Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Miodrag Jaćimović, Slobodan Pavlović, Stanko Kovačević, Vlatko Sekulović, Nataša Milojević, Ištvan Išpanovič, Bijači Anton, Predrag Stojanović, Vasilije Pavićević, Miroslav Markićević, Jelena Milenković; zakašnjenje je najavio Mirko Rosić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Narodnog pokreta Otpor, predstavnike Nacionalnog demokratskog instituta, predstavnike Udruženja univerzitetskih profesora i predstavnike USAID-a (JUESEID-a)
Pozdravljam prisutne goste.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZAVRŠNOM RAČUNU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2001. godinu
Želela bih da vas podsetim, predlagač odnosno predstavnik predlagača je imao reč, narodni poslanik koji je izdvojio mišljenje je takođe imao reč. Izvestioci nadležnih odbora su odustali od rasprave.
Pitam, da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa se prijavljuje za reč po ovoj tački dnevnog reda? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnika poslaničke grupe SPS.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, završni račun budžeta za 2001. godinu kao i svaki završni račun, s obzirom da nema izveštaja o radu, predstavlja faktičko stanje u radu ministarstava i Vlade u prethodnoj godini. Imajući u vidu da smo juče dosta se bavili prošlošću, mislim da je vreme i da kroz ovaj izveštaj o završnom računu, a takođe i kroz rebalans budžeta za 2002. godinu, korekcije budžeta sa memorandumom za naredne tri godine. Zaista, očekivao sam od gospodina ministra Đelića da odmah na početku da jednu globalnu sliku onoga sa čim se Vlada susrela u prošloj godini, rezultatima za ovodu godinu i projekcijama za narednu godinu kako bi imali jednu kompletnu sliku za raspravu i šta očekuje naše građane.
Međutim, svaka parna sednica ove skupštine se završava pre usvajanja dnevnog reda. U ovom trenutku i ovo zakašnjenje zaista za sve oni koji žele da učestvuju u radu ovog parlamenta je velika smetnja. Po prvi put nije usvojen završni račun i na redovnom dnevnom redu koji je bio predložen za ovu sednicu, našao se završni račun budžeta za 2001. godinu, a možda kroz izveštaje, s obzirom da je opet na dnevnom redu bila 2000. godina, naći će se izveštaj za neke od prethodnih, možda posleratnih od 1945. godine. Hteo bih nešto da kažem, pošto ministar Đelić nije tu, da je nekada završni račun nakon usvajanja od strane izvršnog organa da li opštine ili Republike, nakon predavanja 28. februara prvog narednog dana, već 1. marta inspekcija SDK je dolazila u pregled završnog računa. Prilikom usvajanja završnog računa Skupštine Republike Srbije do kraja juna, a skupština opština do kraja maja, obavezno je uz odluku o završnom računu usvajan i razmatran izveštaj o kontroli završnog računa budžeta društveno-političkih zajednica.
To znači da je postojala zakonska obaveza i da je ta zakonska obaveza poštovana od strane društvenog knjigovodstva. Tako da mogu da kažem, nije tačno da u prethodnom periodu nisu vršene kontrole poslovanja i utroška sredstava završnog računa, odnosno budžeta za tekuće godine. Mislim da upoređujući izveštaje i završni račun za 2000. i 2001. godinu, mogu se izvući velike sličnosti, ali velika razlika u političkim ocenama. Mislim da je nekoliko puta skidanje tog izveštaja faktički i doprinosilo da se samo vrše neke političke procene, bez obzira na ono što je napisano u završnim računima. To mogu da konstatujem, a mislim da ćemo se svi složiti da je tačno da je ova vlada, trenutno aktuelna, usvojila i odluka i predložila odluku o završnom računu za 2000. isto kao i za 2001. godinu. A da je i to i jedan i drugi završni račun uradilo Ministarstvo finansija, isto to ministarstvo koje je predložilo, odnosno uradilo završni račun i za 2000. i za 2001. godinu, a mislim da u tom ministarstvu čak ni velikih personalnih promena nije bilo.
Posle šest meseci od prvog razmatranja još ni jedna cifra ni u jednom računu, ni za 2000, ni za 2001. godinu nije promenjena. Rešenjem Vlade, kako one prelazne, tako i aktuelne Vlade, izvršen je rebalans budžeta i za 2000. i za 2001. godinu, a što znači da su obe vlade uskladile obim potrošenih sredstava, namerno govorim uskladile obim potrošenih sredstava sa 31.12. sa planom, a što je očito vidljivo u završnom računu i za 2000. i za 2001. godinu. Budžetski deficit planiran za 2001. godinu je 90%, a bio je negde oko 22 milijarde pokriven dodatnom globom građana, ostvareni prihodi su za 16,2% veći u odnosu na planirane. Povećani prihodi u odnosu na planirane su po osnovu poreza na promet 8 milijardi ili 27,2% u odnosu na plan. Porez na dohodak građana 6 milijardi i ostali prihodi 3 milijarde. To znači da je budžetski deficit bio samo na papiru sa imaginarnim pokrićem od privatizacije, imajući u vidu da je ostvaren prihod po tom osnovu u 2001. godini nula, od stranih kredita i delom iz donacija gde je ostvareno znatno manje sredstava od planiranih. Znači da je budžetski deficit pokriven iz realnih izvora i domaćih kredita od NBJ. Efekti vaše čuvene poreske politike se mogu lako sagledati u podatku da su ostvareni prihodi u prvom tromesečju 2001. godine iznosili 13,9 milijardi dinara, a nakon poreskih reformi prosečno tromesečno 37040.
Znači, tri puta su veći prihodi ostvareni u ostalim tromesečjima u odnosu na početak godine. Neki pozitivni efekti od uticaja na ostvarivanje većih prihoda u odnosu na plan, veća stopa inflacije, veće plate, jačanje finansijske discipline, smanjenja šverca nafte i cigareta su dodatni efekti, ali mnogo veći efekti kod ostvarivanja prihoda su povećanje stopa, smanjivanje poreskih olakšica i centralizacija budžetskih primanja, odnosno prihoda.
Tačno je i da je transparentniji završni račun za 2000. godinu, najnoviji paket koji smo imali ovih dana na 282 strane sa Izveštaj od 1996. do 1999. godine, a završeni račun za 2001. godinu sa dopunom rashoda po razdelima, što je bila osnova o radu ministarstava po razdelima je i rad pojedinih ministarstava i utrošak sredstava, svega na 74 strane. Potraživanja budžeta po poslovnim knjigama veća su 5,5 puta 31. 12. u odnosu na 1. 1. 2001. godine i iznose 6,1 milijardu dinara, a nastala su usled davanja pozajmica za otkup pšenice, pozajmica za deblokadu žiro računa deponenata, banaka u sanaciji, pa čak i sindikatu EPS-a u iznosu od 1,8 miliona dinara. To više nije nezakonita rabota, pa čak iako ugovorena kamata na date pozajmice nije obračunata i naplaćena, ali su zato iste konstatacije za 2000. godinu nezakonite i nenamensko korišćenje sredstava.
Na strani 39 obrazloženja stoji - prenos predmetnih sredstava navedenih korisnika nije u saglasnosti sa članom 6. Zakona o budžetu za 2001. godinu, jer nije predviđen raspored rashoda budžeta za navedene namene. U istom periodu shodno članu 39. navedene pozajmice nisu mogle da se odobre iz razloga što je budžet imao dospele, a neizmirene obaveze i što Vlada o tome nije odlučivala.
Gospodine ministre, za vas kršenje samo dva osnovna zakona ne predstavlja nezakonito korišćenje sredstava budžeta za 2001. godinu. Isto tako sredstva budžeta koja predstavljaju nezakonito korišćenje su i sredstva koja su više potrošena u odnosu na rešenje koje je donela Vlada. Još drastičnije kršenje zakona napisano je na 41 strani. Ministarstvu finansija i ekonomije budžetski korisnici nisu prilikom dostavljanja zahteva za isplatu plata dostavili i podatke o platama za prethodni mesec. Ovaj obrazac nije bio zvanično čak ni propisan, iako je ta obaveza gospodina ministra bila utvrđena Zakonom o budžetu. Gde su sada sankcije, ako ste za prethodnu godinu preduzeli mere i protiv onih koji planove nisu dostavili. Globalne ocene završnog računa budžeta za 2001. godinu su i ocene uspeha makroekonomske i finansijske politike, koji su maglovito napisani. Šta se krije u ciframa koje su predmet kontrole, mislim da bi trebalo da donesemo odluku o organizaciji koja će izvršiti eksternu kontrolu, a posetavio bih samo dva pitanja. Zašto su smanjeni prihodi po osnovu doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, pa su sredstva budžeta povećana za isplatu penzija pa su povećana sredstva na 21 milijardu sa 13, koliko je bilo planirano i zašto je rast plata kod korisnika budžeta realno 5,5 do 9% kod obrazovanja, pravosuđa i državnih organa, a samo kod Ministarstva unutrašnjih poslova plate realno opadaju za 9%.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Nataša Jovanović.

Poštovana gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodo ministri, u Izveštaju o izvršenju budžeta za 2001. godinu povodom ostvarenih budžetskih prihoda data su vrlo neobična obrazloženja. Na ostvarene prihode budžeta u 2001. godini uticali su, kažu, sledeći faktori: reforma poreskog sistema, suzbijanje sive ekonomije, ostvarena, podvlačim ovu reč ostvarena, inflacija veća od očekivane i veći rast cena od očekivanog. Svi znamo da se reforma poreskog sistema u stvari nije ni dogodila. Donet je samo paket loših poreskih zakona, koje je sama Vlada pre nekoliko nedelja korigovala mnogobrojnim izmenama i dopunama. Nije se dogodilo ni suzbijanje sive ekonomije. Ona je za sada samo manje vidljiva. Ne prodaje se benzin na ulici, nema ni cigareta na trotoarima, ali određene grupacije i dalje caruju švercom goriva i cigareta, kao i u mnogim drugim oblastima u Srbiji.
Vlada u svoju zaslugu jedino može pripisati veće ostvarivanje inflacije od očekivane i veći rast cena od očekivanog. Na ovom polju zaista su se potrudili, pa su budžetski prihodi doticali kao bujice i prelili budžetski okvir zahvaljujući velikoj inflaciji i enormnom povećanju cena. Neka nas Bog i Vlada ubuduće poštede ovakvih uspeha u realizaciji budžeta.
U Izveštaju se naširoko raspreda o platama zaposlenih u državnim organima i organizacijama. Polovinom prošle godine prešlo se na nov način obračuna plata, na bruto sistem. Praktično neto plate zaposlenih nešto su smanjene od 1. juna 2001. godine, ali su ostali bez naknade za ishranu u toku rada i bez regresa za godišnji odmor. Prosečna plata u lokaloj samoupravi bila je prošle godine 7.000 dinara, a danas je oko 9.000 dinara. Sa tako mizernom platom i visokom inflacijom i cenama zaposleni u javnom sektoru jedva mogu preživeti. Svi oni se mogu tretirati kao ljudi ispod granice siromaštva, odnosno kao socijalni slučajevi. Premijer i Vlada se iščuđuju zaboga što su nepopularni, a doveli su bukvalno do prosjačkog štapa zaposlene u državnim organima, pravosuđu, zdravstvu, prosveti i kulturi. Gospodo, oko milion ljudi u ovoj zemlji gladuje. Ako se tome doda još milion i po penzionera, kojima su primanja smanjena na takoreći do ukidanja ispada da je pola stanovništva Srbije protiv Vlade iz najbanalnijeg razloga, nemaju od čega da žive.
Dame i gospodo, u Izveštaju o kontroli budžeta Republike Srbije za 2001. godinu konstatovano je da korisnici budžeta i dalje nisu disciplinovani, te da je protiv njih podneto dosta krivičnih prijava i prijava za privredni prestup. Međutim, kao i za period od 1996. do 1999. godine po onoj prvoj varijanti opet nisu data imena odgovornih, sve je ostalo potpuno bezlično i potpuno uopšteno, a u Izveštaju su navedene značajne neplaćene obaveze među kojima je i obaveza prema budžetu Federacije u iznosu od 350 miliona dinara. Da li nam se to ponavlja 1989. godina, kada je Srbija ušla u budžet Federacije i time praktično započela monetarnu propast ondašnje Jugoslavije. Vlada se tobož iskreno zalaže za usvajanje Ustavne povelje, međutim, ovakvim delovanjem sadašnju i buduću saveznu državu finansijski potkopava i ruši.
Budžet za 2001. godinu diči se jednom krupnom stavkom, prihod ostvaren od ekstraprofita, milijardu i 220 miliona dinara. Taj novac je utrošen uglavnom na gašenje gorućih socijalnih problema. Međutim, trebalo je taj novac čuvati u kasi, kako bi ga sada vratili kompaniji Karić po odluci Vrhovnog suda Srbije, odakle će sada Vlada da vrati taj novac, možda iz budžeta za 2003. godinu. Izveštaj o radu budžetske inspekcije zanimljiv je zato što nailazimo na čitav niz slučajeva nezakonitog i nepravilnog raspolaganja budžetskim sredstvima u 2001. godini, koji nose ovako slikovite nazive: nenamenski utrošena sredstva, nenamenski korišćena sredstva solidarnosti, nezakonito korišćenje sredstava, nezakonito sprovedene kompenzacije, neuplaćeni prihodi, neuplaćeni porezi i doprinosi, nezakonito oročavanje i plasiranje sredstava kod poslovnih banaka, nezakonito zaduživanje ministarstava kod poslovnih banaka itd.
Sve u svemu, ovako je proćerdano 15 milijardi dinara ili milion maraka, kako to stoji u Izveštaju. Ja ne znam na osnovu koje računice to piše u Izveštaju. Jedino nije napisano koji su ljudi sve ovo uradili u vreme nove vlasti, kada je sve "transparentno", kako ta vlast voli da kaže. Bar da su rekli koji su to ministri rešili da se nezakonito zaduže kod poslovnih banaka. Red bi bio da oni danas ovde podnesu ostavke, ako već neće snositi posledice koje su zakonom propisane.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Slobodan Tomović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS apsolutno ne može da prihvati ovakav Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2001. godinu, a i ovaj, najblaže rečeno, štur Izveštaj kojim nam je juče mahao i ministar Pitić, koji je danas prisutan ovde i ministar Đelić. U njemu se dosta toga krije. Danas je vreme da počnemo sa pričom o vama i o onome kako ste vi otpočeli sa projekcijom budžeta trošenjem narodnih para u 2001. godini, dovodeći tzv. eksperte u Vladu Republike Srbije, a to se pre svega odnosi na ministra finansija Božidara Đelića.
Najpre, moram da kažem da je ovaj budžet bio izložen najoštrijoj kritici srpskih radikala, onda kada je usvajan, i to tek negde u martu mesecu 2001. godine. Ne zaboravite, ovaj budžet se odnosio na skraćenu budžetsku godinu, na svega devet meseci, jer posle petooktobarskog puča i posle vašeg takvog neustavnog ponašanja i preuzimanja vlasti u našoj zemlji, vi ste krenuli sa trošenjem narodnih para, privremeno se finansirajući do konstituisanja ove nesrećne i korumpirane Đinđićeve Vlade, a tek onda usvajanje budžeta, u martu mesecu.

Narodna poslanice, Nataša Jovanović, izričem vam prvu opomenu, na osnovu člana 101. Poslovnika Narodne skupštine i molim vas da vodite računa kako se izražavate.

Ocena rada Republičke vlade nije stvar moje slobodne procene, gospođo Mićić, već na osnovu rezultata i na osnovu onoga što smo mi danas spremni da vam kažemo ovde. Ako vas boli istina, to je druga stvar. Međutim, konkretne činjenice i, pre svega, Izveštaj koji govori da je Vlada Republike Srbije, projektujući budžet od 129 milijardi, dakle, šest puta veći nego onaj o kome ste juče govorili, o kome ste napisali 300 strana pucajući u  prazno sa nekom praznom pričom kojom stemahali, sve za račun toga da diskreditujete svoje političke neistomišljenike. Danas su cifre mnogo drugačije i stvarne. To je ono što građani Srbije treba da  znaju, gde ste vi otpočeli, preuzimajući vlast u Srbiji, da trošite nenamenski pare od budžetskih korisnika, od građana Srbije od kojih su ih sa teškom mukom izdvajali.
U ovom Izveštaju se ministar Đelić hvali da je zahvatanje u budžetu Republike Srbije za 2001. godinu pospešeno zahvaljujući njegovom paketu poreskih zakona. Čega se pametan stidi, vi znate kako dalje ide narodna poslovica. Međutim, vi treba da znate da građani Srbije ne mogu da vam oproste tako visoke globe koje nisu u stanju ni dan danas na plate. Pre svega, ne mogu da se pomire sa činjenicom da ste, izdajući srpske nacionalne interese, a pre svega, vodeći politiku koja je išla na šatetu Srbima sa Kosova i Metohije, dajući pola milijarde dinara u ruke potpredsedniku Vlade Nebojši Čoviću, načinili mnogo štete za srpski narod i u tri južne srpske opštine: Bujanovcu, Preševu i Medveđi i za Srbe sa Kosova i Metohije.
Apsolutno je neprihvatljivo za nas da prihvatimo stavku koja govori o milijardu ipo dinara u budžetu za tzv. kopnenu zonu bezbednosti, kada se zna da je taj isti Nebojša Čović, uz odobrenje svih vas iz DOS-ovske oligarhije, krajem 2001. godine odlučio da se naša vojska povuče iz kopnene zone bezbednosti. Kada nastaju, posle okupacije Srba sa Kosova i Metohije, njihove još veće muke, progoni, ubistva, sve ono što vas ne dotiče i što niste hteli da rešavate.
Neverovatno je da nam ministri, za koje kažete da su eksperti, dostave ovako nepismen Izveštaj. Ako u Izveštaju o postupanju Ministarstva finansija i ekonomije, u primeni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, vi napišete da Ministarstvo finansija i ekonomije, budžetski korisnici nisu, prilikom dostavljanja zahteva za isplatu plata, dostavljali i podatke o izvršenim isplatama za prethodni mesec, postavlja se pitanje - koji je to mnistar u Vladi Republike Srbije smeo, ako nema izveštaj o isplaćenim platama za prethodni mesec, da potpiše nalog za isplatu sledećih plata.
Jedno veliko pitanje i odgovor za ministra Pitića, da nam objasni. Juče je jedan naš poslanik, na jedan veoma simpatičan, ali i pravi način to pitanje postavio, kolega Janjić, dobacujući iz klupe ministru, a on se pravio da to nije čuo - gde je, gospodine Pitiću, dve ipo milijarde dinara koje ste dobili od donacija koje nisu prikazane u vašem Izveštaju, a neraspoređene su u budžetu, kako kažete i prenete u sledeću budžetsku godinu. Ono što vi dugujete, kao Vlada koja je toliko nedogovornosti pokazala za protekle dve godine, da nam kažete gde držite ta neutrošena sredstva i koje su to poslovne banke sa kojima Vlada Republike Srbije sarađuje i po čijoj odluci. Uostalom, kroz govore sledećih kolega iz poslaničke grupe SRS, pretresaćemo tačku po tačku da vidimo kako ste to nezakonito i nenamenski trošili narodni novac.

Prvo na repliku, predsednica poslaničke grupe DOS - Demokratska alternativa, gospođa Nada Kolundžija.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, kolege narodni poslanici, kada su narodne poslovice u pitanju, onda oni koji ne mogu da razumeju nauče napamet ono što im drugi kažu. Istine radi, iako se uči napamet, nije loše naučiti činjenice napamet. Dakle, činjenica je da je prethodna vlast, radeći za interese Albanaca, dovela do toga da je Kosovo i Metohija dato pod međunarodnu upravu, dokumentima koje je prethodna vlast potpisala. Takođe, činjenica je da je Kumanovskim sporazumom formirana ta zona bezbednosti, kopnena i vazdušna, a to je takođe potpisala prethodna vlast.
Dakle, psotavlja se pitanje koliko para je dobio onaj ko je to potpisao, koliko para je Srbija izgubila zbog toga što su oniprodali Kosovo i Metohiju i južni deo Srbije. Postavlja se pitanje koliko para misle oni da vredi napor da se ispravi to što su oni uradili. Dakle, ovde se radi o tome da ovi napadi imaju jednu jedinu metu i jedan jedini razlog. Time se pokušava prikriti izdaja državnih interesa. Neki umišljaju da će zbog te izdaje državnih interesa odgovarati samo pred biračima. Duboko sam uverena da će odgovarati pred sudovima i da im neće suditi građani svojim glasovima, nego će im suditi sudovi po zakonima, jer je krivično delo koje ne zastareva izdaja državnih i nacionalnih interesa.
I, kako god se nadali da će biti u prilici dugo da računaju na to da će građani odlučivati o njihovoj sudbini, odlučivaće sudovi. Dakle, izgubiti desetine hiljada kvadratnih kilometara državnog prostora je nacionalna izdaja, proterati stotine hiljada Srba sa svojih ognjišta je naciconalna izdaja. Izazvati bombardovanje zemlje je nacionalna izdaja, izazvati desetine hiljada žrtava i izgubljenih života je, gospodo, nacionalna izdaja.
Ako vi govorite sada o tome da li je previše para dato za to da bi se ukinula kopnena zona bezbednosti, koju ste vi stvorili, ta kopnena zona bezbednosti, naime, značila je da je sa te teritorije proterana država Srbija vašom zaslugom.