Zahvaljujem narodnoj poslanici i konstatujem da je narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović povukla predlog za proširenje dnevnog reda.
Narodni poslanik Ivan Andrić, na osnovu članova 86. i 136. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona po tačkama 2. do 7. predloženog dnevnog reda.
Stavljam na glasanje predlog o obavljanju zajedničkog načelnog pretresa od tačke 2. do tačke 7.
Za 151, protiv 31, uzdržanih nema, nije glasalo sedam, ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova prihvaćen predlog da se obavi zajednički načelni pretres po tačkama 2. do 7.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za hitan postupak i o predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za 153, protiv 30, uzdržanih nema, nije glasalo šest, ukupno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Čedomir Jovanović, zajedno Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, zajedno Dragan Jovanović, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Slobodan Tomović i Hranislav Perić, zajedno Dragan Todorović, Jovan Todorović, Ljubomir Mucić, Hranislav Perić i Milan Janković, zajedno Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić, zajedno Rajko Baralić, Ljubomir Mucić, Nebojša Jović, Živodarka Dacin, Radojko Petrić, Hranislav Perić i Milan Janković, Aleksandar Vučić, Miroljub Veljković, Božidar Vučurović, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Tomislav Nikolić, zajedno Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Dragan Jovanović, Dušan Cvetković i Milan Janković, Đorđe Mamula, Bratoljub Janačković i Milorad Stanulov.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da je, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova i da se to vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim predsednike poslaničkih grupa da mi dostave listu sa prijavama za reč.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, ministar finansija gospodin Božidar Đelić, želi reč? Izvolite.

Gospođo Mićić, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je danas jedan poreski paket. On predstavlja drugu fazu naše poreske reforme koja treba da broji tri ključna koraka. Imajući u vidu dnevni red, reći ću samo nekoliko reči o celokupnom paketu i odmah preći na prvu tačku dnevnog reda - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Setimo se, aprila prošle godine se desio taj prvi korak u ovoj poreskoj reformi, kada ste usvojili ceo niz materijalnih zakona koji su objedinili materiju koja je bila razbacana u mnogobrojnim tekstovima, zakonima, uredbama, odlukama. Bilo je tu dosta haosa, mnogobrojnih fiskalnih formi koje, jednostavno, više niko nije mogao u celini da sagleda. Prva stvar koja se desila, to je da smo pojednostavili taj sistem, vratili se na nekoliko ključnih poreskih formi i time smo značajno približili naš poreski sistem sa sistemima zemalja koje su u našem okruženju i zemljama iz Evropske unije.
Naravno, ako gledamo da li je taj prvi korak uspeo ili ne, moramo prvo pitati građane. Porez uvek boli, naročito u nemaštini i u teškoj ekonomskoj situaciji, gde je i dan danas naša zemlja. Znači, ovde nema nikakvih trijumfalističkih ocena koje treba neko da donese. Jednostavno, u datim okolnostima moramo postaviti tri ključna pitanja oko tog prvog koraka.
Da li je danas porez pravičniji? Odgovor je, mislim, da, jer danas niko ne može ući u moj kabinet i izaći sa poreskom povlasticom. Pre je to bilo moguće. Neka preduzeća, neki sektori su mogli da dobiju mnogo manje poreske obaveze, time se teret prevaljivalo na sve manji i manji broj poreskih obveznika i tako smo došli do nečega što uopšte nije bilo pravično.
Druga stvar je bila da li je danas sistem transparentniji? Odgovor je - da; jer jednostavno, ako neko želi da bilo šta promeni, mora da prođe kroz ovaj dom, kroz ovu skupštinu. Treća stvar, mogu da kažem da se to često izgubi iz vida, ti spojeni sudovi između, s jedne strane jednog poreskog sistema i sa druge strane javnih finansija ili budžeta koji treba da podmiruju neke obaveze i neka zakonski uređena prava, da li je ovaj poreski sistem opravdao poverenje za sada? Odgovor je - da. Ovo je već drugi budžet koji izvršavamo bez lomova, druga godina za redom - isplaćuju se penzije, plate za one koji žive od budžeta, premije za mleko, otkup pšenice, nužne subvencije, strukturiranje naših preduzeća, jednom rečju, sve ono što je zacrtano u budžetu je isfinansirano. Biće više priče o tome kada dođemo do budžeta sredinom sledećeg meseca, siguran sam.
Želim da vam kažem da naša predviđanja sada pokazuju da ćemo na prihodnoj strani imati, kao i prošle godine, isto ono što smo predvideli. Znači, ovaj naš poreski sistem je sada mnogo stameniji i izvršava svoje obaveze. Zahvaljujući njemu, onih 217 milijardi dinara rashoda će biti isfinansirani. Imajući u vidu da će inflacija biti za neki procenat manja ove godine nego što je predviđeno, nekih 16% umesto 20%, to znači da je u realnom iznosu naš poreski sistem dao nešto više.
Da li je to zbog toga što smo više oporezovali, da li smo uveli nove poreze? Ne, naprotiv. Ono što se desilo posle onog prvog inicijalnog koraka, to je da smo u tri navrata smanjili ili ukinuli neke poreze. Često je ta floskula prisutna u našem javnom mnjenju; to je - smanjite stope, proširiće se osnovica i time će porez biti bezbolniji, ljudi će ga platiti i tako će svima biti bolje. Ima istine u tome. Međutim, mi to moramo raditi na odgovoran način. Ne možemo lišiti one koji žive od budžeta i koji očekuju nešto od njega. Ta novonastala sigurnost se ne može remetiti tek tako.
Zbog toga smo mi to u tri koraka uradili. Da vas podsetim, 1. juna prošle godine, objedinjavanjem raznih neoporezivanih elemenata zarada i realnog smanjenja za nekih 12% stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, mi smo smanjili namet na plate za toliko, realno, sa nekih 100-105 dinara, na 100 dinara neto, sišli smo na 71,9. Nije sve realno smanjenje, nekih 10 do 12% je realno smanjenje. Time su mnoga naša preduzeća bila u stanju da povećaju plate.
Drugi korak se desio decembra prošle godine, kada ste izglasali ukidanje poreza na promet na mnogobrojna dobra, voće i povrće, jaja, meso, lekove sa pozitivne liste, komunalije. Na taj način su u januaru cene tih proizvoda pale za nekih 16,7%. Moramo to uvek pomno pratiti, jer loša je navika kod nas, kvazikartelsko ponašanje je i dalje kod nas veoma prisutno, da proizvođači i trgovci ne iskoriste taj novi prostor da podignu njihove marže i cene. Zbog toga mislim, do toga ćemo doći sredinom ove nedelje, i ova predložena poreska oslobođenja nisu sama po sebi lek, moraju se veoma pomno pratiti i kontrola mora biti dosledna, da se to pretoči i u niže cene za naše potrošače.
Zadnja stvar, a to je treći korak posle tek prvog talasa, bilo je ukidanje poreza na finansijske transakcije, na davanje i vraćanje kredita, na mnogo štošta i smanjivanje u agregatu u ponderisanom iznosu za 1/3 poreza na finansijske transakcije na naloge. Time je cena kapitala za naše preduzetnike, za naše građane, za naše poljoprivrednike, ta cena kapitala koja je bila 7 do 8% na mesečnom nivou januara prošle godine, sada pala na i dalje visokih, ali mnogo prihvatljivijih 1,5 do 2%.
Da sumiram; aprila prošle godine prvi poreski paket; mnogo bolji poreski sitem koji je opravdao očekivanja. Posle toga, jedan američki ekonomista koji se zove Lafer, koji to uopšte nije izmislio, ali rekao bih da je dobro nacrtao na jednoj salveti, pa su svi shvatili: ideja je da stope budu što prihvatljivije u datom momentu za građane, tako da osnovica bude što šira; to smo uradili u tri navrata. Tako ćemo nastaviti da radimo svaki put kada se nađe prostora, ali na odgovoran način, ne ugrozivši ni u jednom momentu novonastali bilans naših javnih finansija.
Danas je pred vama paket, taj drugi korak poreske reforme. Dobili ste jedan informativni materijal. Želeo bih samo da kažem da smo mi u maju ove godine pokrenuli, ne volim mnogo tu reč, jednu kampanju. Vidite, tu je ta šolja, videli ste i te majice. To je najmanje važna stvar. To je bio samo jedan povod da pokrenemo ponovo debatu za ovaj drugi korak. Bili smo u 15 gradova Srbije da sretnemo i sindikalce, građane, preduzetnike, ljude iz društvenih i privatnih firmi, da vidimo šta je to što može da se unapredi u našem pravnom sistemu što se tiče poreskih propisa. Danas se ovo završava i time se zaokružuje ovaj krug, dolazi tamo gde mora da se o tome raspravlja, a to je u ovom cenjenom domu.
Mi imamo četiri ključna elementa u ovom poreskom paketu. Naš cilj je jednostavan, a to je da poreski sistem Srbije bude najatraktivniji u svim zemljama u tranziciji. To nije samo parola, nego je to jedan mukotrpni rad kroz diskusiju koju smo imali na terenu sa profesionalcima iz poreske uprave, sa mnogobrojnim domaćim i inostranim ekspertima. Želeli smo, objektivno, kada se nepristrasno pogleda naš poreski sistem, da i oni koji ne znaju dovoljno koje su okolnosti kod nas, zaključe da se on približava tom cilju, a to je da on bude najpovoljniji, najatraktivniji i najefikasniji u svim zemljama u tranziciji.
Imamo četiri elementa u tom poreskom paketu. Prvi je da ćemo vam kao Vlada predložiti da usvojite jedan broj poreskih oslobađanja. Neću danas o tome pričati. Želim samo da kažem da je najbolja socijalna politika ona koja se dešava na rashodnoj strani u budžetu. Poreska oslobađanja su samo tu u onom momentu kada država još nema sistem prema kojem može dovoljno precizno da cilja one kojima je pomoć stvarno potrebna. Mislim, u datom momentu, za sve ono što je neelastični deo tzv. potrošačke korpe, stvari bez kojih se ne može, da je opravdano da se u ovom momentu oslobodi od poreza na promet. Zato očekujemo na onome što je danas predloženo, tu ima i nekih amandmana, neke smo prihvatili, biće tu još neke diskusije, da i tu cena padne za nekih 17%, koliko već krajem sledeće nedelje.
Drugi element, a to je, mogu da kažem, srce ovog drugog poreskog talasa i poreske reforme, to su značajni podsticaji za našu privredu - smanjivanje naših stopa na najniži nivo u celoj Evropi, veliki podsticaj zapošljavanja i investicija. O tome ćemo kasnije mnogo više pričati.
Treća stvar je suzbijanje sive ekonomije. Jednostavno, u momentu kada naša ekonomija beleži rast industrijske proizvodnje, videli ste da je predviđeno za nekih 2 do 3%, a realni rast našeg bruto nacionalnog dohotka biće 4%; isto, sa nešto manjom inflacijom nego što je predviđena. Pravi je momenat, kada smo stabilizovali ovaj sistem, da se predloži jedan broj podsticaja za ono što je ključno za sve nas, a to je stvaranje novih radnih mesta i investicije, tako da naša preduzeća budu što konkurentnija. Znamo da posle 10 do 15 godina i veoma malo investiranja nema ni jednog preduzeća gde nova oprema nije veoma nužna da bi oni bili konkurentni i mogli da izvoze.
Kao temelj svih tih stvari imamo efikasnu poresku administraciju i poreski postupak.
Dozvolite da sada pređem na ovo što je prva tačka dnevnog reda, i to je ovaj jedan, rekao bih, uistinu sistemski, zakon koji je danas pred vama.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je tekst na kome radimo već nekih godinu dana. On treba da postane sveto pismo naših poreskih obveznika i naših poreznika. Ono što je urađeno prošle godine, a to je objedinjavanje poreskih materijalnih zakona, i to na nekoliko prepoznatljivih materijalnih zakona i formi, ovaj zakon treba da uredi u onome što je procesni deo i organizacioni deo poreske materije.
Želeo bih samo da dam nekoliko primera zbog čega je ovakav zakon nužan i preko potreban Srbiji danas, zbog čega; mi smo se svojski trudili u zadnjih nekoliko dana da postignemo što širi konsenzus u ovome domu, da što veći broj poslaničkih grupa, a ja se nadam da će sve podržati ovaj zakon, jer on, čini mi se, ima malo toga što je stvarno sporno. Mogu da vam kažem da 7.000 žena i ljudi u poreskoj upravi, i isto toliko njih u ZOP-u i veliki broj naših poreskih obveznika, čeka da vidi kolika je podrška ovom tekstu u ovom domu. I što bude šira podrška ovom tekstu, utoliko će biti, čini mi se, pravičnije i bolje sproveden ovaj zakon sledeće godine i to svima nama veoma nužan.
Šta bih hteo da kažem oko ovog zakona? Da krenem sa nekoliko primera zbog čega je on nužan. Lično nisam mogao da verujem da od Drugog svetskog rada nijedan naš građanin nije u redovnom postupku, ponavljam po redovnom postupku, proveren sa poreskog aspekta. Da li je ta osoba platila porez ili nije?
Jedna jedina osoba u Srbiji posle Drugog svetskog rata nije imala poresku kontrolu. Da, postoji zakon o poreklu imovine, postrevolucionarni, koji je imao puno problema. Jedina smo zemlja u Evropi gde po redovnom postupku nemamo proveru fizičkih lica i to je nešto što ovaj zakon treba da ukloni i nije čudo zašto mnogi naši građani, preduzetnici kažu - da, želim da platim porez, time pokazujem da sam punopravni član ovog društvo, ali kako je moguće da u mom gradu ima ljudi koji na veoma jasan način izbegavaju plaćanje poreza i koji nikada nisu bili kontrolisani.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ovaj zakon će najzad otkloniti tu nenormalnu situaciju i taj nenormalni fenomen u našoj zemlji.
Drugi primer, ako pogledamo drugi primer, to je da u našem zakonodavstvu danas nije moguće oporezovati nelegalno stečen prihod, verovali ili ne. I meni se desilo, i poreskoj upravi, da su neki ljudi koji su očigledno zaradili u ilegalnoj zoni, sa osmehom rekli; da, ali vi ionako po zakonu ne možete mi ništa i oni su bili u pravu. Jednostavno, naše zakonske odredbe u ovom momentu gledaju samo ono što ide preko računa, ono što ide preko papira i tu pokušava da ustanovi šta se dešava.
Znači, činjenica je, fakcititet, kako vole da kažu pravnici, nije bilo ništa uvaženo i to je bilo prosto neverovatno. I nije ni čudo zašto su neki koji su radili protiv zakona i protiv interesa društva i njih samih na dugi rok, a to je već druga stvar, bili u privilegovanom položaju.
Ovaj zakon će otkloniti, ukoliko ga izglasate, i taj problem.
Treći primer, ako pogledate i samo delovanje našeg poreskog zakonodavstva, vidimo da od Drugog svetskog rata i ovde više ne govorimo o fizičkim licima, već o odgovornim licima i pravnim licima u preduzećima i niko nije bio ozbiljnije ugrožen zbog toga što se vrši utaja poreza. I naravno, teško je tu očekivati da se jača ta nužna fiskalna disciplina, koja će omogućiti da i dalje širimo tu osnovicu, da i dalje smanjujemo te poreske stope, ukoliko ne postoji jasna kazna.
I naravno, ako pogledamo one kazne, one jesu već danas u našim poreskim zakonima nešto tvrđe nego što su u nekim drugim zakonima, ali sigurno nisu bile dovoljno visoke, niti dovoljno ozbiljne za one koji su vršili poresku utaju da oni odluče, kada dođu i kada počnu da vagaju: da li da platim porez ili da imam neki rizik ako me neko uhvati da nisam platio; kolika je kazna; i naravno da, nažalost, ta ravnoteža nije bila u korist zakona, u korist nekog uređenog društva.
To je nešto što bih hteo, kao ključna filozofija ovog zakona, da ostane sa nama. On predlaže našem narodu i našim građanima, našim preduzetnicima, našim privrednicima novu poresku ravnotežu, gde sa jedne strane predlažemo neke od najnižih stopa u Evropi, ali istovremeno predlažemo jedan procesni zakon koji će omogućiti da te pogodnosti ne budu zloupotrebljene, gde ćemo imati nešto što će najzad biti dovoljno dobro, zakonske odredbe koje će omogućiti jednoj duboko reformiranoj poreskoj upravi da sprovodi zakon po istom aršinu u interesu svih naših građana.
Želeo bih samo da kažem i da naznačim nekoliko ključnih tačaka u ovom zakonu koje će omogućiti, ukoliko ga izglasate, da Srbija dobije najzad onaj procesni zakon i novu poresku upravu koja je toliko nužna.
Imam nekoliko elemenata i želeo bih tu da izdvojim i nekoliko elemenata koji su bili predmet debate, a nekad i sporenja u odborima i u nekim kontaktima koje smo imali.
Prvo pitanje je bilo - zašto uopšte jedan procesni poreski zakon; zar nemamo jedan zakon o jednom opštem postupku, zar to nije dovoljno. Odgovor, decidno je - ne.
Mogu da kažem da ono što je veoma važno ovde, to je da je u interesu naših građana da to poresko procesno pravo bude objedinjeno na jednom mestu. Nisam mogao da verujem, neka to bude i zadnji primer koji ću upotrebiti ovde, kada mi je jedan privrednik doneo dva poreska rešenja po istom predmetu, iz istog poreskog centra Niša, gde je jedna ekipa iz Niša, a druga iz Leskovca, da je kontrolisala u razmaku od dve do tri nedelje i dali su različita rešenja po istom predmetu.
Danas, dame i gospodo, poreski zakoni se ne sprovode na isti način na našoj teritoriji; ne samo što smo imali, dok je taj procesni deo bio razbacan po raznim materijalnim poreskim zakonima, različiti postupak po poreskim formama, što je samo po sebi apsurd, nego smo imali zbog toga što nije bilo dovoljno jasno kakav je taj postupak, šaroliku primenu po istoj poreskoj formi, u zavisnosti o kojoj područnoj jedinici RJUP-a je reč ili pak zavisno od načina na koji su oni interpretirali zakon.
Jedan ovakav procesni zakon koji jasno naznačuje i objedinjava tu materiju na jednom mestu, biti veoma važan da se najzad desi ono što mora da bude glavni član zakona, a to je da on bude isti za sve, na svakoj tački te naše teritorije u bilo kom momentu. Znači, zbog toga jedan ovaj procesni zakon toliko potreban.
Drugi element koji bih hteo da napomenem, to je da nazjad uređujemo ne samo ono što su obaveze jednog poreskog obveznika, nego i njegova prava i ona su u skladu sa standardima OECD-a. Mnogo toga je bilo i nakalamnjeno i približno našim uslovima, ali da vam kažem kao ministar finansija: i meni je dosta da dobijam dopise naših građana, naših privrednika koji mi govore o nekom zidu koji se zove RJUP, gde ne mogu da dođu do njihovih podataka, gde ne mogu da znaju dokle je stigao njihov predmet, ne mogu da znaju ko odlučuje, na koji način i osećaju da su u nekoj situaciju koju je najbolje opisao Kafka; jedna administracija gde ne znaju kako se ulazi, ko odlučuje i šta će na kraju krajeva i na koji način izaći iz nje.
I zbog toga, na uredno uređeni način neka prava, pored svih obveza su ovde određena; naravno, pravi test ukoliko izglasate ovaj zakon će biti na koji način će to biti primenjeno, ali vidite da poreski obveznik ima pravo na sve informacije koje se tiču njega, kao i na ono što nije manje važno i što je često veoma malo, rekao bih dubinski, shvaćeno u našoj zemlji, a to je da poreski obveznik ima pravo na privatnost.
Poreske obaveze i finansijska lična materija su samo predmet datog građanina ili datog pravnog lica. Niko ne sme da vitla i da dobija neke podatke koji se njega ne tiču i to je jedan ključni element demokratije.
Naravno, sa druge strane, ukoliko dođe do pravosnažne odluke i suđenja, gde se dokaže da postoji poreska utaja, u tom momentu mora to da bude veoma javno i da se zna ko je utajio porez, na koji iznos i koje su sankcije koje to fizičko ili pravno lice treba sada da snosi.
Zbog toga, tu je bilo puno pitanja - da li ovaj zakon krši neka građanska prava? Kažem - naprotiv, ovaj zakon najzad u realnom životu u mnogo čemu će unaprediti ono što su ključna građanska prava građanina naše zemlje, a to je da administracija, ma koliko ona bila ovlašćena da zavuče svoju ruku u njegov džep, mora to da radi po zakonu, na dobro utemeljeni način i gde su garantovana zakonom neka prava našeg građanina u tom postupku.
Treći element, i o tome smo malopre pričali, to je najzad načelo fakticiteta; da naši poreznici ne dođu u situaciju da gledaju ono što je najmanje bitno, neke knjige koje u stvari nemaju blage veze sa životom, neka dokumenta koja nemaju ni najmanju nit sa onim što se stvarno dešava u datom preduzeću i, najzad, imaju zakonski utemeljen i uređeni način na koji mogu da pogledaju realnu situaciju poreskog obveznika i gde se poreska obaveza prati prema njenoj suštini, a ne prema nekim pravnim radnjama koje bi trebalo da obezbede da se ona diskvalifikuje i da se dođe do poreskog oslobađanja ili pak smanjenja stope.
Četvrti element to je najzad, posle deset godina, ogromne rupe i zastoji u reformi naše poreske administracije; imamo objedinjenje onoga što nikada nije trebalo da bude podeljeno, a to je ona prethodna kontrola ZOP-a, ritual lupanja pečata svakih 15 dana, za one koji isplaćuju plate dva puta mesečno; nečega što treba da bude kontrola, a ona je u stvari u velikoj meri slepa, rutinska, nije ušla u srž i koja, gle iznenađenja, bar za one koji su otkrili ovaj sistem, nije davala ni najmanji element našim fondovima, ili pak poreskoj upravi, da može da postupi u onoj kontroli koja bi dolazila naknadno; tako da smo imali totalno rasulo, i rekao bih, apsolutnu odvojenost iz nečega što ne bi ni u kom slučaju trebalo da bude odvojeno.
Simultano, od 1. januara sledeće godine imaćemo nekoliko veoma važnih stvari i ovaj zakon je kamen temeljac za te velike organizacione promene. Prvo, ZOP se ukida i platni promet prelazi u poslovne banke. Ta reforma koja je odložena već desetak godina najzad se sprovodi, ali istovremeno to znači da se aktiviraju neke funkcije koje su bile državne u ZOP-u; znači ono što je kontrola prihoda, naročito u onome što je poreski odbitak: porez na plate i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a to je kičma naših javnih finansija. Kada uzmete te dve forme, one predstavljaju negde oko dve trećine svega što se ubire sa strane naših građana.
Znači, ovde uopšte ne govorimo o nečemu bezazlenom, ovde govorimo o ključnim stvarima. Kontrola treba da pređe i preći će na poresku upravu, a ta poreska uprava treba da sprovede mnogo precizniju kontrolu. Da vam dam još jedan primer - to je da smo 1. oktobra uveli jedan centar za velike poreske obveznike u Beogradu i to daje mnogo bolji servis našim poreskim obveznicima, ali istovremeno najzad se gleda malo i platni spisak. I pitanja za neka od naših najuspešnih preduzeća - kako je moguće da za vaše vodeće ljude vi, kao najuspešnija firma, navodno u papirima plaćate plate od 14.000 dinara neto?
To je nešto što ZOP uopšte nije kontrolisao, to je realnost i ne treba veličati ono što je u stvari bila neka rutinska kontrola. Najzad, jedna poreska uprava će postaviti prava pitanja.
S druge strane, uvodi se poreski identifikacioni broj. On je već dodeljen pravnim licima koja isplaćuju plate. Taj proces je u ogromnoj meri već sproveden i sledeće godine će naši građani dobiti njihov jedinstveni poreski identifikacioni broj, koji će im biti baza za diskusiju sa poreskom upravom; i na taj način, sa jedne strane, oni će bolje ostvariti svoja prava, ali isto tako biće lakše sprovesti kontrolu.
I najzad, ova naša uprava neće prebacivati na naše građane ceo teret nošenja papira, dokazivanja za neka prava, nego će najzad početi da skuplja u dobro uređenim bazama podataka, gde će koren biti za sve taj poreski identifikacioni broj - šta je plaćeno, koja su se prava na taj način stvorila, tako da najzad izađemo iz tog apsurda, koji je Kafka i 19. vek, da za penzionisanje jedne osobe mora da se odvoji jedan inspektor iz PIO fonda da ide i da kopa u svakoj firmi - gde je taj papir, pre 20-30 godina, gde se dokazuje da je nešto uplaćeno, ili pak, traži se od naših studenata da donesu uplatnicu ZOP-u da vidimo da li mogu da se upišu negde.
Vreme je da na ovaj način naša država postaje država, da ima neke podatke o našim građanima, najmanje zbog toga da bi ih maltretirala, a najviše zbog toga da bi im olakšala život. I verujte, sa ovako uređenom poreskom administracijom, to se neće desiti za nekoliko meseci, ali za dve ili tri godine najzad ćemo imati situaciju gde će naši poreski obveznici doći do jednog šaltera i gde u jednoj bazi podataka, ma gde bilo, na kojoj tački naše teritorije, moći će da znaju: koje su njihove obaveze, gde su njihovi predmeti, ko odlučuje o tome, kakva su njihova prava, kada treba da plate; ali isto tako, koja su njihova prava, dokle se stiglo, koliko meseci do penzije, koliko treba da se doplati; najzad, nešto što će ličiti na jednu civilizovanu uređenu državu.
Zbog toga je ovaj zakon od prvoklasnog značaja i očekujem da ga veoma široko podržite, jer bez njega nećemo biti u stanju da krenemo u ono što će biti bar dve do tri godine duboke reforme, koje će najzad omogućiti da naši građani vide u svojoj državi jedan servis, a ne samo nešto što traži od njih podatke; umesto da sama država podržava ono što je evidencija, koja je nužna da bi se sproveo neki zakon i neka prava.
Peta stvar koju bih hteo da napomenem, i bilo je dosta priča o tome, to je unakrsna procena poreske obaveze. I da budem veoma jasan, ne uvodi se "lov na vešitice", nema nekog retroaktivnog efekta ovog zakona, na način na koji bi sada poreska uprava trebalo da traži od svih ljudi naše zemlje, svih preduzetnika, da izvole da dokažu šta su uradili zadnjih deset godina. To niti je nužno, niti je preporučljivo, i u krajnjem slučaju nije izvodljivo. Ali sa druge strane, mogu da kažem, kroz bezbrojne kontakte sa našim građanima, privrednicima, postavi se taj "lakmus test", kako bi rekli oni koji barataju latinskim jezikom - šta je sa onim ljudima koji žive u mom gradu, koji očigledno već godinama ne plaćaju ni dinar državi, čiji način života nema ama baš blage veze sa onim što je u knjigama; gde je pravda u tome; da li treba u ovoj državi i dalje oni koji su zaposleni i koji rade po zakonu da budu oni koji plaćaju za njih?
Zbog toga, ovde vam je predloženo ono što je sa uspehom primenjeno u nekim drugim zemljama, a to je da sledeća godina bude godina evidentiranja i da se pruži šansa onoj ogromnoj većini naših preduzetnika i građana, koji žele da mirno spavaju, koji žele da podmire svoje obaveze prema državi i prema njima samima, i budućim pokolenjima, da plate poreze i da budu punopravni član našeg društva.
Mnogi od njih zadnjih 10-15 godina možda nisu platili sve do kraja, ali to su bila teška vremena. I u ovom zakonu imate pruženu ruku tim ljudima, koji žele da uđu u red, koji žele da imaju, kao i naša država, novi početak. I, do 30. juna, svi građani koji imaju imovinu u Srbiju, ali i u inostranstvu, i da napomenem, račun na Kajmanskim ostrvima, da se to kvalifikuje kao imovina, kao u Švajcarskoj, i u Lihtenštajnu, i on se mora prijaviti poreskoj administraciji. To će biti evidenticiona baza i to moraju prijaviti svi oni koji imaju više od 20 miliona dinara po tržišnoj vrednosti te imovine, da onda mogu da krenu na jedan normalni način da plaćaju porez i na taj način prirast imovine će biti upoređen sa njihovim prihodima.
Na taj način, najzad, oni koji plaćaju, biće u privilegovanoj poziciji, a oni koji izbegavaju zakon, ostaće u sivoj zoni, ali ovoga puta, poreska uprava ima i zakon, i postupak, da ide za njima. I često čujem - šverceri će izbeći, šverceri i oni trafikanti drogom, oružjem, oni će izbeći, oni time neće biti zahvaćeni. Pa naravno da će ovde ogromna većina ljudi prijaviti svoju imovinu, naravno da će ogroman broj naših ljudi na taj način početi da plaća veoma umerene stope naših poreza; i onda će poreska uprava krenuti na onu mnogo limitiraniju listu ljudi, koji neće da idu po zakonu i koji žele i dalje da ostanu u sivoj zoni.
To je ključni zadatak koji će imati poreska policija. Ne da ide za onim ljudima koji su prošvercovali tri kante petroleja ili nafte, nego za onih nekoliko stotina ljudi koji, po svemu sudeći, neće iskoristiti ovaj način ili ako ga iskoriste u budućnosti neće biti u stanju da objasne koja je to legalna aktivnost koja omogućava te prihode.
Čini mi se da smo tu predložili jedan pravi balans između ekonomske budućnosti naše zemlje, s jedne strane, i jedne socijalne pravde na drugoj strani. Verujte, jedan od ključnih zadataka za poresku upravu će biti baš to - da se sledeće godine, 1. jula, kada te prijave dođu do poreske uprave, da se onda izvoli postupiti po njima; da se vidi koje su to "krupne ribe" koje jednostavno neće da uđu u red i da vidimo šta je iza toga i šta se tu može uraditi. Ali, ovog puta, mnogo bolje opremljeni i zakonom i postupkom.
Šesta stvar koju želim da napomenem - bilo je dosta priče o tome da li ovaj zakon krši neka ključna građanska prava time što uvodi element solidarnosti između poreskih obveznika. Samo u članu 103. ta solidarnost je veoma limitirana. Ona se tiče pokretnih stvari, gde ne može vlasnik da bude individualno imenovan, a ne na ono gde postoji dobro utvrđena imovina. Primera radi, video rikorder, televizor, ne znamo kome pripadaju u familiji, ali što se tiče kola to znamo, znači to već ne potpada.
Moramo imati zakon koji je primenjiv u Srbiji. Ako kažemo da nema nikakve solidarnosti, jasno je da će se nastaviti nacionalni sport prebacivanja realnosti, fakticiteta neke imovine i nekih prihoda na članove porodice. Ako ukinemo elemente solidarnosti, jasno je šta će se onda desiti. Pogledajmo šta će se desiti ako nema takve odredbe i shvatićete zbog čega ona već danas postoji u našem zakonodavstvu; mi je nismo uveli ovim zakonom; kao i zašto nam je ona toliko nužna sutra takvi smo, eto takvi smo. Možda u nekim drugim okolnostima, ali ovakav element i ova solidarnost nam je nužna u ovom momentu danas u Srbiji.
Zadnja stvar koju bih rekao je to da mi uvodimo ovde neke nove elemente koji se tiču krivičnih dela, kazni i poreske policije, koja je specijalna jedinica u poreskoj upravi, koja treba da da dovoljnu snagu našoj poreskoj upravi da sprovede ono što mora da sprovede, a to je naplata poreza u zemlji Srbiji, u kojoj i dan-danas pola poreza ulazi prinudno. To je naša realnost, od dva dinara jedan mora poreska uprava da "utera".
Ne možemo sa jedne strane o tome imati neku debatu, kao da smo Danska, gde 99,6%, proverio sam cifru, poreza ulazi dobrovoljno, sa Srbijom gde 50% ulazi prinudno i jasno je da u jednoj takvoj situaciji, bar u nekoliko sledećih godina, moramo imati dovoljno snage, i u postupku i u samoj poreskoj upravi, da se taj porez naplati.
Zbog toga smo uveli ono što je toliko bilo manjkavo u prethodnom zakonu i setu zakona koji su uređivali ovu oblast, a to je - nova krivična dela poreske utaje, gde nismo ništa izmislili nego smo jednostavno uzeli najbolje takse koje postoje u zemljama u okruženju, uključujući i Republiku Srpsku, koja je imala značajan uspeh u suzbijanju poreske utaje u poslednjih godinu dana.
Želim ovde da se zahvalim gospođi Bisić koja vodi tu poresku upravu, a koja nam je u mnogo čemu pomogla u izradi ovog zakona. Da ne kažem da nam je dosta pomogla i u tome da suzbijemo fantomske firme između Republike Srpske i Republike Srbije. Pitajte neke u Bijeljini šta im se sada desilo.
Imamo ne samo nova krivična dela, nego imamo i postupak po kome je poreska uprava u stanju, i tu je razgraničenje sa policijom, sa MUP-om veoma jasno, da to dovede do nekog logičnog zaključka.
Istakao bih da smo kroz određenu diskusiju prihvatili amandmane kojima se oduzima pravo nošenja oružja poreskoj policiji; i, uistinu, ako neko treba da ima viziju u tome na šta treba da liči ta poreska policija, lično bih mnogo više voleo da profili ljudi koji ulaze u tu poresku policiju budu takvi da vole kompjutere, da budu oni koji znaju "u kom grmu leži zec", koji nisu tu da vitlaju nekim pištoljima, nego da njihovo glavno oružje bude znanje i kompjuter; jer, jasno je da danas u modernom svetu, u poreskoj kontroli, prva stvar na koju se ide je hard-disk, a ne knjige, ide se na kompjuter i tu se otkriva ono što je paralelno računovodstvo, koje se sprovodi u mnogim našim preduzećima.
To su ti profili i u toj poreskoj policiji očekujte da vidite mnogo informatičara. To su ljudi koji će biti u stanju da zastraše ljude svojim znanjem, a ne tako što će ispoljavati neku silu, pa je sasvim prihvatljivo da zakon naznači da njima nije potreban pištolj za to. Mi imamo MUP i oni će imati saradnju sa kolegama iz policije, ako sutra neko treba da se privede ili ako nešto treba da se pleni.
Time bih zaključio i sumirao, od mnogobrojnih zakona koje sam imao čast da predložim u ime Vlade Republike Srbije u ovom domu, verujte - ovaj zakon je jedan od najvažnijih. Jednostavno, to je jedna poreska administracija koja je moderna, koja ima dobar zakon, gde je procesno nešto urađeno na pravi način i koja će imati resurse da sprovede svoje zadatke. To je jedan ogroman korak, civilizacijski korak, rekao bih, za državu i za nas.
U tom slučaju, na Vladu pada jedna ogromna odgovornost, na moje ministarstvo, na žene i muškarce koji rade tu, a ogromna većina njih je čestita i samo čeka da ima pravo oruđe u rukama da odradi svoj zanat. Ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji će omogućiti isto, da tranzicija, posle ukidanja ZOP-a, bude urađena najbolje što je moguće.
Neće biti lako u prvom tromesečju. To je ikustvo i Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske i drugih zemalja gde su imali SDK i gde se pokazuje da to ne ide tako glatko, ali ovde ćemo imati sve što je nužno da izradimo novu sistematizaciju, nove propise, i da najzad Srbija, krajem sledeće godine, kada ćemo vam predložiti i zadnji, treći korak poreske reforme, ima jednu upravu na koju može da bude ponosna.
Ovo je drugi korak, drugi paket, a treći paket sledeće godine će se baviti porezom na dodatu vrednost i mnogo čega što imamo u ovom zakonu i ovom paketu priprema primenu tog zakona; isto tako i sintetičko oporezivanje građana i, najzad, kada sve ovo sagledamo, u slučaju da ovakav pristup dalje radi na tome da se proširi poreska osnovica; a na rashodnoj strani, ali o tome ćemo pričati kada dođemo do budžeta, uradimo racionalizaciju koja može da se uradi u tom momentu; rekao bih da je ovde dato obećanje godinu dana unapred. Verujte, ključni cilj će biti - krajem sledeće godine, ukoliko se dovoljno dobro radi i na rashodnoj i na prihodnoj strani, predložićemo smanjenje nameta na plate, koje nisu više od onih koje postoje u okruženju, ali koje su i dalje dosta velike za naše preduzetnike i naše privrednike.
Zadnja stvar - u momentu uvođenja poreza na dodatu vrednost, maksimalni napor će biti uložen da današnju stopu od 20% smanjimo. Tu bih dodao da bismo 2003. godinu mogli da završimo uvođenjem ona dva ključna zakona koji još nisu efektivni kod nas - PDV (porez na dodatu vrednost) i porez na dohodak građana, onaj sintetički; i isto tako maksimalni napor da učinimo da imamo i te dve ključne fiskalne forme, što danas nije moguće, a to je značajno poboljšanje za naše građane.
Hvala vam na pažnji. Iskreno se nadam da će ovaj zakon imati veoma veliku podršku u ovom domu. (Aplauz.)

Zahvaljujem ministru finansija i ekonomije. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom zakonskom projektu ima dobrih stvari i moram odmah na početku da priznam za ono što je dobro da je zaista dobro, za razliku od ranijih zakonskih projekata koje smo dobijali od ministra finansija Đelića, koji su često bili konfuzni, često nesistematizovani, često neadekvatni našem društvu, osnovnim društvenim potrebama i principima pravnog poretka. Ovog puta veći deo zakona je logično sitematizovan i predstavlja sređivanje jednog segmenta državne uprave i pojednostavljenje njenog rada, što je u svakom pravnom sistemu dobro, pozitivno i što treba podržati.
Međutim, nisam se javio za reč da opširno govorim o onome što je u ovom zakonskom projektu prihvatljivo. Težište ću dati onome što je predmet moje kritike, što smatram da nije dobro. Gospodine Jovanoviću, vi se dogovarate sa ovim vašim iz Koštuničine stranke, nemojte sa mnom. To što piše u "Nacionalu", to je iz pera Aleksandra Tijanića i Momčila Mandića, njima ću se posebno pozabaviti, ali nemojte sada kada govorim o ovom zakonu o poreskoj administraciji.

Molim narodnog poslanika da stvarno i govori o zakonu o poreskoj administraciji.

Otvaram sada i dosije Momčila Mandića, možda još danas, a najdalje sutra. (Iz sale: KOS radi za DOS.)
Da li vi mislite da me sprečite na taj način da govorim? Ne možete me sprečiti. Ne možete ni da ispadnete duhoviti, jer vam nije u krvi. Vlast vam se ljulja i to je ono što vas najviše ugrožava. Ali, da idemo na ono što je loše u ovom zakonu.
Ovaj zakon ne bi smeo da sadrži krivično pravne norme. Nažalost, u naše pravnom poretku već ima više od 45 zakona, što saveznih što republičkih,koji sadrže krivično-prane norme. Tamo gde veći broj zakona sadrži krivično-pravne norme dovodi se u pitanje princip zaštite ljudskih sloboda i prava. Od Francuske buržoaske revolucije jedno od glavnih načela modernog pravnog poretka je da sve krivično-pravne norme budu sistematizovane unutar jednog zakona, krivičnog kodeksa. Prvenac u toj oblasti predstavlja Napoleonov krivični kodeks koji se u struci naziva kode penal, a to Đelić možda bolje zna, kode penal (Code penal), pošto sam taj francuski u drugim okolnostima učio u odnosu na one u kojima je on, dijametralno suprotnim, da li je tako, gospodine Đeliću, pa se ne bih upuštao u te jezičke finese. Vi niste do sada pokazali volju da mi jedno od osnovnih načela modernog pravnog poretka u našem pravnom sistemu realizujemo. Kako vam koji zakon padne na pamet, da unesete u taj zakon, po pravilu ugrađujete krivično-pravne norme.
Ovde ste čak išli tako daleko da ste predvideli da usvajanjem ovog zakona prestaju da važe neke odredbe Krivičnog zakona Srbije, član 139, na primer, stav 1. tačka 3. To je nešto što je neprihvatljivo i što do sada nismo imali u praksi, čak ni komunističkog režima od 1945. godine, da se bilo kojim zakonom menja krivični zakon. Imajte još ovde u vidu da zakonom o poreskoj administraciji vi stavljate van snage odredbe mnogih drugih zakona koji nemaju nikakve veze sa poreskom administracijom. Po logici stvari, zakonom o poreskoj administraciji mogli biste van snage da stavljate sve ranije zakone koji uređuju poresku problematiku. Međutim, vi ovim zakonom menjate i Zakon o PIO na jedan neadekvatan način, zatim Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica itd. To po svojoj prirodi nisu poreski zakoni, a vi na taj način stvarate zbrku u pravnom poretku. Ta zbrka nije dobra, jer osnovni problem kod tumačenja prava je problem usaglašavanja nekada međusobno suprotstavljenih pravnih normi.
Ovde ste u članu 3. kao jedno od osnovnih načela ovog zakona formulisali: "Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona". To je ono što je posebno problematično. Vi bi trebalo da znate, a nažalost, izgleda da nemate baš dobre pravne stručnjake u vašem ministarstvu, da postoje generički zakoni i pravne norme, odnosno zakoni in species ili kako je to kod nas popularno ovde nazivano ledž specialis. Ne možete vi generalno ovom odredbom isključiti mogućnost da se neke stvari po nekom novom leks specijalisu i za određene pojedinosti predviđene ovim zakonom drugačije urede. Niti možete ovako generalno da promovišete stav - sve ono što je u drugim zakonima protivno ovom zakonu ne važi. To ne može.
U našem pravnom sistemu svi zakoni su međusobno ravnopravni. Tamo gde se donosi ledž specialis, on derogira leks generalis. To je jedan od principa koji mora da se poštuje. Vi sada sprečavate Narodnu skupštinu, načelno, da uopšte donese zakon kojim će da kaže u jednom konkretnom slučaju ili u nekoliko konkretnih slučajeva, neće se primeniti to i to. To ne može da se radi. Dakle, uprkos možda dobroj želji da se sredi stanje u poreskoj administraciji, da ona bolje funkcioniše, ako ste to zaista želeli, vi stvarate problem u mnogim drugim sferama života koje se regulišu pravnim normama. Najgore od svega je što vi terate ljude da za jedan problem i za rešavanje jednog problema moraju da konsultuju veliki broj zakonskih tekstova. Pametan zakonopisac nikada tako neće postupiti.
Drugo, vi ovde govorite sada o poreskoj policiji. Imali smo ranije finansijsku policiju i taj naziv je uzet više za to što se nekome sviđao naziv policija, a čak mislim da je ta finansijska policija uvedena dok smo imali miliciju za redovne policijske poslove. Koliko me sećanje služi, možda tu baš nisam do kraja precizan. Ta finansijska policija je obavljala poslove finansijske inspekcije. Vi sada uvodite nešto što liči u pravom smislu reči na policiju, a nije policija, ne može da bude policija. Ako zaista mislite da može, onda će nam se desiti da imamo poresku policiju, pa će ministar za ekologiju predložiti ekološku policiju, ministar zdravlja će predložiti zdravstvenu policiju, ministar prosvete će predložiti prosvetnu policiju, pa će minsitar vera predložiti versku policiju da utvrđuje ko se krsti, ko se ne krsti, ko se moli, ko se ne moli, itd. Ne igrajte se sa tim terminom policije, i pogotovo - šta će poreskim inspektorima oružje. U modernom pravnom poretku je logično da poreski inspektor radi svoj posao, a čim ga neko sprečava u tome da mu priskoči u pomoć redovna policija. Ne treba imati veći broj policijskih službi, jer preti opasnost da u praksi dođe do suprotnosti u njihovim ovlašćenjima, u njihovim željama ko će pre nekoga da otkrije. U određenoj situaciji mogu se sukobiti policajac finansijske policije i redovni policajac i njihov sukob u praksi da se reši na taj način: ko pre potegne, ko pre puca.

Narodni poslaniče, da li koristite i drugih 10 minuta?

Da, i sledećih 10 minuta. Zato to nije dobro. Sva policijska ovlašćenja moraju da budu koncentrisana u jednom organu fizičke prinude.
Naravno, imamo izuzetak u Ministarstvu pravde, gde postoji sudska straža i zatvorska straža, ali oni su ograničeni samo na ustanovu. U praksi smo imali slučajeve kada pobegne robijaš da ga jure zatvorski stražari po gradu. To nije ispravno sa aspekta osnovnih principa pravnog poretka, jer zatvorski stražar ima ingerencije u zatvoru ili u onoj marici kojom transportuje robijaša. Sve van zatvora i van suda mora biti stvar redovne policije. Ako ćemo ići u ovom pravcu specijalizacije policijskih službi, onda će nas to daleko dovesti i onda ćemo se pretvoriti u policijsku državu.
Sutra može bilo koji ministar da podnese zakonski projekat i da traži policiju u svom ovlašćenju. To jedva čeka ministar Veselinov, ministar poljoprivrede. On bi mogao da uvede poljoprivrednu policiju, da hapsi ko ore pre zore ili ko seje pre noći itd. ili ko hrani one ptičice koje on lovi i izvozi. Pola miliona ptica pevačica je pobio i u Vojvodini uopšte ne možete cvrkut ptica da čujete, samo gavranovi, čavke, vrane i po neka svraka.
Naravno, ovo malo karikiram da bih vam stavio do znanja koliko je to opasno kao manir. Ja vas pozivam da od toga odustanete. Dovoljno je da imate inspektore sa širokim ovlašćenjima i svaki put kada inspektor u praksi naiđe na problem da je obaveza Ministarstva unutrašnjih poslova da mu pruži podršku, da doda svoju fizičku prinudu kao argument u ruke inspektoru, a ne inspektor sam da primenjuje tu fizičku prinudu.
Svaka civilizovana država teži da 100% naplati porez. Naplata poreza je jedan od osnovnih problema svake države. Međutim, poreska administracija po ovom i po zakonima drugih država ima toliko velika ovlašćenja da je veoma opasno, ako tome pridodate i redovna i policijska ovlašćenja. Ne smemo dozvoliti da poreska policija postane država u državi ili da poreska uprava bude strah i trepet.
Tražite meru između postizanja maksimalne naplate poreza i maksimalne zaštite ljudskih prava i sloboda. Ne sme se naplata poreza staviti iznad principa zaštite ljudskih prava i sloboda. Ako nemate ovako koncipiranu poresku policiju, nego se oslanjate na pomoć drugog ministarstva, onda tu postoji već jedan vid kontrole. Naravno, treba obavezati redovnu policiju da pomogne poreskom inspektoru, ali će i redovni policajac, ako mu je nešto sumnjivo, podneti pismeni izveštaj svom šefu i signalizirati da se desilo to i to. Reč je onda o ministarstvu koje nije pod kontrolom Ministarstva finansija.
Ovde dolazimo do novog principa, da ministarstva međusobno treba u određenim situacijama da se kontrolišu i baš je u tome suština, relativne samostalnosti svakog ministarstva. Svaki ministar je gotovo suveren u oblasti svoje nadležnosti, dok ga ne obori naredna skupština. Baš zato što ima velika, gotovo neograničena ovlašćenja u okviru svoje nadležnosti, nije na odmet da bude maksimalno kontrolisan i u slučajevima u praksi da ga kontrolišu druga ministarstva. Vi ovde stvarate jedan zatvoreni sistem. Poreska administracija, odnosno poreska uprava je jedan zatvoreni sistem u odnosu na ukupnu državnu upravu, a to nije dobro.
Uveli ste ovde poreski identifikacioni broj. Nije on neophodan ako postoji matični broj. On može biti neophodan za strance, rezidente, one koji ostvaruju određene privredne aktivnosti koje dolaze pod udar poreza, a nisu naši državljani. Ako postoji matični broj, onda taj matični broj mora da bude identičan za matične knjige rođenih, umrlih, venčanih itd. i za poreske obaveze, za zdravstveno osiguranje i za sve ostalo. Idealno bi bilo da taj jedinstveni matični broj služi za identifikaciju u svim oblastima gde čovek dolazi u kontakt sa državnim organima, bilo kada ima neku obavezu prema državi, bilo kada zahteva da država neko njegovo pravo realizuje. Ovako, ako ćete nagomilavati te razne identifikacione brojeve pitanje je dokle će nas to odvesti.
Znate, u zapadnom svetu postoje identifikacioni brojevi po pitanju socijalnog osiguranja - social security, kako se to zove, i to je u Americi osnovni identifikacioni broj, nema matični broj. Pošto kod nas postoji matični broj, mi sve to možemo da obuhvatimo. Dakle, matični broj - i u ambulantu kada ode čovek radi lečenja, i kada ode u poresku upravu, bilo šta drugo da je u pitanju, da ima jedinstven matični broj. Ogroman broj ljudi u našoj zemlji nije zapamtio ni ovaj matični broj koji postoji nekih 10, 15, možda i 20 godina. Ogroman broj ljudi ga ne zna napamet, pa vi sada uvedite nekoliko identifikacionih brojeva, pa ćete videti kakvu ćete zabunu izazvati.
Drugo, desiće vam se u praksi da čovek popunjava poreski formular i u zabuni upiše matični broj, a kada ide da ostvari pravo iz zdravstvenog osiguranja da upiše poreski broj itd. Ljudi nisu dužni da budu stručni za sve oblasti. Tu je onda država da im pojednostavi proceduru, da im pojednostavi pravnu formu u kojoj se pojavljuje pred njom. Zato bi, po mom mišljenju, trebalo na tom mestu da se ispravi ovaj zakon, da taj jedinstveni identifikacioni broj važi za sva fizička lica, a postoji poseban registar pravnih lica. Taj registar vode sudovi, a broj iz sudskog registra treba da važi i pred poreskom upravom. Ne može poreska uprava na taj način da se izoluje u odnosu na sudske nadležnosti, ono što su danas nadležnosti privrednih ili trgovačkih sudova, kako ste to sada nazvali. Tim stalnim promenama termina velika se zabuna unosi u javnost.
Taj identifikacioni broj bi morao da bude jedinstven i preko njega mogu da se kontrolišu stanja na raznim bankarskim računima. Ubaci se ono što se zove on line i u jednoj banci možete da dobijete podatke, teorijski, pošto to kod nas još uvek nije moguće, jer ste napravili haos u bankarskom sistemu, a niste ga sredili. Možete da dobijete podatke koliko je neko solventan i sa kojim novcem raspolaže u svim bankama na prostoru jedne države. To je onda najbolja kontrola koju možete da postignete.
(Božidar Đelić: Od 1. januara. Posle ću da objasnim.)
Samo vi objašnjavajte, ali popravite ovaj zakon. Nije stvar u objašnjavanju, nego je stvar u onome u čemu vam zakonski projekat nije dobar i u pokazivanju vaše volje da to zaista poboljšate. To se može poboljšati vrlo jednostavno, ali vi niste pokazali volju ni da to ostvarite u sferi najobičnijih biračkih spiskova, a pogotovo ćete to da uradite u ovoj malo suptilnijoj sferi kada je reč o finansijama i poreskim obavezama. Šta se još vidi iz toga? Vidi se da nema koordinacije između pojedinih ministara i ministarstava. Mi donosimo pre nekoliko meseci Zakon o penzijskom osiguranju, vi ste ga izglasali, a mi smo bili protiv i sad odjednom vašim zakonom o poreskoj administraciji menja se taj zakon. To nema smisla. To znači da za ove dve godine Ministarstvo finansija nije imalo nikakve koordinacije sa Ministarstvom za socijalno osiguranje ili, kako se to zove, za rad i penzijsko osiguranje, za penzijsko i invalidsko osiguranje. Niste imali nikakve koordinacije. Zašto bi onaj deo nadležnosti, koji vi sada tretirate u zakonu o poreskoj upravi, bio obuhvaćen Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju? To smo doneli negde u maju, junu mesecu, pre nekoliko meseci. Dakle, ovaj zakon bi se mogao prihvatiti ukoliko pristanete da njegov sadržaj poboljšate, u ovom smislu u kome sam govorio.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo uvaženi poslanici, nepotrebno je govoriti o potrebi donošenja ovog zakona. DSS je uvek insistirala na zakonima koji su istinski reformski. Ovaj zakon jeste istinski reformski, jer se ovim zakonom predviđa reforma državne uprave i, ono što mi svakako želimo i što je cilj, izgradnja jakih institucija. Ovo je nešto novo za našu državu, ovo još nije postojalo. Samim tim je ovaj zakon, u odnosu na zakone drugih zemalja, po svemu specifičan i mora da bude prilagođen organizaciji naše države.
Efekti i rezultati ovog zakona svakako neće biti vidljivi kroz šest meseci, već kroz par godina. Zato je na sprovođenju ovog zakona pre svega potrebna jedna istrajnost zbog toga što će biti puno prepreka i posledica prilikom realizacije.
Prva od tih, ukidanje Službe za platni promet ili Zavoda za obračun i plaćanje i uvođenje da se poslovi vode preko poslovnih banaka. Kontrola koja je postojala od strane Zavoda za obračun i plaćanje prelazi sada na poslovne banke i pitanje da li će ona biti savesna kao što je bila savesna kontrola ZOP-a, naročito prilikom isplate zarada, gde ZOP nije puštao isplate zarada dok se ne podmire sve obaveze državi. Sada ćemo videti kako će to funkcionisati. Zato je kontrola koju će vršiti nova uprava nešto što će morati da utera finansijsku i poresku disciplinu kako bi država mogla da funkcioniše.
Rešenja koja se ovde nalaze, kao što sam rekao, ima onih koja su slična rešenjima u drugim zemljama, ali ima i onih koja su specifična. Ono što je važno a što ovaj zakon mora da izmeni i što je već učinjeno u jednom razgovoru, tj. više razgovora koje smo imali i sa samim ministrom i sa njegovim saradnicima i na čemu je DSS insistirala, to je da on ne sme da iskače iz pravnog poretka, ne sme da bude u suprotnosti sa drugim zakonima, kako ne bi došlo do paralisanja celog sistema koji mi sada imamo.
Ovo je sigurno najvažniji zakon koji je predložilo ovo ministarstvo i najozbiljniji zakon. On je poreski utoliko što se reorganizuje uprava, što nema novih nameta. Znači, ne odnosi se puno na finansije, već na samu organizaciju uprave. Zato je važno da ovaj zakon, koji vodi ka izgradnji institucija, mora da bude u skladu sa ostalim zakonima, naravno, kao jedan početak, jer je neophodno da se u mnogim drugim oblastima krene sa reorganizacijom državne uprave.
Ovo je prvi zakon za dve godine koji je krenuo u pravcu reorganizacije državne uprave i izgradnje novih institucija od temelja. Mi smo svi na tome insistirali. Ovo je jedan prvi korak, možda malo kasno, ali dobro je što je i sada napravljen. Mi ne možemo da sudimo sada o tome da li su ova rešenja dobra ili loša, pošto su ona nova. O njima ćemo moći da sudimo tek kroz koju godinu, kada videmo kako će zaživeti u praksi.
DSS je insistirala i u amandmanima koje je stavila, od kojih je veliki deo prihvaćen, a to je da ne sme poreska policija da bude naoružana, da ne sme da ima ovlašćenja koja ima klasična policija, da ne sme da dođe do jednog prožimanja koje može da dovede do sukoba nadležnosti, da postavi konflikt između klasične policije i poreske policije koja se uvodi ovim zakonom. Postupak ne sme da bude onaj koji će se identifikovati sa postupkom koji vodi policija.
Ne smeju se vređati prava građana. Ima puno delova koji se odnose na imovinska prava i ličnu imovinu članova porodičnog domaćinstva, koja je po Ustavu kao takva zaštićena i nepovrediva. Znači, te odredbe u ovom zakonu treba putem amandmana izbrisati. Po pitanju te poreske policije, mora se utvrditi da to bude primereno policiji i da to bude jedan postupak primeren ovoj upravi, da taj postupak ne iskače iz nadležnosti ove uprave.
Veliki problem predstavlja i uvođenje novih krivičnih dela ovim zakonom, što svakako nije dobro, pogotovo što pojedini instituti u ovom zakonu imaju nejasne definicije. Krivična dela u uređenim državama uvode se i postoje jedino u Krivičnom zakonu. To je nešto što je sa pozicije interesa građana najbolje i najpraktičnije, jer postoji jedan jasan presek krivičnih dela u jednom zakonu, te da građani ne moraju da poznaju ili jure po velikom broju propisa kako bi našli neka krivična dela koja će eventualno učiniti, već da to mora da postoji radi jasnoće pravnog sistema i pravnog poretka na jednom mestu.
Zato je loše uvoditi nova krivična dela ovim zakonom. To je pod jedan. Pod dva, ne mogu se ovim zakonom stavljati van snage pojedine odredbe Krivičnog zakona. To je nešto što je nepotrebno i loše. To upućivanje sa jednog zakona na drugi stvara konfuziju u pravnom poretku i dovodi u pitanje mogućnost građana da budu informisani i da znaju šta je sve štetno po njih ukoliko pribegnu pojedinim radnjama.
Znači, ima više stvari koje su dogovorene i koje je Ministarstvo finansija prihvatilo, amandmana koje je DSS predložila i ima onih o kojima još treba Skupština da raspravlja, da se o njima izjašnjava. Svakako treba podržati donošenje ovog zakona. DSS će glasati za ovaj zakon u načelu, pošto smatramo da je on nov, dobar i preko potreban, uz ove primedbe i amandmane koje je Vlada već prihvatila, kao i uz one koje nesumnjivo mora da prihvati, kako bismo dobili tekst koji bi bio u skladu sa pravnim poretkom, kako ne bi iz njega iskako i unosio pravnu nesigurnost.
Znači DSS će glasati za ovaj zakon u načelu. Amandmana ima, veći deo je prihvaćen, još ovih nekoliko, da se postigne jedan dogovor koji će nam omogućiti da donesemo zakon koji će sigurno biti nešto novo i čiji će efekti biti pozitivni, a ne negativni; jer, posledice lošeg zakona koji treba da utiče na izgradnju institucija mogu da budu veoma loši i da dovedemo ne do poreske discipline i jakih institucija, već da jedan loš zakon dovede do anarhije i do rasturanja državne uprave, što svakako nama nije cilj. Zato trebamo mi koji radimo na donošenju ovog zakona posve ozbiljno da pristupimo i amandmanima, bez političke ostrašćenosti, jer je ovo zakon kojim se gradi država, a ne da se prikupljaju politički poeni; to je nešto što je iznad svih nas.