PETO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2002.

6. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Malo ćemo pomeriti. Ako baš morate.
(Pal Šandor, sa mesta: Ne, ne.)
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Rešeno je Šandore.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici vlasti, parlamentarne većine, zajedno sa predsednikom Vlade i njegovim ministrima, danas se posle dve godine zaklinju da će se boriti protiv kriminala i tom svojom zakletvom obrazlažu ova dva mala zakončića, koji ništa u principu ne znače.
Mi od vas očekujemo dela, a ne reči. (glasovi-auuu)
Ne da napadate opoziciju ili Srpsku radikalnu stranku da smo vam mi glavni krivci što ne možete ništa da u radite, nego pokažite tu vašu sposobnost. (Glasovi-imunitet ...)
Šta? Reč je o imunitetu? Nisam dobro čuo. (glasovi - nemoj da polemišeš)
Ja sam imun i na vaše rafale, bar se to dosad pokazalo, a videćemo ubuduće. Ali, nije reč o tome, nego o vama i vašoj sposobnosti, odnosno nesposobnosti. Dajte, razjasnite bar jedno spektakularno ubistvo. Dajte.
Jagodina je tako mali grad da se na prste mogu prebrojati i moguće ubice Milana Pantića. To je prvi novinar koji je ubijen kao novinar, samo zbog novinarstva. Ni u kakav kriminal nije umešan čovek, zaklinju mi se građani Jagodine. Isključivo zbog novinarstva je ubijen. Dajte nekog pomaka tu. Dajte nešto uradite povodom Ivana Stambolića.
Prošla vlast je imala samo mesec dana. Možda ništa nije radila ozbiljno, ali je imala samo mesec dana. To se neposredno pred vaš dolazak na vlast desilo. Što ste odbijali formiranje anketnog odbora? Na saveznom nivou ste odbili da se formira anketni odbor koji bi ispitao te činjenice i okolnosti. Što to niste uradili?
Što niste razjasnili i sudski sproveli do kraja ni jedno ubistvo iz ranijeg perioda. Ima podataka. Vaši policijski generali i vaši sadašnji aktivni oficiri, pukovnici, majori govore da je Stanko Subotić-Cane bio u sprezi sa generalom Badžom i da je zbog toga Badža ubijen, oko šverca cigareta. To oni kažu, ne ja. Nisam to ni znao dok mi oni nisu saopštili.
Znao sam iz drugih izvora, ali nisam znao iz policijskih usta. Smešno je Zoranu Đinđiću; pa, naravno, i meni bi to bilo smešno ... (glasovi - vojna tajna) To nije vojna tajna, pustite vi to. Trebali ste to da razjasnite.
Vi sad konstatujete da niste sposobni pa vam je kriv sistem. Ali, niste još ni jednog ubicu priveli istražnom sudiji. Ivan Delić je toliko puta posle ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića dolazio u Beograd, a niko ga ni saslušavao nije. Što ga bar jednom niste priveli da mu uzmete otiske. Delimično su neki otisci nađeni tamo kod "Radovog" stadiona posle ubistva, pa ste mogli da uporedite da nisu njegovi.
Što to niko nije uradio? Je li toliki strah od tog Ivana Delića, je li strah od drugih mafijaša, ubica ili je nešto drugo u pitanju, razjasnite to.
Kako sam saznavao za nekog ubicu, obelodanjivao sam: i za Skoleta Uskokovića dok je bio živ, najživlji je bio za umešanost u Arkanovo ubistvo; i za Andriju Draškovića; za još neke. I ništa.
Vidite dalje, da se malo pozabavimo ovim vašim zakonima, lepše je kada pričam o nečem drugom, nego o zakonu, ajmo sad malo o zakonima, Čedo.
Vidite, vi donosite zakone koji u praksi neće ništa naročito da znače, ali donosite ih na jedan neuk način. Tako, na primer, u ovom zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, u članu 2. stav 3. govorite o falsifikovanju i pranju novca.
Hajde vi meni objasnite šta je to pranje novca? To je jedan šatrovački izraz, sleng ili kako da ga nazovem, nije bitno, u srpskom književnom jeziku to ne znači ono što biste vi želeli da znači. Kako može sud da govori o pranju novca i kaže - izriče presudu zbog pranja novca. To ne može. Ne može to da stoji u ozbiljnom zakonu. Pranje novca nije internacionalni pojam, to nije istina. Postoji novac nelegalno stečen, to je najšira formulacija, nelegalno stečen, a ako je nelegalno stečen, bar nije porez za njega plaćen. Postoji novac zarađen kriminalnim aktivnostima, novac kao rezultat krivičnog dela itd. Ali, pranje novca, kako ovo sudija da tumači.
Vi danas planirate ovde izdvajanje Službe državne bezbednosti iz MUP-a, a to nam niste dovoljno objasnili. Zbog čega se Služba državne bezbednosti izdvaja iz MUP-a? Zato što ministar nije sposoban da je kontroliše, zato što predsednik Vlade ne veruje ministru ili zato što planirate da ta služba bude sa mnogo manjim stepenom kontrole nego do sada. Do sada, ako Služba zabrlja, u Skupštini se podnosi zahtev za razrešenje ministra, jer Služba direktno odgovara ministru. Kako ste sada predvideli Službu kao posebnu agenciju, njen rukovodilac, načelnik, direktor, kako ga nazivate, čuj - direktor, ne odgovara Narodnoj skupštini i ona ne može doneti odluku o njegovoj smeni. Ako ne odgovara Narodnoj skupštini, praktično ne odgovara nikome. To što on odgovara predsedniku Vlade, znači samo da će slepo slušati predsednika Vlade i ništa više.
Dalje, ovde kažete da je obaveza Službe da na zahtev Narodne skupštine podnese izveštaj o svom radu, odnosno agencije kako je zovete. Kada se kaže - na zahtev Narodne skupštine, onda se podrazumeva parlamentarna većina, a ako je opozicija u manjini, ona ne može da izglasa odluku da se zahteva od direktora agencije da podnese izveštaj o svom radu. Znači, samo ako parlamentarna većina odluči, može. Ako vas bude slušao direktor agencije i sledio politiku parlamentarne većine, nikada Narodna skupština neće raspravljati o izveštaju, njegovom radu i radu agencije u celini.
Pazite, on je tu mnogo zaštićeniji od bilo kog ministra. Kod ministra postoji interpelacija, postoji inicijativa za izglasavanje nepoverenja. Za inicijativu za izglasavanje nepoverenja dovoljno je 20 potpisa opozicionih stranaka i mora se staviti na dnevni red. Vi ste dokazali da ne mora; po Ustavu, po Poslovniku bi moralo, ali vi kažete da možete izglasati nešto i protivno Ustavu jer Ustav nije "Sveto pismo", kako kaže Batić; možete i protiv Poslovnika, vi možete izglasati i promenu datuma, promenu kalendara, promenu godišnjeg doba itd.
Ovde se postavlja pitanje kome će ta služba odgovarati. Postoje razni sistemi u svetu što se tiče tajne policije ili Službe državne bezbednosti, službe za zaštitu ustavnog poretka, kako je nazivaju u Nemačkoj, itd. Koji su to osnovni sistemi?
U Rusiji je u vreme Staljina postojalo ministarstvo unutrašnjih poslova posebno, a posebno ministarstvo državne bezbednosti. Dakle, dva potpuno odvojena ministarstva, ali istog ranga. Ovde već nisu istog ranga. Doći ću i do ovih vaših ljubimaca, samo polako, saslušajate malo nešto da naučite, kada sam bar toliko spreman da vas podučavam, cenite to malo.
Dakle, kod Staljina je to bilo odvojeno, ali su oba ministra imala isti nivo odgovornosti, pravno, ne govorim o onim protivpravnim ili nepravnim aspektima.
U Americi je čisti predsednički sistem. Tamo predsednik ima svu izvršnu vlast u svojim rukama, kao što ste vi kod nas predsednike opština ustrojili, on imenuje šefa svih tajnih policijskih službi. Međutim, saglasnost na imenovanje daju oba doma parlamenta. Beba Popović, je li na njega mislite? Čekajte, nisam još došao do Bebe, ne mogu sve odjednom, ima vas toliko, čekajte da vas poređam, malo mi je 27 minuta.
Nisam vam ja Slobodan Tomović da me možete dekoncentrisati ili naljutiti. Niti ćete me dekoncentrisati, niti naljutiti, dajete mi dragocen predah u izlaganju tim vašim upadicama i zato jedva čekam upadice.
Kako je to u Americi? U Americi predsednik imenuje direktora CIA-e, šefa FBI, imaju oni razne neke službe bezbednosti. Da bi on zauzeo taj svoj položaj na koji ga predsednik imenuje, mora da se pojavi pred parlamentom, pa da ga parlament izrešeta sa svih strana, onako kako sam ja vašeg ministra Mihajlovića i šefa UDBE Andriju Savića, na primer, pred anketnim odborom Savezne skupštine, pa još više od toga
Međutim, ne tako što bi oni izbegavali da daju odgovore na pojedina pitanja, nego što se mora odgovoriti na svako pitanje, i njegova lična, porodična, rodbinska pa redom, pa kada je tako prorešetan u odgovarajućim odborima senata i predstavničkog doma, onda može biti imenovan na tu funkciju.
Ovde, šta vi postižete ovim zakonom o agenciji, kako ste je ono nazvali, ne može čovek ni da zapamti, bezbednosno-informativna agencija. Što niste rekli - agencija za državnu bezbednost ili tajna policija ili politička policija, da bude razumljivije šta se krije iza ovog rogobatnog naziva. Direktora imenuje i razrešava Vlada Srbije i on odgovara isključivo Vladi.
Gde vam je ovde civilna kontrola, kako je vi nazivate? Ono što se na zapadu podrazumeva pod civilnom kontrolom, to je zapravo kontrola građanskog društva. Po prirodi stvari, kontrolu građanskog društva može da vrši samo parlament, jer u Vladi su samo ljudi vlasti. U paralamentu je i vlst i opozicija. Gde je ovde predviđena kontrola parlamenta. Nema je, osim kada se izglasa. Gde pozadi? Pustite vi to, to je vaše obrazloženje, nema toga uopšte.
Vi kažete u obrazloženju - treba imati u vidu da Narodna skupština ima mogućnost, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da svojim aktima uredi način vršenja kontrole nad radom agencije, a da je kontrola rada posebnih organizacija od strane Vlade uređena propisima iz oblasti državne uprave. Jeste, to je obrazloženje koje se ne objavljuje u "Službenom glasniku". Međutim, u zakonu nema mogućnosti da Skupština podvede pod kontrolu tu agenciju, osim da poslanička većina izglasa odluku da se zahteva podnošenje izveštaja o radu agencije. Nema drugog načina.
Kako opozicija može učestvovati u kontroli ove vaše agencije? Nikako. Jedino kada opozicionare privedete, zamahnete pendrekom i kažete - hajde govori. A ko je taj ko će zamahnuti, simbolično, pendrekom direktoru agencije i reći - hajde govori, zašto si ovo ovako, zašto ono onako uradio?
U parlamentu toga nema, to može samo predsednik Vlade. Vi ste od agencije formirali novi organ državne uprave. Taj novi organ državne uprave nije predviđen Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima. Pošto je to samostalna uprava, vi kod nje ovim zakonom prikrivate da ona ima rang posebnog ministarstva. Ona zaista ima rang posebnog ministarstva.
Direktor ove agnecije ima isti rang kao ministar, jer vi zakonom predviđate da ta agencija može obavljati i poslove MUP-a, i da se direktor te agencije dogovara sa ministrom unutrašnjih poslova, da se sporazumeva o zajedničkim aktivnostima i preuzimanju i obavljanju poslova iz delokruga ministarstva.
Dakle, to je stvar sporazuma dva ministra, s tim što jednog od njih nazivate ministrom, pa je podložan kontroli parlamenta; a mi smo mu već dva-tri puta podnosili zahtev za izglašavanje nepoverenja, nego vi to ne dajete nikako na dnevni red, a morali biste i po Ustavu i po Poslovniku. Ali, to je druga stvar, to je stvar Ustavnog suda, a ne ove rasprave.
Međutim, on je bar po propisima podložan kontroli parlamenta, a njegov kolega sa kojim mora da se sporazumeva nije podložan nikakvoj kontroli parlamenta. Jer, vi kažete, on je direktor, nije ministar. A koja je ovde suštinska razlika između direktora i ministra - suštinske razlike nema. Razlika je samo u terminu, da bi se prikrio značaj i težina funkcije, i ništa više. On je zaista ministar, ali sakrivate od javnosti da je on ministar, da ne bi odgovarao kao svi drugi ministri, i ništa drugo.
Zašto uvodite tu funkciju direktora u državnoj upravi? Zašto, objasnite mi koji je vaš motiv da se pored dosadašnjih najviših funkcionera državne uprave, ministara, načelnika, ovih, onih, uvodi sada i direktor agencije i zašto organ državne uprave da se zove agencija? Zašto baš agencija?
U našem jeziku kad se kaže - agencija, uglavnom se misli na turističke agencije. Pa koje još imate agencije, da nisu novokomponovane u poslednjih nekoliko godina, da vidimo koju još imate? Bile su samo turističke agencije, posle toga imamo agencije za istraživanje javnog mnjenja, možda će vam se ova agencija baviti istraživanjem javnog mnjenja, samo me živo interesuje na koji način.
Pa valjda su vam sada zatvori uznapredovali, ne treba ćebe da nosim i četku za zube, sve se to u zatvoru dobije. Nećete valjda sada mene u neki zatvor tamo "Š" kategorije, nego prve kategorije. Valjda nemate nikoga dragocenijeg od mene da uhapsite, pa nećete me valjda smeštati u neku nižu kategoriju zatvora, ja od vas očekujem ove zatvore "de luks" kategorije.
Vidite, može to sve izgledati i smešno, ali ovo ima naročiti pravni značaj, značaj daleko prevazilazi snagu vašeg smeha, i zbog toga mi smeh ne smeta. Vi ste ovde, reagujući na moje prethodno izlaganje, izneli čitav niz nebuloznih tvrdnji. Da pođemo od ministra Mihajlovića.
Ministar Mihajlović kaže - Sreten Lukić i Goran Radosavljević nemaju kriminalni dosije. Nisam ni govorio da ta dva generala imaju kriminalni dosije, niti sam ih do sada prozivao poimenično za kriminal, koliko se sećam nikada.
Ja sam vam samo rekao da mi je među svima njima simpatičan jedini Andrija Savić, zato što me je on prvi hapsio pre 18 godina i što sam jedini put posle tog hapšenja uspeo sudski da isteram od države novčanu nadoknadu što sam tri dana bio u zatvoru. Tužio sam državu, pošto su me posle tri dana pustili zbog nedostatka dokaza, i država mi je to nadoknadila. Bilo je dovoljno za večeru za celo društvo u Udruženju književnika.
Ovo drugo još nisam uspeo da isteram sudski, nadam se sada, kad vi donesete zakon o rehabilitaciji, da ću i to uspeti. Međutim, ovde je reč o dvojici generala, za koje sam vam rekao da im Haški tribunal sprema optužnicu, a možda je već optužnica spremna i drži se u tajnosti.
Vi kažete - nemaju kriminalni dosije. Pa znate, koji kriminalni dosije? Hag ne sudi za kriminal, Hag sudi za navodne ratne zločine. Kažete - nisu krivi. Pa ne možete me ubediti da je Nikola Šainović činio ratne zločine na Kosovu, ili naređivao; ili Milošević da je naredio ratne zločine. Smem se zakleti da nikada nije naredio ratni zločin, ni protiv civila, ni protiv ratnih zarobljenika. Znate, možemo o njemu govoriti kao o državniku sve najgore, ali ratne zločine nije naređivao, smem se u to zakleti.
Tako isto ministar kaže za svoja dva sadašnja generala, ali je Lukić bio tamo šef, komandant glavni. Kako može bez Lukića da se iznesu hladnjače sa leševima, a sada ih Lukić otkriva? Pa otkuda je znao gde su zakopane? I koji je bio cilj da se to iznosi, hajde da mi neko objasni? (Glasovi iz sale: A šta si tvrdio?) Pustite vi šta sam tvrdio, to kad me izvedete pred sud, onda govorite šta sam tvrdio.
Pazite, koji je to poremećeni um da prevozi leševe poginulih sa Kosova i da ih zakopava pored Dunava, na severu Srbije? Koji je tu bio razlog? Neko je spremao ta zakopavanja, da bi se u pogodnom momentu otkopavalo, i ništa više. Tu nema drugog rešenja. Zašto vam je onaj iz Zaječara, onaj Oskar Klipa, menjao ime i prezime? Radio je u Udbi.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda i da vodite računa šta izgovarate.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Govorim o borbi protiv organizovanog kriminala, je li tako? Je li to tema dnevnog reda?
Znate šta, ako se vama ne sviđa ovo što govorim, oduzmite mi reč, odoh odmah, ali me nemojte prekidati bez razloga. Govorim o organizovanom kriminalu.
Vi ste u obrazloženju ovog zakona o borbi protiv organizovanog kriminala naveli kao jednu od tačaka "krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, počinjenog na prostoru bivše Jugoslavije". Je li tako, jeste li to naveli? Jesam li promašio temu? Jesam li? Jesam, pa dobro, vama argumenti ništa ne znače. Klimne vam Đinđić glavom iz prvog reda i vi odmah reagujete; pa nemojte. Ako je vama lepše da ćutim, evo, mogu i da zaćutim.
Dozvolite onda još ovih šest minuta da kažem šta imam. To su sve činjenice, na koje vi nemate odgovora. Veoma su važne. Zašto se niko od vas ne izjasni zbog one velike galame povodom izveštaja Anketnog odbora o ubistvu Pavla Bulatovića. Vidite kakvi su vaši mediji i to mediji pod vašom direktnom kontrolom?
O kriminalcima se govori kao o žestokim momcima i oni se promovišu u javnosti, da mlađu generaciju vaspitavate u njihovom duhu, da popularišete kriminal. Pogledajte koliko je ljudi sa kriminalnim dosijeom zaposleno u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova od vašeg dolaska na vlast; nekoliko stotina. Govorio sam za braću Burgija. Valjda Staklenog još niste, baš bi vam trebalo još Staklenog da zaposlite.
Dakle, ne oseća se kod vas želja i volja da se obračunate sa organizovanim kriminalom. Kada rešite prvih nekoliko slučajeva, onda ćete me možda naterati da menjam mišljenje, ali još ni jedan niste rešili. Zašto niste, to vi najbolje znate. Ne mogu se mafijaši i kriminalci nazivati uglednim biznismenima, ne može čovek za 10 godina da stekne bogatstvo od desetine miliona maraka, bez direktnog mešanja u kriminal, ne može.
Apsolutno je nemoguće, pogotovo kada je reč o tim vašim nepismenim poput Stanka Subotića Caneta i sličnih. Vi protiv mene stalno podnosite neke krivične prijave, pokrećete istrage i nikako da me osudite. Već 20 sudskih procesa i šta čekate. Bar to možete da naredite sudijama. Znam, ne možete da naredite sudijama da gone druge, vaše levičarske političke protivnike, ali zato ste njih ovde primirili i ublažili i valjda možete u mom slučaju, pošto napadam sudije i tužioce, valjda vam je lakše da ih ubedite da me konačno osude. Smislite nešto. Jedva čekam.
Ljudi, dolazi vreme da će se čovek najsigurnije u zatvoru osećati, da će samo tamo biti siguran. Ovde me Vladan Batić napada da sam denuncijant. Ministar iz Vlade, koja je isporučila Miloševića, Milomira Stakića, braću Banović, nema koga niste isporučivali i lično ih sprovodili, na aerodrom odvodili, ministri išli tamo, ispraćali, vraćali nazad, čuda, i ja denuncijant, jedini koji sam se isprsio i najpogrdnijim izrazima obasuo Haški tribunal kada su pokušali sa mnom da razgovaraju. Sada sam denuncijant. Kaže Batić, insajder, K25. Nažalost, proveravao sam malopre kada sam izlazio i ne bih mogao nikako biti insajder K25, ali bih mogao negde K23 i po, K23,8 i to bi već odgovaralo. Insajder, insajder, ne autsajder, da vam to naglasim.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma ozbiljna tema. Naravno, nema toliko ozbiljne teme da nije vredna smeha. Sa vama se slažem u tome, samo ovde je smeh primeren onima koji vole crni humor. Veliki sam ljubitelj crnog humora i meni ćete uvek lako izazvati smeh na licu, ali sve teža vremena nastupaju u Srbiji.
Vi sa ovim kriminal nećete suzbiti, sa ovim se kriminal ne suzbija. Sa ovim ćete samo gubiti vreme na reorganizaciju, UDBE, specijalnih sudova i tužilaštava i proći će meseci u toj specijalizaciji, dok prilagodite odgovarajuće službe da rade po novoj organizaciji. Proći će još dosta vremena, a u tom vremenu mafija će i dalje obavljati svoje velike poslove, i dalje će ubijati, otimati uz iznudu, dobijati najbolje poslove od države, jer ako, kako kaže Zoran Đinđić, nema mogućnosti da se mnoga krivična dela dokažu, verovatno je i to tačno, ali ako se zna za nekoga pouzdano da je vršio krivična dela, onda mu država neće poveravati poslove ni kada ponudi najbolje uslove.
Amerika nije uspela Al Kaponeu da dokaže da je kriminalac, ubica, mafijaš itd. pa ga je osudila za utaju poreza, ali nijednoj vlasti u Americi nije padalo na pamet da na javnom tenderu Al Kaponeu ponudi da asfaltira autostrade duž cele Amerike. Tu je razlika.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Narodni poslaniče, upozoravam vas da je vaše dozvoljeno vreme isteklo.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Hvala na ljubaznosti i na vašem strpljenju.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Određujem pauzu do 15,15 časova.
(Posle pauze - 15,40)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i možemo nastaviti rad raspravom o predlozima zakona o bezbednosnoj agenciji i suzbijanju organizovanog kriminala, prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Marin Krešić, poslanička grupa DOS. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Anđelković, poslanička grupa SPS. Izvolite.

Marin Krešić

Dame i gospodo, neću da trošim vreme na ponavljanje argumentacije koja je bila iznošena danas u prilog razlozima za jednu ovakvu konstrukciju i donošenja ovakvog seta zakona. Između ostalog, zbog toga što nas na to obavezuju, kao što je danas već i rečeno, konvencija Ujedinjenih nacija, a naročito zbog toga što ćemo svi da se složimo oko činjenice da je organizovani kriminal zapravo neman sa mnogo glava, koja iz temelja ugrožava naše društvo. Mislim da nam je svima jasno da borba protiv takvog posebnog sistema i mora biti  vođena posebnim metodama i sredstvima i na poseban način.
Svojim tehničkim umom mogu samo relativno da vizualizujem šta bi bile posledice donošenja jednog takvog zakona. Mogu samo da kažem da unapred imam divljenje i poštovanje za hrabre ljude koji će svojim znanjem, snagom, žestinom, a neki i životom ući u sprovođenje ovakvog zakona. To je sistem koji treba podržati, koji treba doneti. Reklo bi se, to je taj način.
Međutim, sa druge strane je nepobitna činjenica da nema u principu savršenih zakona. Mi kao ljudi nikada nismo savršeni. Svaka stvar ima svoju i belu i crnu strnu, i dobru i lošu, i prednju i zadnju. Zbog toga u ovakvom sistemu posebnih zakona postoji jedan deo te zadnje strane, sivog prostora koji je moguće, bez obzira koliko mi pažljivo sastavljali zakone, da odvede jedan sistem sa posebnim ovlašćenjima u zloupotrebe. Naime, potpuno je jasno da je neophodno napraviti pažljiv balans između obaveze bezbednosti i ljudskih prava. O tome je danas takođe bilo reči. Ispred stranke kojoj pripadam, moram da se osvrnem na taj deo teme, mi koji smo dali nekoliko amandmana, upravo zbog toga što je jedna od temeljnih stvari u programu DC, zapravo nepokolebljivo uverenje u civilno društvo, vladavinu prava, zaštitu ljudskih prava i svega što uz to ide.
Mi smo u tom smislu učinili napor da pokušamo i tu zadnju stranu, posledičnu, na određeni način da popravimo i privedemo onome što bi bio neki naš opšti cilj. Ima više razloga zašto smo našli za shodno da to uradimo. Prvo, ovo što sam rekao, da je naš programski temelj zapravo baziran na tim vrednostima.
Drugo, zato što, osim pomenutih međunarodnih obaveza, postoje još neke. Dana 8. juna ove godine u Strazburu, naša delegacija je na parlamentarnoj skupštini OEBS-a, prvi put potpisala jedan važan dokument, a to je rezolucija o ljudskim pravima i borbi protiv terorizma. Ta rezolucija ima dva potpisa. Jedan potpis je Kristofer Smit, a on je predsednik Komiteta za ljudska prava SAD-a. Drugi je profesor Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Skupštine Jugoslavije.
Treći razlog je što smo i mi, kao i mnogi od vas, na sebi osetili posledice zloupotrebe nekih sistema koji u sebi kriju posebna ovlašćenja i skrivene mogućnosti. Četvrti je što zapravo opasnost od zloupotreba kao jedine žrtve ima građane i ljudska prava.
U tom smislu smo mi kao grupa dali nekoliko amandmana. Jedan je na zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i pet na zakon o agenciji. Ovaj prvi amandman praktično je kroz disusiju na nadležnim odborima ugrađen u zajednički amandman nadležnog odbora, tako da ćemo mi od njega u diskusiji u pojedinostima odustati. Drago nam je što smo dali svoj doprinos.
A na zakon o agenciji imamo pet amandmana, koji zapravo imaju svi jedan te isti cilj. To je pre svega da se uvede u procese organizacije i parlamentarna kontrola na vrlo obavezujući način. Neću posebno obrazlagati amandmane, to će koleginica Leila Ruždić sutra uraditi.
Drugi cilj je da se uvede kolektivitet u diskrecionoj proceni koja se često pojavljuje u procesu odlučivanja. Znači, da ne bude to sporazum dvoje, nego uvek troje ljudi. To su stvari koje su temeljni principi i naše stranke, a mislim da su ugrađeni u izvorne temeljne principe većine stranaka DOS-a. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Narodni poslanik Zoran Anđelković nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Rade Bajić. Odmah da vam kažem da narodni poslanik Zoran Anđelković neće imati prvo na reč, pošto nije bio prisutan kada sam ga prozivala. To je bila praksa od ranije. Izvolite. Sledeći narodni poslanik Ljubodrag Grbić.