Nema više prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Marko Đurišić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Molim predstavnika Vlade da se izjasni o amandmanu.
Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Gudurić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Moguće da nisam pazio pet sekundi, koliko vam je trebalo, ali da li ste pročitali da je podneo amandman Aleksandar Vučić na član 2.
(Predsednik: Naravno da jesam, niste pažljivo pratili.)
To je bilo nešto kao mitraljez, nešto brzopotezno. Jedva čekate da se desi situacija da vam neko slučajno ne kaže nešto o amandmanu. Za vas je dobra skupština u kojoj niko ništa neće reći ni o jednom predlogu amandmana ni jednog zakona.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, to je vaš propust i molim vas da koristite svoje vreme za.....)
Samo što vi treba nekad da obratite pažnju i na svoje propuste, nije dovoljno samo da gledate moje propuste. Vama se ovde jedan isti poslanik javlja tri puta, izlazi za govornicu, a radi se sve o prvom članu zakona. Član 1. zakona, a tri puta izlazi isti poslanik sa tri različita amandmana. Vi sad meni pričate o propustima.
Ali, da govorimo o Predlogu zakona. Zašto smo mi predložili da se na električnu energiju koja se troši u domaćinstvu ukine porez na promet? Zato što ste od juna meseca uzeli građanima Srbije oko 800 miliona na ime novouvedene naknade za održavanje, koju ne znam kako uvede Elektroprivreda, koja košta 75 dinara mesečno svakog od nas koji imamo priključak na električnu energiju i još 15,2 dinara na ime poreza za Ministarstvo finansija; pa je Ministarstvo finansija od toga ubralo 167 miliona za četiri meseca, Elektroprivreda 668 miliona dinara. Vi ćete sad meni da kažete da će nekad da pojeftini struja, da nije uvedena nova tarifa, da nije blok sistem uveden, a na mala vrata nam neprekidno poskupljujete električnu energiju, onu koju u domaćinstvu moramo da trošimo. Od tih ukradenih para od stanovništva, putem donetih uredaba, vi finansirate Elektroprivredu Srbije i još kažete da iz bilansnih razloga ne može da se ukine porez na električnu energiju. Dok se ne ukine porez na električnu energiju neću verovati da imamo dobru vlast.
Što se tiče ovih čuvenih fiskalnih kasa, i neprihvatanja amandmana da i personalni računar može da posluži u tu svrhu, mi smo čuli da će Vlada budžetom za iduću godinu da izdvoji novčana sredstva za pomoć svima onima koji će biti u obavezi da uvedu fiskalne kase. Ogroman novac, unapred dogovren sa proizvođačima kasa, sada kao što su i putevi unapred dogovoreni sa surčinskom mafijom, pa su dva meseca pre stizanja novca za rekonstrukciju puteva oni nabavili na lizing mašine.
Dva meseca pre nego što je iko u Srbiji, osim članova Vlade, znao da će stići novac za popravku puteva, surčinska mafija je nabavila mašine i niko više nije mogao da joj bude konkurent. Za nekoliko meseci rada isplatila je mašine i sad zgrće novac. Evo sad fiskalnih kasa. Odmah Vlada u budžetu odvaja novac, tobož da pomogne onima kojima će sad biti opterećenje uvođenje fiskalnih kasa. Niti znamo koliko će jedna jedinica da košta, ne znamo koliko jedinica ulazi u zemlju. Zna ministar, zna lobi, ali ne znaju narodni poslanici i ne znaju građani Srbije, samo će to biti uvedeno.
Ministar nam juče obeća - uključićemo i naše proizvođače i Elektronsku industriju iz Niša. Kad je proizvodila kase Elektronska industrija iz Niša? Koliko im vremena treba da osvoje program, koliko će da košta njihov proizvod kad ovi na brodovima u bescarinskim zonama to prave bezmalo besplatno. Kad stigne u našu zemlju, to košta. Samo vi izmišljajte - administracija rađa administraciju: tri radnika - brigadir, tri brigadira - poslovođa, trojica poslovođa - jedan šef, tri šefa - šef nad šefovima, mala prodavnica - kasa, veća prodavnica - dve-tri kase. Policajci i oni poreski izvršitelji će da čekaju pred radnjom i da vataju za gušu - pokazuj račune, pokazuj šta si kupio. U šta ćete da pretvorite ovu državu?
Ali, vi radite za novac koji stiže i vi gledate, čim postoji najava da će neki novac stići, kako da to ode u vaše džepove i od toga građani Srbije nemaju ništa. Okanite se vi toga. Ova Srbija, od kako ste vi na vlasti, u ovoj skupštini samo priča o porezima - sad digni poreze, sad spusti. Poslanik sam duže od vas, bilo je to i u nekim drugim vremenima, ali život za to vreme pored nas protiče. Sve se valja pored nas, mi sedimo ovde u Skupštini.
Pogledajte, u sali ima više opozicionih poslanika nego onih koji pripadaju onima koji su na vlasti, ako uopšte znate ko je od vas na vlasti, odnosno svi vi ste na vlasti kad to treba i kad je to lepo, a kad treba da se hvataju poeni pored neku predizbornu kampanju, onda izađete ovde i kritikujete Vladu.
Kad treba da se usvoje zakoni, glasaćete vi za sve ove zakone. Vaši nastupi za ovom govornicom skupljaju političke poene, a kad dođe do glasanja, svi ćete biti za, većina će biti za. Inače, kad bi svi oni koji su za ovom govornicom govorili protiv ovih zakona, kad bi glasali protiv, ovi zakoni ne bi mogli da prođu. Ko je to od vas sve podeljen ovde, ko ima podeljenu strukturu ličnosti, izlazi za govornicu i jedno govori, a kad pritiska dugme, pritiska ono zeleno i zašto ga pritiska? Zašto svoj lični integritet baca pod noge i glasa.....
(Predsednik: Vreme i tema.)
Znam da vam smeta.

        Da li se još neko  prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Kovačević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li ima prijava za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni posalnik Dušan Cvetković.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, molim vas da me u mom nastupu ne shvatite samo kao poslanika opozicije, nego da objektivno sagledate situaciju vezanu za ovaj amandman. Predložili smo da se dnevna štampa i deo robe koji se prodaje preko punktnih automata ne moraju da prate fiskalnim kasama. Ovo kažem zbog toga što mislim da, ako je reč o benzinskim pumpama, fiskalne kase treba da postoje i one mogu da postoje samo u zgradi i u kućicama gde se prodaje roba.
One ne mogu da budu na samom automatu i normalno je da se deo robe koji se prodaje tamo kao dodatni asortiman, prodaje preko fiskalnih kasa. Gotovo je nemoguće 2.000 kupaca dnevno da usluže dva prodavca na benzinskoj pumpi, koliko ima "Jugopetrolovih" pumpi kao državnih pumpi, a za koje se traži uporno da se još smanji radna snaga, jer će to biti apsolutno nemoguće. Budite sigurni, sigurnija je država i država neće biti oštećena u pogledu poreza zbog toga što nema fiskalnih kasa na benzinskim pumpama.
Ponavljam vam, deset godina unazad krenite sada i videćete koliko je svaki objekat prodao koje vrste goriva. Apsolutno ne postoji nikakva mogućnost da se bilo kakav šverc, da se bilo kakvo izbegavanje poreza odigra. Zato vas ponovo molim da razmotrite ozbiljno ovaj amandman i prihvatite naš predlog, SPS-a, da se na ovim objektima obavezno ne uvode fiskalne kase i izdaju računi, jer će to biti gotovo nemoguće.
Vezano za štampu, svi mi koji godinama kupujemo štampu znamo kako se kupuje štampa, svi imamo svog prodavca, prođemo pored kioska, bacimo 15 ili 20 dinara i uzimamo novinu. Boravio sam i na Zapadu, kupovao sam novine, a možda zato što sam Balkanac nikada, verujte mi, nisam uzeo račun kada sam kupio štampu u inostranstvu. Moguće, kažem i ponavljam, što sam Balkanac, jer i tamo ostavim pare i uzmem novinu. Molim vas da kada su u pitanju i novine razmislite da li je moguće da oni koji prodaju bar novine budu oslobođeni toga da moraju da izdaju račun za tih 15 dinara, toliko danas košta novina. Zahvaljujem.

Da li ima prijava za reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, potpuno mi je jasno da će sudbina ovog amandmana biti kao i sudbina većine amandmana podnetih od strane SPS-a u proteklih godinu i po dana. Takođe sam siguran, ako skupštinska većina izglasa ovakvo rešenje u zakonu u pogledu obaveze da se i na kioscima i na benziskim pumpama instaliraju fiskalne kase, da će život i praksa to pokazati kao nemoguće i nesprovodivo, i da ćemo početkom sledeće godine sasvim sigurno imati upravo od Vlade ili ministra predlog da se ta odredba zakona ukine. Ljudi, pa šta ima normalnije od toga nego da ne obavezujemo baš sve da rade ono što bi eventualno trebalo raditi u maloprodajnim objektima, u koje se može ući normalno, nosite torbu ili ne znam šta drugo, u to stavljate robu, dobijate račun i stvar je čista.

Novine kupujem kada pođem na posao i svi smo u nekoj žurbi, neko je iz auta izašao i pakirao ga na pogrešnom mestu itd. Sada treba da čekamo račune od prodavca novina da bismo ispunili jedan od zahteva koje imamo ovde u zakonu. Tvrdoglavo insistiranje na tome stvoriće nepotrebne gužve i oko kioska i na benzinskim pumpama; mislim, samo nepotrebnu nervozu, a niko od toga neće imati baš nikakve koristi. To je jedno.

Drugo, fiskalne kase jesu same po sebi problem i to ovde izgleda neće niko da razume ili neće da kaže otvoreno. Ne znam da li je neko prebrojavao koliko će maloprodajnih objekata, uključujući i ove kioske i benzinske pumpe, biti u obavezi da kupi te fiskalne kase i koliko je to kasa. To je mnogo kasa. Iz tih razloga, ministar je predložio u budžetu 500 miliona dinara kao subvenciju Vlade za nabavku fiskalnih kasa. Ko će da proizvede te kase?

Da li su te kase, a vi se smejete na to gospodo, pretpostavljam da će te kase biti uvezene i da ćemo i po osnovu fiskalnih kasa imati značajan odliv deviza koje uzimamo od građana i stavljamo u Narodnu banku ili u poslovne banke. Onda se guverner Dinkić hvali kako imamo visoke devizne rezerve. Pošto nemamo proizvodnju za izvoz, onda ćemo da uzimamo kredite od MMF-a da pošto-poto štitimo ovaj kurs, ali da podstičemo i dalje uvoz. Između ostalog, i fiskalnih kasa, i ne znamo ni danas, iako će možda biti tendera. Ministar kaže, možda čak i više tendera. Čemu sve to zapravo služi, zar su fiskalne kase na kioscima i benzinskim pumpama najpreči problem koji treba da se reši u okviru poreske politike.

Da li se još neko prijavljuje za preč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Radojko Petrić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Jovan Todorović, Nebojša Jović, Joca Arsić, Rade Bajić, Dušan Cvetković, Hranislav Perić i Miomir Ilić, zajedno narodni poslanici Olgica Kirćanski, Slavica Tatomir i Miroslav Hristodulo i pojedinačno narodni poslanik Miroljub Veljković i narodni poslanik Živko Selaković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo.

Mi, predlagači, u ime naše Socijaldemokratske partije, smatramo kao i predlagač ovih izmena zakona da građani imaju potrebu da račun odnosno isečak kasene trake poseduju i kod sebe. Naravno, zbog svog kućnog budžeta, ali i zbog suzbijanja sive ekonomije i svega onoga što piše u tom obrazloženju.  
Za razliku od predlagača, mi ne smatramo da fizičko lice, tj. kupca proizvoda treba kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 1.000 dinara, ako taj račun ili isečak kasene trake ne poseduje kod sebe neposredno po izlasku iz radnje ili drugog objekta. Dakle, po nama nije sporno da treba da se čuva taj račun, mi samo nećemo da sprovodimo represiju prema pogrešnom licu. Represija treba da se sprovodi prema prodavnici koja nema te kase i ne izdaje račune, a ne prema građaninu koji taj račun nema sa sobom neposredno pri izlasku iz radnje.
Nije to jedini razlog, ima još jedan razlog. Ova mera uopšte nije sprovodiva.
"Dobar dan, hoćete li mi pokazati vaš račun".
"Nisam ništa ni kupio".
"A, šta vam je to u kesi"?
"To sam kupio pre tri sata".
"Gde vam je račun za to"?
Bili ste dužni onda pre tri sata da me pitate neposredno po izlasku iz radnje".
Kako ćete dokazati kada sam kupio proizvod u mojoj kesi?

Za reč se javio Miroljub Veljković, podnosilac amandmana.

Gospodine Đeliću, mene raduje da ste u dobroj fizičkoj kondiciji, kako ste pre jedno pola sata đipili i preskočili tu klupu iz mesta, stvarno sam impresioniran. Doduše, do sada nije bila praksa u ovom domu da ministri preskaču klupu da bi izašli za skupštinsku govornicu. Međutim, u okviru ovih reformskih procesa izgleda da će to biti nova praksa. Jedino ne znam kako će Kasu da prebace, on je na specijalnim pripremama.
Vi kao veliki reformator sa svakojakim inicijativama i predlozima ste ovde do sada bili pred nama. Međutim, ono što ste sada predložili je stvarno svojevrstan biser. Predložili ste da poreski inspektor ispred radnje ili nekog javnog objekta gde se čini neka usluga sačeka građanina i ukoliko nema račun da ga kazni sa 1.000 dinara.
Ima tu nekih nejasnoća. Prvo, niste nam odgovorili da li se to odnosi i na maloletna lica. Već vidim moju ćerkicu u osnovnoj školi kada se napravi veliki školski odmor i deca navale na perece, ovo ili ono, a vaše haračlije čuče negde oko kioska i - nisi platila, nemaš račun, daj 1.000 dinara. Prvo to morate da objasnite ovde u zakonu.
Zatim, zakonski pravni osnov: ko je vlastan da pretresa građaninu torbu, ceger domaćici itd. Vrlo problematično. Uopšte, sama tehnika, stvarno me živo interesuje kojom tehnikom ćete vi to uraditi. Pretpostavljamo da bi se ispoštovao zakon, pravne norme, znači sumnjivo lice domaćica "N" u Kragujevcu, sumnja se da ne uzima račun iz prodavnice.
Znači, postavi se rano ujutru zaseda. Poreski inspektor postavi zasedu ispred kuće. Pre toga, naravno, pribavi i od suda rešenje da može da izvrši pretres. Prati sumnjivo lice, domaćicu "N", prati, a ona ide iz radnje u radnju i uzima račun; ušla je u mesaru slučajno i izlazi iz mesare, onaj čovek koji je radio tamo, krvave mu ruke, zaboravi da uzme od njega, haračlija skače, tap gotovo.
Zamislimo ovakvu hipotetičku situaciju. Na primer, Stanko Kovačević ili gospođa Mićić odu zajedno u skupštinski restoran na krempite i pivo. Tamo je već preobučen, maskiran Đelićev poreznik, može da se maskira u novinara, tehničko lice itd. Zaurla sirena koja poziva poslanike da uđu u ovaj dom ovde i oni odmah kao savesni ljudi odmah ustanu, zaborave da uzmu račun i tap na vratima - po 1.000 dinara.
Iz tih razloga i ovih nejasnoća predlažem gospodinu Đeliću, pošto će ovo verovatno u petak biti u "Službenom glasniku", da se u subotu istestira ceo ovaj sistem, cela metodologija. Da se napravi jedan tim, vi, može i Čeda, i gospođa Mićić, pošto je ona već navikla da zavlači ruku u tuđe džepove.