanici, posebno opozicija, bavimo nekim Sizifovim poslom. Vlada predloži tri zakona po hitnom postupku, povuče dva. Mi pišemo amandmane, proučavamo zakone, pripremamo se za sednicu, a kad dođemo na sednicu, šta? Da li smo pre mesec i po dana usvojili Zakon o lokalnim izborima? Tada smo ukazivali, bilo je sedam amandmana koji su govorili o izboru.
(Glas iz sale: Nije to na dnevnom redu.)
Na dnevnom redu je sve to, na dnevnom redu je zakon koga ćemo menjati za mesec i po dana. Prema tome, ovaj zakon ništa ne rešava. Taj Sizifov posao je upravo to. Vi znate da je Sizif bio starogrčki kralj koga su, po legendi, bogovi osudili da gura onaj kamen, pa da se ponovo vraća nazad; mi svakog dana donosime amandmane, a vi te zakone gurate nazad.
Ako se pogleda naziv ovog zakona, a on glasi - Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala - i ako uzmete da se u članu 2. tačka 1) kaže "protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ", onda je ovaj zakon trebalo uputiti saveznom parlamentu, a ne republičkom, jer se na ovom nivou države ništa ne rešava.
Drugo, šta se rešava ovim zakonom? Baš ništa. Ona osnovna pitanja nismo razrešili, sem što postoji funkcija specijalni tužilac. On je mogao biti državni tužilac, s obzirom da gospodin Batić, koji se vidim slaže s tim, predlaže Srbiju kao suverenu državu, onda bi pravi naziv bio državni tužilac. To je prava stvar.
Zatim, ako se pogledaju ove druge službe, šta formiramo - specijalno odeljenje. U nekim zapadnim zemljama uglavnom postoji federalni sud, postoji federalni tužilac koji ima ingerencije na čitavoj teritoriji jedne države, bez obzira da li tu ima 50 država, tri ili dve, kako je slučaj kod nas, kako će se zvati Srbija i Crna Gora. Ovaj naziv Savezna Republika Jugoslavija će se verovatno promeniti vrlo brzo, pa je i to razlog zbog čega to ne bi trebalo prihvatiti.
Dalje, predviđa se da, recimo, ingerencije nad ovim ima Okružni sud u Beogradu. Šta je sa drugim okružnim sudovima? Šta je sa Okružnim sudom u Nišu, da li postoji? Šta je sa Okružnim sudom u Novom Sadu? Šta je sa Okružnim sudom u Kragujevcu? Znači, to su sudovi drugog reda? Mi moramo formirati sudsku službu, da li će se zvati specijalno ili federalno odeljenje, ona će biti nadležna za teritoriju čitave Republike i iznad svih ostalih ovih sudova.
Ono što je takođe važno, neko danas reče da će spcijalni tužilac, koji je specijalan samo po nazivu, gospodine Jovanoviću, biti nezavisan. Kako će biti specijalni tužilac nezavisan ako ga imenuje republički javni tužilac i ako mu platu daje republička Vlada. On će, normalno, raditi za Vladu, kao što je u svim državama.
Zašto ne predložimo da tog specijalnog tužioca bira parlament i da parlamentu odgovara? Zašto bežimo od toga? Ne može funkcionisati ovo, videćete, pokazaće praksa. Uostalom, mi smo na jedno dvadesetak zakona dokazali da smo bili u pravi prilikom predlaganja amandmana. Ponavljam još jednom, ne kritikujemo zakon, nismo protiv takvog zakona i svakako bismo glasali za njega ako bi on ovo rešavao na neki drugi način.
Dalje, rešava se toliko na osnovu ovih dvadesetak članova. Ima toliko konfuzija, toliko ima preplitanja u toj hijerarhiji, da ni sami kriminalci neće moći da se snađu, a oni su obično vispreni ljudi. Što je najteža stvar, što verovatno niste primetili, imenujemo specijalnog tužioca na dve godine. Zašto na dve? Član 16. traži od njega da mora da čuva tajne. Koje tajne, ako mi na dve godine stalno biramo tužioce, kao da su to neki opštinski šerifi. Možda može, jer sada bivšeg predsednika SRJ oslobađamo čuvanja državnih tajni, pa možemo i tog šerifa.
Član 7. je još interesantniji: "Republički javni tužilac može, na predlog Specijalnog tužioca, da uputi u Specijalno tužilaštvo" ... i druga lica na devet meseci. Razumeo bih to ako bi, recimo, to bila žena, pa na devet meseci, zna se onaj period koliko ona može da radi, ali mi nije jasno da na devet meseci upućujete ljude da radne jedan ovako odgovoran posao. Ne radi se o hapšenju, pohapsite koga hoćete.
Potom, uzmite treći deo člana 15. - podaci o imovnom stanju. Ovde se vodi briga o imovnom stanju lica koja će raditi u toj službi, a ne o kriminalcima koje ćemo hvatati. Recimo, formira se specijalno odeljenje ili specijalni zatvor u, valjda, Okružnom zatvoru u Beogradu, a ne vidi se kako ćemo mi do tih zatvorenika doći, do tih kriminalaca. Verovatno će ministar Mihajlović raznim pedagoškim merama da ih ubedi da oni sami uđu u zatvor i da mi samo zatvorimo vrata.
Pa, možda će ovi iz Beograda i doći, ali iz unutrašnjosti, to je već dalje.
Dame i gospodo, dobro sam pročitao ovaj zakon, ali se on jednostavno amandmanima i raznim izmenama ne može promeniti i zato predlažem da se uradi ozbiljniji zakon o krivičnom gonjenju i protiv organizovanog kriminala, da bismo mogli praktično da funkcionišemo. Hvala.