To pitanje je rešeno i nema razloga da ga postavljate. Rešiće ga i Administrativni odbor, vi to dobro znate, samo je pitanje kada ćete konstatovati to što pitate.
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS neće podržati predložene izmene Zakona o izboru predsednika Republike Srbije, jer se njima izborna pravila menjaju u toku izbora i time suštinski unosi neravnopravnost u izborni proces, kao i zbog toga što predložene izmene zakona nisu potpune, tj. nisu obuhvatile za promenu sve ono loše što je uočeno u ovogodišnjim predsedničkim izborima tokom njihovog sprovođenja.
Protiv smo da se menjaju odredbe Zakona o izboru predsednika Republike sada, u toku izbornog procesa, između dva izborna ciklusa, praktično na polovini izborne trke. Protiv smo smanjenja cenzusa glasova potrebnih za izbor nekog od kandidata u drugom krugu, kao i drugih preldoženih promena. Promene, ako i treba da budu, trebalo je izvršiti pre raspisivanja izbora. To se moglo, naravno, da je DOS želeo, jer ova skupština postoji već skoro dve godine, a i znalo se poodavno da će ove jeseni biti izbori za predsednika Republike Srbije.
Zašto se sada od DOS-a naknadno pametuje da su postojeća rešenja o izboru predsednika Srbije anahronizam, da su ostaci prošlog vremena, da ovakva rešenja ne postoje u drugim državama, da su nedemokratska itd? Zašto je broj glasova potrebnih za pobedu, taj famozni cenzus, iznenada postao tako važan?
Moram reći i podsetiti neke od kolega da je u vreme usvajanja ovog zakona o izboru predsednika Republike Srbije, baš od strane pojedinih čelnika tadašnje opozicije, od kojih su sad neki u DOS-u, bila izneta tvrdnja da cenzus od 50% upisanih birača, kao uslov validnosti izbora i pobede nekog od kandidata, jeste primeren ovlašćenjima koja Ustav Srbije daje predsendiku Srbije. Tada je bilo rečeno da predsednik Srbije ima cezaristička ovlašćenja i da je, shodno tome, logično da najmanje 50% birača stoji iza takvih ovlašćenja izabranog predsednika, da je zakon pravljen po meri predsednika Miloševića itd.
Sada se predlažu izmene vezane za broj birača. To je u ovom novom članu 5z. Niko od predlagača, mi nismo čuli ni od gospodina Jovanovića, ne pominje velika ovlašćenja predsednika Srbije, ne predlaže izmenu Ustava Republike Srbije, a pogotovo se ne kaže po čijoj se meri ove izmene predlažu, odnosno kome iz DOS-a izmene zakona najviše koriste. Potrebno je da se zna još jedna činjenica vezana za taj famozni cenzus čije se ukidanje predlaže - da je on u periodu između 1997. godine, kada su održani prethodni izbori za predsednika Republike Srbije i ovogodišnjih septembarskih izbora, faktički umanjen i to za preko 670.000 glasova. Godine 1997. biračko telo Srbije je brojalo 7.220.000 birača, a ove godine je broj birača iznosio nešto preko 6.550.000 birača. Smanjenjem broja, logično, smanjen je i cenzus potrebnih glasova za izbor predsednika, ali ne i onoliko koliko je potrebno kandidatima DOS-a da pobede.
Zato se sada i taj cenzus ukida, jer da je 13. oktobra pobedio gospodin Koštunica ili gospodin Labus, Zakon bi sigurno bio nesporan do sledećih izbora i ne bi se ništa menjalo, pogotovu cenzus. Moram podsetiti da su izbori za predsednika Republike Srbije raspisani sredinom jula uz veliku žurbu, uz obrazloženje da je to krajnji rok, a u međuvremenu vidimo da ima mogućnosti za još jedan izborni ciklus, jer je DOS bio apsolutno siguran da će njegov kandidat pobediti i tada nije bilo reči o potrebi izmene ovog zakona na način na koji je predložen.
Desilo se da je DOS sam poverovao u ono što putem medija plasira građanima Srbije, da je u Srbiji sve u redu, da teče med i mleko i da je potrebno samo raspisati izbore, a pobednik se unapred zna.
Građani očigledno nisu imali isti stav o reformama koje se sprovode, niti o učinku DOS-a, naprotiv, očigledno je da građani Srbije smatraju da stvari nisu onakve kakve se predstavljaju, da ne postoje institucije pravne države, da se ne poštuje pravo, da je izvršna vlst preuzela svu vlast u zemlji, da se uvećava i ekonomsko i duhovno siromaštvo građana, da se budzašto prodaju privredna bogatstva ove zemlje, da se povećava broj nezaposlenih lica i tako dalje. Građani zato i nisu dali podršku, većinsku kandidatima DOS-a, niti glasali u drugom krugu izbora.
Kampanja medija da se glasa u drugom krugu izbora nije dala rezultate, kao ni poziv gospodina Pavla u ime Srpske pravoslavne crkve, koja se i ovog puta umešala u svetovne stvari.
I zato što nije pobedio na izborima po postojećem Zakonu, to jeste nije dobio potrebnu većinu građana, DOS menja izborne zakone da bi se osigurala potrebna pobeda kandidata. Da izborni cenzus, sada ova naknadna pamet, ne treba da postoji, zdušno nas ubeđuju i predstavnici nekih zapadnih zemalja, pozivajući se na njihova iskustva i tvrde nam da tako ne treba, niti je to praksa. Svi za DOS i sve za DOS, naravno.
DOS je predložio izmene Zakona koje su preuzete i od CeSID-a, nazovi nevladine organizacije, i skoro od a do š, a ko u to sumnja može da pogleda predloge izbornih zakona koje je predložio CeSID. Doduše, DOS je dodao nešto svoje, ali o tome kasnije. O simbiozi DOS-a i CeSID-a takođe nešto kasnije, ali je bilo vidljivo tokom sprovođenja izbora da postoji apsolutna saradnja i u radu RIK-a, a pogotovu u činjenici da CeSID u ovim izborima nije bio neutralni posmatrač kao što se predstavlja. Zanimljivo je da tokom sprovođenja izbora, a tvrdi da je imao preko 10.000 posmatrača nije konstatovao nijednu, ali baš nijednu, povredu izbornog procesa širom Srbije. Nemojte mi reći da toga nije bilo.
Predloženim izmenama Zakona, posebno smanjenjem cenzusa potrebnih glasova za izbor predsednika Srbije, narušava se i princip jednakosti u izbornom procesu, oko izbora predsednika i njegovog opoziva. Logično je da se neko i bira i razrešava na isti način i pod istim uslovima.
Ustavna odredba vezana za opoziv predsednika Srbije glasi - da je predsednik opozvan ako za to glasa većina ukupnog broja birača i naravno da se o opozivu odlučuje neposredno i tajnim izjašnjavanjem birača.
Ako usvojimo ponuđene izmene Zakona, onda predsednik Srbije može biti i sigurno će biti izabran sa jako malim brojem glasova birača, svakako daleko manjim nego što je potrebno za njegov opoziv. Isti čovek, ista funkcija i potpuno različit uslov izbora i opoziva.
Predlog za izmenu Zakona, pored direktnog smanjenja broja glasova potrebnih za izbor, sadrži i odredbu, takođe sadržanu u stavu 5z stav 2, kojom se indirektno na mala vrata smanjuje broj glasova potrebnih za izbor, na način da se broj birača koji su glasali računa samo na osnovu glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.
I ova odredba je nešto izmenjena, preuzeta takođe od CeSID-a. Do sada je važilo pravilo da se ukupan broj birača koji su glasali utvrđuje na osnovu biračkog spiska, a taj broj po pravilu je bio nešto veći od broja glasačkih listića, jer je postojala mogućnost da birač i građani dođu na biračko mesto, upišu se, uzmu glasački listić i jednostavno ne glasaju. Sada se ovom izmenom i dopunom Zakona i ta mogućnost ukida.
Poštovane kolege poslanici, naša poslanička grupa SPS ne može prihvatiti predložene izmene Zakona o izboru predsednika Republike i zato što su neke od predloženih izmena krajnje neprecizne, daju osnove za različita tumačenja i odluke; druge izmene unose neravnopravnost među kandidatima u izbornom procesu, kao i zato što nisu obuhvaćene odredbe koje u ovim izborima praktično nisu poštovane, odnosno bile su predmet posebnog tumačenja RIK-a ili drugim rečima, RIK je smatrala da nam ti članovi ne trebaju, da uopšte ne treba da se primenjuju.
Smatramo da ne treba prihvatiti član 5i u predlogu koji smo dobili, jer sadrži stav koji je suprotan Ustavu Republike i može biti različito tumačen, a koji se odnosi na obaveze predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ustav Srbije povodom toga je jasan. U članu 78. Ustava Srbije stoji: "Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije raspisuje izbore za narodne poslanike i za predsednika Srbije".
Predlog koji smo dobili proširuje ovlašćenja predsednika Skupštine. U stavu 2. pomenutog člana se kaže da predsednik Skupštine u roku od 60 dana, od dana kada su održani neuspeli izbori, odlučuje o raspisivanju novih izbora za predsednika Srbije.

Narodni poslaniče, da li koristite narednih deset minuta kao šef?

Da. Jasno je da je obaveza predsednika Skupštine da raspiše nove izbore i da on ne može  o tome da odlučuje. Ako odlučuje, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da nove izbore i ne raspiše. Ukoliko se želi izbegnuti različito tumačenje oko novih predsedničkih izbora, mogući politički voluntarizam ili politička kriza, odredba o novim izborima mora biti jasna, mora  se  istaći vremenski okvir u kome se ceo izborni postupak ponavlja, a za predsednika Skupštine, kao nekoga ko raspisuje izbore treba da stoji odredba - mora, obavezan je, dužan je da raspiše nove izbore, a ne da o tome odlučuje.
Nije prihvatljiv ni član koji se odnosi na rokove raspisivanja i održavanja izbora. Smanjenjem donje granice od raspisivanja do mogućeg održavanja izbora sa 45 na 30 dana, uvodi se apsolutna nejednakost među kandidatima za predsednika, kako u delu koji se odnosi na utvrđivanje kandidature, tako i u delu predstavljanja kandidata u javnosti.
Pošto smo već čuli da se u javnosti novi izbori očekuju početkom decembra, o tome nam je svoj stav ili sud dao i Ustavni sud, iako o tome zvanično nije pitan, znači da ćemo za nešto više od 30 dana imati nove izbore. Po postojećem Zakonu, kandidature se moraju predati najkasnije 20 dana pre održavanja izbora i jasno je da ostaje svega desetak dana da se skupi 10.000 potrebnih potpisa birača i da će to biti objektivna prepreka za veći broj kandidata da se uključe u izbore, posebno za one koji nisu kandidati DOS-a, tj. vlasti.
Oni kandidati koji pak uspeju i dalje će biti u neravnopravnom položaju u pogledu mogućnosti predstavljanja u javnosti u odnosu na kandidate iz prvog kruga ovogodišnjih predsedničkih izbora.
Jasno je da još uvek traje eho političke i medijske kampanje koja je od početka prethodnih izbora drastično favorizovala kandidate vladajućih partija DOS-a i njihove miljenike.
U tom smislu, novi izbori su samo nastavak favorizovanja kandidata ovih političkih opcija, nastavak proteklih izbora sa trećim odnosno četvrtim krugom.
Na ovaj način startna pozicija ostalih predsedničkih kandidata u novim izborima nije i neće biti ni približno ista, nije ni fer ni poštena, a samim tim neće biti ni legitimna.
Takva politička utakmica ne pruža legitimitet pobedniku na tim izborima i time se ne postiže ni politička stabilnost zemlje za koju se mnogi očigledno verbalno zalažu. Kandidati drugih političkih stranaka u ovim izborima treba očigledno da posluže kao pravni i politički dekor DOS-u.
Ovaj predlog za izmene i dopune izbornih zakona po našem mišljenju nije obuhvatio i druge članove o kojima je bilo reči u prvom krugu predsedničkih izbora.
Trebalo je predložiti da se briše i član 47. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se primenjuje i u slučaju izbora predsednika Republike. Tim članom, podsetiću, svaki podnosilac liste odnosno predloga kandidata ima pravo da u roku od 48 sati nakon utvrđivanja zbirne izborne liste, preko svog predstavnika, izvrši uvid u sve izborne liste i utvrdi da li su one uređene na pravi način.
Ta zbirna izborna lista se objavljuje u "Službenom glasniku" i to najkasnije 10 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Shodno ovim odredbama, pošto je objavljena zbirna izborna lista, predstavnik SPS-a izvršio je uvid u dokumentaciju jednog od kandidata, koji je sticajem okolnosti isključeni član SPS-a, i konstatovao da postoji najmanje 6-12 izjava koje nisu u skladu sa zakonom, koje su bez potpisa, bez pečata, bez potpisa ovlašćenog lica, sa pogrešnim nazivom predlagača i sl.
Tražili smo od RIK-a da usvoji prigovor i poništi rešenje o kandidaturi tog kandidata i dobili odgovor da se na njih član 48. Zakona koji se u ovim izborima primenjuje ne odnosi. Zato bi ovaj član trebalo u celini, a u najgorem slučaju odredbu o zbirnoj listi i pravima ovlašćenih lica, ukinuti.
Moram reći i to da je Republička izborna komisija u ovim izborima sprovodila i tumačila zakon, da je i sama stvarala uslove za neregularnost u izbornom procesu, da ne pominjem kandidate koji su naknadno uvršćeni na izbornu listu, da im je data mogućnost da skupljaju potpise i van vremenski utvrđenog roka, da nisu bili podneli odgovarajući broj potpisa kao uslov da jednostavno budu konstatovani kao kandidati.
Takođe moram reći da Republička izborna komisija nije raspravljala ni o zvaničnom izveštaju MUP-a, po kome je do 7. septembra od tada 10 utvrđenih kandidata svega pet ispunilo zakonom predviđene uslove da upošte mogu biti kandidati, odnosno nisu imali 10.000 potrebnih potpisa da bi se ta kandidatura mogla prihvatiti. Da ne pominjem da je RIK mimo zakona i svog Poslovnika isključila posle prvog kruga izbora iz svog rada i predstavnike partija koje su imale svoje kandidate i činili prošireni sastav komisije.
Želeo bih vašu pažnju da zadržim na još dva kratka pitanja. Birački spiskovi - to je tema koja je mnogo rabljena u proteklom periodu. Birački spiskovi su neuredni. Oko toga se gotovo svi slažu. Ono oko čega se ne slažu jeste - zašto su takvi kakvi jesu i ko je za to odgovoran. Priča o prethodnoj vlasti kao razlogu zašto spiskovi nisu uredni je suštinski skidanje odgovornosti sa DOS-a za biračke spiskove.
Uređenje biračkih spiskova je u nadležnosti SO, a time i DOS-a, jer DOS drži lokalnu vlast u ogromnom broju opština od septembra 2000. godine, a od 1996. u 50 najvećih opština i gradovima, a u jedno 30-tak još od 1992. godine. Bilo je, znači, očigledno dovoljno vremena da se birački spiskovi do kraja urede ako se želelo, a očigledno je da nije, jer su birački spiskovi, pokazalo se, zgodni kao opravdanje za izborne rezultate u zavisnosti od toga kako kome to odgovara.
Na kraju, smatramo takođe da je veliki nedostatak održanih izbora i to što nije radio Nadzorni odbor, zbog čega se nije od kompetentnog organa mogla čuti ni jedna ocena o uslovima u kojima su se izbori održavali. Naravno da mi kao partija ne prihvatamo ocene koje je davao CeSID, jer je on odobravao sve ono loše što se događalo tokom izborne kampanje i sve ono loše što su elektronski i štampani mediji radili.
Nadzorni odbor treba da bude deo izbornog procesa, da bude sastavljen, odnosno ako perosonalni sastav ne odgovara da Narodna skupština izabere novi nadzorni odbor, kako bi mogao da oceni uslove u kojima se izbori održavaju, kršenje izborne tišine, zastupljenost učesnika izbora u medijima, kao i druge stvari od značaja za izborni proces i potrebu poštovanja jednakosti i ravnopravnosti svih kandidata i stranaka u izborima.
Dakle, kako je za izmenu izbornih zakona predložen mali broj članova i to ne tako da obezbeđuje iste uslove za sve kandidate, kako se ne predlažu za izmenu i brojni drugi članovi čija se primena pokazala lošom u prvom krugu izbora za predsednika Republike Srbije, i što je najvažnije - zato što se izborna pravila menjaju u toku izbora i unosi neravnopravnost u izborni proces kako bi se stvorili uslovi za pobedu nekog od kandidata DOS-a, poslanička grupa SPS-a neće podržati predložene izmene Zakona o izboru predsednika Republike. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ključunu izmenu Zakona o izboru predsednika Republike postoje veoma validni, opravdani razlozi, za odredbu koja se tiče izlaska birača u drugom izbornom krugu. I, da nije nekih drugih faktora mi bismo možda i glasali za ovaj vaš zakonski projekat, ali ne možemo da glasamo zbog jednog važnog i jednog manje važnog razloga.
Prvo ću vam reći taj manje važan razlog. Ovaj zakon je trebalo menjati pre godinu i po dana, pre godinu dana. Trebalo ga je na vreme menjati. Pa onda izaći, po takvom zakonu, na izbore. Zato što se pokazalo svuda u civilizovanom svetu, gde je više demokratije i gde je razvijenija demokratija, da je manji procenat građana koji izlaze na izbore. Pa, to se svede nekad i na 30%, a izbori su validni.
Postoje države gde je obaveza građana da izađu na izbore. U Turskoj postoji novčana kazna za neizlazak, pa otprilike 80% izađe. U Grčkoj postoji obaveza da se izađe na izbore, pa se ipak ne izlazi u nekom većem procentu od ovog koji se ostvari u Turskoj. Reč je o zemljama parlamentarne demokratije.
Kod nas je za očekivati - ako se demokratija bude razvijala i ako se srede jednog dana stvari u državi, ako ne bude dolazilo do ovakvog organizovanog haosa u parlamentu, u ustavnim institucijama, da će takođe slabiti interes naroda za izbore i da će manji procenat izlaziti na izbore.
I zbog toga ne treba postavljati ovaj cenzus izlaznosti građana, odnosno glasanja. Glasač ima pravo koje može a ne mora da iskoristi i tu mu obavezu ne treba postavljati.
Međutim, najvažniji razlog što nećemo glasati za ovaj zakon je što ste danas potpuno protivzakonito, protivustavno i protivposlovnički sprečili 19 narodnih poslanika SRS da učestvuju u radu sednice Narodne skupštine, na Prvoj sednici novog redovnog zasedanja.
Ovde postoje, naravno, i neke stvari koje ne možemo prihvatiti. Pre svega postoji činjenica da se ovaj zakon donosi između dva izborna turnusa zbog neuspeha izbora u prvom turnusu. Nije kriv zakon što nije izabran predsednik Republike, nego su krivi kandidati koji nisu mogli da privuku građane da za njih glasaju. Priznajem - poražen sam u prvom izbornom krugu, ali sam pobedio u drugom izbornom krugu i zbog toga sam veoma zadovoljan. Važnije je pobediti u drugom nego u prvom krugu.
Odmah..... odavno sam ja Milka predsednik, samo ti to još ne razumeš, polako, polako. Ko mi privremeno čuva tu predsedničku fotelju nije toliko bitno.
Šta je ovde osnovni problem. Čim je pravosnažno konstatovano da nisu uspeli izbori za predsednika Republike, predsednik Narodne skupštine je odmah morao da zakaže nove izbore. Ono što su vaši pravnici objašnjavali - nema roka; kad nema roka to znači odmah, a ne može se prolongirati čitavu večnost; ako ne postoji rok od nedelju dana, onog trenutka kada je konstatovano da nisu uspeli izbori.
Ovde se ne kasni sa aspekta Ustava, sa aspekta ustavne obaveze, u roku u kome se moraju zakazati izbori, sve je poštovano. Izbori su zakazani na vreme, čak i malo ranije nego što je bilo neophodno. Sve što je šest meseci pre isteka mandata, to nisu prevremeni izbori, i kad je reč o predsedničkim i kad je reč o parlamentarnim.
Vidite, u Americi se mnogo ranije vrše predsednički izbori nego što predsednik stupa na funkciju, na dužnost. Ali, ovde je problem u tome što predsednik Narodne skupštine nije istoga dana, kada je okončan postupak po žalbama pred Vrhovnim sudom, zakazao nove izbore. Naravno, vi se možete pozvati na princip oportuniteta, bilo vam je potrebno da promenite zakon. To je vama bilo potrebno, ali nije nama i nije državi; i nije Ustavu.
Da biste zadovoljili tu svoju potrebu, vi ste na određeni način pogazili ustavne i zakonske norme. Nije to neko strašno gaženje, ali je veoma važno da se upečatljivo žigoše u javnosti. Jer, izbori moraju doći kad-tad, pa ko živ dočeka, je li tako? Možda se ne ide baš po redosledu sa spiska u onim likvidacijama, nego se promešaju karte, pa kad koga stigne.
Dalje, ovde je nepotpuno analizirana ta izborna problematika. Nije problem što je samo 45% građana izašlo u drugom izbornom krugu na glasanje. Mnogo je veći problem što nije bilo jedinstvenog biračkog spiska i za očekivati je da predlagač ovog zakonskog projekta, a to je poslanička grupa DOS, ova nova poslanička grupa - Reforma Srbije, predloži kaznenu meru za nekoga ko je kriv što nije bilo jedinstvenog biračkog spiska. Svi znamo da nije bilo jedinstvenog biračkog spiska, a državne institucije se pravile kao da se to njih ne tiče.
Bez jedinstvenog biračkog spiska izbori ne mogu biti validni. Nažalost, samo smo mi, srpski radikali, na to na vreme ukazivali. U DSS su se setili tek kada im je propao izbor njihovog kandidata u drugom krugu, a tada je bilo kasno, jer posledica nije mogla da bude ona njihova, željena, da se proglasi Koštuničin izbor. Koštunica je jednom tako proglašen, pa misli može svaki put. Posledica je mogla biti samo poništavanje izbora i ponovno zakazivanje. Druga posledica nije bila moguća. To su neki ozbiljni pravnici morali da vam rastumače.
Drugo, imamo problem nefunkcionisanja nadzornog odbora. Nadzorni odbor je zakonom predviđen organ iste važnosti kao i izborna komisija. Bez nadzornog odbora izbori nisu mogli da budu validni, nisu mogli da budu regularni. Izbori bez nadzornog odbora su nezakoniti. Nadzorni odbor je formiran za praćenje i predsedničkih, i parlamentarnih izbora. Brutalnom silom sekretara Narodne skupštine sprečen je rad nadzornog odbora u zgradi Narodne skupštine, tako da je predsednik nadzornog odbora morao konferenciju za štampu da drži pred zgradom Narodne skupštine.
Dalje, morala je ovde biti propisana kaznena odredba za onoga ko na osnovu falsifikovane dokumentacije ubaci neke kandidate na birački listić. Samo pet kandidata je bilo regularno na proteklim izborima. Pored mene, to su bili Koštunica, Labus, Bata Živojinović i Vuk Drašković. Bilo je šest neregularnih kandidata, sa falsifikovanom dokumentacijom. To su ljudi kojima je falilo između dve i pet hiljada potpisa. Nebojši Pavkoviću je falilo pet hiljada potpisa, a mnogi potpisi su glasili na Labusa, pa precrtani, pa upisano Pavković.
Onom lažnom profesoru Peleviću falilo je dve hiljade potpisa. Zatim, Vuku Obradoviću je falilo više od hiljadu, Draganu Radenoviću, Tomislavu Laloševiću i Branislavu Ivkoviću. Branislavu Ivkoviću je falilo više od hiljadu potpisa. Podneli smo prigovor, Komisija je odbila. Policija je potvrdila naše navode, policija je dala svoj zvanični izveštaj, jer je policija dobila nalog da proveri u svom registru da li svi oni potpisnici imaju pravo da budu potpisnici. Kod Pelevića su našli crnogorske državljane ili neke koji nisu ni državljani SRJ, i mnogo ljudi koji su mu dva puta overili. Verovatno je nešto davao za tu overu, pa su ljudi išli, stajali u redu tamo, tamo kapa, tamo ovo, tamo ono, i tri puta mu je neki čovek overio.
To se dešavalo, a bilo je nemoguće sprečiti, jer se oglušila RIK i oglušio se Vrhovni sud Srbije. Šta je bio interes RIK-a - pošto svaki kandidat ima pravo na svoje predstavnike u proširenom sastavu, RIK je nakvasala zahvaljujući 11 kandidata i uvek su stalni sastav RIK-a i njeno rukovodstvo mogli da računaju na predstavnike bar ovih šest falš - kandidata, da će glasati kako se od njih zatraži, kako se poželi, i uvek je tako bilo.

Gospodine Šešelj, da li ćete koristiti narednih 10 minuta?

Da, još 10 minuta koristim, pošto mislim da je dobro da se iznese tih nekoliko pravnih problema, sa kojima smo se suočavali na prethodnim predsedničkim izborima, kako se to ne bi ubuduće ponavljalo.
Trebalo je uneti kaznene odredbe za ponašanje medija. Mi na nekim medijima oka nismo mogli otvoriti u prvom krugu od protežiranja Labusa, u drugom krugu od protežiranja Koštunice. To je bilo neverovatno. Ne znam kako su oni sa nepunih milion dinara, koliko su dobili od države, mogli da finansiraju toliko spotova i toliko emisija. To bi trebalo Labus i Koštunica da nam objasne i, naravno, političke partije koje su podupirale njihovu kandidaturu.
Ovde se za ponovljene izbore predviđa dvostruko manja suma na ime finansiranja predizborne kampanje, što znači da bi to, ako bude opet 11 kandidata, bilo ispod 500 hiljada dinara, a za overu deset hiljada potpisa potrebno je tačno 500 hiljada dinara. Dakle, ne može ni da se pokrije trošak overe potpisa. Intencija je svih demokratskih društava da političke partije prekinu finansiranje od strane sponzora, da ih finansira država, jer je onda mnogo ispravnija pozicija političkih partija sa aspekta prava i sa aspekta morala.
Naravno, doći ćete u situaciju - prosto se lepe sponzori oko vas dok ste vladajuće partije, a kada opet jednoga dana budete opozicione, videćete šta znači oseka sponzora. Vi samo nađete jednoga sponzora, uplati vam 100 hiljada dinara na račun, a sutradan finansijske inspekcije ne izlaze mu po šest meseci iz firme. Loše je i to.
Ja sam govorio i onima pre vas - kada ste na vlasti, morate se ponašati onako kako biste želeli da se vlast prema vama ponaša kada budete opozicija. Naravno, možda vam ova pouka neće ništa značiti, ali dobro bi bilo da se o tome malo razmisli. Nije potrebno uopšte da se finansiraju troškovi kampanje, ali trebalo je sada, ovo je bila prilika da se ovaj propis uskladi sa osnovnim potrebama i da se propiše svim elektronskim medijima da svakom kandidatu moraju dati određenu kvotu besplatnih termina, besplatnih spotova, a da se zabrani plaćanje spotova. Jer, mi ne smemo doći u situaciju da na izborima pobedi onaj ko ima više para. Valjda to nije smisao demokratije.
Doći će neki, koji imaju ogromne količine para, Cane Žabac ili Majkl Đorđević, ili ko zna ko, zakupiće sve televizije. Izbori u Crnoj Gori su pokazali koliko je to opasno u uslovima jedne male državice, gde je moguće potkupiti skoro polovinu birača, bukvalno potkupiti, sa 10-20 evra, kako će ko glasati. Kod nas ne mora da se potkupljuje birač, ali mogu da se blokiraju sve televizije. Vi ste videli, na svim televizijama u Srbiji prestale su normalne političke emisije kada je počela predizborna kampanja, mogli su se dobiti samo plaćeni termini.
Moramo izbeći da izbore dobija onaj ko ima najviše para, a to se može postići tako što će se pooštriti uslovi kandidovanja, može i 15, i 20 hiljada potpisa. Ne treba, dovoljno je 10 hiljada overenih u sudu, ali da nema nijednog falsifikovanog među njima. Jer, pokazalo se - da je to striktno poštovano bilo bi samo pet kandidata. A ovako, bilo je 11, jer je šest bilo sa falsifikovanim potpisima.
Dakle, šta bi tu moralo da se uradi? Da se promeni ovaj zakon, Zakon o izboru narodnih poslanika i da se kaže da svaka televizija mora da odvoji toliko i toliko prostora, svaka radio stanica toliko i toliko, svaka dnevna novina toliko i toliko i zabranjeno je ono što se plaća preko toga, pa neka neko ubedljivošću poruke zadobije poverenje glasača, a ne brojnošću i agresivnošću emitovanja, jer jedna ubedljiva poruka ako se veoma retko emituje nema nikakvih šansi protiv onih poruka koje mogu biti najgluplje, najpraznije, ali se neprekidno ponavljaju i vrte na svim televizijama. To je što se tiče finansiranja izbora.
Što se tiče glasanja, video sam da tu ima priličan broj amandmana oko korišćenja biračkog prava. Nemojte se ljudi igrati. Nemoguće je glasanje dijaspore, ljudi iz dijaspore, dok se ne obezbede uslovi za kontrolu tog glasanja. Vi koji ste predlagali takve amandmane niste naveli da li ćemo mi iz Beograda slati kontrolore u Nemačku, Francusku, Ameriku, Kanadu i Australiju, u naša diplomatsko-konzularna predstavništva ili moramo našu stranku formirati po svim zemljama sveta, pa tamošnje članstvo da nam obavlja funkciju kontrolora. To je apsolutno nemoguće. Ako ćemo kontrolore slati iz Beograda onda ti kontrolori neće moći da glasaju na svom biračkom mestu. Ko će plaćati avionsku kartu za te kontrolore? Ko će im tamo plaćati smeštaj? Bolje je da se ne glasa nego da se glasa bez kontrole.
Kada smo donosili ovaj zakon, a on je donesen konsenzusom svih političkih partija i DOS je u tome aktivno učestvovao, iako ste imali vrlo malo poslanika, mislim samo Kasina stranka i Veselinov, ali smo svi zajedno učestvovali u tome, imali smo u vidu i ove specifične slučajeve. Postavila se alternativa da li će osuđenici glasati ili neće. Mogu glasati, poželjno je da glasaju ako političke partije van zatvorskih zidina mogu da pošalju svoje kontrolore u zatvor. To su rekli da ne može, Ministarstvo pravde, zatvorske vlasti, da im je to nemoguće i onda je bolje da se ne glasa u zatvorima nego da se glasa bez kontrole.
Naravno, postoji jedna kategorija građana koji su nepokretni, invalidi, ne mogu da dođu na biračko mesto. Ako je država u stanju da im obezbedi bolnička vozila, sanitetsku pomoć, osoblje koje će ih doneti na biračko mesto, oni treba da glasaju, ali da neko ide njihovoj kući da bi oni glasali bez kontrolora svih političkih partija, to je besmisleno i čemu onda to glasanje, kada se unapred zna kako će ko glasati.
Što se tiče vojske, tu smo našli srećno rešenje, vojska da glasa na najbližem biračkom mestu do svoje kasarne. To je najbolje rešenje. Inače, ako se glasa u kasarni, nema te kasarne gde je moguća saglasnost da dođu kontrolori političkih partija van kasarne. To je već politizacija vojske. Znam da vi na drugi način vršite tu politizaciju, ali sada ste i sastanak DOS-a držali u vojnom objektu. Od Tita i 1971. godine, 21. sednice Izvršnog biroa Centralnog komiteta SK Jugoslavije u Karađorđevu, ja se ne sećam te sednice. Štampa je objavila da je to vojni objekat. Možda nije, možda je neko za tri evra to već odavno kupio, a mi ne znamo. Možda je to, ali nas obavestite da znamo i nemojte onda to nazivati vojnim objektom. Kažite, objekat Caneta Žabca, Čumeta, Limuna, Make, Čovića, ima tu razne gospode koja se bavi otkupljivanjem. Ja sam pristalica dijaloga i meni možete slobodno da upadate u reč, ništa mi to ne smeta.
Prema tome, nije dobro praviti nove komplikacije. Nađite rešenje. Osnovni je problem kontrole. Možemo na Mesecu organizovati glasanje, na Marsu, ako mogu stranački kontrolori da budu prisutni. Nećete valjda da nam u Americi Majkl Đorđević kontroliše glasanje. On je u stanju čuda da kupi, potkupi itd. Ko će to da organizuje? Besmisleno je da to radite. Onaj ko bude ministar inostranih poslova i jaku kontrolu poseduje nad Ministarstvom, nad diplomatijom, imaće sve glasove za sebe po diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
U Crnoj Gori Predrag Bulatović je Srpskoj radikalnoj stranci ukrao 2000. godine dva poslanička mandata u Veću građana i jedan poslanički mandat u Veću republika sa 30.000 glasova iz koverata. Ljudi glasali, ko zna kakvi ljudi, a on ima sve koverte na gomili. To smo mi iznosili na konstitutivnoj sednici, niste imali sluha za to. Imali smo argument, ukrali su nam mandate, kao što su se u svakom izbornom turnusu sa time služili. On je bio ekspert u vreme kada je DPS bio jedinstven. Za Mila i za Momira on je obavljao taj posao, izveštio se čovek. Da ne bi ta njegova veština bila presudna kod izražavanja narodne volje treba jednostavno eliminisati takvu mogućnost.
Šta znači glas iz koverte? Ko to može da kontroliše? Može da putuje sa kovertom od mesta glasanja do mesta gde se koverat otvara i koliko se puta taj koverat može promeniti ili njegov sadržaj istresti i staviti neki drugi. Zato sve ono što nije podložno objektivnoj kontroli na licu mesta, proceni nepristrasnosti, ne treba uključivati u izborni zakon.
Ovaj zakon i te kako bi imao da pretrpi temeljite promene, međutim vi se očigledno time niste bavili. Vama je bilo ključno jedno pitanje i to je ovo pitanje cenzusa izlaznosti na drugi izborni krug. To pitanje se može vrlo lako razjasniti, ali ostaju mnoga druga pitanja. Vi ste ovim zakonskim projektom dali posebna prava opštinskim izbornim komisijama. One stiču prava, ali kome će polagati odgovornost? To nisu komisije koje je formirala Republička izborna komisija pa da njoj polažu odgovornost.
Možemo izraditi kompletan sistem izbornih komisija na nivou države, ali neko mora biti na čelu, nekome se moraju polagati računi. Svaka izborna komisija podnosi izveštaj o svom radu isključivo skupštini opštine koja je izabrala. Tu se može napraviti dodatni haos. Moguće je da se zamole za pomoć te opštinske izborne komisije, da se one angažuju, ali da imaju ovako važnu ulogu u sprovođenju izborne procedure ne bi bilo pametno i nemojte da se sada iz ovih razloga dese novi problemi i da se te opštinske izborne komisije ponašaju prema tome u kojoj je opštini u Srbiji koja stranka na vlasti.

Reč ima Čedomir Jovanović, predsednik poslanička grupe DOS - Reforma Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo u najkraćem da odgovorim na primedbe koje su iznete u ovim uvodnim raspravama predstavnika poslaničkih grupa, kako bi možda rasprava bila jasnija.
Primedba koja se tiče biračkog spiska; znači, formiranje biračkog spiska je proces koji traje, koji nije prekinut okončanjem izbora i najbolja potvrda našeg ozbiljnog odnosa prema biračkim spiskovima jeste, između ostalog, činjenica da smo od decembra meseca 2000. godine pa do septembra, kada su organizovani izbori, dakle u periodu nešto kraćem od dve godine mi iz biračkih spiskova izuzeli oko 40.000 osoba koje su upisane dva i više puta.
Drugo, tačno je da postoje problemi u biračkim spiskovima, ali suštinski nesporazum jeste u tumačenju uloge države, odnosno aktuelne vlasti u sređivanju biračkih spiskova. To nije jednosmeran odnos. Dakle, ako želimo u potpunosti korektan birački spisak, bez greške, onda sa jedne strane moramo imati državu koja je aktivna u tom procesu, koja ga kontroliše, ali sa druge strane moramo imati građane koji su spremni takođe da u jednakoj meri budu aktivni učesnici u izradi ažurnog biračkog spiska.
Mi nažalost nemamo takav sistem i objektivne procene u ovom trenutku govore da nam je potrebno najmanje četiri godine za izradu centralnog biračkog spiska koji bi bio korektan i koji bi istovremeno takođe bio u izvesnoj meri nedorečen, u meri u kojoj zavisi od građana koji ga čine. Dakle, neopravdane su one zamerke koje zapravo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike smatraju nedovršenim i nekorektnim zbog toga što se ne pominje centralni birački spisak, niti mi uvodimo obavezu izrade centralnog biračkog spiska.
Sa ili bez ovog zakona, centralni birački spisak se mora napraviti. On se radi, ali verujte da je to proces koji ne može biti završen ni za godinu dana, ni za dve godine; najmanje u ovom trenutku nama trebaju četiri godine da bismo formirali centralni birački spisak koji je korektan.
Uloga lokalne samouprave u izradi biračkih spiskova na nivou lokalne samouprave je velika. Takođe je isti problem, koliko god bila aktivna lokalna samouprava, ona ne može u potpunosti izraditi dobar birački spisak ukoliko u isto vreme nisu aktivni građani koji recimo menjaju boravište, koji stiču pravo izbora, pa potom to svoje pravo ne koriste zbog toga što negde otputuju, odu na studije u inostranstvo, ali ostaju upisani u biračkom spisku. Otuda ta razlika između onih koji imaju pravo glasa i onih koji to svoje pravo efektivno i koriste.
Dakle, ne radi se ni o kakvoj zloupotrebi i mislim da su ta pitanja adekvatno raščistili i predstavnici u RIK-u i Vrhovni sud Srbije. Reč je o jednom procesu koji je takav kakav je i koji traje.
Uloga medija u izboru predsednika Republike; u republičkom parlamentu je potpisan sporazum svih učesnika u izbornom procesu koji je obavezivao javni servis, odnosno RTS i Radio Beograd, na korektan odnos prema predsedničkim kandidatima. Taj odnos je podrazumevao strogo definisan broj spotova koji se mogu emitovati, strogo utvrđen broj besplatnog propagandnog prostora i definisan prostor u informativnim emisijama koji je bio ravnopravan i ujednačen prema svim učesnicima u izbornom procesu.
Drugi problem je problem aktivne uloge pojedinih predsedničkih kandidata koji istovremeno obavljaju određene državne funkcije. Taj problem je prisutan i on će uvek biti prisutan, jer je nemoguće isključiti aktivnost predsednika Republike ili potpredsednika Savezne vlade i strogo njegov prostor u medijima definisati kroz ono što ona radi u izbornoj kampanji. Čini mi se da je napravljen veliki pomak, pogotovo u odnosu RTS prema predsedničkim kandidatima. Što se tiče privatnih medija, moguće je da tu nema ujednačenosti, ali to pre svega zavisi od karaktera tog medija.Ne postoji u ovom trenutku mogućnost da se, u meri u kojoj bi to određeni predsednički kandidati želeli, odnosno koji su želeli, izvrši uticaj i pritisak na elektronske ili štampane medije ukoliko su oni u privatnom vlasništvu. Predlažem da predsednički kandidati koji učestvuju u narednim izborima iznesu svoje primedbe na sednici Odbora za kulturu i informisanje, koji će verovatno ponuditi novi dokument kojim će se regulisati odnos medija prema predsedničkoj kampanji i uopšte ponovljenom izbornom ciklusu.
Na kraju, glasanje dijaspore i pitanje ljudi koji se nalaze u inostranstvu; tu postoji očigledna protivrečnost. S jedne strane se traži korekcija biračkih spiskova sve do mere u kojoj bi se u biračkom spisku nalazili samo oni koji mogu da glasaju u samom danu izbora predsednika Republike. Kao argument u kritikama i republičke administracije i RIK-a tokom neuspelog izbornog procesa često je korišćena činjenica da se u jednom biračkom spisku nalazi toliko i toliko građana, a da je svoje pravo iskoristilo 10, 15 ili 20% manje. Ne možete tražiti korekciju biračkog spiska, s jedne strane, sve do nivoa do koga se neće doći samo do onih ljudi koji konkretno glasaju, a s druge strane, tražiti pravo glasa za ljude u dijaspori.
To je i suviše ozbiljno, kompleksno i političko pitanje koje zadire u suštinu političkog sistema. Da li imaju pravo glasa oni koji isključivo insistiraju na svom pravu bez ikakve obaveze prema državi u kojoj kreiraju organe vlasti. Ako postoji neka obaveza, kakva je ona? Da li je ona normirana nekim zakonom ili ona zavisi isključivo od nečijeg odnosa i otklona prema državi, nacionalnom biću i svemu onome što je u ovom trenutku karakteriše odnos dijaspore prema matici.
Na kraju, opet ponavljam, tu su međunarodne konvencije. To nije u skladu sa, recimo, preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava i ne postoji takav primer u svetu, osim ukoliko se dobrim primerom ne drži recimo primer Hrvatske, a to smo malopre u nekoj raspravi i konstatovali zajednički, u kojoj je OEBS suspendovao pravo dijaspore da utiče na izbor poslanika i ima svoje predstavnike u parlamentu, odnosno Saboru Republike Hrvatske. Postoji problem sa Gračkom, ali je i suviše specifičan. Ne mislim da bismo tim putem došli do dobrih rešenja. Status dijaspore treba na drugi način rešavati i svakako se ne može rešiti Zakonom o izboru predsednika Republike.
Dakle, ovo je maksimum onog što smo mogli da uradimo. Ako postoji, ta nekorektnost prema kandidatima koji su učestvovali u jednom izbornom ciklusu zbog izmene pravila u drugom je ozbiljna i nemamo potpuno zakonit odgovor.
Vrlo dobro se sećam, i to ne možemo da izbegnemo, našeg insistiranja da se ne menjaju izborna pravila tokom izbornog procesa 1997. godine. Tada smo kruto insistirali na poštovanju cenzusa i u drugom krugu. Tadašnja vlast je problem rešavala na drugi način, sa 400.000 glasova Albanaca sa Kosova i Metohije, ali nije menjala izborna pravila. Međutim, mi nismo spremni da računamo na te glasove, oni realno nisu za nas birači, jer ne mogu da ostvare svoje biračko pravo i mi ne možemo da obezbedimo izborni proces na tom delu naše teritorije. Zbog toga moramo primeniti ovakvu vrstu izmene zakona kojom bi se zapravo deblokirao pre svega jedan politički problem.
Dugo možemo o tome da raspravljamo, ali mi smo izabrali ovo rešenje koje je mnogo više politički nego pravno pokriveno. Mislim da je to očigledno jasno i tako nešto ne treba izbegavati. Želimo predsednika i do njega ćemo doći uz političke kompromise, pa čak i po cenu suočavanja sa činjenicom da se ovakva vrsta inicijative žestoko kritikovala pre pet godina, kada smo bili opozicija i bojkotovali izborni proces. Oni predsednički kandidati i one stranke koje danas tako nešto traže, ukidanje cenzusa u drugom krugu, pre pet godina tumačili su ubistvom demokratije. Mislim da ne idemo tako daleko ovog puta i da omogućavamo građanima da dobiju predsednika Srbije, a da tu ozbiljnu zakonsku normu zadržavamo u prvom izbornom krugu, kako bi se poštovale ustavne kategorije koje zaista dopuštaju puno toga predsedniku Republike kroz ovlašćenja koja su velika, ovlašćenja koja moraju konačno biti potkrepljena i sa validnim brojem birača koji su nas za tako nešto podržali, izabrali na takvu funkciju. Hvala.

Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Izvolite, reč ima narodni poslanik Nataša, ispred Socijaldemokratske partije - DOS. Izvolite.