Neću da ponavljam ono što su rekli moje kolege poslanici DSS pre mene i neću da ponavljam ono što su čisto pravne ocene koje se tiču ovog zakona. Želim da postavim pred građane Srbije, pre svega, jedno za mene osnovno pitanje - zbog čega mi danas raspravljamo o ovim izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike i šta se iza toga krije.
Da li je logično da predsednik Narodne skupštine raspiše izbore za predsednika Srbije po starom izbornom zakonu, po zakonu koji je donela jednopartijska komunistička skupština pre višestranačkih izbora u Srbiji 1990. godine, da se održe takvi izbori, da takvi izbori, uslovno rečeno, propadnu. Jer, pored toga što su bili održani po jednom više nego zastarelom zakonu iz jednog više nego prošlog vremena za naš narod, oni su još održani po biračkim spiskovima koji su bili prenaduvani, u čiji uvid nismo imali pravo, ni mi kao predlagači kandidata za predsednika Srbije, a ni građani ove zemlje.
Po zakonu koji ne dozvoljava našim ljudima koji žive u dijaspori, a u koje smo se svi zajedno u predizbornoj kampanji 2000. godine, tada kao Demokratska opozicija Srbije, kleli i obećavali čim dođemo na vlast da ćemo našoj dijaspori omogućiti pravo glasa, baš kao i hendikepiranim licima, zatvorenicima; regulisati na pravi način kako će da glasa vojska itd, da ne ponavljam.
Očigledno je da oni koji su raspisali izbore kad im vreme nije bilo, na šta je DSS još tada u leto ove godine ukazivala, nisu imali dobre namere. Imali su nameru da ti izbori ne uspeju. Imali su nameru da propadnu velika finansijska sredstva od kojih je, kako smo čuli, moglo da se uradi mnogo štošta, da sada ne ponavljam. Očigledno je da i sada možemo sumnjati u njihovu nameru. Jer, da nije tako, prihvatili bi evropsko zakonodavstvo, prihvatili bi iskustva iz uporednog prava drugih država, prihvatili bi nepostojanje izbornog cenzusa u prvom izbornom krugu.
Nažalost, ovakvu situaciju imamo, pa i sve razloge da sumnjamo u dobru nameru predlagača još jednom.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Uvažena gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, da je ovakav predlog zakona koalicija DOS uputila na razmatranje ovoj skupštini pre godinu i po dana, verovatno bih bio spreman da, kao poslanik SPS, razmišljam kako je to u redu. Ali danas kada o tome razgovaramo posle prvih propalih predsedničkih izbora, čini mi se da dolazimo do toga da nam trebaju izbori po tzv. hitnom postupku, kao što i sve drugo što je važno u ovom parlamentu na taj način razmatramo!
Sa stanovišta DOS-a, reklo bi se da ovim predlogom zakona pogađa u potpunosti u cilj, ali što bi rekao Lane Gutović - sve ostalo je promašeno, kao što je promašen i način vladanja DOS-a u protekle dve godine!
Šta mi zapravo hoćemo da učinimo ovim zakonom? Hoćemo da izaberemo predsednika koji, u suštini, kao predstavnik vlasti i kao najizričitiji predstavnik naroda neće imati odgovarajući kredibilitet.
Kada jedni izbori propadnu, onda se opravdano postavlja pitanje - zašto su ti izbori propali? Zašto se, recimo, nije desilo da u prvom krugu nemamo izlazak od preko 50%, a imali smo u drugom krugu, kada su kandidati bili gospodin Koštunica i gospodin Labus, i jedan i drugi koliko god da su se upinjali da se razlikuju po tome da li pripadaju ili ne pripadaju DOS-u - pripadali su DOS-u.
Prvi i osnovni razlog neuspelog drugog kruga za mene je odnos građana prema DOS-u, prema vlasti; i ako nije to, onda je odnos prema ljudima, personalno. Dakle, nisu im se dopali ni Koštunica ni Labus! Kada se tako nešto desi, onda je najprirodnije da na ponovljenim izborima ili predlagači zamene kandidate ili što je još prirodnije, kada nemaju poverenje naroda, raspišu parlamentarne izbore pre vremena.
Mi, nažalost, na ovu temu nemamo mišljenje Vlade, a mene to zapravo podseća na predizbornu kapmanju u prvom krugu kada, takođe, nismo imali mišljenje Vlade, pogotovo u drugom krugu, jer, da se Vlada nešto žešće angažovala u drugom krugu, onda bi procenat verovatno bio preko 45% i ne bi trebalo ovo da menjamo.
I, da li svaki put, dame i gospodo, kada nam se desi da propadnu izbori i kada ne izađe preko polovine birača na izbore treba da menjamo izborne zakone u smislu da smanjimo cenzus potrebnog izlaska građana; pa, kada sledeći put izađe 40% mi ćemo reći - mnogo je 40% hajdemo na 30% i tako do besvesti?! Da li je zaista logično da prema prethodnim zakonima koje smo doneli teže izaberemo predsednika jedne opštine nego predsednika Republike?!
Da li je zaista logično da predlagači zakona nemaju sluha za one koji kažu - pa u drugom krugu, hajde sad i da ne bude 50%, ali mora postojati neki cenzus?! Neka bude ispod 50%, ali ne može se sa 5 ili 10% glasova izabrati predsednik jedne republike, pa makar to bila i Srbija.
Drugo što je problematično u ovom predlogu zakona je to što DOS nije uspeo da se dogovori u proteklom vremenu. Mi očigledno kasnimo sa tom izbornom procedurom, pa onda, pošto smo u vremenskoj stisci, nemajući drugog izbora, skraćujemo vreme predizborne kampanje sa 45 na 30 dana. Da se nekim slučajem DOS i DSS juče nisu dogovorili, možda bi to bilo i samo 15 dana, i čemu bi to zapravo onda vodilo?! Mislim da to bitno menja uslove na izborima, iako ja to razumem samo kao drugo poluvreme jedne utakmice, koja je započeta 29. septembra.
Obrazloženje koje daju predstavnici DOS-a, grupa od 77 poslanika, da je razlog za donošenje ovog zakona to što 13. oktobra nije izašla većina građana na izbore, jednostavno nije suvislo, i ako ništa drugo, ne treba da stoji u dokumentu koji smo dobili kao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike!
Treće, vi ovim predlogom dozvoljavate mogućnost da se birački spiskovi menjaju između prvog i drugog kruga, time što ćemo onim ljudima koji su dobili biračko pravo omogućiti da budu upisani u biračke spiskove! Naizgled, to je u redu, ali u životu će ti ljudi upravo biti ciljna grupa onih koji će, eventualno, pokušati da manipulišu u tom drugom izbornom krugu! To je potpuno jasno.
U vezi sa tim postavlja se i pitanje - da li je korektno broj potencijalnih birača, koji treba da izađu na izbore menjati, između prvog i drugog kruga? U normalnim zemljama to se, koliko znam, ne radi. Iz svih tih razloga, smatram da ovaj zakon nije dobar i da ga ne treba prihvatiti. Kad već nismo promenili Ustav, kad nismo promenili nadležnosti predsednika, način eventualne smene tog predsednika, koga ćemo relativno lako izabrati, onda nema svrhe menjati izborne uslove samo zato što građani nisu izašli u drugom krugu u dovoljnom broju na predsedničke izbore!
Znači, treba raspisati izbore, ići ponovo, kao što se to već jedanput i desilo 1997. godine, pa smo imali ta ponovljena glasanja, i ništa nije bilo sporno. Prvi put nije uspelo, ali zato drugi put jeste. Zašto ne bismo i sada tako uradili, da bi taj čovek, koji bude izabran za predsednika Republike Srbije, imao taj legitimitet, koji je, po meni, neophodan, da bi mogao u ovom teškom i složenom vremenu da vrši veoma odgovornu dužnost predsednika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Radulović.

Pretpostavljam da su građani Srbije zadovoljni što je posle duže pauze konačno sazvana Narodna skupština i što je na dnevni red Prve sednice stavila rešavanje jednog zaista akutnog političkog problema. Taj akutan politički problem jeste funkcionisanje institucije predsednika Republike Srbije.
Ovaj problem se nije pojavio tek nakon neuspeha drugog izbornog kruga na izborima koji su tek protekli. Taj problem je akutan u poslednje dve godine. Naime, mi imamo predsednika Republike koji je sa objektivnih razloga sprečen da koristi svoja ovlašćenja. Promenila se politička volja birača, promenio se odnos političkih snaga u Skupštini. Čovek koji je izabran za predsednika Republike je, izgleda, izgubio i poverenje stranke koja ga je kandidovala na izborima. Promenio se i međunarodni položaj države, tako da taj čovek ne može više da obavlja jednu vrlo važnu funkciju, kao što su odnosi sa inostranstvom. Jednom rečju, institucija predsednika Republike Srbije ne funkcioniše gotovo dve godine. U takvoj situaciji, njegova ovlašćenja, ili bar važniji deo ovlašćenja, stvarno je preuzeo predsednik Vlade. Za razvoj demokratije, koja počiva na načelu podele vlasti, nikada nije dobra situacija u kojoj se dve tako jake poluge izvršne vlasti kakve su predsednik Vlade i predsednik Republike nađu u jednim rukama. To je još jedan vrlo ozbiljan problem i još jedan razlog da se ovakva kriza pokuša prevazići.
Ovaj zakon predložila je poslanička grupa DOS sa ciljem, kako je rečeno u obrazloženju, da prevaziđe trenutnu političku situaciju, tačnije rečeno, krizu funkcionisanja jedne vrlo važne političke institucije kakva je predsednik Republike.
Međutim, sam naziv ovog zakona sugerisao bi biračima da on treba da nas izvuče ne samo iz trenutnog političkog tesnaca nego da nas izvuče iz istorijske močvare. Zakon o izboru predsednika Republike spada u korpus izbornih zakona. Izborno zakonodavstvo u poslednjih 50-60 godina kod nas je u najvećoj mogućoj krizi. 50 godina nije bilo izbora, pa prema tome nije bilo potrebe ni za izbornim zakonima. Umesto izbora, imali smo glasanje, a pravila po kojima se glasa su nešto drugo od procesa biranja. Bila je dozvoljena samo jedna partija, pa je ona i kandidovala i birala. Prema tome, nikakve potrebe nije bilo da se izbornim zakonom uređuje ova sfera političkog života. Potom smo imali 10 godina u kojima je formalno postojao višestranački sistem, ali u kojima je stranka koja je u tom trenutku imala veliku moć i veoma veliku podršku građana, pokušala da izborne zakone potpuno prilagodi trenutnoj situaciji.
Nije dobro kada se izborni zakoni prilagođavaju trenutnoj poziciji bilo koje političke snage. Izborni zakoni moraju da budu klasični zakoni. Oni ne smeju da sadrže u sebi ništa originalno. Moraju da budu jasni i jednostavni, kao što su jednostavna i jasna pravila po kojima se odvijaju sportska takmičenja. Moguće je različito interpretirati ta pravila, ali sama pravila moraju da budu univerzalna, klasična i svima jasna.
Zahvaljujući tome što je pokušano da se višestranački sistem opstruiše izbornim zakonima - koje su donosili socijalisti, na
osnovu Ustava koji je donela jednostranačka skupština - dobili smo ovu disproporciju o kojoj je danas bilo veoma mnogo reči. Ta disproporcija sastoji se u ovome. Na jednoj strani, za izbor predsednika bila je potrebna natpolovična većina od polovine upisanih birača, a za razrešenje predsednika države bila je potrebna dvotrećinska većina u Skupštini, a potom referendum na kome bi se više od polovine upisanih birača izjasnilo protiv dotičnog predsednika. Imali smo u istom tom Ustavu član po kome se državna granica može menjati tako što će polovina birača, ako ih izađe više od 50%, glasati za predlog. Dakle, lakše je promeniti državnu granicu nego promeniti predsednika Republike. To je apsolutan apsurd, i to je bio jedan od razloga zbog čega je ovaj Ustav trebalo zaista odmah menjati.
Ovu disproporciju predloženim izmenama zakona nećemo ukloniti. Pošto je smena predsednika utvrđena Ustavom, Ustav mu garantuje da je praktično nesmenjiv. Ovu disproporciju koja je i do sada bila upadljiva, činimo još većom.
Ali sadašnja situacija treba da se prevaziđe, treba, dakle da se reši jedan akutan politički problem i zato se predlažu izmene sadašnjeg Zakona koji će važiti samo za ovu situaciju, i neće moći da važi više nikada.
Naime, biće nužno doneti nove izborne zakone - sve izborne i prateće zakone, kakav je Zakon o političkim strankama - da bismo napisali prvo slovo u azbuci demokratije. Prvo slovo u azbuci demokratije su dobri izborni zakoni. Kada danas razgovaramo o ovom zakonu, pošteno je da konstatujemo da mi to prvo slovo za dve godine nismo napisali. Ne želim da prebacujem krivicu ni na koga zbog toga. Želim javnosti da kažem da svaki narodni poslanik ima pravo da predlaže zakone i da se lično osećam odgovornim što nisam pokušao da predložim zakone kojima se uvode osnovna demokratska pravila. Pedeset godina su građani ove države, oni koji su bili u poziciji unutrašnje emigracije, tražili samo jedno - slobodne izbore. Deset godina mi smo dezavuisali izbore koje je raspisivao prethodni režim, jer smo s pravom tvrditi da oni nisu korektni i slobodni.
Obećali smo biračima da ćemo odmah uvesti pravila po kojima će građani moći da izaberu onu vlast koja je po njihovoj volji. Nismo to uradili. I dalje se bira po istim izbornim zakonima. Sad neznatno menjamo jedan izborni zakon koji je utemeljen na socijalističkom Ustavu. Socijalistički Ustav nije nikakva osnova za moderne izborne zakone. Na njemu se ne mogu donositi moderni izborni zakoni. Dakle, mora se menjati Ustav da bismo doneli nove i normalne izborne zakone.
Predlagač ovih izmena se nalazi u strašnom tesnacu. Na jednoj strani imamo socijalistički Ustav i na njemu zasnovane zakone, a ti zakoni su uglavnom išli na to ne da preciziraju, nego da ograniče i ponekad suspenduju ustavna prava. Ima dosta takvih slučajeva. Na drugoj strani se nalazi demokratski potencijal građana Srbije, koji traže iskrene demokratske promene, koji traže iskrene reforme; konačno, na drugoj strani se nalazi i demokratska Evropa koja nam pokazuje da standardi u našoj političkoj kulturi i naš politički sistem u celini nisu usaglašeni ni sa evropskim zakonodavstvom ni sa našom tradicijom koja je prethodila socijalizmu.
Ukratko, biće neophodno da se socijalistički Ustav zameni modernim demokratskim ustavom, a onda da se donesu novi izborni zakoni koji će omogućiti iskrene i slobodne izbore.
Čini mi se da i ovim predlogom o kojim raspravljamo danas nije učinjeno sve što je bilo moguće da se popravi važeći zakon i da se prevaziđe postojeća kriza. Bilo je mogućno prihvatiti amandman Demokratske stranke Srbije koja traži da se uslovi kandidovanja za predsednika malo pooštre. Uslovi za kandidovanje su nekada bili da 100 ljudi skupi potpise i time kandiduju predsednika. Da li namerno ili nenamerno, to je bio način da se institucija predsednika Srbije ismejava i omalovažava. Uslove kandidovanja treba i dalje pooštravati.
Isto tako mislim da ništa ne bi smetalo da se usvoji amandman kojim se predviđa da ni u prvom, a ne samo u drugom krugu nema cenzusa; odnosno, da ukoliko nema natpolovičnog odziva birača u prvom krugu pobednik je onaj ko je dobio 25% glasova plus jedan. Suštinski se ništa ne menja zato što i postojeći zakon i predložena izmena zakona predviđaju istu mogućnost. Naime, teorijski je moguće da u prvom krugu izađe 50% plus jedan i da neko dobije 25% plus jedan glas i tako bude izabran. Dakle, ne menja se suština, a praktično se ipak omogućava da ovaj zakon, tačnije rečeno da ova dosetka od zakona koja treba trenutno da razreši jednu političku krizu, postigne svoju punu svrhu, da obavi posao za naredne predsedničke izbore - i da ode u istoriju zajedno sa svim socijalističkim zakonima i socijalističkim ustavima.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega Joca Arsić, kao poslednji prijavljeni govornik; poslanička grupa Socijalističke partije Srbije ima 12 minuta.

Dame i gospodo, počeću svoju diskusiju jednim pitanjem: da li u ovoj sali ili u Srbiji danas postoji čovek koji može da mi kaže koliko Narodna skupština Republike Srbije ima poslanika?! Ustav Republike Srbije propisuje da ih ima 250. Na platnom spisku ove skupštine nalazi se 308 poslanika. Da li je tačno? Ne znate, proverite. Na taj način direktno je prekršen član 74. Ustava Republike Srbije, koga se sećate po svojoj lošoj navici, da vam Ustav i pozivanje na pravo koristi samo onda kada je u vašem interesu, a da se njega ne hvatate nikada kada treba i, nažalost, pravna rašomonijada pod okriljem DOS-a ovim najnovijim razvojem događaja dodatno se zakomplikovala.
Pokušaću slikovito da vam predstavim u kakvim ste se problemima našli nakon odluke da ispoštujete odluku Saveznog ustavnog suda od 26. juna, koliko sam upoznat sa tim, kojom su uvažene žalbe Budišin Dušana i grupe poslanika Demokratske stranke Srbije i kojom je određeno vraćanje oduzetih poslaničkih mandata podnosiocima ustavne žalbe. Naime, samim tim aktom, shodno članu 39. Zakona o Saveznom ustavnom sudu, kada se utvrdi da je pojedinačnim aktom povređena sloboda ili pravo čoveka i građanina, sud će poništiti taj pojedinačni akt i odrediti da se uklone posledice koje su iz tog akta proizišle.
Shodno odredbama Zakona o Saveznom ustavnom sudu logično je da se, kada se utvrdi da je radnjom državnog organa ili pravnog lica povređena sloboda i pravo čoveka, određuje da se uklone posledice koje su iz takve radnje proizišle. Iz citirane odredbe odluke Saveznog ustavnog suda i određivanja vraćanja oduzetih poslaničkih mandata proizilazi, dobro me slušajte, mislim da će vam trebati, jer ćete u narednom periodu imati problema sa tim i ostaće zabeleženo u pravnim analima ove države, da je određeno vraćanje oduzetih poslaničkih mandata, što povlači za sobom posledicu da su sve odluke koje je Narodna skupština Republike Srbije donela u međuvremenu nezakonite. Podsetiću vas samo na neke od odluka: odluka o izboru potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra u Vladi Republike Srbije od 19. 6. 2002, u Službenom glasniku objavljena; naročito bitna odluka o izboru predsednika i sudija Ustavnog suda Republike Srbije, što je vrlo komplikovan problem; Odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije itd.
Praktično, trebalo bi proveriti sve listinge, sve evidencije prisustva narodnih poslanika i proveriti da li je prilikom usvajanja predloga zakona, amandmana, bilo kvoruma u ovoj skupštini, jer se apsolutno ima smatrati da poslanici koji su prisustvovali sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, a na to nisu imali pravo shodno odluci Saveznog ustavnog suda, ne mogu učestvovati u pravljenju kvoruma, niti u pravljenju većine za donošenje zakona i amandmana na te zakone.
Dakle, ako su sednicama Narodne skupštine Republike Srbije prisustvovala lica koja su izgubila status narodnih poslanika ovom odlukom Saveznog ustavnog suda, koja deluje, podsetiću vas, unazad, dakle edž tunc, moramo se zapitati da li su ta lica ikada bila poslanici i da li su oni mogli da učestvuju u radu ove Narodne skupštine.
No, imaćete dosta prilike i vremena da se bavite tim pitanjima, ali nadam se da će uskoro ta pitanja biti na valjan način procesuirana. Do ovoga što danas raspravljamo i do ovoga o čemu danas pričamo vi ste došli, dakle u bezizlaznu situaciju, tako što niste mogli da izaberete, tačnije niste mogli da dobijete većinu od naroda za izbor predsednika Republike Srbije. Podsetiću vas da narod, taj koji ima neprikosnoveno pravo Ustavom zagarantovano da glasa, jeste dao svojom apstinencijom nepoverenje obojici kandidata koji su se u drugom krugu javili na predsedničim izborima i na taj način i svojom voljom, dakle, narodnom voljom, rekao da ne podržava ni politiku Vlade ni politiku DOS-a, ni politiku DSS-a.
Ovaj narod ima pravo, i tom svojom apstinencijom je to svoje pravo iskoristio, da se izjasni po svom mišljenju i o radu Vlade i o radu vlasti DOS-a i DSS-a. On je to i rekao. Sada, ako se vratimo malo unazad, setite se šta ste pričali svojevremeno kada je donošen Zakon o izboru predsednika Republike Srbije, tačnije kako su pričali predstavnici tadašnjih demokratksih struktura u republičkoj skupštini! Kakvi su vaši stavovi tada bili, a kakvi su vaši stavovi danas? Naime, tada ste pričali da je ukidanje cenzusa od 50%, bilo u prvom ili u drugom izbornom krugu, nedemokratski čin. Danas svi predlažete upravo to, dakle taj nedemokratski čin. Da li su vaša shvatanja o demokratiji u međuvremenu toliko evoluirala da ste spoznali nakon sedam - osam godina da to nije dobro ili ste se samo našli u bezizlaznoj situaciji da nemate podršku građana i želite da pošto-poto menjajući i odredbe zakona, a moraćete da promenite i neke odredbe Ustava, priđete realizaciji cilja, a to je održavanje vaše vlasti.
Naime, zaista su u nesrazmeri uslovi koji se propisuju novim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o izboru predsednika Republike sa ustavnim odredbama koje određuju nadležnosti i način za opoziv predsednika Republike. Tačno je da je cenzus od 50% i u prvom i u drugom izbornom krugu vrlo težak uslov. Međutim, taj uslov je važio od donošenja Zakona o izboru predsednika Republike do danas, tačnije važi i sada. Nadam se da ćete imati malo više smisla za političku realnost da priđete rešavanju ovog problema kompleksnije. Mnogo reči je bilo o tome da radi štednje treba spustiti nivo u drugom izbornom krugu kako bi došlo do izbora predsednika Republike. Kada ste toliko štedljivi, pošto sam Piroćanac, zašto se ne zabrinete oko tih 308 poslaničkih plata koliko plaćate u ovoj republičkoj skupštini?! Kada ste toliko štedljivi, dajte da vidimo koliko smo vremena uzalud potrošili i na neke kvazireformske zakonske projekte koje ste menjali u rokovima od pet - šest meseci. Podsetiću vas na set zakona o pravosuđu: da li je tako bilo? Da li ste usvojili amandmane koje smo mi kao opozicija predlagali, a posle osam meseci ste ih prikazali i potpisivali kao amandmane Vlade; podsetiću vas, moj amandman od 18. oktobra 2001. godine, nakon osam meseci se pojavio kao amandman Vlade.
Zbog svega toga, a u cilju podizanja demokratskog nivoa političkog delovanja u Srbiji, treba razmisliti da li je nedemokratski to što, recimo, u nekim zemljama kao što su Grčka ili Turska postoji obaveza glasanja. Mogli ste da uvedete svojom većinom, kojom ste na ovaj posredni način obezbedili, obavezu izlaska na izbore, pa da na taj način obezbedite da ljudi izađu na izbore, da ne apstiniraju. Podsetiću vas isto da ste svojevremeno, 1997. godine, koliko se sećam, upravo vi bili zagovornici apstinencije na predsedničkim izborima.
U svemu tome moram da pomenem da će ukoliko bude usvojen ovaj predlog zakona, koji reguliše da se u drugom krugu ne traži cenzus izlaska od preko 50% birača, biti apsolutno u neskladu odredbe koje propisuju opoziv predsednika Republike sa načinom njegovog izbora. A da biste to ispravili, morate pribeći promeni Ustava. Normalno bi bilo da se, ukoliko već želite da promenite način izbora predsednika Republike, onda promenite i njegove odgovornosti i način za njegov opoziv. To je, pravno gledano, jedan ispravan put. Međutim, ne znam koliko ste spremni da se za taj ispravan put i opredelite.
Na kraju, zaista nije dobro kada je politika iznad prava, a vi ste današnjim zasedanjem skupštinskog saziva potvrdili da vam je usko politički interes iznad svakog prava; današnjom odlukom i priznavanjem odluke Saveznog ustavnog suda priznali ste da vam Ustav i poštovanje Ustava odgovara samo onda kada je u vašem interesu. To nije ništa drugo nego apsolutno negiranje pravne države, ma čiji da je taj ustav i ma ko da ga je doneo, a to je Ustav Republike Srbije. Nije socijalistički, nije demokratski, to je Ustav Republike Srbije i on se kao takav mora poštovati. U svemu tome, kršili ste taj Ustav kada god ste mogli, a naročito bih želeo da istaknem da ste Ustav Republike Srbije prekšili onda kada ste građane Republike Srbije i SRJ počeli da izručujete, mimo Ustavom regulisane zabrane ekstradicije domaćih državljana. Dakle, ne samo da ste bili spremni na to i da ste tada pogazili Ustav, već ste dodatno obeščastili ovaj narod ekstradirajući bivšeg predsednika Republike Srbije i SRJ u Hag.
Na kraju, nije dobro, još jednom ponavljam, da politika bude iznad prava, jer to nije pravna država, to nam ne služi na čast. Niti će nam doprineti da strani investitori, koji se tobož veoma interesuju da ulažu svoje pare u našu zemlju, zaista dođu kod nas, jer u zemlji u kojoj se pravo gazi kada god se nekom prohte ili ćefne, nema pravne sigurnosti i nema i privlačnog ambijenta za strani kapital, niti za stvaranje pravne države. Hvala lepo.

Pošto je narodni poslanik Dragan Todorović iskoristio vreme poslaničke grupe SPS, na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li reč žele predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne žele.)
Ako ne, zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić, Jovan Todorović i Rajko Baralić.
Predstavnik predlagača, narodni poslanik Čedomir Jovanović, nije prihvatio ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženim rešenjem ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike, predviđeno je u članu 1. (novom članu 4a koji se dodaje posle člana 4.) da od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora za predsednika Republike ne može proteći manje od 30 ni više od 90 dana. Naš amandman, grupe poslanika SPS-a, ide za tim da se u članu 1. Predloga zakona u novom članu 4a, broj "30" zameni brojem "45", odnosno ovo vreme koje je skraćeno od ranije utvrđenog vremena od 45 dana najmanje, ostane tako.

Znači, kao što je predviđeno u starom Predlogu zakona, a iz razloga što je neprihvatljivo skraćivanje ovog roka od 45 na 30 dana, jer nijedna radnja koja je predviđena ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika, takođe ni Zakonom o izboru poslanika, čije se odredbe, shodno, odnose na ovaj predloženi zakon, nisu skraćene, nisu smanjene, te ćemo doći u jedan vremenski tesnac između ovih predviđenih rokova i ovog roka od najmanje 30 dana predviđenog za izbore.

Znači, naš zahtev je da taj najmanji rok bude 45 dana, ne 30 dana, a najviše 90, kako je to predviđeno ovim izmenama i dopunama Zakona. Meni je žao što niko nije prihvatio ovaj amandman. Tako ćemo doći u jedan vremenski tesnac i bićemo uklješteni između predviđenih rokova potrebnih za legitimno sprovođenje izbora i ovog datog roka u Predlogu za izmenu i dopunu Zakona. Mislim da će time biti oštećeni učesnici u izborima za predsednika Republike, jer neće moći da u ovako kratkim rokovima zadovolje sve ono što je potrebno i predviđeno Zakonom, a i neće moći da obave kampanju na jedan korektan i legitiman način, pogotovo što se predviđaju i određena druga ograničenja. Stoga, smatramo da ovaj rok treba da ostane 45 dana i predlažemo Skupštini da takvo rešenje prihvati.

Da li se još neko prijavljuje za učešće u raspravi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Žarko Obradović.