Gospođo predsednica, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih veoma kratko da odgovorim na nekoliko pitanja koja su proizašla iz ove diskusije. Prvo što želim da kažem, to je da danas Vlada pred vama polaže račune, kao i što treba. Isto tako, ma koliko bilo i teških reči i nekih nepreciznosti u onome što je izrečeno za ovom govornicom, ne mogu da se otmem utisku da je danas bio jedan veoma dobar dan za ovaj parlament, za javne finansije Srbije. Čini mi se da na svakom koraku uspostavljamo ono što treba da bude onaj minimalni standard diskusije, onoga što treba da bude informacija koja treba da se dostavi ovom domu sa strane izvršne vlasti. Verujte i sledeći završni računi će biti utoliko bolji.
Hteo bih ovde samo da odgovorim na nekoliko ključnih pitanja koji su proizašli iz ove diskusije. Prvo što bih hteo da kažem, to je da ovaj završni račun, naravno, kao ni mnogo što šta u našoj državi, nije još na onom svetskom nivou ili bar na nekom nivou gde bi mi svi mogli da kažemo da je to jedan dokument na koji možemo svi biti ponosni, uključujući i mene. Međutim, ne možemo zaboraviti da je završni račun prošlih godina bio puka formalnost. To je bio jedan zakon koji se usvajao bez diskusije, veoma često, čak u jednoj godini - devedetih godina, to je prvo bila jedna uredba koja je posle bila naknadn pokrivena zakonom. Ako pogledate diskusiju koja postoji u Saveznom parlamentu, usvajaju se i dan danas zazvršni računi Savezne države ili pak nekih institucija u njenom sklopu, kao Narodna banka Jugoslavije, bez mnogo diskusija.
Mislim da je ova diskusija koju smo imali danas jedan veoma dobar, pozitivan korak. Ja ga kao takvog prihvatam i želim da samo ovde dodam nekoliko preciznosti. Prvo, napominjem, pošto je bilo dosta diskusije oko toga da je ovo prvi budžet, ako gledamo suštinu stvari, koji je bio izvršen u onome što je bilo planirano. Ne u potpunosti, jer, kao što znate, vi ste izglasali budžet tek krajem marta, tako da on nije pokrivao prvo tromesečje ove godine i celokupni budžet je trebao da uklopi nešto što se i desilo pre njega. Međutim, konstatujemo, kao što su i mnogi za ovom govornicom primetili, da je ovo prvi put u 12 godina da, bez uvođenja novih dažbina ili povećanja stopa, prihodna strana je izvršena po planu. Šta to znači po planu? Inflacija koja je bila projektovana na 30%, bila je konstatovana na 40,6%, tako da u realnom iznosu prihodi budžeta su bili veći za 6%. Zbog čega? Zbog toga što, zahvaljujući reformi budžeta, tzv. brutiranju budžeta, ukidanjem specijalnih računa, sve je bilo na jednom mestu. Ona fiskalna reforma koju ste izglasali krajem marta prošle godine je omogućila da imamo efikasniji poreski sistem sa mnogo manjim brojem poreskih formi, izdašnijim, lakšim za kontrolu i za ubiranje. Zahvaljujući tome, a ne višim stopama, došli smo do ovog rezultata.
Naravno, tu je jedna žustra borba protiv šverca, jedna skoro u potpunosti uspešna, a to je protiv šverca naftnih derivata i jedna koja je svakodnevna borba, a to je borba protiv šverca cigareta, gde je učešće nelegalnih cigareta značajno smanjeno. To su činjenice u vidu onoga koliko se ubira na carini. Setimo se, 2001. godine legalno uvezene cigarete, ta količina je dva puta veća nego u zbiru pet godina koje su prethodile 2001. godini. Evo jednog eklatantnog dokaza da se u tom domenu značajan napredak napravio. Toliko o prihodnoj strani. Sve fiskalne forme: porez na promet, porez na dohodak građana ili akcize, pokazale su taj napredak.
Ako pogledamo ono što se posle toga desilo na nivou sredstava koja su bila predviđena za pokrivanje deficita, jednostavno, tu i privatizacija i oni zajmovi sa strane međunarodnih finansijskih institucija i delimično donacije, ili su zakasnije nekoliko nedelja ili nisu bile izvršene u onom iznosu koji je bio predviđen. Zbog toga, prvi put u 12 godina je izvršenje rashoda bilo u tom i samo u tom obimu, bez štampanja novca. Zbog toga, kao što vidite, ne samo u nominalnom iznosu za milijardu - dve, ovaj budžet i realno na rashodnoj strani, zbog inflacije koja je bila nešto veća od planirane, izvršen za nekolliko procenta ispod onoga što je planirano. To je jedan odgovorni budžet. To je vođenje javnih finansija koje je mukotrpno. Iza toga su svakodnevne diskusije između prioriteta, onoga što je zacrtano, ali u svakom slučaju, ne odstupajući od onog kardinalnog principa koji mora, ma ko bio u Vladi od sada, rukovoditi vođenje naših javnih finansija, a to je da se ne pokrivaju problemi kroz stvaranje kvazifiskalnih deficita u robnim rezervama, izdavanje falš obveznica EPS-a ili obveznica za dečije dodatke, samo d bi se prikrio jedan deficit ili da bi proradio Topčider. Sve se, kako se onda to govorilo, peglalo prevazilazilo. Ima tu dosta bogate terminologije na način na koji se to radilo kroz štampanje novca.
Toga nije bilo. Zahvaljujući tome Srbija je imala jednu veoma dobru bazu za 2002. godinu i završila je godinu sa jednim budžetskim deficitom koji je bio jedan od najmanjih u Evropi te godine. To nije neko ogromno dostignuće u smislu da je našoj državi u ovom momentu nužan jedan budžetski deficit u periodu, otprilike 3-4%. To je ono što je održivo i to je ono što je nužno za naše javne finansije. To je bilo manje 2001. godine samo zbog toga što su neka sredstva koja su bila planirana izostala. Umesto da štampamo novac, mi smo samo izvršili datu i nužnu kompresiju na rashodnoj strani. Tako se objašnjava zašto su neki rashodi manje izvršeni nego ono što je bilo predviđeno. Krenuli smo na tom finansijskkom guberu prema prioritetima i oni su bili, za razliku od onoga što je malo pre rečeno, ne u nekom vidu privilegovanih grupa, nego po zakonu i po socijalnim potrebama. Prioritet - penzije. Zbog toga, kao što vidite, pozicija penzija je više izvršena nego što je bilo budžetirana. Isto tako, ono što je bilo nužno po zakonskim prinadležnostima.
Ovaj budžet, prvi put u 12 godina, podmirio je 12 plata, 12 penzija, otkupio pšenicu, bez štampanja novca, bez probijanja rokova, bez devalvacije, bio u stanju da pozajmi nužna sredstva EPS-u da izvrši remont, prvi put jedan ozbiljniji u 12 godina, a da za to ne proradi Topčider. Samim tim, a to je suština ovog budžeta, ovo je jedan odgovoran budžet koji je bio izvršen u okviru koji je bio previđen.
Ako pogledamo, to su bila mnogobrojna pitanja koja su poslanici postavili, ako uzmemo poslaničku grupu DSS-a, dosta brzo se zaboravlja da je i DSS bio član ove vlade 2001. godine, sve do avgusta meseca. Ako pogledamo i pitanja, oni sami sebi, bar dvotrećinski, postavljaju ta pitanja. Od janura do avgusta meseca smo bili solidarni članovi te Vlade i radili smo zajedno na tom budžetu. Teško je prihvatiti, na neki način, postavljena pitanja, kao da se to njih ticalo, kao da oni nisu bili u toj Vladi, kao da oni nisu delili tu tešku odgovornosti vođenja zemlje sa nama i sve to do avgusta meseca te godine. Naravno, sva pitanja te poslaničke grupe i drugih poslaničkih grupa stoje, shodno novim pitanjima koja su se postavila ovog dana, naročito u razdelima privrede i privatizacije, saobraćaja i telekomunikacija, urbanizma i građevine i agrara.
Nadležna ministarstva će dostaviti naknadno dodatne informacije, shodno onome što je danas zatraženo, zatražene su dodatne tabele. Nema ni jednog pitanja na koje nećemo odgovoriti, jer jednostavno, to je ne samo naša dužnost, ne samo naša obaveza, nego i naša čast da odgovorimo na pitanja koje postavlja ovaj cenjeni dom.
I, nadležni ministri, koliko već sutra, odgovaraće lično na sva ta pitanja i na ono što je trošeno na njihovom razdelu. Budžet Srbije, ova vlada, ne smeju i nemaju nikakvu tajnu i nemaju i nikada neće imati ni jedno neodgovoreno pitanje, na ono što ovaj dom bude postavljao kao pitanje za njih.
Uz to, hteo bih da odgovorim na nekoliko specifičnih pitanja, jer moje kolege će sutra odgovoriti lično na na pitanja koja se tiču njihovih resora. Želim samo da kažem, ako pogledamo Republičku upravu javnih prihoda, iznenađen sam bio da onaj ko je postavio pitanje, koji jeste vrstan poznavalac naše državne uprave, da je zaboravio da ta uprava nije u sklopu Ministarstva finansija, niti će biti sve do 31. decembra u ponoć ove godine, jer to je momenat kada će stupiti na snagu zakon koji ste izglasali prošle nedelje, u utorak. Ona je za sada organ koji je na nivou Vlade.
Naravno, ako pogledamo ono što se tu dešavalo, pa pogledajte prihodnu stranu, možemo isto tako dati zahvalnost koje vrši jedan teški zanat. Ona je prvi put, i to svojski doprinela, da ti poreski prihodi budu tu, na onom nivou koji smo očekivali, čak 5% više od onoga što je bilo planirano u realnom iznosu.
I naravno da ne stoje priče o nekim tajnim grupama, i naravno da ljudi koji su tu bili angažovani, da su radili kao savetnici, i naravno da su tu prevashodno pomagali da se i izgradi takav efikasan i moderan zakon, i naravno do sada, kada je taj zakon donešen od strane ovog doma, njihova uloga više nije nužna.
Naravno da sve mora biti u sklopu organizacija i uprava, i naravno da sve mora biti po zakonu. Isto tako hteo bih da dodam, pošto je bilo pitanja oko toga - zašto 50 stranica, a ne 278, pogledajte završni račun za 2000. godinu i uočićete da jedan dobar deo tog završnog računa, koji se tiče raznih razdela, podsetio je i dom i poslanike koji su to zakoni koji se sprovode od strane raznih ministarstava.
Imamo mi malo tradicije u javnim finansijama i mnoge od njih moramo da jačamo. Ali, postoji jedna, a to je da u prvom završnom računu u novom sazivu Narodne skupštine, dosta se obimno opisuje koji su to zakoni koji se sprovode u tom delu i bilo bi, čini mi se, nepotrebno da se oni ponavljaju i u ovom završnom računu, još manje imajući u vidu da, kao što vidimo kalendarski, oni se diskutuju jedan posle drugog.
Naravno, isto tako želim da kažem da, ako pogledamo i neke druge razdele, više puta nadležni odbori ovoga doma su zatražili informacije i na sva pitanja nadležna ministarstva su odgovorila. Tako ćemo raditi i u budućnosti. Zbog toga, čini mi se, da ne stoje pitanja u smislu da niko ne želi da odgovori, ili da se nešto krije. Ne, Vlada Republike Srbije, nijedan resor, ne krije ništa od ovoga doma. Na svako od vaših pitanja u nadležnom odboru, ili pak na ovoj sednici, ili na nekoj kasnijoj sednici, mi ćemo odgovoriti.
Ako pogledamo ovaj završni račun, on ima dva važna noviteta - prvi je da mimo bilo kakve zakonske obaveze, i malo je onih koji su to priznali i pohvalili, ova vlada je uvrstila izveštaj budžetske inspekcije. Tu konstatujemo da postoji jedna rđava navika, a to je da pri kraju godine, shodno zakonu koji je postojao i koji se primenjivao, znači, ništa tu nije protivzakonito, pre Zakona o budžetskom sistemu, bilo je moguće od strane Vlade da se vrši preraspodela sredstava.
Ali, to nije dobro i mi nismo mislili da je to dobro. Baš zbog toga je predložen Zakon o budžetskom sistemu i zato i postoji sledeća tačka dnevnog reda ovog zasedanja, jer takve preraspodele sredstava od strane Vlade više nisu moguće po zakonu.
Najzad, ovo će biti prvi završni račun i prvi budžet gde će ovaj dom biti u stanju, shodno članu 80. prelaznih odredaba Zakona o budžetskom sistemu, da dobije jednu eksternu ocenu ovoga što se radilo. I na kraju, kada budete glasali za ovaj zakon, neće biti kraj priče o budžetu 2001. godine, ni o završnom računu za tu godinu.
Prvi put u istoriji javnih finansija u Srbiji imaćete jedan izveštaj nezavisnog revizora, koji će vama dostaviti izveštaj, a ne Vladi. Tu želim da zaključim da ovaj završni račun gleda jedan budžet gde nije zaboravljeno 16% prihoda, jer svih prihodi po bruto principu su ovde. Nema više specijalnih računa. Ovaj budžet i ovaj završni račun oko tog budžeta ne pokazuju neke skrivene dubioze, jer sve ono što je finansirano iz državnog novca je na jednom mestu. Nema nekih kvazi-fiskalnih deficita koji se gomilaju u javnim preduzećima, u robnim rezervama, ili pak kroz neke politički motivisane kredite NBJ, ili pak poslovnih banaka.
Sve je to, na dlanu, da pogledate. Ovaj zakon o završnom računu pokazuje jednu sliku, prvi put u 12 godina, sliku budžeta koji nije izneverio one koji su očekivali nešto od njega, ni penzionere, ni seljake, ni sve one koji imaju i primaju socijalne prinadležnosti, prvi put.
Isto tako, ovaj završni račun pokazuje jedan odgovorni budžet, gde nema štampanja novca, i to iskušenje je uvek prisutno, ali mi njemu nikada nećemo podlegnuti.
I još nešto, želim takođe da kažem da će ovo biti prvi završni račun, gde smo priložili jedan izveštaj budžetske inspekcije. To će jačati njenu nezavisnost, i ne samo to. Dok se ne osnuje eksterna revizija naših javnih finansija, imate mogućnost, shodno članu 80. da dobijete izvršnog nezavisnog revizora.
Za sledeću godinu (tu jedan govornik nije bio u pravu) ovaj zakon ne primenjuje ove godine članove 64. i 65. Međutim, već za budžet 2002. godine, rad na završnom računu za ovu godinu je već počeo 1. decembra. Pogledajte te članove i videćete da prema njima, zakonski određeno, imamo izuzetno precizno određene stvari, koje moraju da prate završni račun. Tu neće biti samo izvršenje novčano, tu će biti i garancija, tu će biti i mnogo preciznijih tabela oko dugova.
Vidimo ovaj završni račun kao jedan važan momenat u napretku transparentnosti naših javnih finansija, koji će biti praćen još boljim koracima.
Iz svih ovih razloga i zbog toga što ovoga dana prvi put, u ovom sazivu Vlade, za prvi budžet koji smo izradili, polažemo pred vama račune. Ja vam se zahvaljujem na ovoj diskusiji i apelujem da glasate za ovaj završni račun. Hvla puno.
