TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2002.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

19.11.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:45 do 19:40

  • TAGOVI

  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2002)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Treće sednice Drugog redovnog zasedanja (2002)
  • Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (načela) (2002)
  • Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijava za reč.
    Zaključujem načelni pretres.
    Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Reč po Poslovniku zatražio je zamenik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije narodni poslanik Siniša Mitrović.
    ...

    Siniša Mitrović

    Uvažena predsednice Mićić, poštovane kolege poslanici, u skladu sa članom 137. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da vreme za raspravu po amandmanima traje tri minuta. Dajem obrazloženje da je to sasvim dovoljno i efikasno za prave argumente i za dobru raspravu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem. Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da se ograniči rasprava u pojedinostima na tri minuta.
    Za je 133, protiv 12, uzdržan jedan, nije glasao 21, od ukupno 167 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića.
    Na član 3. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Aleksandar Vučić i Milorad Stanulov.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li predlagač želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je nešto: od kada su potpisali sporazum sa Vladom Zorana Đinđića ovi iz DSS-a samo gledaju priliku da napuste salu.
    Što se tiče ovog amandmana, podneo sam amandman na Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U članu 3. Predloga zakona briše se stav 1. u kome se kaže: "Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređena na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona". Zakonom moraju taksativno da se navedu odredbe drugih zakona koje prestaju da važe njegovim stupanjem na snagu. Zakoni se donose na isti način, ravnopravni su i ovakvom opštom odredbom jednog zakona ne može da se derogira nepoznata odredba drugog.
    Naime, ovde se postavlja jedno sasvim logično pitanje. Mi smo inače poznati, kao zemlja, i ne samo u ovom periodu u poslednje dve godine, od kada DOS vlada, već i u prethodnom periodu smo donosili mnoge zakone koji su dopunjavali osnovne zakone koji su postojali u određenim oblastima, te imamo najrasprostranjenije tzv. sporedno zakonodavstvo i nije ni slučajno, nije ni teško pretpostaviti što niko živ ne može da se snađe danas u pravnim normama, koje sadrže različiti zakoni, različiti čak i po svojoj prirodi, a tretiraju istu materiju.
    Tako nam se čak događa da imamo krivično-pravne norme, ne u jednom krivično-pravnom zakoniku, već u čak više od 30 pojedinačnih zakona. Ovde se postavlja pitanje koji će se zakon smatrati generalnim ili opštim zakonom, a koji će se smatrati tzv. specijalnim ili posebnim, pa da možete da primenjujete čuveno pravilo ledž specialis derogat legi generali, jer u ovom slučaju ne možete da kažete da je reč o nekom ledž specialis-u, kojim ćete moći da derogirate, ukinete, proglasite nevažećim norme nekih drugih zakona, koji su manje opšti, odnosno koji se posebno odnose na određenu materiju.
    Zato bi bilo, a pre svega zbog činjenice da je neophodno da se takve norme ukidaju, da konačno znamo da imamo sve u jednom zakonu, što se tiče poreske administracije, što se tiče poreske uprave, u Krivičnom zakonu, u krivičnom zakonodavstvu da imamo sve ono što se tiče krivično- pravnih normi, njegovih sankcija, da i ovde vrlo jasno i precizno znamo koje to norme važe, koje to norme ne važe. Ako to ne budemo učinili, čini mi se da ćemo nastaviti samo sa gomilanjem pravnih normi i da će ih svako tumačiti na način na koji želi i da nikada do kraja nećemo moći da znamo šta istinski važi, a šta je ono što može da se primenjuje kako to kome i na koji način odgovara.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Milorad Stanulov, podnosilac amandmana u istovetnom tekstu.
    ...

    Milorad Stanulov

    Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, član 3. zakona sadrži dva stava. Prvi stav određuje poziciju zakona u odnosu na celokupno zakonodavstvo, a drugi stav određuje poziciju ovog zakona u odnosu na opšti upravni postupak.
    Predložio sam amandman da se u članu 3. briše stav 1, a da stav 2. postaje stav 1. To što ovaj ledž specialis derogira opšti propis iz upravnog postupka je prihvatljivo, s obzirom na prirodu zakona, ali postoji osnovana sumnja da se ovaj zakon proglašava superiornim i nad ostalim propisima u pravnom poretku.
    Obrazloženje koje je dala Vlada zaslužuje da se u stvari nađe u samom tekstu zakona. Dakle, otvara se proces sukoba zakona u paralelnom važenju, što može da dovede do pravne nesigurnosti ili suprotno namerama zakona, do situacije da se u sudskim odlukama, na bazi sudskog slobodnog uverenja, dakle sudskom praksom regulišu odnosi građana i države u poreskom sistemu. Predloženi zakon nije celovit i jasan i u pogledu procesnih odredbi, jer ako pretenduje na kodifikaciju u poreskom postupku zakon ostavlja da se i naplata poreza na dohodak utvrđuje vrši i dalje po Zakonu o porezu na dohodak, naplata poreza iz imovine i dalje po Zakonu o porezu na imovinu i tome slično.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, mi možemo da pretpostavljamo samo šta je navelo predlagača zakona da napiše ovako opštu odredbu i da jedan zakon pretpostavi svim drugim zakonima, u kojima bi moglo da se desi da se reguliše oblast koja je regulisana ovim predlogom zakona, ali i predlagač zakona je načinio kontradikciju između člana 2. i člana 3. Predloga zakona.
    U članu 2. u stavu 1. predlagač kaže da se ovaj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drugačije uređeno, a u članu 3. stav 1. on kaže - ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon, drugačije uređeno, primenjuju se odredbe ovog zakona. Hoćemo li sada primenjivati odredbe drugih zakona po članu 2. stav 1. ili ćemo primenjivati odredbe ovog zakona po članu 3. stav 1?
    Predlagač zakona je pokušao pretposlednjom odredbom Predloga zakona da navede taksativno sve zakone i njihove članove koji prestaju da važe stupanjem na snagu ovog zakona, ali je očigledno da u Vladi Srbije nemamo dovoljno stručnih ljudi koji bi ukazali na sve zakone u čije se nadležnosti meša i ovaj predlog zakona, pa tako ide jedna generalna odredba da Narodna skupština prihvati da jednom svojom odlukom, odlukom o donošenju ovog poreskog zakona, poništi svoje odluke, isto tako važne, o donošenju nekih drugih zakona, što jeste moguće ako bi Narodna skupština znala tačno na koji se zakon to odnosi i na koji njegov član.
    Ovo ponašanje Vlade Republike Srbije, po kome ona tera Narodnu skupštinu da poništi nepoznate članove nepoznatih zakona, neprihvatljivo je za poslaničku grupu Srpske radikalne stranke, tim pre što se ovde zakoni donose na isti način, istom većinom i imaju istu važnost. Zbog toga odredbe tipa ako je negde nešto regulisano na drugi način primenjivaće se ovo ili ako je regulisano drugim zakonom ovo se ne primenjuje, u Predlogu zakona ne mogu da prođu. Tim pre što ne mogu da se poništavaju odredbe Krivičnog zakona ovako generalnim odredbama. Imala je Narodna skupština vremena, imala je Vlada Republike Srbije vremena. Ovo nekoliko krivičnih dela, poreskih krivičnih dela, da budu predmet izmena i dopuna Krivičnog zakona, da oba zakona usvajamo na istoj sednici, da oba potpiše ovaj vaš predsednik Republike i da oba stupe na snagu objavljivanjem u istom broju "Službenog glasnika", a onda ne bi bilo pravnih praznina i ne bi bilo nedoumica šta se primenjuje. Tek sada tumačeći član 2. i član 3, bićemo u velikoj nedoumici, kada se, u kom slučaju koji zakon primenjuje, a onda će poreska uprava najverovatnije da primenjuje svoja diskreciona ovlašćenja, pa će odlučivati sama.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Veljković.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković.
    ...

    Miroljub Veljković

    Prdložio sam da se u članu 4. Predloga zakona briše stav 2, a taj stav 2. u članu 4. Predloga zakona doslovce kaže: "U slučajevima kada je poreska uprava ovlašćena da deluje na osnovu diskrecionih ovlašćenja, dužna je da deluje sa svrhom tih ovlašćenja i u okviru zakona".
    Prvo, sama formulacija je katastrofalna, a i postavlja se nekoliko suštinskih pitanja. Koja diskreciona ovlašćenja? Kada se pomenu diskreciona ovlašćenja mene to asocira na ona vremena, ovi stari se sećaju, socijalistička vremena, pa se sećate da podnese neko zahtev za pasoš i onda policija ima diskreciona ovlašćenja da mu ne da pasoš.
    Drugo pitanje, ko daje poreskoj upravi ta diskreciona ovlašćenja? Da li je to ministar Đelić? Da li je to neko iz Vlade? Ono što je najosnovnije, šta je svrha tih diskrecionih ovlašćenja? U tom smislu predlažem da se stav 2. ovog zakona briše i da sva svoja prava, obaveze i ovlašćenja poreska uprava je dužna, vrlo prosto, vrlo jednostavno i zakonito da ostvaruje u skladu sa Ustavom i zakonom, upravo sa ovim zakonom o poreskoj administraciji, a ne na osnovu nekakvih diskrecionih ovlašćenja.
    Zato bih zamolio da mi se odgovori na ova tri pitanja: šta su to diskreciona ovlašćenja poreske uprave, ko je ovlašćen da daje diskreciona ovlašćenja poreskoj upravi i šta je svrha tih diskrecionih ovlašćenja.