Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 86. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Stanulov.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 94. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se javlja za reč neko od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Ne.)
Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Da li ćete koristiti i vreme za zamenika predsednika?

Pošto ste tako ljubazni, ja ću da iskoristim. Inače, nekada mi se i ne mili da iskoristim sve vreme. Najpre da prigovorim ministru da je, posle pokušaja da nam ovaj zakon po izmišljenom hitnom postupku stavi na dnevni red da ne bi bilo amandmana, sada pod pritiskom naše argumentacije učestvovao u ukidanju direktnog televizijskog prenosa ove sednice Narodne skupštine. Možda ministar ima nekih indicija da ćemo mi osvojiti neki politički poen ovom raspravom, pa nam je odmah izvršio zabranu raspolaganja direktnim televizijskim prenosima, koji su demokratska tekovina ove Narodne skupštine; nije direktan televizijski prenos nastao kada je DOS došao na vlast, nego kada su srpski radikali ušli u Vladu Republike Srbije.
Sada, pošto vi možete i bez prenosa, a nekada biste skakali sa mosta da se ubijete što nema televizijskih prenosa, da ja pređem na amandman na član 102. stavove 4, 5. i 6. za koje sam predvideo da se brišu, a kako i da ne predvidimo da se brišu stavovi koji kažu da ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik onemogućiti prodaju pokretne stvari na kojoj je ustanovljeno založno pravo Republike, stvar će se oduzeti u momentu popisa. Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 4. ovog člana.
Meni je Vlada odgovorila da je dovoljno to što će poreski izvršitelj, kako oni kažu, u pismenom obliku to da obrazloži. Međutim, po Predlogu zakona se ne traži pisano obrazloženje poreskog izvršitelja, nego samo obrazloženje. E, da znaju poreski obveznici, a ovo su uglavnom sitni obveznici kojima se plene pokretne stvari, velikim ribama se otima nepokretnost, imovina, stavlja se šapa na platni promet, na račune, na dugovanja, a ovo je sirotinja. Zaplena pokretnih stvari je isplativa samo kad to pokriva poreski dug, a to su mali poreski dugovi: polovan televizor, polovan sto, manji sto može da ostane za familiju, radio aparat. To sada, ako usvojite ovaj predlog zakona, u momentu popisa poreski izvršitelj otima iz ruke poreskom obvezniku ili njegovoj deci koja bez te stvari u kući ne bi smela da ostanu.
Samo je još pravo poreskog izvršitelja da obrazloži taj svoj postupak, ne pismeno kako je meni Vlada odgovorila, nego samo da ga obrazloži. Kome da obrazloži kad ne mora u pisanom obliku? Možda rukovodiocu jedinice koja ga je poslala, možda ministru finansija, možda komšijama, ali uglavnom ...
Znam da je ministar finansija zainteresovan za ovu diskusiju, a vi, gospodine Bogdanoviću, imate vremena da sa ministrom razgovarate o drugim stvarima u vreme kada se ne održava sednica Narodne skupštine.
(Nenad Bogdanović: Ozbiljno razmatramo ovo što vi govorite.)
Ne razmatrate ozbiljno. Ja se i ne zanosim time da vi to ozbiljno razmatrate, ali zaista nema govora da sada raspravljate svoja pitanja koja možete u vreme kad nema sednice Narodne skupštine. Omeli ste ministra da sluša raspravu o amandmanu i da bar na neki način pokaže građanima Srbije da ga interesuje ono što opozicija u Skupštini govori. Ne kažem da je ovaj zakon glup. Ministar neće reći da je amandman glup. Mi ćemo u tom odnosu vlasti i opozicije jedan drugog na neki način da poštujemo. Meni se ne sviđa zakon. Možda on misli da ne valjaju ni amandmani, ali ovde postoji jedna igra u koju smo svi mi ušli kandidovanjem na izborima. Ta igra je da ja saslušam ministra, da pročitam njegov predlog zakona, da napišem amandmane, a ministar da dođe i da sasluša i ono što mu je dosadno i ono što neće da prihvati, jer on nema drugi posao danas, osim ovog. Drugi posao nemojte da mu naturate. Možda je sposoban da radi dve stvari u isto vreme, ali to može samo u kupatilu.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 103. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Đorđe Mamula i Milorad Stanulov.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 106. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Stanulov.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 109. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Stanulov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 116. amandman je podneo narodni poslanik Bratoljub Janačković.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 117. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima podnosilac amandmana, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, član 117. reguliše otpis poreza, kao jedan od oblika prestanka poreskog duga. Amandmanom tražim da se stav 1. ovog člana briše, u kome je propisano da Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restrukturiranja.
Mene interesuje po kojim će to kriterijumima ministar izdvojiti jedne poreske obveznike od drugih poreskih obveznika? Zašto ti kriterijumi nisu propisani zakonom, a ne vidim da će biti propisani nekim drugim aktom. Znači da će opet biti neka diskreciona ocena, njegovo diskreciono pravo da odluči za koje će pravne subjekte, koji su već u privatizaciji, predložiti Vladi da im otpiše dug, a kojima neće.
Recimo, sada je "Vino Župa" u postupku privatizacije i ima 11 miliona duga. To znamo, čitali smo u štampi. Od toga je 4,5 miliona duga poreza i doprinosa. Ako to preduzeće kupuje neko ko je blizak ministru, ministar će da predloži Vladi da mu se taj dug otpiše, jer normalno je da će se preduzeće lakše i povoljnije privatizovati ukoliko nije opterećeno dugom, nego ako jeste. Ako je neko ko se ministru ne sviđa, onda nema otpisa duga.
Svi poreski obveznici i svi subjekti u privatizaciji morali bi da budu ravnopravni. Nisu, gospodine ministre, ako vi možete da odlučite kome ćete da otpišete dug, a kome nećete da otpišete dug. Ako je to vaše diskreciono pravo da vi o tome odlučujete, onda još možete da uzmete procenat od toga ko je privatizovao preduzeće, ko ga je kupio bez duga. Ko će da vam uđe u trag - niko.
Zbog toga smatram da je neophodno, da bi se otklonila svaka sumnja i mogućnost zloupotrebe (možda vi nećete, ali neki drugi ministar na vašem mestu možda i hoće da zloupotrebi to pravo), da se ovaj stav 1. člana 117. briše.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

U članu 117. radi se o otpisu poreza, o kategoriji kojom jednog poreskog obveznika možete da privilegujete u odnosu na drugog poreskog obveznika samo zato što se radi o postupku privatizacije. To znači da se neće poštovati princip jednakosti pred zakonom.
Naime, Vlada nam je odgovorila i rekla kako se podrazumeva da će Vlada, prema ovoj odredbi zakona, odlučivati o otpisima po istim kriterijumima za svakog obveznika koji je ušao u postupak privatizacije ili restrukturiranja. To ne znači ništa. O čemu se radi? Član 117. stav 1. je jasan. U svojoj nejasnoći on kaže: "Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja poreskog obveznika koji se prodaje". Znači, može potpuni otpis poreza, može delimični.
Nema kriterijuma, nema jedinstvene odluke pa da se kaže - poreskom obvezniku koji je ušao u postupak privatizacije ili restrukturiranja otpisuju se sporedna poreska davanja, nego kaže - može Vlada jednom da otpiše, drugom da ne otpiše; da kriterijum bude, recimo, pozitivno poslovanje, pa kaže - ovaj pozitivno posluje, njemu nećemo da otpišemo, ovaj ne posluje, nije isplatio plate tri meseca, njemu ćemo da otpišemo; koji su to kriterijumi po kojima će Vlada otpisivati porez? Opasno je otpisivati porez i moraju da postoje kriterijumi. Ne može da bude kriterijum neuspešno poslovanje, ni za kakvu nagradu od strane Vlade ne može kriterijum da bude neuspešno poslovanje. Može samo uspešno poslovanje da bude kriterijum, za nagrađivanje će još više poreza da donese.
Druga stvar, postupak privatizacije zavisi od toga ko je kupac. Postoji mnogo sumnji u Agenciju za privatizaciju, u tenderski način prodaje, postoje ljudi koji su privilegovani, postoje ljudi bliski režimu, a najlakše je pozvati i reći - otpiši im dugovanja, taj i taj treba da kupi tu firmu. Nemojte da ostavljate ministru ovoliko ovlašćenja, ja ne verujem u političku organizaciju kojoj pripada ministar. Ta organizacija ne želi dobro ni srpskoj privredi ni srpskom društvu u celini.

Da li još neko želi reč? Ako ne, prelazimo na član 131.
Na član 131. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo Odbor za finansije.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu. Prihvata. Konstatujem da je u ime Vlade ministar Božidar Đelić prihvatio amandman.
Zakonodavni odbor nije razmatrao ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za finansije je prihvatio, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 137. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Članom 137, a u vezi sa članom 165, regulisana su poreska krivična dela i postupanje poreske policije u otkrivanju krivičnih dela i njihovih izvršilaca.
Uz našu generalnu primedbu da krivična dela moraju da budu uređena krivičnim zakonom i da nije bio problem uopšte Vladi Republike Srbije da sva krivična dela ovde nabrojana, umesto da pronalazi u Krivičnom zakonu koje odredbe neće da važe, da sva ta dela svrsta u Krivični zakon, postoji i primedba na stav 3. koja je veoma ozbiljna i nad kojom bi trebalo da se zamisle oni koji će glasati za ovaj zakon. Naime, u stavu 3. predlagač kaže: "Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, poreska policija u pretkrivičnom postupku može da postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom i u saradnji sa ovim organom, preduzima potražne radnje, kao i da pozove i sasluša osumnjičenog", ne poreskog obveznika, "bez prava na njegovo prinudno dovođenje".
Ovde se direktno zalazi u ingerencije Ministarstva unutrašnjih poslova; drugih organa unutrašnjih poslova, izuzev u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nema. I kada ste formirali državnu informativnu agenciju (kako se zvala ona umesto Udbe) naša primedba je i tu bila da pripadnici BIA-e, bezbednosno informativne, moraju da budu obučeni i jasno označeni kada učestvuju u akcijama zajedno sa organima unutrašnjih poslova. To ste mogli da vidite ako ste pratili uporedno zakonodavstvo. Svi pripadnici različitih oružanih državnih formacija moraju da budu označeni u oružanim akcijama. Zamislite sada jednu akciju, po članu 165. oružanu akciju u kojoj učestvuje policija i policijski inspektori.
Ja ne čitam amandmane dok ne dođu na dnevni red, ja čitam predlog zakona. Ovo je ideja predlagača zakona, a to što vi prihvatate neke amandmane, to su možda politički kompromisi, a vaša ideja je ovaj zakon.
Vi predviđate akciju organa unutrašnjih poslova i poreske policije u kojoj će sadejstvo biti uz dogovor dva ministra; biće naoružani, a ja pretpostavljam da će poreska policija biti ljudi, ekonomisti i pravnici, u struci koji će biti sposobni da barataju hard diskom a ne pištoljem, revolverom, dugim oružjem, bacačima, topovima i tenkovima. I vi sada predviđate da oni mogu da postupaju kao i organi unutrašnjih poslova.
Najlakše je reći - svako ko je naoružan može da postupa kao organ unutrašnjih poslova, ali to jednostavno nije moguće. Zato mi imamo Ministarstvo unutrašnjih poslova; nego, lepo, kada krene u akciju poreski inspektor, ako postoji pretpostavka (a vi sve radite na osnovu sumnji i pretpostavki) da će doći do oružanog otpora, onda se dogovaraju dva ministra da Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbedi tu akciju i tako se posao završava.
Poreski inspektor nije organ unutrašnjih poslova i nemojte sa time da se igrate.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 140. amandman je podnela Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Član 140. reguliše postupak po krivičnoj prijavi i ovaj član obavezuje državnog tužioca da uzme u razmatranje krivičnu prijavu iz prethodnog člana u roku od tri dana od dana prijema i da o svojoj odluci (u stavu 2.) po ovoj krivičnoj prijavi -  pazite sada - obavesti rukovodioca poreske policiije u roku od osam dana  od dana donošenja odluke.

Znači, javni tužilac mora da raportira šefu poreske policije šta je uradio po krivičnoj prijavi. Upozoravam vas da državni tužilac postupa isključivo u skladu sa zakonom o tužilaštvu i bilo kojim drugim zakonom mu se ne mogu nametati nikakve obaveze.

Koja je posledica ako državni tužilac to ne uradi u roku od tri dana ili ako ne obavesti šefa poreske policije šta je uradio sa krivičnom prijavom? Nema nikakve posledice. Uvodite jedan pravni haos, ne poštujete one osnovne zakone, ne poštujete krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku, ni na saveznom ni na republičkom nivou i jednim ovakvim leks specijalisom hoćete da nametnete obaveze državnom tužiocu.

Meni je jasno da vi imate ovde za cilj efikasnost, hoćete da se brzo rešava po krivičnim prijavama kada su poreska krivična dela u pitanju, ali to vam ne dozvoljava sada da sve okrenemo naopačke u organizaciji pravosuđa.

A šta ako su potrebne neke istražne radnje? Ako javni tužilac mora od istražnog sudije da zatraži da se sprovedu neke istražne radnje, on ne može ovaj rok nikako da ispoštuje i vi ste mu onda vezali ruke; onda on po ovom zakonu o javnom tužilaštvu može da bude i neefikasan i smenjen i da mu se to piše kao minus.

Tu funkciju javnog tužioca svodite na nekoga ko treba da raportira šefu poreske policije. Šta sada postaje ova poreska policija u državi - postaje država u državi, a to zaista ne bismo smeli da dozvolimo.

Zbog toga, ovim amandmanom tražimo brisanje celokupnog člana 140. Mislim da bi na Ustavnom sudu ovaj član 140. mogao da padne.