Dame i gospodo narodni poslanici, kada se predlaže jedan novi zakon pretpostavlja se, da pre svega mora postojati jasno definisana oblast koja će obuhvatiti odredbe zakona koji se donosi, a isto tako i ciljevi koji se žele postići ovim zakonom. Kada smo dobili ovaj zakon, verovatno svi vi ste mislili da ta zaokružena oblast mora da postoji.
Čitajući napise iz novina, ne vidimo da je ta oblast zaokružena, mada pojave i ono što se dešava u javnosti drugačije govori. Kako drugačije protumačiti, ako čelnici MUP-a i čelnici ove vlasti kažu da u Srbiji nema organizovanog kriminala, da mafije nema i da je mafija sistemski poražena; ili, ako ministar unutrašnjih poslova kaže da oni jasno znaju da u 50 gradova, kojih 50 gradova, postoje centri moći organizovanog kriminala i da znaju i prve ljude.
Prema tome, ako je to tačno i ako postoji organizovan kriminal, onda jednostavno i treba taj zakon da se donese. Ako se pozivamo na izjave čelnika i ako se kaže da je u Jugoslaviji kriminal tri puta manji nego u okolnim zemljama, kao što su Rumunija, Bugarska i Hrvatska, onda je jasno da zakon o posebnim merama za suzbijanje kriminala, gonjenje počinilaca kriminalnih dela, nije potreban. Nešto nije u redu; ili nije istinito ono što su čelnici ove vlasti govorili da nema kriminala, a svedoci smo da se pojavljuju neki vidovi koji do sada nisu bili poznati kod nas, kao što su otmice viđenijih ljudi.
Prema tome, jedan oblik postoji i kakav bio da bio, sigurno da iziskuje borbu protiv svih vidova i svih oblika kriminala. Odmah da bude jasno svima, poslanici SPS-a i svi članovi SPS-a su apsolutno za borbu i eliminaciju svih vidova kriminala i iskorenjivanja tog zla koje se pojavilo u Srbiji. Ovaj zakon, plašim se, da ne bude isto kao i Zakon o ekstraprofitu, dakle nedorečen i selektivan zakon. Kao što se onaj odnosio samo na preduzeća i na pojedince koji su pripadali bivšoj vlasti...
Ako ste vi demokrate, gospodo, izvolite ovde da govorite, da li vas je mati tako vaspitala da se ponašate?
Prema tome, ako postoji, onda nemoguće da čelnici izjave da toga nema. Ovaj zakon je jednostavno nedorečen, on je segmentan.
Kaže, u prvom članu, da se ovim zakonom uređuju obrazovanje, organizacija, nadležnosti i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnog dela. Čitajući zakon, sem onog drugog člana koji kaže, između ostalog, koja su to krivična dela, pa podrivanje ustavnog poretka Republike Jugoslavije, zatim protiv prava čoveka i međunarodnih humanitarinih prava, pa prodaja oružja, municije, opojnih droga, stavljanja u promet itd, posle se ne vide koje su to posebne nadležnosti i koja su to posebna ovlašćenja ljudi koji treba da se bore protiv organizovanog kriminala.
U izlaganju predsednika Vlade gospodina Zorana Đinđića, shvatio sam da on ne obrazlaže ovaj zakon, već odredbe zakona koji stvarno treba da dođe, pa da se opreme te policijske službe koje će pratiti i goniti počinioce najsavremenije, da se uvede pojam zaštićenog svedoka, da obezbeđenje i posebne mere zaštite dobiju sudije i oni koji stupaju u borbu protiv kriminala.
To sam očekivao i ovaj zakon da ima. Međutim, ovde, sem ova prva dva člana, uvode se specijalni termini, kao specijalno tužilaštvo, specijalni javni tužilac, specijalno odeljenje u sudu, specijalna jedinica u policiji i specijalna pritvorska jedinica. Da li to znači da samo uvođenjem termina "specijalni", mi se u stvari upuštamo i dobijamo borbu protiv kriminala.
Ne vidim da to nije moglo i do sada. Tu je ministar pa može i odgovoriti. Mislim da svaki starešina u svom resoru može nekada odrediti vanredne mere i dati uputstva svom odeljenju ili svojoj jedinici kako da se postupa. Sigurno, za pojavu koja do tada nije bila, on kao starešina mora organizovati službu tako da bude spremna i za borbu protiv tog zla, ako se nije do sada pojavljivalo. Mislim da su postojeći krivični zakoni u stvari sve predvideli i nema nijednog novog krivičnog dela koje u njima nije predviđeno.
Isto tako, ne vidim ni da nadležni organi i organizacije nisu mogli da se organizuju bez tog termina "specijalni", da se upuste u borbu sa organizovanim kriminalom. Ali, ako je već potreban taj naziv, onda je ovaj zakon dobar u tome što je doneo to da ima specijalno tužilaštvo, specijalni sudija, specijalna jedinica policije, specijalno odeljenje u pritvorskoj jedinici, ali je onda to samo jedan segment zakona koji treba da reguliše ovu oblast o organizovanom kriminalu.
Dakle, plašim se da je ovo samo veza da bi se moglo reći da je prethodnih 10 godina, pošto samo to možete da kažete i samo to govorite u zadnje dve godine, ne obazirući se na to da već dve godine vi vladate, u stvari bilo doba gde se pojavio kriminal, da vežete ljude iz vrha te vlasti za kriminalne pojave, samim tim da bi mogli skrenuti pažnju javnosti sa problema koji se dešavaju i da se ti ljudi optuže.
Kako drugačije protumačiti član 2. u ovom zakonu. Član 2. stav 2. kaže da je, između ostalog, protiv čovečnosti i međunarodnog prava taj deo koji se može tretirati da ima organizovanog kriminala. Da li to znači da ćemo sada sve one ljude koji su na haškoj optužnici podvesti da imaju veze sa organizovanim kriminalom i povezati, jednostavno, da je to unapređenje onog zahteva Haškog tribunala da se i takvi ljudi "privedu pravdi" i da se po potrebi proslede u Hag. Da li to znači da će se svi oni koji su na optužnicama, tajnim i javnim, a svaki dan je sve više tajnih i javnih, pod ovu tačku 2) podvesti i da ih naše pravosuđe, odnosno ti nadležni organi nesmetano privedu i, ako im ne sude ovde, da ih proslede u Hag.
Zbog toga mi socijalisti imamo bojazan da će ovo biti selektivan zakon, zakon koji će se opredeljivati prema samo jednoj grupi ljudi. Mi smo za zakon koji će jednako tretirati svakog kriminalca i sve počinioce krivičnih dela, bio on amaterski ili organizovani kriminal. Hoćemo da svi stanu pred zakon. Siguran sam, svi do jednog poslanika SPS, ne da ima jednu ruku, nego da ima sto ruku, dići će da se takav zakon usvoji i da se svi ti kriminalci privedu pred lice pravde.
Prema tome, tražimo da to bude sveobuhvatan zakon, da bude zakon neslektivan, da se odnosi jednako prema onim kriminalcima koji su sada blizu režima i prema onim za koje smatrate da su bili blizu onog režima. Dok god smatrate da ima loših i dobrih kriminalaca, onih koji mogu da rade šta hoće i da ih proglasite uspešnim biznismenima, koje nije obuhvatio Zakon o porezu na ekstraprofit, jer su nedodirljivi, dok god smatrate da takvi mogu da postoje, nijedan zakon neće biti dobar.

Reč ima narodni poslanik Ljubodrag Grbić, poslanička grupa DOS, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Branko Ružić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, Nova demokratija pozdravlja napore Vlade, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde da Srbija bude država slobode, pravde i bezbednosti. Polazište Nove demokratije je da je ekonomska, politička, verska, kulturna, ekološka, informatička, sigurnost i bezbednost pojedinca, bez obzira na versku, nacionalnu pripadnost, suština bezbednosti društva i države i mera učinka svih izvršnih, zakonodavnih i sudskih vlasti. Rešavanje problema o kojima je reč je kompleksno pitanje i daleko je od toga da je rešenje problema u jednom zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ili  zakonu  o agenciji za državnu bezbednost. Donošenje ovih zakona smatramo normalno potrebnim merama za podizanje kapaciteta, odgovornosti i efikasnosti institucija države u oblasti bezbednosti, o kojoj je ovde reč.
Uvaženi poslanici, parlament Srbije nije još doneo strategiju o nacionalnoj bezbednosti, iz koje bi se mogli jasno da vide faktori ugrožavanja njene bezbednosti, izvori i metodi geopolitičke, ekološke, informatičke, ekonomske, verske i nacionalne karakteristike tih faktora. Istini za volju, razlozi za nepostojanje ovih dokumenata stoje u nemaru institucija savezne države. To otežava osnovnu orijentaciju i građana i institucija.
Pomenuo bih samo neke aspekte koji ukazuju na složenost pojave organizovanog kriminala, čije rešavanje zahteva, pre svega, primenu savremenog zakonodavstva i pravnih standarda, visoku profesionalnost u vođenju službi, saradnju javnosti, upotrebu mnogih znanja: ekonomskih, pravnih, etnoloških, informatičkih, biohemijskih, bioenergetskih, ekoloških i slično.
Uvaženi poslanici, po mojim saznanjima, prostor Srbije je prostor delovanja ispostava međunarodnih kriminalih kartela i sindikata za opojne droge, prostituciju, cigarete, oružje i pirateriju svih vrsta. Na našem području deluju sive nomenklature, sa političkim ciljevima obnavljanja nekih ili svih elemenata doskorašnjih autoritarnih sistema vlasti u regionu.
Njihove mreže deluju destabilizujuće, sa namerom geopolitičkog preusmeravanja i zaustavljanja evroatlanske orijentacije naše zemlje. Te mreže imaju vidljive i nevidljive ekonomske i političke nomenklature. Naravno, postoje mreže sa više nivoa i oblika i sa klasično terorističkim namerama u ostvarivanju etnonacionalnih ciljeva, pre svega, odvajanje teritorija i delova Srbije i pripajanje drugim državama.
Osnovna karakteristika u delovanju ovih mreža kriminalnih međunarodnih kartela je omekšavanje struktura i institucija države i njihovo prilagođavanje ciljevima tih mreža. Omekšavanje kroz stapanje kriminalnih mreža, kartela i države ne odvija se uvek, niti po pravilu kriminalnih piramida na nacionalnom planu. Radi se o perfidnim strategijama ad hoc sporazumevanja, najčešće na bazi ucena ili korupcije pojedinih pripadnika u najosetljivijim delovima administracije i uprave. Pojedinci često i ne znaju jedni za druge.
Da pomenem samo neke opšte informacije koje su mi dostupne. Na primer, Svetska carinska asocijacija saopštila je podatak da je količina cigareta registrovana na izlaznim carinskim deklaracijama u svetu za prošlu godinu za 40% veća od količine registrovane na ulaznim carinskim deklaracijama, takođe u svetu.
Dakle, očigledno je da i velike kompanije koriste razne mehanizme za prodor u siva tržišta koja su visoko zaštićena od mogućnosti izgradnje fabrika ili liberalnijeg uvoza. Treba da pomenem i upozorenje domaćih proizvođača cigareta da se sa sivog tržišta još oko 300 tona cigareta liferuje na naš prostor, a sami zante da je mnogo urađeno na suzbijanju ovog krijumčarenja.
Ne mogu da ne uvažim pretpostavke da kriminalni karteli ovde funkcionišu. Neka vrsta mreža postoji. Ako postoje, postoji i visok rizik da visoki predstavnici administracije budu stopljeni ili primorani na saradnju sa kartelima, pre svega međunarodnog karaktera.
Poštovani poslanici, Nova demokratija podržava razvoj MUP-a kao servisa građana i profesionalnog, odgovornog, pomoćnog organa pravosuđa, koji neće imati ovlašćenja izvršne ili zakonodavne vlasti; u njemu će važiti evropski standardi organizacije ove službe, na principu - građanin u uniformi.
Ističemo još jednom da je problem složen i da se tiče celine funkcionisanja države. Želim i da pohvalim akciju policije na otkrivanju kriminalnih dela međunarodnog piraterijskog kartela. Prisutna su, sve više, i dela elektronskog internet kriminala. Otvara se pitanje zloupotreba internet mreže.
Faktički odgovori su poznati. Stručni, efikasni timovi i brza koordinacija državnih službi, njihove dobre komunikacije i opremanje, ali i snažne analitike i brze analize podataka u timovima različitih profesija. Potrebno je plaćanje izvora informacija. Znanja iz ove oblasti su veoma skupa. Strateški plan mora da bude - ubrzavanje naše integracije u bezbednosnu evroatlansku zajednicu država i naroda. Srbija u zoni centralne i južne Evrope ima centralno mesto. Njena strategija je integracija.
Naše unutrašnje slabosti, sa intencijama ka promenama u finansijskim ustanovama, privredno-političkim, bezbednosnim, upravnim, ne smeju da se pretvore u strateška kašnjenja i stvaranje prostora za nove autoritarne modele vlasti.
Nova demokratija će podržati uspostavljanje novog zakonodavstva iz oblasti dostupnosti javnih informacija, finansiranja političkih partija, nespojivosti funkcija nezavisnih organa za reviziju u oblasti budžeta, revizije carinske deklaracije i slično. Raduju nas i veoma praktične stvari, koje je pre neki dan pomenuo ministar policije, o uspostavljanju rendgena za kontrolu roba na carinama. Mi u poslovima ove prirode vidimo jedinu šansu da kao građani već 2004. godine steknemo pravo na Šengen vize, koje danas imaju građani Bugarske i Rumunije.
Za nas građane to je veliko očekivanje i bićemo zahvalni svakome ko nešto čini na tom putu. Istovremeno, to će biti mera ispunjenosti osnovnih bezbednosnih standarda u Srbiji. Posle donošenja ova dva zakona u Srbiji, građani će biti sigurno mnogo bezbedniji i sigurniji, a to je najvažnije. Stoga će ih poslanici Nove demokratije zdušno podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, poslanička grupa SPS-a, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Pal Šandor, poslanička grupa DOS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, organizovani kriminal je opštedruštveni problem koji je prisutan, nažalost, kako kod nas, tako i u većini zemalja širom sveta. Ono što je suštinsko pitanje ovde je da prvo ustanovimo da li organizovanog kriminala ili mafije u Srbiji uopšte ima, imajući u vidu raznorazne izjave upravo čelnika iz redova predlagača ovog zakona, koji su govorili "da mafija ne postoji, da je mafija sistemski poražena, da se zna ko su glavni mafijaši, gde su centri organizovanog kriminala".
Dakle, ukoliko donosimo ovaj zakon znači da mafija nije sistemski poražena, a ukoliko nije sistemski poražena znači da postoji otvorena mogućnost da ima veze i sa sistemom. Najnovije invencije, poput specijalnog tužioca, predsednika posebnog odeljenja okružnog suda, predsednika posebnog odeljenja apelacionog suda, starešina službe, direktora agencije, jednostavno neće dovesti do rešenja organizovanog kriminala.
Tim terminološkim zaoštravanjem neće se mnogo postići na polju borbe protiv organizovanog kriminala, s obzirom da ovo više liči na jedan politički marketing, nego na dobru volju da se taj problem reši.
Što se tiče samog zakona, u tački 2) člana 2. predloženog zakona uvodi se mogućnost po kojoj bi praktično svi koje Haški tribunal optužuje za dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava budu proglašeni eksponentima organizovanog kriminala, uz opcije da po potrebi, zbog nacionalne ekonomije, budu eksportovani u Hag ili da im se sudi u zemlji.
Ne ulazeći u mogućnost da je bilo kršenja međunarodnog humanitarnog prava da li ipak, velika većina rodoljuba i ljudi koji su se borili i za vreme NATO agresije i za vreme terorističkih napada na Kosovu i Metohiji mogu da se podvedu pod tu definiciju - da su pripadnici organizovanog kriminala i da se poistovete sa onima koji su ogrezli u šverc cigareta, pranje novca i u druge poslove visokounosnog kriminala; da li uopšte između njih može postojati znak jednakosti.
Iz ovog predloga zakona, s obzirom da je najavljivan poslednjih dva meseca, vidi se da je predlagač imao nameru da kroz zakon o specijalnom tužiocu inauguriše ovlašćenja u borbi protiv organizovanog kriminala; međutim, zbog odijuma javnosti i reakcija eksperata, s obzirom da se inicijalnim predlozima dosta zalazilo u domen kršenja ljudskih prava, poput poslovične babe, koja je dala groš da uđe u kolo, a sada daje tri da izađe, odustao je od prvobitne ideje i pošto je već dosta ustalasao javnost, nama ovde u Narodnoj skupštini predlaže nešto što je dijametralno suprotno od suštine, nudeći sistemom zamene teza nešto što će se baviti organizovanjem, a ne suštinom rešavanja problema.
Valjda, i verovatno zbog toga što zbog javnosti ne može sada nazad, a kada se sve usvoji uz veliku promociju preko sredstava javnog informisanja, deo javnosti će, naravno, misliti da je usvojen neki antimafijaški zakon, dok će onaj manji deo, među kojima smo i svi mi ovde, naravno i oni koji prate skupštinska zasedanja, razumeti da umesto zakona kojim se preciziraju nadležnosti, ovlašćenja i postupanja u borbi protiv organizovanog kriminala, praktično je usvojen samo zakon kojim se definišu organizacijske jedinice koje bi u toj borbi trebalo da učestvuju, a te organizacijske jedinice ovim terminološkim zaoštravanjem bi trebalo da u javnom mnjenju dobiju praktično na značaju.
Što se tiče Predloga zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, sama skraćenica za bezbednosno-informativnu agencija je BIA i to verovatno treba da asocira, s obzirom da smo navodno ušli u demokratski svet, na CIA, pa bi verovatno sledstveno tome trebalo da imamo instruktore iz CIA; ili je to možda skraćenica od onog - i ja bih, ili - bi i ja; pa ako bi i predlagač, onda bismo i mi socijalisti zaista voleli neku efikasnu službu za poslove bezbednosti, ali naravno ne ovakvu i ne ovakvom dinamikom. Zašto?
Logično je valjda da se najpre unesu izmene i izvrši usaglašavanje sa ustavima i drugim relevantnim zakonima, kao i sa međunarodnim konvencijama, a sve to na osnovu neke strategije i koncepcije, koju nažalost već dve godine ne vidimo; tek onda se mogu koncipirati moguća organizacijska rešenja, a s tim u vezi i promene u organizacijskim strukturama MUP-a i Vlade.
Ovako, stiče se utisak da se predlogom prejudiciraju promene u Ustavu i relevantnim zakonima ili, ako to nije slučaj, onda su insistiranja na prihvatanju ovog predloga, pre njegovog usaglašavanja sa zakonskim dokumentima, u funkciji onoga što sam prethodno rekao; dakle, političkog marketinga i nepotrebnog umirivanja javnosti tezom da će se ovim predlogom, bez drugih promena, dobiti rešenje koje će biti progresivnije od postojećeg.
Što se tiče primedbi na ovaj predlog zakona, na član 17, taj član jasno definiše da je na zahtev Skupštine i Vlade direktor agencije dužan da podnese izveštaj. Naravno, što se tiče Vlade, jasno je kome će taj izveštaj biti dostavljen, ali što se tiče Skupštine treba precizirati kome će zaista biti dostavljen. Dakle, kome u skupštini, predsedniku, Odboru za bezbednost, poslanicima ili nekom drugom, ali pre svega toga moramo da znamo da li će skupštinska većina uopšte i zahtevati podnošenje jednog takvog izveštaja.
Što se tiče člana 25. stav 3. treba dati odgovor kako, kada i čime će Vlada bliže urediti pitanje, s obzirom da se samo govori o bližem uređivanju pitanja koje se odnosi na disciplinsku odgovornost radnika članova agencije.
Može se polemisati o razlozima za donošenje ovog zakona; ako komentarišemo tvrdnju u trećem stavu da se veća efikasnost i zakonitost u obavljanju tih poslova može obezbediti formiranjem posebnog državnog organa, zašto to onda ne bi moglo da se uradi dogradnjom postojećih zakonskih propisa.
Takođe, kaže se da je potrebno obezbediti dodatna sredstava, a mi smo već izglasali budžet, složili se sa svim što je traženo za funkcionisanje Ministarstva unutrašnjih poslova i iza toga stigli su predlozi zakona o transformaciji Ministarstva unutrašnjih poslova, a kao rezultat toga potrebna su nam opet dodatna sredstava i za specijalnu službu za borbu protiv organizovanog kriminala.
Sada naravno i za agenciju, i ko zna zašta će biti još potrebno. Da li je racionalno uvećavati troškove, da li je bilo neophodno po svaku cenu posezati za rešenjima koja znače tzv. reformisanje MUP-a, umesto da su izvršene promene u organizacijskoj strukturi i s tim u vezi odgovarajuće redukcije; nadam se da se nepoverenje između premijera i ministra unutrašnjih poslova neće odraziti na ponovno povećanje budžetskih sredstava koja treba da se utroše za delovanje MUP-a. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, poslanička grupa DOS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Toma Bušetić, poslanička grupa SPS.

Poštovane kolege, odmah da kažem da nisam stručnjak za ovu oblast, ali prosto kao građanin i poslanik osećam potrebu da kažem nešto o ovim problemima, tim pre što posle dugo vremena sada prvi put Skupština razmatra ovakve predloge.
Ono što me je generalno ponukalo da kažem nešto o ovim zakonskim predlozima je to što mislim da nije obezbeđena civilna kontrola u dovoljnoj meri, odnosno ta civilna kontrola je u stvari formulisana prilično, ustvari na nejasan način. Voleo bih više da i u jednom i u drugom zakonu tačno znamo ko je kome odgovoran i kako ti mehanizmi funkcionišu.
U ovom članu 5. se kaže da je specijalni tužilac podređen samo Republičkom javnom tužiocu. Ima jedan predlog koji je meni vrlo blizak, i to grupe iz DOS-a, da bude podređen Narodnoj skupštini koja ga imenuje itd.
Mi ovde uopšte ne znamo da li će on nekome da podnosi izveštaj, kada, kako, u kojim vremenskim razmacima, da li ima pravo da odbije, šta će da uradi; to može izgledati besmisleno kada smo u prilici da smo vlast pa znamo informacije iz prve ruke. Šta će se dogoditi kada mi eventualno sutra budemo opozicija. Kako ćemo isti mi kontrolisati vlast, a znamo vrlo dobro šta su nam javni tužioci i cela ta služba, radili u proteklih 10 godina, a nekome u proteklih 20 i 30 godina.
Prema tome, mislim da mora da se kaže kako to funkcioniše. Ako ostane ovako da je podređen, samo Republičkom javnom tužiocu, onda da su izveštaji koje njemu podnosi dostupni Skupštini da ih razmatra ili da se dostavljaju Skupštini ili nekom drugom. Ako mi to budemo zatražili, eventualno od Skupštine, odnosno od Javnog tužioca, on to ima pravo da odbije.
Prema tome, mehanizme kontrole, kojih u ovom zakonu nema, mislim da bismo morali vrlo precizno da odredimo.
Isti je slučaj sa zakonom o informativnoj agenciji. Tu se u članu 5. kaže - da radom agencije rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada. Moram da kažem da se meni ne sviđa što on nije odgovoran ministru policije, a to znači da između njih može da dođe do surevnjivosti; to znači da ministar policije i direktor agencije mogu da rade suprotno jedno drugom, a to znači da između dve službe, kao što to imamo često u životu, može da dolazi do utakmice, do međusobne netrpeljivosti itd.
Mislim, i meni ta ideja da direktor gotovo nikome nije odgovoran, odnosno da je odgovoran Vladi u celini, pogotovu kada su vlade koalicione, kada moramo da vodimo računa a kojoj će on onda stranci ili kome će da bude blizak, da to rešenje nije dobro. Ko će da ga obara; na koji način da postavlja pitanja tom direktoru; ko će da ga kontroliše? Vlada, odlično. Mi moramo da imamo nekog drugog kao narodni poslanici koga mi moramo da kontrolišemo.
Prema tome, meni je mnogo logičnije, ako je potrebno da ta služba bude odvojena, da ona bude podređena svakidašnjem ministru unutrašnjih poslova ili, molim vas, da se kaže nekom drugom ministru.
Ali, ne može da za rad te službe bude generalno odgovorna Vlada, a to znači i svako i niko. Da bismo postavili na ispit i oborili direktora agencije, mi moramo da obaramo predsednika Vlade. Možda nećemo da obaramo predsednika Vlade zato što dotična agencija ne radi dobro.
U članu 17. kaže ovako: "Na zahtev Narodne skupštine i Vlade, direktor agencije dužan je da podnese izveštaj". Ovo je još gore od onoga što je rekao gospodin Šešelj. On je rekao - na zahtev Vlade; a ne kaže se - ili Narodne skupštine; nego, ako dobro shvatam ovo što je napisano, na zahtev Vlade i Narodne skupštine, što će reći da ta dva zahteva moraju međusobno da budu usaglašena.
Kada će se to, molim vas, dogoditi u praksi? Mislim gotovo nikada. Prema tome, tu piše - znači na zahtev Skupštine i Vlade, pa će Skupština da zatraži, a Vlada potvrdi, a onda direktor podnosi i to tako piše.
Više bih voleo da piše "na zahtev Narodne skupštine ili recimo Vlade", ili da piše samo na zahtev Narodne skupštine da on mora
da podnosi izveštaj; i kada, voleo bih da piše ovde barem jednom godišnje. Ako su to stvari koje su bitne za sigurnost države, za sve građane, mislim da bi trebalo u zakonu pisati da on izveštaj podnosi po automatizmu jednom godišnje, kao što Vlada podnosi izveštaj o svom radu jednom godišnje po automatizmu; kao što mi svake godine usvajamo budžet za narednu godinu, tako on u nekim vremenskim rokovima nekada mora nekome da podnosi izveštaj. Ovako ćemo doći u situaciju da direktor agencije nikada nikome ne podnosi izveštaj i da stalno izbegava tu vrstu odgovornosti.
Shvatam da je u prirodi tajna službe da nikome ne podnosi izveštaj, ali mi valjda idemo ka tome kada civilno društvo hoće to da kontroliše. Ali, kako? Na zakonom precizno utvrđen način. Kada je prilika da to uradimo? Mislim, sada. Prema tome, morali bismo reći da je on dužan da podnese izveštaj najmanje jednom godišnje.
Što se tiče dalje još nekih pitanja, u članu valjda 19. kaže se da neka lica "učestvuju u vršenju kontrole rada Agencije". Koja su ta lica, bar iz zakona ne vidim, a možda je to nekome jasno. Mislim da ne mogu neka lica, neki građani u ime nas koji smo delegirali ili ne, učestvovati u kontroli agencija i mislim da to mora da bude onaj ko ima politički legalitet i legitimitet, a to je nešto što odražava sastav Skupštine ili nešto tome slično. Prema tome, potpuno će se ta služba osamostaliti i otuđiti ako nju budu u naše ime, ne pitajući nas, kontrolisala neka lica. Mislim da je to loše rešenje.
Ili, kaže se u članu 24: "U disciplinskom postupku protiv pripadnika Agencije isključuje se javnost". Shvatam da je to nekada potrebno; ali da li je potrebno da to bude pravilo? Mislim da bi obrnuto trebalo da bude, da je po pravilu taj proces javan, a da se o izuzetku može isključiti javnost. Ali, postavljati pravilo da se za one protiv kojih se pokreće disciplinski postupak i koji su radili nezakonito garantuje da će to biti tajno, mislim da to nije dobra logika. Znači, svaki proces je javan, a nekada, kada postoji interes države, kada to neko proceni i tako dalje, onda može javnost da se isključi. Mislim da tu treba takođe malo promeniti.
Ili, kaže: "Pripadnik Agencije svoje svojstvo dokazuje službenom legitimacijom". A kada? Kada hapsi nekoga, kada ga sprovodi, pre nego što ga uhapsi u toku tog postupka, kada je već ovoga koga je uhapsio, stavio u auto i tako; kada? Dođe čoveku i kaže - mi smo tebe odveli, a ko ga je odveo, ne zna.
Pitam -kada dokazuje? Mi moramo da kažemo - ako imate posla sa ljudima koji su iz ove agencije, kada su oni konačno, u poslednjem trenutku, dužni da vam se predstave - pa mi smo ti; da to znate, da ne mislite da je neko drugi.
Član 11. govori o tome da će agencija preuzeti dosijee, i to se govori u prelaznim i završnim odredbama (valjda u članu 27.). To je strašno važna stvar. Molim vas, u ovom vakuumu može da dođe do uništenja dosijea, bar mislim. Dosijei su strašna stvar.
Ispričaću vam više jednu anegdotsku stvar iz 1812. godine; imao sam prilike da čitam izveštaje policijskih doušnika "a-a", "b-b", "c-c", "z-z" i "y-y" sa jedne pozorišne predstave: "Crni Đorđije ili otjatije Beograda od Turaka". Da nije bilo špijuna, da nije bilo službe, ne bi bilo prve srpske pozorišne kritike.
Dosijei su, molim vas, strašna stvar i treba ih čuvati. Ali, ne treba dozvoliti da dođe do manipulacije. Danilo Kiš je na nekoliko mesta napisao da su dosijei i služba bezbednosti u Istočnoj i Srednjoj Evropi najbolji izvor književne građe dvadesetog veka. Prema tome, mora čovek ozbiljno da se odnosi prema tome.
Kod ovih kriterijuma preuzimanja ljudstva ne kaže se uopšte ili bar ja ne vidim, koji je kriterijum, da li će svi oni koji su bili u službi partijske države biti preuzeti? Prilika je da se sada, na jedan fini način, napravi lustracija, i da se oni koji su bili zaista trideset godina u službi partijske države izostave; ali, mi ne znamo koji su kriterijumi.
Ti kriterijumi bi morali biti javni, da znamo koji su. Šta, vratiće se u službu oni koji su nas deset godina tako, po zadatku, pratili, prisluškivali i pisali izveštaje - ne piše u zakonu da neće. Voleo bih da znam koji će biti kriterijumi? Ovde kaže da će se preuzeti u Agenciju. Pitam - kako će se preuzeti, na osnovu čega?
I naročito ovo, arhiva i drugi registrativni materijal itd. - to je za mene vrlo ozbiljna stvar, jer će to biti prilika, kada dođemo u jednu ozbiljniju priču, da vidimo ko je od ovoga sveta ko učestvuje u javnom životu bio direktni saradnik tih službi i u koje vreme? Mislim da to nas čeka, da otvorimo i tu priču.
Prema tome, pokušao sam da ukažem samo na nekoliko momenata, da moramo obezbediti veće mogućnosti kontrole i u jednom i u drugom zakonu i po tačno određenoj proceduri. Ako mi to ne budemo uradili, onda će te službe raditi po inerciji i onda će se izmaći kontroli svakidašnjih političkih struktura, odnosno onoga ko je na vlasti.
Tih detalja u zakonu nema i voleo bih da to, eventualno, ako je moguće, doradimo na ovaj način. Jedan deo su predložile kolege u amandmanima, vrlo sam sklon da npr. budu odgovorni Narodnoj skupštini, da Narodna skupština ima te mogućnosti ispitivanja, ali zaista mislim da je ovde potrebno biti vrlo precizan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, poslanička grupa SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo duboko uvereni da predlog ovih zakona neće značiti ništa suštinski, napredno, prosperitetno. Jednostavno, ovo je samo jedan marketinški potez, jedan propagandni potez Vlade Republike Srbije. Imajući u vidu da je u poslednje dve godine kriminal narastao do neviđenih razmera, Vladi je bio potreban jedan ovakav zakon, kako bi se, navodno, građani ubedili ili uverili da vlast čini sve na suzbijanju organizovanog kriminala.
Teško da će usvajanjem ovih zakona doći do smanjenja šverca duvana, droge, pa i ubistava, pljački, koje su svakodnevne.
Prvaci DOS-a, ministar Dušan Mihajlović i ministar Živković, više meseci unazad govore o tome da mafija ne postoji, da je mafija poražena. Ako bi to bilo tako, onda jednostavno ovaj zakon i ne bi bio potreban. Međutim, istina je sasvim drugačija. Mafija i organizovani kriminal su veći nego ikada, ali u ovom predlogu zakona nema odredbi i ovlašćenja o postupanjima u borbi protiv mafije.
Ovim zakonom na mala vrata se uvodi i mogućnost da se specijalne službe, znači i specijalni tužilac i ova služba za suzbijanje kriminala, ovlaste pre svega za potrebe Haškog tribunala, što je neprihvatljivo, jer se na neki način u istu ravan stavljaju branioci slobode ovih srpskih prostora i kriminalci, koji su ogrezli u švercu duvana, droge i svega ostalog.
Veoma je važno, predsednik Vlade je ovde govorio o tome da je i ovaj zakon napravljen po uzoru na zakone Evropske unije, na zakone na zakone SAD, želeo bih da podsetim, što sasvim sigurno ministar Mihajlović, kao dugogodišnji političar, ali i uvaženi profesor Vojislav Šešelj, vrlo dobro znaju, da i najbolji zakoni ništa ne znače ako nema dela.
Najbolji primer za to je Francuska. Samo pre nekoliko godina ministar spoljnih poslova (da mu ne govorim ime, mislim da bar ovi poslanici znaju) osuđen je zbog velike korupcionaške afere. Slično se dogodilo i sa generalnim sekretarom NATO pakta, onaj koji je bio pre Havijera Solane, Vili Klas. Dalje, govorimo o dobrim zakonima u Italiji - pa u Italiji, sva evropska štampa je pisala, Đulio Andreoti, koji je jedanaest puta bio ministar ili predsednik Vlade, bio vrh "Koza nostre". Ako treba, sva imena ću reći.
Molim vas, slična situacija bila je i u Nemačkoj, a sve to govorim iz razloga da svi ti zakoni, koji su doneti u Zapadnoj Evropi, ne znače mnogo. Žao mi je što predsednik Vlade nije ovde.
Jedan visoki funkcioner Šrederove stranke je svojevremeno imao veliku aferu pa je u Bundestagu pokrenuta istraga, pisale su sve novine, negde 1999. godine; a onda, Šreder ga je poslao na visoku dužnost, u jednu organizaciju koju smo mi veličali, kako će nam ta organizacija pomoći. Radi se o Paktu za stabilnost Jugoistične Evrope; pa smo čak donosili zakone, kažemo - Pakt za Jugoistočnu Evropu nam predlaže, a visoki funkcioner tog pakta je bio čovek koji je umešan u jednu veliku korupcionašku aferu, po rečima nemačke i cele evropske štampe.
Zato kažem - ne treba se mnogo oslanjati na te, navodno dobre, zakone sa Zapada, jer jednostavno, nama Zapad uglavnom to donosi. Mi ne dobijamo sa Zapada ekonomski razvoj, neke pare koje su obećane, ali organizovani kriminal i mafiju, to na velika vrata dolazi sa Zapada kod nas.
Naravno, to je sve bilo i to se sve dešavalo u zemljama Istočne Evrope, u zemljama tranzicije.
Evo, ministar Mihajlović je ovde prisutan, moje kolege su govorile o tome on je stalno pričao kako zna ko su najvažniji šefovi mafija u Srbiji, ali najvažniji razlog zašto oni nisu u zatvoru, kaže - nema dokaza. Bar imate neko iskustvo posle 5. oktobra, kada su mnogi socijalisti strpani u zatvore nezavisno od dokaza i tako isto uradite i sa ovima. Strpajte ih u zatvor, pa neka se traže dokazi ili neka oni dokazuju da su nevini i to bi bilo bolje rešenje. Neću da amnestiram sopstvenu stranku, bilo je velikih mangupa i u našim redovima, ali su krivične prijave zaradili uglavnom nedužni ili neki koji su bili sasvim sitni, a oni najkrupniji i dalje uživaju ili su sada u DOS-u.
Ministar Mihajlović je govorio o tome da MUP nije instrument Haškog tribunala. To jednostavno nije tačno i setimo se samo izručenja predsednika Slobodana Miloševića, braće Banović, Stakića. Nekorektno je od ministra Mihajlovića da govori o kriminalnoj prošlosti vlasti u prethodnih deset godina. Mihajlović je bio četiri godine u toj vlasti i nije korektno, nije fer i nije dobro. S druge strane, krajnje je nepristojno i od nekih koji su do juče bili sa nama, danas govore o nekom kriminalu u Srbiji, a njihovi šefovi su najbogatiji u Srbiji. Mislim na gospođu koja je govorila pre dva sata.
Na kraju, kada je reč o ovom drugom zakonu, kada govorimo o ovoj agenciji, mislim da je promašaj, jer je agencija u rangu ministarstva i odgovara uglavnom samo predsedniku Vlade. Parlament nema nikakvu kontrolu nad tom agencijom i agencija je iznad ministarstva, što je na neki način nelogično. Sasvim je jasno da, bez obzira na naše dobre namere, teško da možemo jedan ovakav predlog zakona prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Bora Stanimirović.