Poštovana gospođo Čomić, uvaženo predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, kolege narodni poslanici, za Demokratsku alternativu, kada smo dobili ovaj zakon, postojala su neka ključna pitanja.
Prvo je da li u društvu postoje evidentirani razlozi da se donose zakoni ili da se zakonom uređuje određena oblast? Demokratska alternativa je od 5. oktobra insistirala na nečemu što se može nazvati čišćenjem društva od kriminala. Dakle, 10 godina, kako god se neko ljutio ili ne, ali sociološki fenomeni postoje, bez obzira ko su bili nosioci, ne moramo ih identifikovati, ali oni koji su imali najveću vlast, imali su i najveću odgovornost. Za 10 godina rata, 10 godina politike u kojoj se nije znalo gde prestaje politika a počinje kriminal, 10 godina u kojima su se političari bavili kriminalom, a kriminalci postajali političari. Tih 10 godina institucionalizovane zloupotrebe i pljačke države i društva svakako su nas dovele do tačke u kojoj je ovo društvo teško bolesno. U tom smislu, njemu je neophodno da se zakonom reguliše sve što god je moguće, kako bi se od te bolesti što pre izlečilo.
Za nas nema nikakve dileme da ne postoje političke partije koje mogu ozbiljno ugroziti društvene reforme, zato što one nemaju dovoljno uticaja u društvu; malo ih je i nemaju dovoljno uticaja u društvu. Ali, promene u ovom društvu mogu ozbiljno ugroziti oni čiji su interesi ugroženi, a pre svega, se radi o onima koji su te svoje interese ostvarili na nezakonit način. Oni su najveći neprijatelji demokratizacije i reformi društva.
Zbog toga za nas nema nikakve sumnje da je bilo neophodno da se država pozabavi posebno tim pitanjem, pre svega da se definiše šta je to što je specifično za organizovan kriminal. U tom smislu, mislim da treba prihvatiti neke amandmane koji malo proširuju, odnosno daju nešto što je sadržaj definicije organizovanog kriminala.
Drugo pitanje je da li je bilo potrebno posebnim zakonima regulisati ili postoje i sada zakonski uslovi da se protiv ove opasne društvene bolesti država bori na organizovan način. Sasvim je izvesno da, kada bolest zađe u određenu fazu, onda instrumenti koji su postojali i bili na raspolaganju očigledno nisu dovoljni i potrebno je uvesti nove instrumente kako bi se ta borba učinila efikasnijom.
Da li su to posebni zakoni? Za nas je sasvim svejedno na koji se način to reguliše, da li se menjaju postojeći zakoni ili se posebnim zakonima reguliše ova borba. Za nas je bitno da se ona zakonski definiše, kako bi se mogla voditi na jedan po zakonu utvrđen način. Zato je za nas izuzetno važno što se ova tačka dnevnog reda našla pred Skupštinom Srbije i što mi možemo da kažemo - ovog trenutka mi smo spremni da se suočimo sa bolešću društva i nudimo nekakve instrumente za borbu protiv te bolesti.
Da li su oni suvišni, za nas je nebitno ukoliko daju mogućnost da se društvo efikasnije bori protiv ovih pojava. Da li postoje razlozi da se to uradi posebnim zakonima ili promenom zakona, za nas je potpuno u drugom planu. Mi mislimo da je bitno samo da se društvo odredi prema ovome.
Da li se ovim zakonima mogu ostvariti ciljevi, a to je eliminisanje iz društva ili bar u velikoj meri smanjenje devijantnih pojava koje su posledica organizovanog kriminala. Mi mislimo da se ovim zakonskim projektima u velikoj meri može doprineti tom cilju. Da li su ovi zakonski projekti kompletni ili ne? Društvo je živa materija i ono se menja. Nemoguće je u jednom trenutku razvoja društva definisati sve one instrumente koje će društvo kroz svoj razvoj tražiti kao potencijalno sredstvo za svoj normalan razvoj.
Dakle, moguće je da ovi zakoni nisu celoviti, ali oni, po nama, pružaju dovoljno osnova da se društvo bori sa jednom bolešću i problemom koji je za nas zaista ključni.
Poslednje pitanje za nas je da li u zakonima, pošto se radi o vrlo specifičnim zakonima, postoje elementi koji pružaju mogućnosti za zloupotrebe, pa samim tim ostavljaju mogućnost da neko bude žrtva. Govorimo o ljudskim pravima, ali ne sada o ljudskim pravima onih koji i treba da budu na udaru ovog zakona, nego da li ima u ovim zakonskim rešenjima prostora da se zloupotrebom zakona zapravo on primenjuje i na one na koje se ne odnosi. U tom smislu, potrebno je razraditi stav 2, posebno onu stavku koja govori o ugrožavanju ustavnog poretka itd. Mislimo da to treba precizirati, jer tu možda postoje prostori za eventualne zloupotrebe ovog zakona. Time se daje možda mogućnost da neko bude žrtva onoga ko ima nameru da zloupotrebi zakon.
Mi mislimo da, uz amandmane koje je i Zakonodavni odbor predložio, ovaj zakon pruža ozbiljne šanse društvu da se bori protiv nečega što možemo zvati mafija ili bilo kako drugačije, ali činjenica je da postoji, dakle, postoji; nešto što je organizovano da bi vršilo kriminalne radnje.