Neće se ljutiti gospoda Čume i Cane, samo će neke nove tužbe da podignu, ali nema veze. Što se tiče donacija, o kojima je rečeno da je sve transparentno dobijeno, ja postavljam tu nekoliko pitanja. Mi smo u ovom prvom izveštaju, bez ovog naknadnog, a kasnije ću reći nešto i o naknadnom izveštaju, dobili informaciju koliko je dobijeno od 3.366.000.000 i šest ili sedam stavki na koje je to potrošeno i kako je raspolagano.
Za šta je potrošeno 547 miliona koje je dobilo Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom? Da ne pričamo o tome da nas onda laže ili televizija ako je samo ovoliko donacija ili nas laže završni račun. Niste mogli oka da otvorite od silnih donacija koje smo dobijali svakog dana, sve su bili iznosi, što milioni, što milijarde. Sad vidimo da to i nije baš bog zna šta. Ovo što ima u dodatnom objašnjenju, lepo je ovo što je davano za socijalnu pomoć, za penzije poljoprivrednim proizvođačima itd, ali da vidimo zašta je trošeno, recimo, iz oblasti obrazovanja i sporta, pre svega obrazovanja? Vi mislite sad da naša deca nešto lakše mogu da nauče, da neki bolji program nauče, da nešto bolje savladaju. Ne, tu se pare troše na Nataše Kandić, Sonje Biserko, fondove za otvorena društva, za njihove seminare o reformama itd. Da znate, građani Srbije, da na to idu pare, za njihove okrugle stolove o reformama, pa im onda pogrešno uplate sredstva i to dva puta im pogrešno uplate sredstva. Pa, Američka ambasada, projekat gađanskog vaspitanja, itd. Lepo, da znaju ljudi da nisu te pare dobijene onako da bi narod imao da jede ili da popravlja mostove koje su oni porušili. Što nema ovde - popravljen je most u Novom Sadu, koji je srušen pre tri ipo godine. Nema nijednog novog mosta, nema nijedne crvene vrpce, nema nigde ničega. Govorili su neki ovde o troškovima Privremene Vlade Kosova i Metohije, nekada. 40 godina smo mogli da finansiramo privremenu vladu, koliko samo fali iz ovoga za Ministarstvo saobraćaja. Da li je tako, gospodine Anđelkoviću?
(Zoran Anđelković: 400 godina.)
400 godina, samo za ovo što je Čume uzeo. Samo što je gospodin Čume dobio, toliko smo mogli.
Što se tiče nekih koji su govorili ko je za koga glasao, mi kao srpski radikali, kao neko ko je za nacionalnu toleranciju, ne merimo i ne gledamo ko je koje nacionalne pripadnosti i za koga glasa. U Leposaviću i Zvečanu gotovo da nema Albanaca, sve su Srbi glasali za gospodina Šešelja.
Što se tiče potpredsednika Vlade Nebojše Čovića, on je rekao za Ridvana Ćazimija. Za one koji ne znaju ko je, reč o o tzv. "komandatu Lešiju". Nebojša Čović 2001. godine kaže: "Svi oni koji se raduju pogibiji Ridvana Ćazimija su zlonamerni, jer Ridvan Ćazimi - komandant Leši, šiptarski komandatn, je mnogo doprineo uspostavljanju mira na Jugu Srbije." Toliko, dame i gospodo, o tome ko štiti srpske nacionalne interese, ko ne. Srpski radikali su jedini od svih na srpskoj političkoj sceni bili protiv Plana Ahtisari - Černomidin i uvek ćemo moći lepo i jednostavno da govorimo i protiv svih onih koji rade u vladei i protiv gospodina Čumeta i gospodina Caneta. Zato se približava dan kada ćemo konačno pobediti.