Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, osnovna intencija predlagača i suštinsko pitanje ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike praktično se barziraju na podršci naroda, koju nema ni DSS, ni DS. Dakle, ono što je takođe slučaj, to je da je jedan izborni ciklus završen, međutim, izborni proces traje, što znači da bi trebalo i drugi izborni ciklus da se sprovede pod jednakim uslovima.
Ali, ovim predlogom za izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike se uvodi neravnopravnost među kandidatima. Takođe, član 88. Ustava Republike Srbije jasno definiše način opoziva predsednika Republike, gde se jasno kaže da je za opoziv predsednika Republike Srbije potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, a nakon toga, 50% plus 1 od ukupnog b roja upisanih birača u Republici Srbiji, tako da bi se moglo reći da je i ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika Republike Srbije uslovno u koliziji sa Ustavom Republike Srbije, jer se način izbora umnogome razlikuje od načina opoziva predsednika Republike Srbije.
Naravno, tu se pre svega radi o dnevno-političkom interesu DOS-a, gledano, u onoj integralnoj verziji, s obzirom da je DSS-u realno potrebno mesto predsednika Srbije, iz razloga što je aktuelni predsednik SRJ uspeo da zajedničku državu svojom neaktivnošću dovede pred raspad, pa mu je verovatno potrebno novo radno mesto.
Što se tiče DS, njima je potrebno usvajanje Ustavne povelje, kako bi definitivno otpočeli proces atomizovanja Srbije i rastakanja njenog državnog jedinstva. Da li će oni takođe sprovesti prikriveni bojkot predsedničkih izbora, kako njihov novi, odnosno stari koalicioni partner, ne bi dobio dovoljan broj glasova, to je pre svega pitanje za predsedništvo DOS-a.
Naravno, građani Srbije, nakon današnjeg trulog kompromisa DS-a i DSS-a, konačno su, nadam se, shvatili da se radi o dve strane jedne iste medalje. Predložena ad hoc promena Zakona o izboru predsednika Republike Srbije ne može biti podržana od strane SPS-a pre svega iz principijelnih razloga, jer su ove promene samo rezultat interesa DS-a i DSS-a, a nisu rezultat zainteresovanosti za boljitak građana Srbije.
SPS, naravno, po pitanju uređivanja izbornog zakonodavstva, ali na sveobuhvatan, celoviti način i pre svega na način koji je u interesu svih građana Srbije, otvaren je za razgovore; u taj korpus pitanja trebalo bi inkorporirati i pitanje učešća dijaspore na izborima, zašta se SPS inače i zalaže; zatim, pitanje racionalizacije izbornog cenzusa, celovito ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska i pitanje modaliteta kontrole izbornog procesa.
Ovde nas je predstavnik predlagača u uvodnoj reči obavestio da se praktično radi o uklanjanju ili otklanjanju nekih navodnih prepreka. Naravno, velikoj većini građana Srbije je jasno da i DS i DSS imaju jednu objektivnu i njihovu zajedničku prepreku, a to je nedostatak većinske podrške građana Srbije. Da se, naravno, radi o dve strane iste medalje, pokazaće vreme, a to govori i ovaj truli kompromis ove dve nazovisuprotstavljene političke opcije, po kome će DSS najverovatnije do 2004. godine samo deklarativno zahtevati raspisivanje parlamentarnih, odnosno vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.
Ovakvim političkim zamešateljstvom, za šta pre svega odgovornost snose DS i DSS, produbiće se politička, ekonomsko-socijalna i državna kriza u Srbiji i zato bi bilo zaista dobro da se malo razmisli o interesu građana Srbije i da što pre raspišete vanredne parlamentarne izbore, a ne da razmišljate o interesu vaših političkih tutora.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je od izuzetne važnosti što se ceo paket izbornih zakona, nažalost ne u celini, ali makar svojim jednim delom, danas našao pred poslanicima Skupštine Srbije. Naime, izborni uslovi, kao što bi rekao jedan od najvećih politikologa današnjice Đovani Sartori, jeste najspecifičnije manipulativno oružje politike. Izbornim zakonom vi zapravo otkrivate kakva je prava zamisao zakonodavca, da li  je želja da izbori uspeju, da li je želja da se na izborima pokaže stvarna biračka volja svih struktura u okviru jedne države ili je želja prosto da se nametne apsolutna volja vladajuće većine.
U tom smislu menjanje izbornog zakona, koji se odnosi na izbor predsednika Republike Srbije i predlog kakav imamo danas, a i prethodni zakon kakav smo imali, u mnogo čemu je u suprotnosti, u potpunoj suprotnosti sa uporednim izbornim zakonima koje možemo videti u zemljama Evropske unije, a isto tako i u zemljama iz našeg neposrednog okruženja. Naime, od 15 zemalja Evropske unije tri na neposredan biraju predsednika republike: Austrija, Irska i Portugalija. Nijedna od tih zemalja ne poznaje uslove, ne poznaje cenzus u prvom biračkom krugu na način na koji smo ga mi postavili, kako je do sada bilo ili kako se predlaže sada. Naime, jedina Irska ima cenzus od 40% upisanih birača.
Sa druge strane, ni zemlje tzv. bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koje takođe biraju predsednika, Slovenija ili Hrvatska, nemaju tu vrstu uslova, nemaju takvu vrstu cenzusa. Jedina zemlja iz našeg neposrednog okruženja koja ima uslov u prvom izbornom krugu je Makedonija. Na taj način, uz svo poštovanje demokratskih dostignuća u toj zemlji, ne može nam biti adekvatan reper, na osnovu onog zbog čega mi treba da prihvatimo ovakav predlog.
Ovde je već nekoliko puta otvoreno pitanje koje se odnosi na potrebu birača da izlaze na izbore. Ona može biti iz više razloga i u tome je ogromna razlika između demokratskih, totalitarnih ili autoritativnih društava. Naime, u demokratiji svako ima pravo; da izađe ili da ne izađe na izbore. Međutim, nijedno pravo ne može poništavati tuđe pravo, pravo birača da ne izađe na izbore, da ne glasa, ni na koji način ne sme ugroziti pravo ljudi koji žele aktivno da učestvuju u političkim odlukama koje donosi jedna organizovana zajednica, odnosno država.
U tom smislu nikada ne smemo kvantitetu prepustiti apsolutnu dominaciju, odnosno mogućnost da se izbornim cenzusima država dovede u mogućnost da ne funkcioniše, makad u jednom svom segmentu, makar u segmentu izbora predsednika Republike, jedinog inokosnog organa. Moramo isto tako biti svesni jedne stvari. Naime, kada govorimo o izboru predsednika u Srbiji danas i ovako kakva jeste, mi govorimo o našoj sopstvenoj sposobnosti, nas kao političke elite, kao predstavnika građana Srbije i celokupnog našeg naroda koji se ogleda kroz nas, da sami vodimo računa o sebi, da sami upravljamo svojom političkom sudbinom. Ne treba da imamo iluzije, niko od nas.
Dakle, Savezna Republika Jugoslavija i Republika Srbija su već dugi niz godina pod manjom ili većom pažnjom međunarodne zajednice. Kakvu poruku mi možemo da pošaljemo međunarodnoj zajednici ako se striktno držimo zakona, ovakvih kakve sami propisujemo, a koji nam na neki način vezuju ruke, osim da nismo sposobni kao država, kao građani i kao narod da se staramo o sebi samima i da sami upravljamo svojom sudbinom. Međunarodna zajednica na ovim prostorima je više puta pokazala da nismo sposobni sami da upravljamo svojom sudbinom, da će nam ona doći i usmeriti nas kojim putem treba ići.
Kada se toliko insistira na cenzusu u prvom krugu, a razlog za to je što bi u slučaju ukidanja cenzus bio mnogo lakši način izbor predsednika Republike od njegovog opoziva, zaboravljamo samo jednu činjenicu. Zakon koji je donet na ovakav način, dakle zakon koji je u sadašnjem Ustavu predviđen, odnosno metodologija za opoziv predsednika Republike Srbije je doneta u Miloševićevo vreme i to je ostatak Ustava iz 1990. godine, koji je bio pravljen za Srbiju kao samostalnu državu, sa jakim predsedničkim sistemom. Donošenjem Žabljačkog ustava 1992. godine jedan veliki deo nadležnosti predsednika Republike Srbije je prešao u nadležnost predsednika savezne države i zato pozivanje na takve odredbe, gde je onda mnogo teže smeniti predsednika nego ga izabrati, ne može biti validno u ovom trenutku, jer nikome od nas u ovoj sali, nadam se, nije cilj da ovaj ustav traje još dugo. Cilj je da ga u što kraćem i u što hitnijem roku korenito promenimo i donesemo potpuno novi ustav, koji će odgovarati sadašnjim potrebama građana i države Republike Srbije.
Na kraju, još jedna vrlo važna stvar. Bilo je više razgovora i dijaloga koji su ukazivali da je Srbiji zapravo potreban potpuni parlamentarni sistem, da potreban predsednik koji će se birati u parlamentu. Moram reći da ja lično i stranka kojoj pripadam, Demokratska stranka Srbije, ne delimo to mišljenje. Mislim da je Srbiji upravo potrebna jedna vrsta polupredsedničkog sistema kakav je ovaj danas koji postoji u Srbiji, sa nešto manjim ingerencijama, daleko manjim nego recimo u polupredsedničkom sistemu u Francuskoj, jer će na taj način predsednik Republike Srbije biti zapravo ravnoteže, biće balansa, personalna vrsta balansa između sva tri oblika vlasti - izvršne, zakonodavne i sudske.
Na kraju krajeva, izborom i postojanjem predsednika Republike koji se bira na neposrednim izborima mi kao građani, kao predstavnici jedne organizovane političke zajednice, odnosno države, pokazujemo drugu stvar, a to je ono što je svrha svake politike, veru u ličnost, veru u čoveka, stajanje iza čoveka za koga će narod prepoznati da je on adekvatan predstavnik njihov u jednom vremenskom periodu i da on kao takav može biti simbol svih građana, bez obzira na sva njihova uverenja, kako politička, tako etnička ili konfesionalna. Zato je predsednik države neophodan Srbiji, jer na taj način Srbija i građani Srbije pokazuju jednu neprikosnovenu veru, veru u ličnost čoveka.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Preostalo vreme poslaničke grupe je osam minuta. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovane kolege poslanici, konačno dočekasmo da se posle četiri i po meseca ponovo sastanemo, da parlament počne da radi, a na dnevnom redu ove sednice je samo jedna jedina tačka dnevnog reda i to na zahtev 77 poslanika poslaničke grupe koja odnedavno sebe naziva poslanička grupa DOS - Reforma Srbije.
Nekada 176, a sada samo 77 poslanika. Valjda ste uspeli sa ovim drugim delom DOS-a, koji se opet zove DOS - DSS Vojislav Koštunica, da se nagodite samo oko ove tačke dnevnog reda. Kao odgovorna osoba evo mesecima dolazim u Narodnu skupštinu svakodnevno, pogledam da li na oglasnoj tabli ima neko obaveštenje, da li neki odbor radi, da li neki materijali stižu u poslaničku grupu. Nema ništa. Sećate se, u junu mesecu najavljeno nam je da ćemo raditi čitavo leto bez odmora. Onda su raspisani izbori i ovaj jedini prozor u svet, jer se jedino sednice Skupštine prenose tu srpski radikali mogu da se obrate javnosti preko medija, zatvorene za nas i to je najverovatnije bio razlog da građani znaju zašto nismo radili četiri i po meseca.
Najzad su se razišli jedan i drugi DOS, ali kada je u pitanju vlast i čuvanje pozicija, vrlo lako se dogovorite. Jedni postave uslove, a ovi drugi se malo nećkaju kao seoska mlada, pa onda pristanu i evo pred nama danas ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike. Kada ćemo se ponovo sastati da nešto radimo, pretpostavljam tek pred samu Novu godinu, kada izborni postupak bude završen i kada budemo morali da odlučujemo o budžetu. Dotle, verovatno ništa. Tako smo pola godine u izborima, a parlament ne obavlja onu svoju osnovnu funkciju.
Jasno nam je da su predsednički izbori pokazali da narod više neće DOS, da je narod shvatio kuda vodite državu, da novi Ustav koji Vojislav Koštunica zagovara vodi daljem slabljenju države, da ne možete da se otrgnete iz kriminalnih krugova, da ćete budzašto da rasprodate sve što u ovoj Srbiji nešto vredi ili možda da pokupujete, jer sama klika ljudi kupuje sve ono što u državi vredi...

Narodna poslanice, molim vas da se držite teme dnevnog reda.

.... kao i da vašoj servilnosti Zapadu i Haškom tribunalu nema kraja. Predsednički izbori su, gospodo, pokazali da je neophodno raspisati parlamentarne izbore, a da ne treba menjati Zakon o izboru predsednika. Ako je tačno da su izbori skupi kao što ste to tvrdili u izbornoj kampanji, zašto onda o jednom trošku ne raspišete i parlamentarne i lokalne izbore, pa da i to obavimo, pa da vidimo kako nard bude rekao, takav će sastav ovog parlamenta i svih skupština opština biti. To što su izbori propali pokazuje da su građani izabrali da neće ni jednog od predloženih kandidata iz DS-a ili DOS-a, jer su svesni da su oni iz istog koša potekli. Sećate se da je Miroljub Labus pošao u izbornu kampanju mesec dana pre Vojislava Koštunice. Tek onda kada se videlo da on nema šta da traži na tim izborima, onda je Vojislav Koštunica otišao u Vašington i tek onda je dobio zeleno svetlo da se kandiduje za predsednika ....

Drugi put vas upozoravma da se vratite na temu dnevnog reda.

Govorim o razlozima za menjanje ovog zakona. Načelna je rasprava i ne vidim zašto me opominjete.
Postavlja se osnovno pitanje, zašto predsednik Narodne skupštine do sada nije raspisao izbora i da li je imao pravo da zaustavi izborni proces. Ako je on već jednom krenuo, onda je očigledno bilo jasno, i tako bar Ustav i zakon kažu, da je on morao da se nastavi onog momenta kada je bilo na osnovu izveštaja RIK-a jasno da su izbori propali.
Postoje dva razloga, verovatno, za to. Prvo što je bilo neophodno, po vašem mišljenju, da se zakon promeni i da se smanji cenzus ispod 50% izašlih birača, da bi predsednik bio izabran. Drugi razlog je verovatno bio taj, što još uvek ne znate koga od kandidata da suprotstavite Vojislavu Šešelju, koji je izašao kao pobednik sa ovih prethodnih predsedničkih izbora. Nije dakle, problem zakon.
Problem je što se zakon nije poštovao i što se verovatno neće poštovati ni u ovom sledećem izbornom turnusu. Nije se poštovao po pitanju jedinstvenog biračkog spiska i zaista dajete olake ocene kada govorite o tome da nam je potrebno nekoliko godina da taj birački spisak uredimo. To mogu da kažu samo oni koji se u to uopšte ne razumeju. A da bi se to uredilo, treba nešto finansijskih sredstava, meseca dobre organizacije i da to pitanje jednom za svagda skinemo sa dnevnog reda.
Onemogućili ste u prethodnim izborima rad nadzornog odbora. Vidimo da će to tako biti i na sledećim izborima i da on neće moći da funkcioniše. A da mislite da treba da funkcioniše, danas bismo sigurno birali neki novi sastav nadzornog odbora. Takođe smo na prethodnim izborima imali šest falsifikovanih predsedničkih kandidata. Postavlja se pitanje, koliko će ih sada u ovom turnusu biti; ili je neophodno da smanjite procenat onih birača koji bi glasali za najjačeg opozicionog kandidata, za dr Vojislava Šešelja, koga je centralna otadžbinska uprava još u nedelju odlučila da kandiduje i na ovim sledećim izborima koji još nisu raspisani, a koji će neminovno biti raspisani.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Maršićanin.