Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je nešto: od kada su potpisali sporazum sa Vladom Zorana Đinđića ovi iz DSS-a samo gledaju priliku da napuste salu.
Što se tiče ovog amandmana, podneo sam amandman na Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U članu 3. Predloga zakona briše se stav 1. u kome se kaže: "Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređena na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona". Zakonom moraju taksativno da se navedu odredbe drugih zakona koje prestaju da važe njegovim stupanjem na snagu. Zakoni se donose na isti način, ravnopravni su i ovakvom opštom odredbom jednog zakona ne može da se derogira nepoznata odredba drugog.
Naime, ovde se postavlja jedno sasvim logično pitanje. Mi smo inače poznati, kao zemlja, i ne samo u ovom periodu u poslednje dve godine, od kada DOS vlada, već i u prethodnom periodu smo donosili mnoge zakone koji su dopunjavali osnovne zakone koji su postojali u određenim oblastima, te imamo najrasprostranjenije tzv. sporedno zakonodavstvo i nije ni slučajno, nije ni teško pretpostaviti što niko živ ne može da se snađe danas u pravnim normama, koje sadrže različiti zakoni, različiti čak i po svojoj prirodi, a tretiraju istu materiju.
Tako nam se čak događa da imamo krivično-pravne norme, ne u jednom krivično-pravnom zakoniku, već u čak više od 30 pojedinačnih zakona. Ovde se postavlja pitanje koji će se zakon smatrati generalnim ili opštim zakonom, a koji će se smatrati tzv. specijalnim ili posebnim, pa da možete da primenjujete čuveno pravilo ledž specialis derogat legi generali, jer u ovom slučaju ne možete da kažete da je reč o nekom ledž specialis-u, kojim ćete moći da derogirate, ukinete, proglasite nevažećim norme nekih drugih zakona, koji su manje opšti, odnosno koji se posebno odnose na određenu materiju.
Zato bi bilo, a pre svega zbog činjenice da je neophodno da se takve norme ukidaju, da konačno znamo da imamo sve u jednom zakonu, što se tiče poreske administracije, što se tiče poreske uprave, u Krivičnom zakonu, u krivičnom zakonodavstvu da imamo sve ono što se tiče krivično- pravnih normi, njegovih sankcija, da i ovde vrlo jasno i precizno znamo koje to norme važe, koje to norme ne važe. Ako to ne budemo učinili, čini mi se da ćemo nastaviti samo sa gomilanjem pravnih normi i da će ih svako tumačiti na način na koji želi i da nikada do kraja nećemo moći da znamo šta istinski važi, a šta je ono što može da se primenjuje kako to kome i na koji način odgovara.