Da. Što se tiče ideje o osnivanju bezbednosno - informativne agencije, znam da sada u ovom trenutku u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje resori javne i državne bezbednosti. Oba resora su bila u nadležnosti i njihovim poslovima koordinirao je ministar unutrašnjih poslova; to je apsolutno prirodno, jer ministar unutrašnjih poslova ne može biti bilo ko. To u svakom slučaju mora biti ličnost od poverenja, od struke i moralnog integriteta.
Ako je to tako, i ako se zna da je Vlada imala mogućnost i do sada da posredstvom ministra ili na osnovu zahteva obrađenih u izveštajima ili pojedinim elaboratima kontroliše rad resora državne bezbednosti, postavlja se pitanje zašto sada insistiramo na nekom drugom rešenju. Dakle, zašto, figurativno kazano, izmišljamo toplu vodu.
Prema sadašnjem predlogu, Vlada bi rad na poslovima državne bezbednosti kontrolisala direktno, a te poslove bi koordinirao direktor agencije, a ne ministar. Ne verujem da je to zbog toga što se nema poverenja u sadašnjeg ministra, ali to u stvari znači da ćemo imati dva ministra: jednog koji će se baviti unutrašnjim poslovima i samo će mu to biti u resoru i drugog koji će se zvati direktor agencije, a u suštini biće ministar, jer to su poslovi tog ranga da može i mora da ih radi ličnost od najvećeg poverenja.
Nejasno je koji su suštinski razlozi zbog kojih se poslovi, koji su ranije bili povereni ministru, sada svode na nivo agencije i poveravaju direktoru agencije. Kome su direktno, ali principijelno i konkretno podređeni direktori vladinih agencija? Moguć odgovor je da su podređeni Vladi, ali bi takav odgovor bio neprihvatljiv. Mora se bliže locirati kome će direktor ove agencije suštinski biti podređen, predsedniku Vlade ili možda nekom kolegijumu, formiranom kao posebno odgovorni deo vlade za bezbednost, skupštinskom odboru ili već nekome na način kako se to posebno utvrdi.
Što se tiče kontrole rada agencije nju, prema Predlogu zakona, ostvaruju nadležni organi u skladu sa zakonom i drugim propisima. Iz Predloga se ne vidi i ne kaže se eksplicitno koji su to organi i propisi. Da li to znači da će odgovor na ovo pitanje biti dat naknadno, a onda ostaje nejasno kada će to biti, kojim zakonom, odnosno da li će se to rešavati podzakonskim aktima u roku od 90 dana od dana usvajanja predloga. Ako se već opredelimo i kažemo da ti poslovi treba da budu posebno organizovani, onda bih insistirao da ta funkcija bude terminološki odvojena od drugih funkcija, od drugih agencija.
Dakle, terminološki treba izdvojiti naziv ove funkcije, pošto ona, za razliku od pojedinih agencija, ima složeniju organizacijsku strukturu, koja podrazumeva i posebne organizacijske jedinice i pošto je po složenosti, delikatnosti i obimu poslova ispred bilo koje od drugih agencija. Prirodnije bi, dakle, bilo da se zove drugačije, na primer direkcija za zaštitu bezbednosti ili republička uprava za bezbednosne poslove ili nešto što bi govorilo o tome o kojim poslovima je reč, a sa druge strane i predstavljalo razliku između agencija koje imaju dva ili tri izvršioca i ove koja treba da se bavi poslovima od najvećeg značaja.
U predlogu se takođe kaže da direktor agencije i ministar treba da odrede obavezne oblike i načine saradnje agencije i MUP-a. Mislim da to nije dobro, ni direktor agencije, a ni ministar, već kolegijum ili neko telo koje bi se u Vladi specijalnije bavilo problemom bezbednosti, treba da odredi i koji su to obavezni oblici i načini saradnje agencije i MUP-a. Jednostavno, rekao bih da to što odluku o preuzimanju i obavljanju poslova iz delokruga MUP-a sporazumno treba da donesu direktor agencije i ministar, ne stoji.
Direktor te agencije i ministar ne mogu biti partneri, odluku na predlog direktora agencije može da donese samo predsednik Vlade ili kolegijum, koji bi u tom smislu bio formiran. A u tom kolegijumu, pored predsednika, ministra unutrašnjih poslova, direktora agencije, verovatno bi trebalo da bude i ministar pravosuđa i videti ko još. U vezi člana 19. treba razjasniti kako će biti određivana, na osnovu čega i kojih kriterijuma lica koje će vršiti kontrolu rada agencije. Hoće li i to biti rešeno podzakonskim aktima, jer jednostavno mislim da o tome takođe treba da se vodi računa. Potrebno je, naravno, obezbediti dodatna sredstva.
Da kažem, sasvim by the njay (uzgred), mi smo usvojili budžet i rekli smo da sve što je vezano za potrebe rada MUP-a i suprotstavljanje kriminalu, itd. slažemo se, prihvatamo. Ovo sada znači neki novi namet na vilajet, ali ako je neophodno i ako postoje izvori, onda to može biti prihvatljivo.
Na kraju, ako je namera predlagača bila da poslanicima Narodne skupštine predloži na usvajanje zakon o borbi protiv mafije, onda ovo što je predmet rasprave ne može da se okvalifikuje drukčije već kao parcijalno i nepotpuno rešenje, koje u odnosu na stvarne potrebe borbe protiv organizovanog kriminala i mafije ipak rešava samo deo stvari, a ne ono što mora da bude celovito, jednoznačno i u jednom komadu rešeno. Protiv mafije se ne može voditi borba nabrajanjem mogućih organizacijskih jedinica, već ovlašćenjima i nadležnostima u postupanju, naravno u potpunom saglasju sa ustavnim i odredbama postojećeg zakona, relevatnim za ovu problematiku.
Dobro je ako je predlagač poslušao glas javnosti i eksperata, pa nije kao ranije insistirao na brzopletom usvajanju prvobitno predloženog projekta. Nije dobro što se nije oslobodio navike da poslanicima ad hok i parcijalno, umesto celovitog rešenja zasnovanog na strategiji, koja uzgred rečeno nije ni koncipirana, a ni usvojena, nudi predlog o konstituisanju pojedinih organizacijskih celina.
Očigledno je, i ne treba posebno dokazivati, da je jedino pravo rešenje da predlagač povuče iz procedure predloge ovih zakona. Ubeđen sam da će javnost to pravilno razumeti i da ovom parlamentu, pre svega na temelju decidiranog odgovora da li mafija postoji ili ne, ponudi ili ne ponudi dokument o kome bi se raspravljalo.
Ako odgovor bude da mafija tj. organizovani kriminal ipak postoji - a to mora da bude argumentovano kriterijumima i uporednim podacima, relevantnim za zaključivanje o stanju kod nas i u drugim zemljama sveta, uz analizu zašto je kod nas stanje gore i da li u tom smislu postoji i čija odgovornost - treba najpre doneti strategiju o borbi protiv organizovanog kriminala, pa u funkciji strategije definisati organizacijske strukture, a potom formalizovati aktivnosti svake od struktura, uz adekvatno upodobljavanje tih aktivnosti ustavnim odredbama i postojećim zakonskim propisima.
Zalažem se, dakle, da ne radimo brzopleto i zbog političkog marketinga, pa da posle donosimo zakone o izmenama zakona. Uzmimo vremena koliko nam je potrebno, koliko nam je neophodno, a građani nam to neće zameriti. Konačno, ponašajmo se poslovično: triput meri, jedanput seci. Hvala lepo.