Poštovani gledaoci, danas, posle četiri meseca, Privremenom merom Saveznog ustavnog suda, poslanici DSS-a ponovo učestvuju u radu Narodne skupštine.
(Glas iz sale: Nije tako.)
Biće da je tako. Dobro, možda vam to nije prijatno, ali morate da prihvatite da je pobedila pravna država. To je nekome drago, nekome je krivo. Tu se možemo ne slagati, ali se moramo složiti da je to jednostavno tako.
Dakle, time je Narodna skupština Republike Srbije posle četiri i po meseca vratila legitimitet i time je njoj omogućen regularan rad. Da li je time otklonjena kriza u kojoj se Srbija nalazi? Nažalost, nije. Otklonjena je, nadamo se da je otklonjena, tek jedna prepreka koja je stajala na putu da ta kriza počne da se rešava. Tu krizu, naravno, osećaju građani Srbije na svojim leđima. Ne osećaju političari koji su koliko bogati, toliko neodgovorni.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda. Imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike.

Hvala na opomeni, gospođo predsedniče, ali upravo govorim o temi. Izbor predsednika je jedan od poslova koji treba da pomogne rešavanju krize u kojoj se Srbija nalazi, a to što možda nekim narodnim poslanicima smeta kada se kaže da krizu osećaju građani na svojim leđima, a ne političari koji su koliko bogati, toliko neodgovorni, koji su tu krizu prouzrokovali, to je nešto što, čini mi se, takođe ne izmiče temi. Dakle, morao sam ovo da ponovim da bi se bolje razumelo i da bi se bolje čulo.
Napravili smo jedan korak priznavanjem i sprovođenjem Privremene mere Saveznog ustavnog suda, ka mogućnosti rešavanja te političke krize. Postoje još mnoge druge stvari. Ne znam zašto vam je to neprijatno. To je sastavni deo zajedničkog saopštenja, možda ga niste pročitali.
Još neke poslove je potrebno obaviti da bi Srbija izašla iz te krize. Potrebno je da se donese ustavna povelja, potrebno je da se izabere predsednik, o tome danas ovde govorimo, potrebno je da se donese novi ustav Srbije, potrebno je da se raspišu izbori i da Srbija dobije novu Skupštinu i novu Vladu. Dakle, idemo jednim redom. Jedan korak je učinjen. Sledeći korak treba da bude izbor predsednika Republike.
Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru predsednika treba da omogući izbor predsednika; svakako to nije zakon koji na celovit i dobar način reguliše pitanje izbora predsednika, već samo zakon za jednokratnu upotrebu, zakon koji treba da bude donet tako da omogući siguran izbor predsednika, jer je to u interesu države Srbije.
Da li je ovo takav predlog zakona? Mislim da nije. To možete videti iz amandmana koje je podnela DSS. Čini mi se da na isti način kako su raspisani ovi izbori po starom zakonu, kako je vođena kampanja tokom predsedničke kampanje, da se tako i ovim predlogom izmena zakona zapravo pokazuje stvarni cilj, stvarna želja jedne grupacije, koju sam vrlo često nazivao grupacijom koju odlikuje destruktivan odnos prema institucijama, da izbori ponovo ne uspeju.
Kao što je interes bio u prethodnom krugu održavanja predsedničkih izbora da Srbija ne dobije predsednika, takvu istu nameru prepoznajem u ovom predlogu zakona, posebno u onoj odredbi koja dopušta, koja ovlašćuje predsednika Narodne skupštine da ima pravo odlučivanja o raspisivanju ponovljenih izbora.
Pođimo od pretpostavke da imamo odgovornog predsednika Skupštine: da li je i u takvim okolnostima moguće dopustiti predsedniku Skupštine da odlučuje o tome, a da nema obavezu i rok u kome će biti održani ponovljeni izbori.
Mislim da ova odredba Zakona ukazuje zapravo na stvarne namere predlagača.
Koliko je važno imati predsednika države, predsednika Republike, posebno onima koji stalno zagledaju u Evropu, a uvek zažmure kada treba evropska pravila da primene ovde, kazuje i to da evropska praksa najčešće poznaje različite mandate narodnih poslanika u parlamentima i predsednika Republike, upravo da se ne bi poklopilo vreme održavanja izbora i da država ne bi ostala istovremeno i bez predsednika Republike kao institucije, i bez Narodne skupštine kao institucije.
Dakle, time rešavaju taj problem.
Ovde, čini mi se, da ta želja ne postoji.
Amandmani DSS-a se odnose na jedan ovde već pomenuti procenat, 25% plus jedan od ukupnog biračkog tela koje je potrebno dobiti u prvom krugu u kome se zadržava obaveznost izlaska natpolovičnog broja ukupno upisanih birača i to je u stvari ono što proističe iz logike zadržavanja cenzusa. Ukoliko se dobije polovina, 25% ukupnog biračkog tela je ono što bi bilo ostvareno i pod drugim okolnostima, već ovde drugim članovima predloženog Zakona prihvaćeno i to je nešto što proističe iz same logike stvari, te zaista očekujem da svi narodni poslanici koji misle da je zaista potrebno da Srbija dobije predsednika, bez obzira ko to bio, o tome će odlučivati građani Srbije, glasaju za ove amandmane DSS-a.
Najzad, želeo bih da izrazim zaista moje čuđenje što nije u dnevni red ove skupštine vašom voljom, gospodo poslanici, uvršten predlog DSS-a o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji predviđa da svi oni koji danas nemaju mogućnost da glasaju, svi oni koji ne mogu da glasaju van mesta stalnog prebivališta, to uključuje i naše državljane koji žive u inostranstvu i one koje su sprečeni da odu na biračko mesto, dakle, što taj predlog nije prihvaćen i što o njemu nije mogla da se vodi rasprava i da se po takvom jednom izmenjenom zakonu organizuju i prvi naredni izbori.
Samo još nekoliko reči o velikom nerazumevanju koje je ovde, svesno ili nesvesno, namerno ili slučajno, iz ovih ili onih razloga, veći broj narodnih poslanika iskazao u odnosu na zajedničko saopštenje DOS-a i DSS-a. Interesantno je da to nerazumevanje i nesporazumi dolaze od svih stranaka, i DOS-a, i SRS, i SPS-a i najzad SSJ-a, i prosto je neverovatno da jedan vrlo jednostavan papir, koji sadrži samo tri vrlo kratka odeljka, unese toliko zabune.
Naravno, znam da vi vrlo dobro znate o čemu se zapravo radi i da je dobro shvaćen, ali pre svega onima koji ga nisu, kažu, razumeli i kojima se priviđa i Montgomeri i nove koalicije i tako dalje odgovoriću tako što ću replicirati premijeru srpske Vlade.
On je rekao, takođe pokazujući nerazumevanje onoga što je potpisao, da je danas izvesno - nije tu a treba da je tu, jer Skupština kada zaseda predsednik Vlade treba da bude tu, pa ću eto, njemu iza leđa replicirati, ali izjavu je dao a da ja nisam bio prisutan - no, rekao je da je danas izvesno da izbora neće biti narednih godinu dana.
Evo, repliciram i da bismo se svi bolje razumeli, citiraću i samog gospodina Đinđića, između ostalih razloga koje je on opovrgavao, a tema su dakle izbori posle Ustava, dakle, rekao je da Vlada opstaje dok ima većinu u parlamentu. Da li ta vlada ima većinu u parlamentu lako je proveriti; ono o čemu se ovde radi jeste ponavljanje našeg stava da prevremeni izbori treba da uslede po donošenju novog ustava Srbije i to je sadržina i našeg dogovora, ako ga niste razumeli.
Ali, ako bude opstrukcije donošenja novog ustava, onda će biti svakako drugačiji redosled.

Replika, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Razumem da pojedinci mogu da budu nezadovoljni onim što im politička organizacija radi, ali to onda svoje nezadovoljstvo ne treba da prebacuju na druge političke stranke koje u tome nisu učestvovale.
Dakle, juče kada je došlo do te svadbe između DOS-a i DSS-a i kada je kumovao Vilijem Montgomeri, mi tamo nismo bili i što mi sada vama smetamo, posebno pojedincima od vas koji shvataju da građani Srbije posle ovakvog sporazuma sa Montgomerijem mogu da glasaju isključivo za Vojislava Šešelja, da Srbija postigne ciljeve koji su joj neophodni.
Vi nas ovde zamajavate dve godine svojim sukobima i svojim pomirenjima, a mislim da je previše. Nemam ni gorčine prema vama, ne osećam prema vama nikakvu mržnju, samo se spremam za nove izbore, a da ste malo putovali Srbijom shvatili biste koliko Srbija žudi za novim izborima, a ne za novim labavim brakovima, neprirodnim brakovima.
Zato molim sve vas ovde koji niste zadovoljni time što učestvujete u vlasti da svoje nezadovoljstvo izrazite tamo gde se odlučuje o tome hoćete li u vlasti biti ili ne, da u to ne mešate SRS.
Evo, dve godine nam je trebalo da građane Srbije uverimo da su napravili jednu grešku koja je Srbiju dosta koštala, evo dve godine nam je trebalo da budemo sigurni da ćemo pobeđivati na svakim sledećim izborima. Pustite nas da na miru radimo svoj posao koji se zove rušenje Vlade Republike Srbije i istovremeno rušenje i predsednika Savezne Republike Jugoslavije i nemojte da nas više ubeđujete da se pojedinci ne slažu sa tim što ste isti.
Vi ste isti.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, preostalo vreme poslaničke grupe SPS-a je 22 minuta, ima još četiri prijavljena za reč, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Srđan Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike Srbije, predlagač u ovom slučaju je grupa od 77 poslanika na osnovu dogovora čelnika DOS-a i uputila je inicijativu za izmenu izbornog Zakona kojim se predviđa ukidanje cenzusa za izlazak preko 50% birača u drugom krugu predsedničkih izbora, kao i menjanje odredbe kojom se smanjuje rok na 30 dana za zakazivanje novih izbora.
Realno gledano, ovo bi imalo smisla da se ne radi u toku izbornog procesa što je suprotno Ustavu.
Začuđujuće je da se ova inicijativa tek sada pojavila od onih kojima su puna usta zakonskih reformi, a setili se izmene Zakona tek kada protekli predsednički izbori nisu uspeli.
Posebno je pitanje za analizu zašto građani nisu u dovoljnom broju izašli na predsedničke izbore, iako su zagovornici reformi mnogo obećavali. Građani su za ove dve godine reformističkog kursa DOS-a osetili mnogo nedorečenosti, gorčine zbog otpuštanja sa posla, zatvaranja nacionalnih i državnih banaka i drugih preduzeća, rasprodaje uspešnih privrednih firmi, povećanja stope kriminala, nedefinisan je državni status i veliki je broj raskola u samoj koaliciji.
Sve je to uticalo na opredeljenje građana. Vladajuća koalicija je napravila ozbiljan propust jer nije uspela da uradi valjan i jedinstven birački spisak, zbog čega je veliki broj građana ostao van biračkog spiska, čime im je uskraćeno osnovno ustavno pravo da biraju, odnosno glasaju. Posebno je tragično što preko 30% pripadnika srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji, i uz teške muke opstaju na svojim vekovnim ognjištima, a od svoje države Srbije im nije omogućeno da biraju predsednika svoje republike.
S druge strane, mnogo je dato pripadnicima šiptarske nacionalne zajednice na jugu Srbije, uz očekivanje da će se privoleti da se uključe u funkcionisanje političkog sistema Republike Srbije. Ispostavilo se da oni imaju jasan politički cilj, a to je bojkotovanje svih procesa koji ih vezuju za Srbiju i težnja ka konstituisanju lokalne samouprave, a kasnije pripajanje budućoj Kosovo republici, što je inače sadržano u programskim opredeljenjima dve ključne partije Albanaca u Bujanovcu i Medveđi. I ovim potezom su oni potvrdili svoju separatističku nameru koja se samo preslikava sa prostora Kosova i Metohije.
Prema tome, smatram da ove izmene zakona nisu dobre, jer po ovom predlogu predsednika Srbije može izabrati vrlo mali broj građana u drugom krugu predsedničkih izbora. Uostalom, vi koji ste sada na vlasti setite se šta su govorili vaši poslanici o inicijativi za ukidanje cenzusa od 50% za predsedničke izbore kada ste vi bili opozicija. Hvala.

Pošto je narodni poslanik Srđan Petrović odustao od diskusije, reč ima narodna poslanica Bojana Aleksić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Jovan Todorović.

Neću da ponavljam ono što su rekli moje kolege poslanici DSS pre mene i neću da ponavljam ono što su čisto pravne ocene koje se tiču ovog zakona. Želim da postavim pred građane Srbije, pre svega, jedno za mene osnovno pitanje - zbog čega mi danas raspravljamo o ovim izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike i šta se iza toga krije.
Da li je logično da predsednik Narodne skupštine raspiše izbore za predsednika Srbije po starom izbornom zakonu, po zakonu koji je donela jednopartijska komunistička skupština pre višestranačkih izbora u Srbiji 1990. godine, da se održe takvi izbori, da takvi izbori, uslovno rečeno, propadnu. Jer, pored toga što su bili održani po jednom više nego zastarelom zakonu iz jednog više nego prošlog vremena za naš narod, oni su još održani po biračkim spiskovima koji su bili prenaduvani, u čiji uvid nismo imali pravo, ni mi kao predlagači kandidata za predsednika Srbije, a ni građani ove zemlje.
Po zakonu koji ne dozvoljava našim ljudima koji žive u dijaspori, a u koje smo se svi zajedno u predizbornoj kampanji 2000. godine, tada kao Demokratska opozicija Srbije, kleli i obećavali čim dođemo na vlast da ćemo našoj dijaspori omogućiti pravo glasa, baš kao i hendikepiranim licima, zatvorenicima; regulisati na pravi način kako će da glasa vojska itd, da ne ponavljam.
Očigledno je da oni koji su raspisali izbore kad im vreme nije bilo, na šta je DSS još tada u leto ove godine ukazivala, nisu imali dobre namere. Imali su nameru da ti izbori ne uspeju. Imali su nameru da propadnu velika finansijska sredstva od kojih je, kako smo čuli, moglo da se uradi mnogo štošta, da sada ne ponavljam. Očigledno je da i sada možemo sumnjati u njihovu nameru. Jer, da nije tako, prihvatili bi evropsko zakonodavstvo, prihvatili bi iskustva iz uporednog prava drugih država, prihvatili bi nepostojanje izbornog cenzusa u prvom izbornom krugu.
Nažalost, ovakvu situaciju imamo, pa i sve razloge da sumnjamo u dobru nameru predlagača još jednom.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.