Uvažena predsedavajuća, gospodine Ministre, evo, upravo iz razloga koje ste naveli malopre - da ne treba prihvatiti taj amandman koji mi predlažemo, da se briše član 3, dakle evo pokušavamo još jednom da predočimo argumentaciju zbog čega mislimo da bi trebalo brisati i član 3. i član 4.
Ako pođemo od toga da postojeći zakonski akti koji se odnose na tužilaštva ni u jednoj svojoj odredbi ne zabranjuju da se poslovi tog tužilaštva, bilo da je u nadležnosti okružnog ili republičkog, uređuju u dogovoru republičkog i drugih tužilaštava, dakle ako to nigde nije zabranjeno, ako se ti poslovi mogu preraspoređivati unutar tužilaštava, ako se može formirati neka organizacijska struktura unutar toga, a može, budući da to nije zabranjeno, onda ne vidimo potrebu da nekim posebnim zakonom to što može sada ponovo inaugurišemo, da hoćemo da od toga pravimo instituciju.
Otuda i ideja da se posebnim zakonom daje mogućnost za formiranje specijalnog tužilaštva kao odeljenja u okviru tužilaštva mislimo da ne treba da bude posebno isticana ili posebno utvrđivana nekim zakonom. To je bila naša ideja, a ne da ti poslovi ne treba da se rade, jer apsolutno jesmo za sve ono što će pomoći efikasnoj borbi protiv organizovanog kriminala.
Eto, to je bila ta ideja i onda čitav set naših sledećih primedaba, koje se odnose na druge članove, u kojima se pominje reč specijalni tužilac, specijalno tužilaštvo itd. imaju smisla samo utoliko ukoliko se dogovorimo oko ovoga - da li posebnim zakonom to treba regulisati. Ako ne, nije onda i sve ovo drugo o čemu smo pričali ima isto obrazloženje, a sasvim sigurno i istu sudbinu.To je to.
Još bih vas zamolio, gospođo Čomić, ne zato što sam tužibaba, ali hajde da se prebrojimo, jer i kada je rasprava ovakva kakva jeste, ipak treba da postoji neki kvorum, hajte da vidimo koliko nas je u sali. Dogovorili smo se da ostanemo i da uradimo ovo što je od nas zahtevala poslanička većina.
