Zahvaljujem predstavniku predlagača, ministru finansija, gospodinu Đeliću, i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodna skupštiina će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2002. GODINU

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Velimir Simonović; Dragan Pavlović; zajedno Ljubomir Mucić, Radojjko Petrić, Nebojša Jović i Marko Ćulibrk; zajedno Živanko Radovančev, Miomir Ilić, Hranislav Perić i Golub Rajić i zajedno Ljubomir Mucić, Radojko Petrić, Jovan Todorović, Dušan Cvetković, Živko Radovančev i Joca Arsić.

Amandmani koji budu podneti do početka pretresa Predloga zakona biće vam uručeni u toku sednice.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Podsećam vas da vreme za raspravu iznosi 5 časova i da se ono raspoređuje srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe i molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč.

Ima reč narodni poslanik Srđa Popović, po Poslovniku

U skladu sa članom 81. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da večeras produžimo rad do završetka ove tačke dnevnog reda i molim da se utvrdi kvorum, pošto izgleda ima nekih kartica od ovih čuvara diskova, da bi mogli da odlučujemo o tome.

 Molim Službu da pokupi kartice koje su ostale u poslaničkim jedinicama.
Dame i gospodo, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
Konstatujem da imamo kvorum za rad, ali nemamo kvorum za odlučivanje. Prema tome, nastavićemo sa radom do 18 časova i neću stavljati Predlog na glasanje. Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić želi da uzme reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo, želeo bih kratko da obrazložim Predlog o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2002. godinu.
Indikativno je, da je pre svega, ovaj predlog danas pred vama. On je direktan rezultat vašeg glasanja ovog zakona, Zakona o budžetskom sistemu, koji zahteva od izvršne vlasti, da svaki put kada dođe do iole ozbiljnije preraspodele u državnoj kasi, bilo to u postojećem okviru, da dođe pred ovaj dom i da zatraži glasanje i vašu saglasnost da bi takva preraspodela mogla da se izvrši. Time, kao što vidimo, imamo još jedan korak prema većoj kontroli zakonodavne vlasti nad izvršnom vlašću u domenu javnih finansija i to je dobro. Ono što bih hteo isto da kažem, to je da, ako pogledamo suštinu ovog predloženog rebalansa, na žalost, ove godine imaćemo jednu inflaciju i to je dobra vest, koja će biti za koji procenat niža od one što smo predviđali, 16% umesto 20%, a isto tako realni rast naše ekonomije će biti tačno onoliko koliko je predviđeno, 4% realnog rasta društvene proizvodnje.
Ako pogledamo prihodnu stranu, predviđamo da ćemo imati 700 do 800 miliona dinara manje u kasi, od onoga što je predviđeno u nominalnom iznosu, što znači da ćemo u realnom iznosu ima za koji procenat više prihoda od onoga što je predviđeno. Isto tako, ako pogledamo sredstva za finansiranje i pokrivanje predviđenog deficita budžeta, tu vidimo da imamo isti okvir, mada je, rekao bih, ako uđemo u samu kompoziciju tog pokrivanja, imamo malo različite stavke, ali predviđen deficit od 39,8 milijardi, biće izvršen sa 40,7 milijardi i to je 2% odstupanja, gde ćemo imati nešto manje kredita od međunarodnih finansijskih institucija, kao i prošle godine, rekao bih, prva tranša jednog zajma Svetske banke, biće sa nama i našem budžetu, dva do tri meseca nešto kasnije od onoga što je predviđeno, prevashodno zbog, rekao bih, dugog trajanja pregovora oko ustavne povelje i pitanja na kom nivou nužni zakoni koji idu sa tom podrškom, treba da budu izglasani. Isto tako, ako pogledamo donacije i prihode od privatizacije, oni će biti na predviđenom nivou, tako da razlika u zaduživanju kod međunarodnih finansijskih organizacija i kod Svetske banke, biće nadomesteno zaduživanjem u našem domaćem finansijskom sistemu. Znači, i prihodi i sredstva za pokrivanje deficita su u predviđenom okviru, samim tim rashode koje predlažemo da se finansiraju iz budžeta za ovu godinu su istovetni, kao i u onom momentu kada smo imali i glasanje ovog budžeta, 27. decembra ako se dobro sećam, prošle godine, pa i rebalansa koji se desio juna ove godine, zbog promena koje su dovele do izglasavanja Omnibus zakona i prenošenja određenih nadležnosti na AP Vojvodinu.
E, sada, prihodi su otprilike isti, deficit će biti isti, rashodi će biti isti, pa se možemo pitati čemu predlog ovog rebalansa? Predlog ovog rebalansa je pred vama zbog toga što imamo jedan broj stavki koje moramo izvršiti u iznosu koji je nešto veći od onoga što je planirano. Ja bih hteo ovde da vam predočim koje su to stavke i zbog čega predlažemo da one budu izglasane, koliko već na ovoj sednici.
Stavke koje predlažemo da budu veće su, i najveća je subvencija za PIO Fond zaposlenih, to su penzije, a zašto 4 milijarde više od onoga što je predviđeno? Tu želim odmah da kažem da to nije neki dodatni izdatak za penzije u vidu povećanja koje nije predviđeno Zakonom o penzijama, naravno, nego taj rebalans je nužan da bi bili u stanju da zakonski isplatimo penzije za decembar, jednostavno, prema onome što su bila predviđanja decembra prošle godine, tu imamo nešto veći broj penzionera od onoga što je predviđeno, to je pod jedan.
Pod dva, imajući u vidu da su plate porasle nešto brže od onoga što je bilo predviđeno ove godine, a da se penzije za pola rasta vežu za rast tih plata, i sam rast penzija je bio nešto brži, najzad, Odlukom Saveznog ustavnog suda, mi smo morali da isplatimo razliku koju je on odredio od odprilike 1,5 milijardi dinara za razliku u isplati za prvu polovinu ove godine i odatle te 4 milijarde. Druga stavka koja je ovde predložena, to je stavka za Javno preduzeće ŽTP, to je 1,5 milijardi dinara, a to je zbog toga što jednostavno, na žalost, i dalje ove godine to javno preduzeće ne ubira dovoljne sopstvene prihode da bi bilo u stanju da podmiri njihov fond plata, a kamo li da podmiri potrebe za neke remonte i normalno funkcionisanje naše železnice. Zbog toga je taj iznos nužan, da bi mogli da obezbedimo normalno funkcionisanje naše železnice.
Trista miliona dinara za EPS, jasno, za remonte, taj novac ne ide u EPS, nego ide direktno tim dobavljačima da bi isto tako mogli da završimo tu remontnu sezonu, koja je ove godine, 2002. godine je bila još bolja nego prošle godine, ovo je bila najbolja godina za remonte u zadnjih 15 godina. Isto tako, imamo nužnost da povećamo stavku za boračku i invalidsku zaštitu, i to za 500 miliona dinara, i 600 miliona dinara za Fond za tranziciju, imajući u vidu da jedan veliki broj preduzeća želi da uđe u program restruktuiranja. Postoji dogovor sindikata rukovodećih kadrova lokalne samouprave i oni traže od Vlade Republike Srbije i ovog budžeta pomoć da bi mogli da uđu u taj proces. To su najvažnije stavke koje se povećavaju, tu imamo jednu stavku koja se rasknjižava u velikoj meri, tako da možete u ovom momentu da vidite na šta je trošena tekuća budžetska rezerva, i videćete da je najveća stavka tu RTS zbog toga što izglasavanje Zakona o radiodifuziji, usledilo je dosta kasnije od onoga što je bilo prvobitno predviđeno i zbog toga, i to je bio jedini način za njegovo finansiranje da bi mogli da nastave normalno funkcionisanje i to je bilo iz svih rezervi. I ovog puta vidimo da će RTS koštati "2,6 milijardi dinara" iz budžetske kase. Sa druge strane, naravno, ako je gubar isti i ako je nužnost zbog penzija, socijale, normalnog funkcionisanja nekih javnih preduzeća, povećati neke stavke, isto tako je nužno i u istom iznosu smanjiti neke stavke, neke, kako da kažem i nije bilo teško smanjiti.
Jedna je otplata inostranih kamata za 1,8 milijardu dinara. To je zbog toga što su bilateralni pregovori sa pariskim klubom, to su tehnički pregovori, potrajali koju nedelju i koji mesec više, pa ćemo ove godine plaćati manje za te kamate koliko je bilo predviđeno. Isto tako, imajući u vidu da pregovori sa londonskim klubom nisu napredovali ritmom koji je bio predviđen, neka sredstva koja su bila predviđena na toj stavci za eventualni početak otplate tog duga, posle njegovog značajnog smanjenja, neće biti zvršena.
Isto tako imate tekuću budžetsku rezervu, a to je već nešto više računovodstveno nego suštinski, a smanjuje se time što se prikazuje ono za šta je ona bila upotrebljena u toku ove godine, prevashodno za RTS. Najzad, ono što je bilo nešto teže, ali što će biti veoma dobro primljeno i u ovom domu i od strane naših sunarodnika, je to ono što će država manje potrošiti na sebe, u iznosu od 1,4 milijarde dinara, za korišćenje usluga i roba. To su troškovi putovanja, usluge po ugovoru, specijalne usluge i materijal, organi i Vlada, država, će manje trošiti na sebe.
Takođe, imaćemo manju stavku za 900 miliona dinara za osnovna sredstva a to su zgrade i građevinski radovi, održavanje onoga što su nepokretna sredstva Vlade. Imamo i smanjenje otplate glavnice. To su isto neki krediti koje ne moramo da vratimo u ritmu koji je bio predviđen, zatim nabavka finansijske imovine imajući u vidu da još nije izglasan zakon o garantnom fondu za kreditiranje malih i srednjih preduzeća. Nadam se da ćete taj zakon brzo izglasati, a nije izglasan ni zakon o garantovanju stambenih kredita. Nadam se da ćete i njega brzo izglasati. Prosto za to je obezbeđen u budžetu za 2003. godinu, ali nećemo biti u stanju da lansiramo te institucije sve dok ne izglasate te zakone.
Na kraju dolazimo do onih nešto težih stvari, a to su da ćemo biti u stanju da potrošimo nešto manje za puteve, za oko 1,5 milijardi manje, što nije lako, ali jednostavno morali smo uklopiti rashode u skladu sa onim što je naša realnost, a to je da možemo da potrošimo ove godine tačn onoliko koliko je bilo predviđeno.
Ovaj rebalans budžeta je možda tehničke prirode u smislu da on ne traži veću potrošnju, niti je smanjuje, ali je od izuzetnog značaja, jer bez njega i njegovog izglasavanja po zakonu mi ne bi bili u stanju da platimo penzije u decembru, da isplatimo socijalna davanja koja su predviđena, ili pak da obezbedimo nesmetano funkcionisanje veoma važnih javnih preduzeća.
Zbot toga, cenjene dame i gospodo narodni poslanici, apelujem na vas da izglasate ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu 2002. godine. Hvala na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo dočekali smo da nešto bude i drugi put. Do sada je uvek bilo - ovo je prvi put; ovo je istorijski, a ovo je drugi put, ovo je drugi rebalans budžeta za 2002. godinu.
Pre nego što obrazložim rebalans tj. izmene i dopune Zakona o budžetu zamolio bih ministra da mi odgovori, jer na Odboru za finansije nisam razumeo odakle uvezao i kako se zove šef trezora republičkog budžeta. Pitali su me, radi zapisnika, niko nije znao da kaže ni kako se zove ni odakle je. (Ministar - iz Sente.)
Interesantno ali istinito, po staroj praksi, dobro utvrđenoj, i ovaj drugi rebalans tj. izmene i dopune budžeta za tekuću godinu su predložene ovom domu po hitnom postupku. Tako je urađeno i osnovnim zakonom u decembru prošle godine, zatim izmenama u junu mesecu, a evo i izmenama sredinom decembra ove godine.
Postavlja se vrlo bitno pitanje - zašto se u ovoj godini vrši već drugi put rebalans na sednicama ovog parlamenta, a za prošlu godinu, zvanično rebalans na sednicama Skupštine nije iznošen, već je to, kao što smo rekli, prilikom razmatranja završnog računa budžeta za 2001. godinu, putem transformacije i preraspodelom sredstava u okviru tekuće budžetske rezerve, Vlada Republike Srbije na sednici od 22. februara 2002. godine izvršila usaglašavanje budžetskog plana sa iznetim rashodima sa 31.12.2001. godine.
U 2001. godini je bilo mnogo lakše jer su ostvareni tekući prihodi bili veći za 16,2% u odnosu na planirane, tako da je planirani deficit budžeta, koji je iznosio 22 milijarde, pokriven iz redovnihprimanja budžeta. E, ove godine je malo teže. Jer, tekući prihodi su oko granice planiranih početkom ove godine, a planirani deficit se uglavnom pegla od prihoda od privatizacije i domaćim kreditima.
Iz tih razloga Vlada prebaci teret preraspodele budžetskih sredstava u okviru ukupnog obima budžetskih rashoda na ovaj parlament, koji će verovatno aminovati već izvršene budžetske rashode, ne ulazeći u ocenu njihovog izvršavanj ai realnosti.
Ovim izmenama i dopunama budžeta ne povećavaju se ukupni rashodi, jer više nema izvora iz kojih treba da se izvršavaju i finansiraju. "Došlo je preko glave", što naš narod kaže, gospodine ministre, jer budžet je po ovom planu povećan 7 puta u odnosu na 2000. godinu i iznosi 217,4 milijarde dinara.
Koja je perspektiva naše ekonomije ako rast brugo društvenog proizvoda i njegov obim i veličina se zasnivaju na uslužnom sektoru ekonomije, na društvenim delatnostima, na bankarstvu, na uslužnom sektoru ekonomije, društvenim delatnostima, bankarstvu, gde su ugašene četiri najveće domaće banke, trgovini uvoznom robom, imajući u vidu da se najveći deo robe široke potrošnje uvozi i to ulazi u finalnu potrošnju.
Naša ekonomija se po ovom budžetu ne zasniva na industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi. Možda zato i smanjujete sredstva agrarnog budžeta. to niste pomenuli u uvodnim napomenama - da se sredstva agrarnog budžeta po rebalansu za 2002. godinu smanjuju za dve milijarde u odnosu na sredstva koja su bila predviđena po planu budžeta koji smo usvojili krajem decembra 2001. godine.
Ta sredstva usmeravate RTS-u, da nova RTS objavi da ste u društveni proizvod ulagali isto kao podsticajna sredstva u poljoprivrednu proizvodnju ili televiziju, a mogu reći da ste vi televiziju doveli do najvećih problema u njenom finansiranju.
Najznačajnije je kresanje investicionih ulaganja u privredi, poljoprivredi i putnoj privredi, gde je budžet smanjen, odnosno planirani rashodi za oko 3,5 milijarde, 2 milijarde za agrarni budžet i 1,5 za putnu privredu i putnu infrastrukturu. To mora da je neka nova teorija o stvaranju pogodnih uslova za rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti.
Gospodine ministre, prema nekim podacima objavljenim ovih dana, broj zaposlenih u ovoj godini je smanjen za oko 100.000, odnosno broj nezaposlenih je povećan za isto toliko. Novi udar na budžet i fondove socijalnog osiguranja u ovom trenutku zato je i najveći. Dobro je da ste shvatili da korisnici sredstava budžeta u svom poslovanju nisu zlatna koka i da nemaju neke velike sopstvene prihode, pa je zato u rebalansu rashodnog dela, taj deo sredstava smanjen sa 13,8 na 3,3 milijarde dinara. Ne stvara se uslov za rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti, povećanim transferom za Republički fond za PIO, koji je već transfer dostigao oko 49 milijardi dinara ili 1/3 ukupnih sredstava potrebnih za isplatu penzija.
Dugujete odgovor koji sam postavio i po prethodnoj tački, zašto Fond za PIO u ovom trenutku nema i ne može da ostvari planirani obim sredstava? Koliko je smanjenje doprinosa po osnovu smanjenja zaposlenih, a sami ste napisali na strani 7 obrazloženja, kao drugi razlog za smanjenje poreza na dohodak po osnovu manjeg broja registrovano zaposlenih, na osnovu podataka za prvi devet meseci statistike. Budžet se puni iz potrošnje, dok je još ima, jer učešće poreza na promet i akciza iznosi 110 milijardi ili 59%, pa je i to razlog zašto nema poreza i doprinosa iz ličnih primanja. Ta potrošnja nije iz domaće proizvodnje već potrošnja uvozne robe široke potrošnje koja u ovom trenutku crpi poslednje rezerve koje ima stanovništvo.
Šta reći za 4 milijarde za restrukturiranje banaka, kada se zna da su to sredstva za isplatu otpremnine za nekoliko hiljada zaposlenih koji su ostali bez posla zbog likvidacije četiri najveće domaće banke. Šta vam znači pozicija 371 463 transferi ostalim nivoima vlasti u razdelu Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom na koju se iznos sa nula dinara zamenjuje iznosom od 2 milijarde. Koje nivoe vlasti i u kojim zemljama finansira Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom? Šta je izvor i koja je namena ovih sredstava? Da li još ima takvih pozicija u budžetu? Možda bismo odgovor našli u izveštaju utrošenih sredstava budžeta za period januar-novembar, a koji je Vlada usvojila i koji je poslužio kao osnova za rebalans ovog budžeta.
Taj izveštaj sam gospodine ministre tražio na sednici odbora, nisam dobio. Možda bi nam lakše bilo u ovom trenutku na osnovu tog izveštaja, da ne podnosim ove silne amandmane, jer najveći deo sredstava budžeta za 2002. godinu sa današnjim danom je potrošen i nema ni na jedan način, do završnog računa, pa ni po završnom računu, neće moći cifra da se promeni. Time se na ovaj način izgubio osnovni koncept koji ste imali i postavili za cilj ove vlade prilikom predlaganja budžeta za 2002. godinu u decembru prošle godine, od koncepta, a nekome će svanuti, dok se nekom ne smrači drugome ne svane, tako će nam i biti. Tako da, osnovni koncept je zasnovan na principu budžeta i makroekonomske politike okrenute razvoju. Ovaj budžet predstavlja socijalnu politiku ove vlade, imajući u vidu da je standard našeg stanovništva u ovom trenutku najugroženijih i da porast prosečnih ličnih dohodaka koji forsirate da bi pokazali poboljšanje standarda, to je samo gruba varka za povećane izdatke po osnovu plata ...

Da li želite da koristite i narednih deset minuta?

... društvenim delatnostima, ne želim da koristim, hvala vam, završavam.

Da li se još neko od predstavnika poslanička grupa prijavljuje za reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, hteo bih samo da upozorim na pravce ekonomske politike koje je zacrtala Vlada Republike Srbije, kada je obrazložila budžet za 2002. godinu. Tim pravcima ekonomske politike bilo je predviđeno sledeće. Prvo i osnovno, rast proizvodnje, rast privrednog razvoja, veća stopa zapošljavanja, poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u javnom sektoru, poboljšanja studentskog i učeničkog standarda, borba protiv sive ekonomije, brža privatizacija i dalje, planirani efekti Zakona o ekstraprofitu, donacije i sve ostalo što je bilo u planu. Danas se nalazimo pred drugim regalansom budžeta za ovu godinu. Može se konstatovati na sledeći način. Očigledno da efekti i ciljevi politike koji su zacrtani tim predlogom Vlade, nisu na dobar način ni mere niti su uzeti pravi parametri, niti su ti ciljevi realizovani.
Samo bih o nekim pokazateljima. Nije ostvaren rast bruto društvenog proizvoda kako se očekivalo. Isti su odnosi između uvoza i izvoza. Danas smo čuli da je na Privrednoj komori Beograda rečeno da je izvoz na devet meseci bio 2 milijarde, uvoz 2 milijarde i nešto dolara, dvemilijarde i dvesta dolara, a ukupan izvoz srpske privrede je bio na nivou 450 miliona dolara. Ta ogromna razlika i rast te razlike u korist uvoza, u odnosu na rast, upozorava nekoliko važnih činjenica. Znači, nisu se ostvarili efekti u politici bankarskog sistema. Drugo, nisu se ostvarili ni puni efekti u poreskoj politici, jer nema stimulacije ka izvozu. Ne postoje ozbiljne garancije ili je srpska privreda pod kolapsom.
Ono što je činjenica, to je da je stanje u srpskoj privredi dosta teško. Ovo možemo samo iz jednog podatka koji se nalazi na strani, a govori o sledećem, povlačenje električne energije u korist privrede Srbije je niže za 38% u odnosu na prethodnu godinu. Znači, ono ostaje za stanovništvo. Prema tome, verovatno je ovo jedan dodatni doprinos tako što privreda ne radi, a imaće dovoljno struje na zimu za grejanje stanovništva, bez obzira da li su vršeni u oblasti energetike, broj rekonstrukcija i pojačanje kapaciteta.
Kada je u pitanju oblast građevinarstva, predviđen je rast od 15%. Podatak za Beograd je da je u Beogradu izgrađeno u ovoj godini 923 stana. Ovo je kao upozorenje, jer očigledno da stopa koja je bila predviđena, 0,5% ne pokazuje realne efekte koji su neophodni da bi se stvorili pravi ekonomski kriterijumi, koji su neophodni da bi bio rast stambene gradnje. Evidentno je da su građevinari u toj oblasti jako nezadovoljni, niti se u bankarskoj politici pojavio realan element za kreditiranje stambene gradnje. Privreda nema sredstava za tako nešto, pa tu treba tražiti neke druge kriterijume koji su neophodni za narednu godinu. Očigledno je da se neće na ovakav način dobro realizovali efekti koji su neophodni svima.
Dalje, rast cena usluga i svih drugih, maloprodajne cene i u oblasti usluga je veći nego rast zarada, veći od rasta zarada i prosto ne možete sada da imate taj nivo i dalje je prisutan pad standarda stanovništva. Znači, ovo je kratkoročan efekat i mi mislimo da kada budete obrazlagali predlog politike Vlade za narednu godinu, da ovim, ne vredi da mi dobacujete, ovo su surove činjenice i na ovo odgovori sa druge strane ne postoje. Postoji promena ekonomske politike Vlade za narednu godinu koja mora biti primerena građanima, a građani su poslali poruku u nedelju svima. 56% građana je rekalo da politička scena u Srbiji nije dobra i o tome moramo da razmišljamo svi, o tome šta je važnost za budućnost. Ide nam 2003. godina, biće plan za narednu godinu. Ovo su ključni parametri o kojima treba voditi računa. Da podsetim, mora se smanjiti razlika između uvoza i izvoza. Srpska privreda mora više da izvozi. Moraju se stvoriti stimulativni kriterijumi. Imamo mi dovoljno privrede koja može da izvozi, samo ne treba da bolujemo nikakvim ideologijama, već da idemo na tržišta koja su spremna da prime naše robe, onakve kakve jesu, a srpska privreda ima šta da ponudi na određenim tržištima, na kojima je tradicionalno boravila svih ovih godina.
Dalje, mora se učiniti svaki napor da se bankarski sistem, koji očigledno nije pokazao efekte koji su važni, a oni su važni u oblasti stambene gradnje, u oblasti kreditiranja privrede. Džabe što ovih dana u Agenciji za razvoj se odobravaju krediti kada banke ne daju garancije. Svega 2% od odobrenih kredita je bila garancija u bankama. Znači, jednostavno jedna je ogromna nestabilnost u toj oblasti i tu treba zaista povesti računa. Mislim da ekonomska politika Vlade u narednoj godini mora mnogo povesti računa o tome.
Oblast zapošljavanja, gotovo čini mi se ne da stagnira, već da pada i mora se pronaći prostor, ako su to mala i srednja preduzeća, ako je to novi kapacitet. Nemojmo da proglašavamo da je "Merkator" najveća investicija u srpskoj privredi u ovoj godini. Nemojmo sebi da budemo smešni. Zna se šta su velike investicije. One mogu da budu u oblasti infrastrukture ili u izradnji novih kapaciteta. Po kriterijumima koji su tamo ustanovljeni rečeno je 40% srpske privrede će tu moći da prodaje, 40% slovenačke i 20% ostali. Mi smo imali priliku da pogledamo kako to izgleda. Po našoj proceni u ovom momentu između 15 i 20% svega privrede, srpske privrede nalazi i ima mogućnost da tamo proda svoju robu i tu je još jedan od debalansa koji mora da se ispravi. Ne znam kakav je odnos razmene. Verovatno smo dobri u razmeni jedino sa Republikom Srpskom i Makedonijom, za ostale ne znam, ali očigledno ako hoćemo ulazak u Evropsku uniju, ako hoćemo saradnju sa svetom, ako hoćemo da dobro živimo, onda nemojte da tržimo u Evropu, da počnemo da živimo kao Evropljani. Potrudimo se da dobro radimo, da budemo domaćini u svojoj kući i da ne falširamo ekonomsku politiku. Ovo pokazuje da je ekonomska politika dva puta ove godine, ekonomska politika Vlade Republike Srbije dva puta ove godine bila na teškim iskušenjima. Želja nam je da taj budžet za narednu godinu ima punog smisla, jer će biti od interesa za građane. Ako ne bude tako onda budite sigurni da je kriza Vlade još dublja, a parlamenta da ne govorim.