Naravno, a često čujem i vas kako dobacujete iz poslaničke klupe.

Znači, u ovoj vlasti sada ima lopova. Pošto je bilo u prethodnoj, ima i u ovoj vlasti lopova. Ja mogu da dokažem, dajte mi malo više vremena da donesem papire iz fioke i odmah ću da vam dokažem ko su lopovi u vlasti, a neka izađe Milka da kaže koji su lopovi bili dok smo mi bili u vlasti.
Član 96 - sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu, a vi neprekidno vršite pritisak na sudije zašto nisu podignute optužnice. To je zato što nismo izvršili lustraciju. Pred tolikim pretnjama od lustracije vi nemate još nijednu optužnicu protiv nekoga iz bivše vlade. Je lÄ vam nije jasno da tu nema materijala, da tu nemate zbog čega da prozivate. Možete novinare koji drhte, tresu im se gaće od vas i objavljuju sve što im date, ali sudije ne možete, njihovo dostojanstvo ste pogazili koliko ste mogli, dalje ne ide.
Sada su i oni, konačno, i posle onog pritiska i posle vašeg, rešili da rade svoj posao tako kako je najbolje za građane. Ako već kažete da nema pritiska na sudije, zašto pričate o prijavama koje ste podneli? Zašto novinarima dajete imena lica protiv kojih ste podneli prijave? Na hiljade prijava danas možemo da podnesemo protiv svakog od vas. Hoće li to neko da objavi? Ili, recimo, za krivična dela koja činite ili koja ste učinili u ove dve godine. Hoće li to neko od novinara da objavi? Ili, znam da je vreme na izmaku, a šta čekate sada kada se bude promenila vlast? Šta mislite, ako ste vi angažovali 40 budžetskih inspektora, što mi ne bismo angažovali 140? Zato što sam stručniji i od Čede Jovanovića i od ministra za ovu današnju materiju, ja ću sigurno biti jedan od tih, a vas ću, gospodine Čedo, sa posebnim zadovoljstvom da istražim za krivična dela koja ste načinili otkako ste šef poslaničke grupe.

Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, postoji jedno nepisano loše pravilo, ali vrlo funkcionalno: ako hoćete da uhvatite nekoga u krađi, angažujte lopova, jer on najbolje zna kako se to radi. Ako hoćete da nas kontrolišete, stojimo vam na raspolaganju. Svakoga dana, svakoga sata poslom kojim se bavimo stojimo vam na raspolaganju. Izvolite, podnesite krivičnu prijavu. Odavde su iznošeni poslanici SRS-a zbog neistine i uvrede parlamenta, a ne mene lično, ali svi radikali Srbije, Republike Srpske, Crne Gore dan i noć da traže neće moći ništa da nam nađu. Pokušavajući da uradimo svoj posao nismo stigli do dela onoga što je za vama ostalo.
Gospodine Nikoliću, što se vas lično tiče, verujte da mi je neprijatno da pred parlamentom i pred građanima koji nas posmatraju govorim o onome što ste za sobom ostavili. Zbog toga, nakon svih kritika koje sam izneo na vaš račun, ja ću javno da vas pohvalim, jer ste jedan od retkih koji su bili dužni da plate porez na ekstraprofit, koji je to i učinio. Treba vas ceniti zbog toga i ja vas poštujem bar zbog tog jednog dela kojim ste pokazali da uvažavate zakone ove države, potvrđujući time da smo mi koji smo ih doneli bili u pravu kada smo među vama prepoznali ekstraprofitere, nakon decenije u kojoj je naša država sa narodom ponižena i uništena.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Živanko Radovančev. Preostalo vreme poslaničke grupe SPS je 12 minuta, i tri govornika su prijavljena za reč.

Dame i gospodo, na dnevnom redu je budžet za 2000. godinu. Radi javnosti, nije ovo izvršenje budžeta Vlade Socijalističke partije Srbije, nego izvršenje budžeta, sa jednom četvrtinom tog vremena, DOS-a. Upravo u tom poslednjem tromesečju tog budžeta je glavni naredbodavac za izvršenje ovog budžeta bio niko drugi nego potpredsednik tadašnje prelazne vlade Nebojša Čović, pa sam ja zaprepašćen da Demokratska alternativa neće da glasa za završni račun. Ako neće ne mora, nećemo ni mi, zašto da glasamo, iako podržavamo završni račun, jer je on pokazatelj kako treba napraviti izveštaj o izvršenju budžeta za jednu godinu. Ne samo zato što ima 260 strana, već zato što svaki izveštaj ministarstva ima onoliko stavki, jasno i precizno, gde su pare potrošene, koliko ceo budžet, na primer, za 2001. godinu. To pokazuje kako treba raditi transparentno.
Znači, transparentno treba objaviti gde su sredstva potrošena i to samo za 32 milijarde, a ovde za tri puta više, za 120 milijardi. Sedam puta više sada, ali ovde u izveštaju, ne što je na 50 strana, nego nema nikakvih preciznih podataka gde su te pare potrošene, sem opšte stavke, sem opštih aklamacija o tome da su pare potrošene u globalu: za sport 100 miliona, za ovo 200, za koje sportske klubove, za koje sportske organizacije, za koje druge domene finansiranja u bilo kom drugom ministarstvu o kojem mi razgovaramo? Ovde sve to vrlo precizno piše. To je vrednost ovog budžeta, kako bi trebalo da se raspravlja o drugim budžetima i u 2001. i 2002. godini, ukoliko želimo "transparentno", kako vi to kažete, da kažemo gde su pare potrošene i da građanima Srbije položimo račune za sve to što je utrošeno.
Naravno, vi možete reći da nije 32 nego 50, sa fondovima, ali i 50, to je daleko više. Postavlja se pitanje - isti su građani, samo je 700.000 manje radnika. Ti isti građani, sa 700.000 manje radnika u narednoj godini sa ovim budžetom o kojem ćemo razgovarati malo kasnije, treba da objasne kako su to izdržali, tih 7 - 8 puta više potrošnje ili onoga što su morali da plate, a opet nema objašnjenja gde su te pare potrošene. Za ovo ima koliko god hoćete objašnjenja, gde je novac potrošen i na koji način je ta Vlada uspevala, godinu dana posle NATO bombardovanja, da obezbedi funkcionisanje života, Vlada narodnog jedinstva i ona prelazna Vlada, da budem vrlo precizan.
Kako to funkcioniše u prelaznoj Vladi, na primer? Ja sam uspeo kao ministar za omladinu i sport da obezbedim milion dinara za onu halu u Vršcu "Milenijum", a, na primer, u prelaznoj Vladi je Čović kao koopredsednik Vlade uspeo 20 miliona da obezbedi. Mislim da je to dobro, samo je to stvar uticaja. Vidite, on je uspeo da obezbedi finansiranje preko Ministarstva, da se ta hala završi, što je velika stvar. Jednostavno, to pokazuje - ovo je nenamenski, a ovo je namenski, verovatno.
Kada je reč o tome kako vitlati ili ne vitlati imenima, dve godine se sa ovim izveštajem vitlaju imena i upravo od onog čoveka koji je danas ovde nekoliko puta rekao da ne treba vitlati imenima. Kako se vitla imenima? Moje ime je tu bilo dominantno i to je logično, ja sam generalni sekretar opozicione partije. Logično je da ona bude na dnevnom redu. Pazite za šta se već godinu i po dana bar jedno 50 puta u listu "Danas", ali i u "Novostima", tamo gde je glavni uticaj, kaže: "Privremeno izvršeno veće je donelo odluku da da 10 miliona za humanitarnu pomoć Srbima u julu i avgustu 1999. godine, da bi imali šta da jedu, da ih ne bi teroristi gladne proterali".
To je krivično delo, što je PIV donelo odluku, a u članu 6. budžeta Privremenog izvršnog veća pokrajinske vlade, koje je jedino imalo ovlašćenje, da raspolaže tekućom budžetskom rezervom, piše da se odlukom PIV-a troši tekuća budžetska rezerva. Naravno, to je palo. Pročitao sad u izveštaju da je to palo, da je tužilac odbio, pa da se ne vrati ponovo moje ime, onda mora sada da se donese druga tužba, a to je da je PIV donelo odluku da da nevladinoj organizaciji 3,5 miliona dinara - Centru za mir i toleranciju, sa namenom da kupi 10 pekara, i to tri u Pomoravlju, tri u Kosovskom okrugu, tri u Kosovskomitrovačkom, jednu u Štrpcu, da ne bi ovi iz Kosovske Mitrovice išli u južni deo Kosovske Mitrovice da kupuju hleb ili da ovi iz Plemetine ne bi išli u Vučitrn i da ovi iz Štrpca ne bi išli za Uroševac. Sada je to krivično delo, što smo doneli odluku da damo nevladinoj organizaciji u ovom budžetu 3,5 miliona, a u ovom budžetu ova vlada predviđa da da 650 miliona za nevladine organizacije. Nažalost, to nisu potrošene pare za Fond za humanitarno pravo, nego za 10 pekara. To je to nevitlanje imenima.
Ja ne mogu i neću da pitam ovde kako je neki ministar rešio da plati bilbordove, ili reklame na televiziji ili ovde, onde. Verujem da on to ima u finansijskom planu. Kako je to neko iz neke bolnice finasirao i na kojoj radio-televiziji se reklamirao, pitajte njega. Tamo gde misli da će najveći profit od toga da ima. Ja ne pitam da li će kod "Akcept medija" ili kod nekog drugog, "Alma kvatro" ili negde drugda da plati bilbordove. To je stvar onoga ko o tome odlučuje, pa pitajte njega.
To je to vitlanje imenima i ta principijelnost u ovom budžetu. Da je bila principijelnost, ovaj Izveštaj o budžetu za 2000. godinu bi se usvojio pre godinu i po dana, jer, jednostavno, to je i vaše delo, jer ste vi jednom trećinom, i to debelom jednom trećinom u tome učestvovali.
Prema tome, nije bila ta namera, bila je namera da se raspravom o ovom završnom računu u stvari pokrije rasprava o završnom računu za 2001. godinu i verovatno o budžetu za 2003. godinu. To je suština ove današnje rasprave i to je suština onoga što se u suštini dešavalo 2000. godine u ovom budžetu koji je ovde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živanko Radovančev.

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, dugo sam pre svega razmišljao da li da uzmem uopšte učešće u načelnoj raspravi na ozbiljan način, kad je u pitanju ova tema. Ovaj visoki dom me je ipak opredelio i obavezuje me pre svega na ozbiljnost. Vreme kada raspravljamo o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, sa skoro dve godine zakašnjenja u odnosu na termin kada je o ovome trebalo raspravljati, i posle godinu dana od kada je ova tačka skinuta sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja 2001. godine, najrečitije govori o namerama aktuelne vlasti kad je u pitanju ova tema.
Ne znam ni danas razlog zašto je pre godinu dana ova tačka skinuta sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja. U međuvremenu, naročito u vremenu kriznih odnosa između članica DOS-a, ili u periodu uoči izbora, na tendenciozan i prljav način ova tema je korišćena u dnevno-političke svrhe.
Aktuelna vlast je dve godine, u zamenu za neispunjena predizborna obećanja, narodu nudila (a i danas nudi) odgovor da se boljitak i nije mogao dogoditi, pošto su prethodna vlast, direktori javnih preduzeća, tadašnji ministri i službenici u ministarstvima Vlade Republike Srbije sve pokrali, čak i više nego što su mogli i očekivati pre dolaska na vlast.
Način, drskost i bezobzirnost kojom skoro dve godine aktuelna vlast eksploatiše temu nepravilnosti i kriminala u budžetskoj 2000. godini i ranijim godinama je presedan koji do sada nije zabeležen. Kad sam već upotrebio ovako teške kvalifikacije na račun aktuelne vlasti, dozvolite mi da ih obrazložim, pa makar se u tom obrazloženju koristio i svojim ličnim negativnim iskustvom.
Mogu da razumem svaki vid političke borbe i sukobljavanja, koji u osnovi nudi poruku građanima, odnosno biračima, kako druga politička opcija ne izvršava svoja obećanja, ne vodi dovoljno računa o interesima građana, kako suprotna politička opcija ima pogrešan program i dr. U tim i takvim političkim sukobljavanjima, koje smatram normalnim, postoji crta ispod koje se ne sme ići. Ta linija je linija ispod koje se atakuje na integritet i ljudsko dostojanstvo i ugled svakog pojedinca.
Taj ugled se u kraju odakle ja dolazim, najvećim delom kroz ugled porodice nasleđuje, u životu čuva, potvrđuje, izgrađuje i potomcima predaje u nasleđe. Da li neko ima pravo da u toj i takvoj političkoj borbi ide toliko nisko? Ova aktuelna vlast, poneta izbornom pobedom, postala je bezobzirna, atakujući na ugled i dostojanstvo nas koji smo u dužem ili kraćem periodu bili u institucijama sistema, i služeći se lažima i pritiscima na službenike policije, tužilaštva i medija želi da nas prikaže kao kriminalce, koji su krali i otimali od države.
Na samom kraju ću biti sasvim ličan i na svom primeru potvrditi sve prethodne navode i ocene. Proveo sam u prelaznoj vladi tri meseca u toku 2000. godine i u toku 2001. godine. Iz sredstava javnog informisanja sam saznao da je protiv mene podneta krivična prijava. Postupak kontrole poslovanja Ministarstva poljoprivrede u 2000. godini je izvršen i sačinjen je zapisnik, koji je trebalo da zadovolji, verovatno, nalogodavca, a da o tome uopšte nisam informisan ili pak dobio šansu da stavim primedbe na zapisnik koji je sačinjen.
Po toj prijavi, krivično sam odgovoran što sam ispoštovao dogovor postignut na kolegijumu te prelazne Vlade Republike Srbije, da pri kraju 2000. godine svakom zaposlenom radniku u Ministarstvu poljoprivrede isplatimo po 4.000 bonova, kupljenih u C-marketu, na ime poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih pri kraju te 2000. godine. Jednostavnije da kažem, otvorena je istraga zbog isplata bonova za topli obrok radnicima u Ministarstvu poljoprivrede.
Takođe sam odgovoran što je prilikom isplata ovih bonova za topli obrok, a kontrola je to utvrdila, 41 lice koje nije zaposleno u Ministarstvu poljoprivrede primilo po 4.000 dinara bonova. Ne sporim navode, pošto nisam imao ni šanse, a ni potrebe da proveravam, ali je smešna odgovornost ministra, kao da je ministar blagajnik koji bonove za topli obrok deli u 29 okruga i u gradu Beogradu službenicima u Ministarstvu poljoprivrede.
Ovo su moji gresi, zbog kojih skoro dve godine, kada je to interes aktuelne vlasti, ne izlazim iz MUP-a, i to onog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala i ne silazim sa stranica štampe i elektronskih medija. Ovo ne pričam samo zbog vas u sali, već više zbog auditorijuma koji prati ovaj prenos, a pogotovo zbog ljudi u opštini Zrenjanin i svih onih koji znaju mene i moju porodicu.
Za razliku od većine mojih kolega kojima se bavi ovaj izveštaj o završnom računu budžeta za 2000. godinu, ja sam, zbog činjenice da sam i poslanik, ipak u privilegovanom položaju što istinu mogu lično da saopštim. Zbog toga bi bilo korektno da današnjoj sednici, zbog istine, prisustvuju i svi oni koje ovaj izveštaj spominje, ako je ovoj vlasti uopšte stalo do istine.
I na samom kraju, nemojte smetnuti sa uma da se montirani krivični procesi, kao i atak na obraz i poštenje i dostojanstvo, nikada ne zaboravljaju. Pamti se pre svega. Hvala.

Ovom diskusijom je narodni poslanik Živanko Radovančev iskoristio vreme poslaničke grupe SPS-a. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam - da li se prijavljuje za reč neko od predstavnika poslaničkih grupa koji to pravo nisu iskoristili po članu 89. Poslovnika?
Ima reč narodni poslanik Žarko Obradović.

 Poštovano predsedništvo, kolege narodni posanici, kao što sam rekao u prvom delu izlaganja povodom ove tačke dnevnog reda, na dnevnom redu nije Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu. Ovde se priča o izveštaju, daju se političke ocene. Namera predlagača je jasna - u ovo teško vreme, kada se ne može objasniti stvarnost, dajte da onda udarimo po socijalistima. To nam je za sada jedino oružje kako građanima Srbije da objasnimo kako se loše živi.
Naravno, ta priča nije dugog veka, već je dve godine prošlo od 5. oktobra i građani Srbije savršeno dobro vide kako Vlada DOS-a radi, tj. ne radi. To pokazuju i ovi rezultati izbora i tu je stvar završena.
Ali, istine radi, i kolega koji su pomenuti, moram da kažem da ima i konkretnih primera u ovom materijalu koji apsolutno pokazuju političku nameru da se SPS i ljudi koji su se nalazili u Vladi narodnog jedinstva i na čelu ministarstava kvalifikuju bez ijednog valjanog dokaza. Kako je Vlada radila, odnosno Vlada je naručila ovaj izveštaj, i kako su radili izvršioci, najbolje pokazuje jedna paralela sa Predlogom završnog računa za 2001. godinu. Tu se kristalno jasno vidi prava namera.
Naime, činjenica je očigledno da su ovaj posao radili ljudi koji nisu kompetentni za taj posao, koji su došli sa nivoa savezne države, radili u SDK, a da sa budžetom Republike Srbije imaju malo posla; i; očigledno, dobijeni zadatak trebalo je izvršiti.
Evo i dokaza, o istim stvarima se iznose potpuno suprotne ocene, u zavisnosti od toga da li je u pitanju SPS ili DOS. U izveštaju o kontroli izvršenja budžeta Republike Srbije za 2001. godinu na strani 42. se kaže da su sredstva tokom 2001. godine, sredstva tekuće budžetske rezerve, korišćena u okviru iznosa predviđenih rešenjima Vlade; da su u više slučajeva sredstva tekuće budžetske rezerve korišćena u iznosu većem od iznosa predviđenih rešenjem Vlade; da su rešenjem Vlade iz februara meseca 2002. godine, a radi se o izvršenju budžeta za 2001. godinu, nema produžene budžetske godine, jer je ukinuta zakonom, utvrđeni iznosi za pokriće više izvršenih isplata na teret sredstava tekuće budžetske rezerve u odnosu na postojeće rešenje.
Pomenuto rešenje Vlade, niti je overeno, niti potpisano, niti objavljeno u "Službenom glasniku", kao da ne postoji.
Dakle, iznose se konstatacije, a posle toga sledi i ocena inspekcije: uvidom u knjigovodstvenu dokumentaciju i evidenciju o korišćenju sredstava budžeta nisu utvrđene nepravilnosti u pogledu nenamenskog korišćenja istih. Takođe i ocena: kontrolom korišćenja sredstava stalne budžetske rezerve nisu utvrđene nepravilnosti. Tako stoji za 2001. godinu.
Evo, kako stoje stvari kada je reč o 2000. godini, o istom činjeničnom stanju. Tu su kvalifikacije potpuno drugačije. U okviru primera takozvanih nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih kontrolom u okviru tačke 8. se navodi da su sredstva tekuće budžetske rezerve u velikom broju slučajeva korišćena, a da prethodno nije doneta odluka u skladu sa propisima i da ukupna nezakonito utrošena sredstva tekuće budžetske rezerve iznose 992 miliona dinara. Korektnost, profesionalnost i nepristrasnost kontrole, da su postojali, a nisu, zahtevali su da se konstatuje da su sredstva prenošena, da u trenutku prenosa nije bilo odluke Vlade, što važi za 2000. i za 2001. godinu, i za jednu i za drugu, Vlada je naknadno donela odgovarajuće odluke o odobravanju korišćenja tih sredstava.
Čak kada je u pitanju 2001. godina, nakon isteka kalendarske godine, februara 2002. godine, rešenje nije overeno, nije potpisano, nije objavljeno. Uprkos tome, daje se ocena da nije bilo nenamenskog korišćenja sredstava tekuće budžetske rezerve.
Kada je u pitanju 2000. godina, onda inspekcija ocenjuje da je u pitanju nezakonito trošenje sredstava. Ta kontrola nije videla, jer naravno nije ni želela da vidi, niti da konstatuje, da su za 2000. godinu postojala dva zaključka Vlade Republike Srbije, iz oktobra i decembra meseca, i rešenje od 29.12.2000. godine o korišćenju tih sredstava, rešenje koje je uredno overeno i potpisano. Kontrola je prećutala i sakrila da postoje zaključci, odluke, rešenja Vlade, a nalogodavci i inspekcija znaju i zašto, ali i mi socijalisti - iz straha da će se sve podnete krivične i druge prijave, posle ovoga i sličnih saznanja nadležnih organa, srušiti kao kule od karata.
Ovaj primer pokazuje kako se iste činjenice za 2000. godinu i 2001. godinu različito kvalifikuju: za 2001. godinu kao uredno poslovanje, sve u redu, a za 2000. godinu, u istoj činjeničnoj situaciji koja je još bolje pravno utemeljena - kao kriminal, kao nezakonito trošenje sredstava.
Imam ovde mnogo materijala koji daju konkretne odgovore na pitanja koja su postavljena. Zbog vremena pomenuću samo nekoliko; a u jednom od izveštaja pomenuto je, kod Ministarstva za rad, da je u ustanovama socijalne zaštite uplaćen određeni iznos sredstava iznad cene. Treba reći da je osnivač ustanova socijalne zaštite (a to su domovi za stara lica, domovi za retardirana lica) Vlada Republike Srbije, a da su cene smeštaja u ovim ustanovama držane na veoma niskim iznosima, jer nije bilo sredstava i da nisu uredno isplaćene. Znate i zašto, samo nećete da kažete. Isplata troškova smeštaja nije blagovremeno vršena, ni od Ministarstva, što jeste greška, ni od zdravstvenog osiguranja za zdravstvenu zaštitu; u ovim ustanovama smešten je veliki broj izbeglica za koje niko nije snosio troškove; poslovi u ovim ustanovama su veoma teški; tu su i nepokretna lica, retardirana lica; zarade su uvek bile najniže u Republici. Sredstva socijalne zaštite nikada u ovom periodu nisu iskorišćena više od 80% od sredstava planiranih u budžetu; na kraju svake godine u ustanovama pokriveni su samo minimalni troškovi da one ne bi bile ugašene.
Imam ovde pismo kolektiva "Sever" kome se stavlja na dušu da su prodali, da su sa Ministarstvom za finansije napravili ugovor štetan po državu; vrlo taksativno ljudi navode da je "Sever" potpisao sporazum, da je urađeno sve u skladu sa zakonom, da je bio taj ugovor predmet ekspertske analize i da niko nije oštećen, jedino što im se stavlja na dušu, da su za male pare ustupili svoj reprezentativan objekat. To im se stavlja na dušu sada, u vreme kada se vrši privatizacija i kada se društvena i državna imovina prodaje bukvalno budzašto, a neko se našao pametan da im prigovara i da se podnese krivična prijava zbog toga.
Kada se govori o ljudima koji su radili ovaj posao, često se sa nipodaštavanjem kaže - četiri čoveka u budžetskoj inspekciji. Imam ovde podatke vezane za 1996. godinu, gde se kaže da je ta budžetska inspekcija od četiri čoveka izvršila kontrolu poslovanja kod 133 korisnika, da je nađeno da je nenamenski trošeno 8,7 miliona dinara, posle naloga budžetske inspekcije vraćeno je 2,61 milion dinara, a u 18 slučajeva doneta su rešenja o vraćanju novca, a protiv pet odgovornih lica podnete su krivične prijave. To samo kao podatak da je apsolutno budžetska inspekcija i u tom periodu radila svoj posao.
E, sada, postavlja se pitanje - kako četiri čoveka mogu raditi taj posao, u 2000. godini, a to ste videli u ovom završnom računu budžeta za 2000. godinu, broj subjekata koje su kontrolisali, a u 2001. godini (a time ćemo razgovarati na sledećoj tački) kada je bilo pedesetak njih, manji je broj subjekata koje su kontrolisali. Zašto? Zato što su dobili konkretan zadatak - za ove ljude, za ove institucije, naći po svaku cenu nešto što može biti predmet krivične prijave.
Ipak, mislim da je biser nad biserima slučaj vezan za robne rezerve kada se protiv odgovornih lica podnose krivične prijave za nenamensko korišćenje sredstava, i to na osnovu brašna koje je isporučeno pekarima, a u isto vreme taj sporazum su potpisali grupa G17 i pekari, i isporuka brašna je tekla od oktobra 2000. godine, znači posle onog puča 5. oktobra, pa do kraja februara 2001. godine. U tom periodu imamo praktično situaciju da je isporučeno 207.000 kg brašna, čija je vrednost 1.544.944.000. I sada, lepo, pošto su podneli krivičnu prijavu protiv čoveka, pošto sud, odnosno ovi ostali organi rade svoj posao, u javnosti je sve izneto, čovek je kriv i šta ćemo dalje - Vlada Republike Srbije preuzima obavezu jedne nevladine organizacije, grupe G17 (za koju sada čujem da će biti politička partija, a inače niko ne zna šta su) i lepo, na sednici Vlade (evo rešenja koje stoji ovde, a potpis je potpredsednika Vlade, Momčila Perišića) pod tačkom 3. donosi odluku za interventne porudžbine brašna u toj i toj količini, a vrednost je 1.544.000.000, da se na osnovu ugovora o pozajmici aneksira u isporuke brašna bez naknade. E baš me interesuje gde će biti iskazano ovih 1.544.000.000 sredstava, u kom delu ovog izveštaja za 2001. godinu.