Ono zbog čega je i predloženo od strane Vlade oslobađanje, to je zbog toga što, moram reći, na moje iznenađenje, u međunarodnim računovodstvenim standardima nije bilo moguće interpretirati, ako uzmemo pravna lica koja su kupovala softver, da je to, jednostavno, kao što ste vi rekli, roba široke potrošnje, već, na veliko iznenađenje, i to nismo uspeli čak ni da razrešimo i sa nekim međunarodnim asocijacijama računovođa, sa kojima smo pričali tim povodom, da vidimo da li možemo to u pravilniku, u onome što su osnovna sredstva za pravna lica, promeniti na saveznom nivou, da ne moramo da idemo na zakonsku promenu.
To nije bilo moguće, jer tu, striktno govoreći, ako se nešto ne uradi na zakonodavnom nivou, kao što danas predlažemo i što osećamo da će ovaj dom prihvatiti, to se tretiralo kao ulaganje u nematerijalni vid svojine, nešto veoma čudno; i zbog toga, rekao bih, bolje je da imamo jedan široki pojam, kao što je ovde napisan, i onda ćemo shodnim pravilnikom ovoga što se tu podrazumeva, naravno, obezbediti da se primeni zdrav um, a to znači da, ako se već kupuje softver, da se tu ne pravi neka razlika, ako kupite jednu licencu za jednu osobu ili pak kada opremite vaše preduzeće sa više licenci.
Znači, samim tim to ćemo razjasniti nekim podzakonskim aktom. Što se tiče same opreme, naravno, tu je nužno i mislim da je tu takva formulacija, da odjedanput hardver, tj. kompjuter, ne postane cela kuća, pa da se onda apsolutno svaki nameštaj tretira kao oprema. Setimo se nekih primera, juče smo pričali o dečjoj odeći, setimo se i ortopedskih pomagala, kada su, pre nego što ste usvojili promene prošle godine, klompe bile ortopedsko pomagalo, i to je trebalo iščistiti.