PETO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2002.

6. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li koristite narednih 10 minuta?
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Nastaviću sledećih 10 minuta. Vi to možete da uradite, ali će država onda ostati i bez vojske i bez policije. Tako se mora početi borba protiv kriminala: tamo gde je to  najbolnije; tamo gde lično poznajete ljude u organizovanom kriminalu i tamo gde su vam neku zaslugu napravili; pa kažite, za one zasluge veliko ti hvala, a sada za ovo što radiš ili što si radio ranije pred zakonom odgovaraš. Ne daj bože da kažem, ode glava, ne sme glava nikome otići, ukinuli smo smrtnu kaznu.
Vidite, stari režim nije bio u stanju da se obračuna sa organizovanim kriminalom. U vreme starog režima je započeto to organizovanje krupnog kriminala. Nekada su ti glavni kriminalci imali privilegovan položaj i uspevali su u svoje redove da uvuku pojedine policijske generale, državne funkcionere itd.
Međutim, tu se stvari promenom vlasti nisu promenile. Onaj koji je ranije bio vezan za krupni kriminal, za organizovani kriminal, za mafiju, i dalje je. Povećava se broj mafijaških ubistava. Kada pogledate koliko je ove godine likvidirano ljudi na beogradskom asfaltu, pa uporedite sa ranijim godinama, videćete da je došlo do povećanja. Dešava se i nešto što ranije nije bilo prisutno. Ranije nismo imali ovakve slučajeve otmice. Dešavalo se ranije da grupa kriminalaca otme nekog kriminalca ubicu, pa ga drži danima, saslušava pod batinama, mukama, seku mu telo da iznude neka priznanja, pa ga likvidiraju. Toga je bilo. Ali da se iz čista mira otme dete Lepe Brene, pa da se otme Milorad Mišković, pa ovaj Babović, pa još nekoliko otmica je bilo u Srbiji koje su ostale nerazjašnjene. To ranije nije bila praksa. To je novi negativni kvalitet u radu mafije.
Pomenuću i Štrpce, nisam to zaboravio, imam tek posebno da govorim o tome. Vidite, ova teška krivična dela nikada nisu stvar kriminalaca amatera. Kada se desi takvo teško krivično delo, veoma je uzak krug ljudi i kriminalnih grupa koje su u stanju da to izvrše.
Kada je ubijen general Boško Buha, znalo se odmah ko bi mogao da ima motiv. To se odmah znalo. Zašto se onda tu stoji? Kod Badže se zna, Stanko Subotić-Cane i to su nam rekli policijski oficiri koje je saslušavala anketna komisija, ovaj anketni odbor Savezne skupštine.
To zna Andrija Savić. Svega se on seća. On se seća i kada je mene hapsio pre 20 godina. Sve pamti. Možda su ga i poslali onako na stranu da bude profesor, nisam čuo da je umešan u kriminal, on je jedan od retkih za koga nisam čuo da je umešan u kriminal. Možda ćete ga smeniti zbog ovog mog kvalifikativa, ali radite šta god hoćete. To nije bitno.
Vidite dalje, postoje ratni zločini čiji počinioci još nisu kažnjeni. Ne pokušavate to da razotkrijete. Vi ste se pretvorili u instrument Haškog tribunala. Čak imam podatke da ste saslušanja pojedinih policijskih i vojnih oficira, data pred našim sudovima, prosledili Haškom tribunallu, a u Haškom tribunalu udare samo svoju klauzulu, kao da su pred njima saslušavani.
To se desilo sa ovim zamenikom komandira policije iz Subotice. Čovek otišao u Hag, a ispostavilo se da svedoči u korist Slobodana Miloševića, ne protiv njega. Ovde je čovek rekao šta je video. Video je: bilo je i tih krivičnih dela, bilo je ubistava. Kako vi to možete? I saslušanje generala Vasiljevića u pogledu istočne Slavonije takođe je odneseno u Hag i tamo samo klauzula udarena: dato pred Haškim tribunalom, a nije. To niste smeli da radite.
Koje je najteže krivično delo za koje bi naš sud morao da reaguje. To je Srebrenica. Danas vidimo izjave nekih holandskih oficira da je u Srebrenici ubijeno do 1.000 ljudi. Ubijeno je dosta ljudi koji su zaista zločinci, pa mi kao čoveku ne može biti žao što zločinac na kraju pogine, ali je ubijeno dosta nevinih ljudi.
Ko je organizovao ubistvo? Pukovnik Ljubiša Beara. Ko je snimao likvidacije? Navodni novinar Zoran Petrović-Piroćanac, snimio video kamerom, odneo na zapad, sve po nalogu uradio, video-snimak i dobio ogromne pare. Njegov snimak je u Haškom tribunalu.
Pazite, znam da su se i ranije kroz istoriju često dešavali zločini, skoro u svakom ratu ima zločina. Ali, da je neko snimao svoje zločine, za to još nisam čuo. Možda je bilo i takvih slučajeva. Čuo sam, zapravo na još jednom mestu da je sam onaj koji je počinio zločin snimao to, misleći da će tako moći da se hvali potomcima ili šta već. U ovom slučaju je bilo režirano. Haški tribunal uopšte ne traži Bearu. Nigde ga nema na spiskovima. Ništa. Izgubio se. Ovde je negde u Beogradu...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Uskoro završavam svojih 20 minuta, a reč je o borbi protiv organizovanog kriminala. Vi ste ovde u obrazloženju naveli da je reč i o gonjenju za teške ratne zločine. Da li je tako ministre?
Prema tome, ako nećemo govoriti konkretno o kriminalu i zločinima, ova rasprava ne vredi. Nećemo mi svakih šest meseci ili svaka tri meseca da se sastajemo, načelno raspravljamo, donosimo gomilu pravnih normi i nikom ništa na kraju. Kriminal je uvek konkretan, krajnje konkretan. Ništa nema konkretnije od njega. Kriminal postoji tamo gde postoje pojedinačna krivična dela, a ovde je ogroman broj tih pojedinačnih krivičnih dela na koje se apsolutno ne reaguje.
Vi ovim zakonom pravite posebnog specijalnog tužioca, specijalni sud, specijalne zatvorske prostorije. Pazite, svaki javni tužilac mora, u pogledu progona ovakvih krivičnih dela, da bude specijalan. Svaki sud mora biti specijalan. Ako nije moguće suditi u Nišu, Jagodini, Kragujevcu, Čačku, delegira se nadležnost u Beogradu.
Zašto da se grade novi zatvori kad u Centralnom zatvoru dve trećine kapaciteta nisu popunjeni. Tamo je najviše praznih ćelija. Malo da se renoviraju i poprave.
Nisu vam pouzdani zatvorski stražari? Uvedite tamo disciplinu. Neka ministar pravde propiše novi kućni red, neka donese nove podzakonske akte, kontrolišite ih. Ako služi zatvorski stražar kao veza između kriminalca i mafije, uhvatite ga na delu. Ima gospodin Batić u svojoj stranci neke ljude koji su se time nekada bavili, pa uhvaćeni na delu. Neću da pominjem imena, pošto su imena mrska, očigledno.
Dakle, šta vi ovde postižete? Ovim pravnim normama ne postižete ništa. Od ovoga što danas želite da izglasate, nijednog kriminalca, nijednog mafijaša i nijednog stvarnog ratnog zločinca. A ovaj zločinac je bio vezan sa stranim obaveštajnim službama, jer je morao Srbima da se podmetne strašan zločin koji bi im se uvek na nos nabijao, sa Desetim diverzantskim odredom pod komandom ovoga Beare.
Niko se od njih neće osetiti ugroženim. Donosićete opet neke zakone. Mene ne možete ničim ugroziti. Kada sam počeo da se bavim politikom, vi niste smeli da se bavite, jer ste bili u Savezu komunista. Stavio sam glavu u torbu i već više od 20 godina moja je glava u torbi i nemam o čemu da brinem. Kao da mi je glava već skinuta. Mogu da govorim sve što mi padne na pamet i da se nikoga ne bojim.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Pozivam vas da vi vašu službu reorganizujete, da bude sposobnija, da krenete odlučno u obračun, da prvo pohapsite one kriminalce koje lično poznajete, pa će vam oni propevati. Ako vi niste u stanju, ja ću ih ispitati. Svaki će propevati, garantujem vam.
Ne znam koje vi to metode primenjujete pa niko ništa neće da vam kaže, pa niko ništa ne zna, pa niko ovo, niko ono; ili vas možda nečim ucenjuju, pa kažu - nemoj slučajno da se mešaš, jer ću za tebe izneti to, to i to. To je drugi problem. Ni taj se problem ovim zakonom ne može rešiti.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima ministar pravde, gospodin Vladan Batić, pravo na repliku.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojislav Šešelj je pričao štošta, ali nije se bavio zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Moram da kažem da je postojeći Krivični zakon potpuno sinhronizovan sa modernim evropskim zakonodavstvom. Nije problem ovde visina zaprećene kazne, već je problem visina izrečene kazne. Dakle, sve ovo što je premijer govorio. Većina kazni koje su izrečene u sudskim postupcima je na ivici ili čak ispod zakonskog minimuma. To je nedostatak kaznene politike, koja vuče svoje korene iz vremena za nama, iz vremena bivšeg režima.
Normalno je da je bila blaga kaznena politika kada je većina bivših ministara upletena u kriminal, vršila krivična dela. Pokrenut je postupak protiv tih bivših ministara. Normalno je, kada je sud bio jednostavno servis izvršne vlasti, kada nije bilo nijedne jedine reči o slobodnom i nezavisnom sudstvu, kada je sud bio produžena ruka bivšeg režima i kada se sudilo po nekakvim drugim aršinima, a ne po odredbama Krivičnog zakona.
Takođe, moram da podsetim da nije tačno ovo što je izneto i što se tiče procesnog zakonodavstva, Zakona o krivičnom postupku. Već je rečeno da je on u ingerenciji Savezne vlade i Saveznog parlamenta. Već je rečeno da je Vlada Republike Srbije po hitnom postupku tražila od Savezne vlade da se donese zakon o posebnim pravilima krivičnog postupka, upravo da bi bio sinhronizovan sa ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu.
To nam nedostaje, to nam je neophodno. Institucija specijalnog tužioca, institucija posebnih nadležnosti, to je prisutno u svim društvima koja se istinski bore protiv organizovanog kriminala. Gospodine Šešelj, možete da pročitate odredbe brojnih evropskih zakonodavstava koja poznaju instituciju specijalnog tužioca, van institucije redovnih tužilaca, da ih uslovno tako nazovem.
Još nešto, gospodine Šešelj, vi ste upravo denuncirali gospodina Sretena Lukića. Vi očito imate želju da se udvarate Karli del Ponte. Vi ćete očito moći da budete dobar insajder u postupku, ali vi ste, upravo sa ove govornice, iznošenjem državne tajne koja vam je bila poznata u momentu dok ste bili potpredsednik Vlade Srbije počinili krivično delo odavanja državne tajne.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dušan Mihajlović.

Dušan Mihajlović

Gospodin Šešelj je u svom izlaganju izneo jednu ocenu u vezi zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, koju želim da prokomentarišem; takođe je  komentarisao je rad MUP-a u dva dela, pa povodom toga moram da informišem ovu skupštinu i javnost o pravom stanju stvaru.
Gospodin Šešelj je izneo da je stvarni razlog za donošenje ovog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji namera Vlade da izdvoji resor državne bezbednosti iz Ministarstva, da bi ukinula Jedinicu za specijalne operacije. Jednostavno, to ne odgovara stvarnom stanju stvari, jer je zaboravljena činjenica da Jedinica za specijalne operacije nije više u resoru državne bezbednosti, nego je izdvojena iz njega i nalazi se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao samostalna organizaciona jedinica odgovorna ministru; ona se može upotrebiti za antiterorističke aktivnosti, po predlogu ministra, a uz saglasnost Vlade.
Moram odmah svima da kažem da nama ova visokospecijalizovana, dobro opremljena i dobro obučena jedinica za antiterorističku borbu treba i da će ona imati svoje mesto i u novoj organizaciji MUP-a, naše policije i specijalnih jedinica policije, koje će se baviti borbom protiv terorizma i čuvanjem javnog reda i mira tamo gde je on narušen u većem obimu i na većem prostoru. To je jedna stvar koju sam želeo da kažem.
Drugo, u vezi rada MUP-a je izneta insinuacija da je MUP pretvoren u instrument Haškog tribunala. To je netačno iz jednostavnog razloga što je ovo ministarstvo zakonom ovlašćeno da se bavi sprečavanjem i otkrivanjem svih vrsta krivičnih dela koja su utvrđena našim krivičnim zakonodavstvom. To upućuje i na suočavanje sa onim što smo dobili kao kriminogeno nasleđe iz prošlosti, koje se na jednoj strani sastoji od počinjenih ratnih zločina, a na drugoj od organizovanog kriminala.
Tako da se mi zbog toga bavimo ovom problematikom, koja se samo jednim delom prepliće sa nadležnošću i aktivnostima Haškog tribunala, a ovo ministarstvo nije dostavljalo nikakva svoja dokumenta Haškom tribunalu, izuzimajući proceduru koja je regulisana Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom.
Sledeće se odnosi na insinuacije vezane za policijske generale Sretena Lukića i Radosavljevića. To su stare manipulacije. Bez obzir ko ih iznosio, ne čini dobro. Te ocene ne predstavljaju podršku naporima da se očuva jedinstvo ovog ministarstva, da njegov rad učinimo još efikasnijim.
Jer, prilikom izbora ove dvojice generala vršena je detaljna provera njihovih aktivnosti i u njihovim dosijeima nije pronađeno ništa što bi moglo da ih kompromituje ili diskvalifikuje za obavljanje ovih odgovornih dužnosti. Nemaju kriminalni dosije i niko nije do sada, znači ni tada ni sada, pružio ni jedan relevantan dokaz da su počinili krivična dela, a posebno ne ratne zločine.
Činjenica da su oni bili na Kosovu ne govori ništa, jer nema policajca u Srbiji, izuzimajući ove koji su u ovo vreme izašli iz naših škola i primljeni su u službu, koji u ovoj zadnjoj deceniji i više nije bio na Kosovu. Samo to što je obavljao svoju dužnost na Kosovu i Metohiji nije potvrda da je ratni zločinac i to su insinuacije koje više govore o onima koji ih iznose nego o generalima Lukiću i Radosavljeviću.
Što se tiče njihovog rada, od kako su na ovim dužnostima stojim iza njihovog rada i rezultata i zaista se ponosim tom saradnjom, što smo uspeli da zajednički sačuvamo ovu policiju i ovo ministarstvo u ovako teškim i složenim vremenima, imajući u vidu da smo nasledili pravi rat na jugu Srbije i da smo iz tog problema izašli na najbolji mogući način.
Upravo žandarmerija kojom komanduje general Radosavljević uspešno izvršava zadatke sa mnogo puta manjim obimom snaga nego ranije. Sa nekih 400 i nešto žandarma obavlja posao za koji nam je nekada bilo potrebno od dve do 4.500 policajaca redovnog sastava, što je imalo sve druge posledice na stanje kriminala, javnog reda i mira i bezbednosti u sredinama iz kojih su ti policajci puvučeni i poslati na ove posebne zadatke na jugu Srbije. Toliko.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nastavljamo raspravu prema prijavama za reč predsednika poslaničkih grupa. Reč ima predsednik poslaničke grupe DOS, narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo važno da ovoj našoj raspravi vratimo ozbiljnost i da, uprkos svemu onom neodgovornom što je predstavnik jedne poslaničke grupe izrekao za govornicom u Republičkom parlamentu, porazmislimo o zakonima o kojima treba da raspravljamo i  razlozima zbog kojih donosimo te zakone.
Ako se budemo ponašali na sličan način sasvim sigurno se neće uz osmehe komentarisati sve ono nasleđe, desetogodišnje nasleđe sa kojim se danas demokratska Srbija suočava, niti će se sa osmehom današnja vlast optuživati na način na koji su to činili iz jednog centra političke moći o kome smo raspravljali juče; uvek i po pravilu bez dokaza, i uvek i po pravilu sa namerom, ne da se otkrije istina, već da se oni koji traže tu istinu oblate i tako spreči rastanak i pravljenje granice između Srbije u kojoj želimo da živimo pristojnim životom i Srbije koja je u mraku, bez obzira što je 5. oktobar dve godine iza nas.
Dakle, dame i gospodo, raspravljamo o zakonu o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i o zakonu kojim se u potpunosti reorganizuje resor državne bezbednosti, o dve veoma važne i usko povezane oblasti.
Ovde smo dužni prvo da odgovorimo - da li je Srbija specifično društvo i da li zbog toga donosi bilo kakav specifični zakonski akt. Ne. Što se tiče zakona o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, to je zakon koji postoji u svim državama u našem okruženju; ta dva zakona postoje u državama sa dugom demokratskom tradicijom, u kojima funkcionišu institucije. Takvi se zakoni primenjuju u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Hrvatskoj ; da li to znači da su to kriminalna društva i da vode kriminalnu politiku ili su to društva koja imaju stabilne, sigurne institucije, ali isto tako i paralelne strukture moći sa kojima vode permanentni i konstantni rat.
Mi se te borbe ne plašimo, samo danas šaljemo javnosti poruku da na postojeći način, nakon godinu dana vrlo odlučne borbe, mi ne možemo pobediti ukoliko ne pribegnemo onim instrumentima kojima su pribegla demokratska društva. Ni jedno ljudsko pravo nije dovedeno u pitanje. Oba zakona su proistekla iz potpunog uvažavanja svih međunarodnih konvencija koje smo, kao država, dužni da poštujemo, s obzirom da smo ih prihvatili.
Zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala reformiše instrumente izvršne vlasti u oblasti MUP-a, ali pre svega sudske vlasti u domenu tužilaštva i organizacije sudova, odnosno ustanova zatvorskog tipa.
Što se tiče reorganizacije izvršne vlasti u onom delu kojim se bavi MUP - to je nužno. Čuli ste nekoliko veoma ozbiljnih primera. Jedan od onih o kome možemo razgovarati jeste - zbog čega danas naše Ministarstvo unutrašnjih poslova ne može da popuni one prirodom definisane i potrebne kapacitete; zbog čega ima gotovo 40% upražnjenih radnih mesta?Zbog loših primanja, zbog teškog posla, zbog nemogućnosti da se u adekvatnoj meri, u kojoj to država od tog ministarstva traži, ono obračuna sa onima koji predstavljaju problem u radu.
Od 25. januara, dakle od dana kada je konstituisana Republička skupština, prekinuto je sa praksom i pravilom koje je postojalo prethodnih 10 godina.Prethodnih 10 godina su građani bili kriminalci, a kriminalci su bili patriote. Kriminalci su nas pozdravljali sa smotri, sa državnih susreta, smejali su nam se u lice, iseljavali građane po Srbiji, praznili sela, a danas one koje su otišli na Kosovo i Metohiju po službenoj dužnosti, kao dugogodišnji pripadnici MUP-a, denunciraju i optužuju za kriminal i ratni zločin, opet bez ijednog dokaza.
Nije nama problem Karla del Ponte. Mi nju uvažavamo jer se tu radi o organu međunarodne zajednice kojoj mi želimo da pripadamo. To do sada nikada nije učinila Karla del Ponte, ali je učinio nekadašnji potpredsednik Republičke vlade, koji šalje javnosti poruku - nisam kriv zbog toga što sam proterivao građane Srbije preko Prokletija, nego su krivi oni što su ranjeni na Kosovu i Metohiji; krivi su oni koji su odbili da 5. oktobra izvrše suluda naređenja, započnu građanski rat u Srbiji, oni od kojih se danas očekuje da uspešno sprovedu ove zakone i obračunaju se sa kriminalom koji je nasleđen.
Dame i gospodo, zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala donosi se u jednom specifičnom trenutku, nakon jednog ozbiljnog i sasvim sigurno tragičnog događaja, koji je u nizu potvrdio da Srbija, iako želi da bude drugačija, u pojedinim trenucima liči na onu Srbiju u kojoj smo živeli prethodnih 10 godina.
Zbog toga je povedena ozbiljna rasprava. Izvršene su ozbiljne istrage i konstatovano je da policija ne može sa postojećim ovlašćenjima biti uspešna u borbi sa organizovanim kriminalom. Toj policiji su potrebna vanredna ovlašćenja, ovlašćenja koja su data ovim zakonom.
Tačno je da postoji uprava za borbu protiv organizovanog kriminala u postojećoj organizaciji MUP-a, ali ta uprava nije proistekla iz Zakona o Ministarstvu unutrašnjih poslova, već iz uredbe. Ta uprava ne može da se konstituiše na potreban način da bi bila efikasna koliko se to od nje traži. Zbog toga smo mi kroz ovaj zakon predvideli formiranje specijalne policijske jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala.
Zbog čega mi insistiramo na ovakvoj formulaciji i ovakvom zakonskom rešenju? Zbog toga što se po prvi put u prethodnih 60 godina jedna policijska jedinica stavlja pod kontrolu istovremeno izvršne, ali i sudske, odnosno tužilačke vlasti. Do sada je to zavisilo samo od Ministarstva unutrašnjih poslova i od Republičke vlade. Ovoga puta će prvi čovek te jedinice biti imenovan kroz saglasnost ministra policije i specijalnog tužioca.
Dakle, to je ta depolitizacija koja nas predstavlja bitno drugačijim nego što to čine predstavnici jednog kabineta i njihovi glasnogovornici u ovoj skupštini, pošto onih koji su ih do sada predstavljali ovde više nema.
Specijalnu policijsku jedinicu neće voditi činovnik Vlade, koga postavljamo isključivo mi, već osoba za koju saglasnost mora dati specijalni tužilac, nezavisni specijalni tužilac, do koga se dolazi procedurom koja je utvrđena zakonom i koja nema nikakve veze ni sa parlamentom, ni sa nama kao predstavnicima današnje vlasti.
Taj specijalni tužilac mora imati posebna ovlašćenja i poseban status. On se razlikuje od Republičkog i okružnog javnog tužioca po prirodi posla kojim se bavi, a ne po statusu. Njegove nadležnosti naravno da proizilaze iz dozvola koje mu daje Republički javni tužilac, ali je njegov posao drugačiji.
Njegov posao je posao sudije Falkonea. Niko danas ne zna ko je to dopustio italijanskom sudiji Falkoneu da bude specijalni tužilac i da radi taj posao, ali se zna cena koju je taj čovek platio. Zbog toga mi želimo u potpunosti da stanemo iza svih ljudi koji će primenjivati ovaj zakon i koji će se obračunati sa kriminalom: iza tužioca, iza specijalne policijske jedinice, iza sudije koji će to raditi. Zbog toga je potrebna zgrada posebnog suda.
Vi vidite uslove u kojima se održavaju suđenja za takve slučajeve u bilo kom demokratskom društvu u svetu. To su blindirane sudnice, posebne mere obezbeđenja, rigorozne pritvorske mere obezbeđenja.
Danas kriminalci u zatvoru imaju mobilne telefone, odlaze na vikende. Da li je to pravo kojim raspolaže bilo koji drugi građanin ove zemlje koji napravi neki saobraćajni prekršaj ili privredni prestup? Ne. A zbog čega? Zbog toga što zatvorski službenici, zbog toga što organi sudske vlasti ne mogu da se suprotstave organizovanom kriminalu bez ovakve vrste pomoći; mi im tu pomoć dajemo i nakon toga tražimo konkretne rezultate.
Što se tiče Predloga zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, ni jednom rečju niko u stručnoj javnosti nije osporio ovaj predlog. Možemo raspravljati satima o modelima koji se u ovakvim agencijama organizuju i kontrolišu u demokratskim društvima. Videćete da nijedan postulat nezavisnosti i apsolutne kontrole nije doveden u pitanje.
Opet možemo tražiti primere u demokratskim društvima i u državama u svom okruženju. Uvek su to po pravilu vladine agencije, nemaju veze sa ministarstvom unutrašnjih poslova i posluju u sistemu kolektivne bezbednosti, sa drugim agencijama koje se bave poslovima bezbednosti.
Mi danas nemamo tu zajednicu. Nemamo zbog toga što ne možemo da kontrolišemo jednu službu u okviru Vojske Jugoslavije, ali verujemo da će nakon ovog i zakona koji je donet u Saveznoj skupštini taj krug biti zatvoren; na takav način sistem bezbednosti ovog društva biće upotpunjen i potpuno funkcionalan, neće postojati rivaliteti kao do sada i te se službe neće baviti poslovima poput resora državne bezbednosti do 5. oktobra 2000. godine.
Brojni su primeri zloupotrebe te službe, nemara, nepoštovanja propisa, ali mislim da ćemo ovakvim zakonom kao parlament steći pravo da u bilo kom trenutku zatražimo ona objašnjenja koja do sada nismo imali po zakonu pravo da tražimo. Po postojećim zakonskim aktima Republički parlament nije mogao da zatraži: nijedan dokument od resora državne bezbednosti; da povede neku istragu; da bilo koji član državne bezbednosti, ukoliko on na tako nešto nije spreman, dođe pred anketnu komisiju, anketni odbor radi razgovara. To su ti presedani koji ne smeju ostati po strani.
Demokratska Srbija želi da očuva svoju bezbednost, ali kroz demokratski i zakonski utvrđene organe koji će postupati upravo onako kako će to činiti bezbednosno-informativna agencija. Ona se menja i transfromiše. Tačno je da će pojedine formacije koje su pripadale resoru državne bezbednosti ovog puta zakonom iz nje biti izdvojene. Čuli ste ministra policije koji vam je veoma jasno rekao da je reč o manipulaciji i opet o kakvoj manipulaciji?
U novembru prošle godine imali smo pobunu Jedinice za specijalne operacije. Mnogi su želeli da se ta pobuna reši krvoprolićem, ali smo mi uspeli da mirnim putem raščistimo sve sporne teme, utvrdimo odgovornost, one koji su odgovorni kaznimo u skladu sa propisima i povratimo stabilnost koja je bila potrebna Srbiji.
Čini mi se da je danas u nastupu jednog poslanika tako nešto ponovo pokušano. Opet se pominje Haški tribunal, 16.000 ljudi, logor u državi u našem okruženju, besmislica do besmislice i mi moramo tako nešto demantovati, jer će, ukoliko preko toga pređemo ćutke, tako nešto postati deo javne istine.
Ako parlament na to pristane, onda će na to pristati i bilo koji drugi građanin. A oni od kojih očekujemo da se najodlučnije bore protiv kriminala, postaće ljudi koji su se distancirali od svog posla, jer smatraju nas nezahvalnim predstavnicima vlasti koji će ih žrtvovati. Ko je počinio ratni zločin mora da odgovara, a to nisu počinili državni organi današnje vlasti, niti strukture koje ti organi čine.