Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, a posle njega narodni poslanik Arsen Kurjački.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas mi pokušavamo da razgovaramo o završnom računu za 2001. godinu, ili tačnije rečeno, pokušavamo da saznamo koje su cifre ovde tačne, šta je u ovom završnom računu za 2001. godinu potrošeno i na koji način je potrošeno. Teško je bilo šta saznati iz prostog razloga što su ovde, uglavnom u ovoj dopuni izveštaja, opisne neke činjenice, bez cifara gde su sredstva potrošena, u ovom prvom delu koji smo dobili kada je i predložen ovaj dnevni red, u suštini se vidi samo kako je potrošena tekuća budžetska rezerva, a ne do duše, ni tu celokupna, već samo deo, ali jedino što se može na prvi pogled odmah, bez velikih rasprava zaključiti, jeste, prvo da javnost može da vidi koliko je to transparentno po kilaži, ako ne i po broju strana, transparentni budžet za 2001. godinu, tj. završni račun u odnosu na 2000. godinu i koliko želi na pravi način poslanicima dati informacije šta je i na koji način su ta sredstva trošena. Drugo, iz običnih cifara se može jasno videti, a to je da je ovaj budžet u odnosu na 2000. godinu skoro četiri puta obimniji po sredstvima, to je skoro 130 milijardi, 127 milijardi u odnosu na 34 milijardi za 2000. godinu. To naravno govori o tome da se za toliko puta više uzelo od građana Srbije, znači skoro 100 milijardi je uzeto više od građana Srbije, zavučena je ruka u džep građanima Srbije i uzeto je od njih, a da li smo u stvari na drugoj strani dobili bolji standard onih koji troše budžet, pre svega mislim na plate jer se to ovde jedino može videti. Da li bolje žive ljudi koji su zaposleni u zdravstvu, prosveti, policiji, sudstvu? Ne, sigurno ne žive bolje u odnosu na ekonomski standard koji su imali čak i 2000. godine, ne žive ni malo bolje, na protiv loše, to oni jasno kažu.
Drugo, kada govorimo o tekućoj budžetskoj rezervi, čuli smo da je ovaj završni račun najtransparentniji i najbolji od 1947. godine na ovamo. Nismo, evo raspravljamo danas, ovde već nekoliko sati, nismo danas čuli u čemu je on to najbolji, sem da je naravno najskuplji. Možda je po tome najbolji, pošto je najskuplji, ali po tome da se objašnjava gde su pare potrošene, to jednostavno danas nismo čuli. Možda smo mogli da čujemo da je najbolji od Cara Dušana na ovamo, ali nekoliko od tih stvari koje se ovde pojavljuju, kada je reč o tekućoj budžetskoj rezervi, pošto je ona u suštini ovde jedino, nju je jedino moguće tretirati pošto se ona vidi na neki način.
Šta se iz ovoga vidi i šta smo mogli da čujemo, na primer juče? Juče smo čuli ovde o finansiranju političkih partija, kako se finansiraju, pa eto, najteža stvar je, potpisan je ugovor između finansijske policije i Socijalističke partije oko Poslovnog centra "Ušće", koji je tako srušen, pa ne može da se koristi. Ima jedna promena oko Poslovnog centra "Ušća" pošto sam ja malo proverio, tamo ima jedna garaža od 5 hiljada kvadrata koja nije srušena i ona je data pod zakup, ali je još veći problem od toga nešto drugo, što je tih 5 hiljada kvadrata garaže i 20 hiljada kvadrata srušenog prostora, prodato, zamislite, čak za 10 miliona maraka ili 300 miliona dinara, a 500 metara dalje, znači, sa strujom, vodom, kanalizacijom, telefonima, uređenim poslovnim prostorom, a 500 metara dalje, zemljište bez vode, struje, bez uređenja bilo kakvog, "Merkator", dato je za 17 miliona maraka, samo nadoknada zemlje. To govori verovatno o poštenju, o zakonitosti, o moralu. Zamislite ko je kupio to? Kupio je isti onaj što je kupio tri šećerane za tri dolara ili tri evra po Vojvodini, isti čovek koji je bio, zamislite još, i direktor Demokratske stranke nekoliko ili desetak godina. To je u stvari suština te priče oko toga.
Juče smo čuli ovde da je G-17, nije G-17 plus, G-17 je napravila protokol u oktobru mesecu 2000. godine o isporuci brašna pekarima, jer kažu - nedostatak brašna je bio, ne znam, nedostatak hleba, to sam juče čuo, a u septembru taj hleb je koštao tri dinara, da podsetim, 2000. godine i isporučili.
Verovatno je G-17 mislio da će dobiti velika donatorstva i velike pare, da će sam to da plati, kad, Direkcija to isporučila, vidimo krivične prijave direktoru Direkcije za robne rezerve zato što se to brašno nije vratilo, a nova Vlada je taj protokol preuzela i isplatila milijardu 544 miliona.
E, sada, to što je isplatila za G-17, znači direktno finansirala G-17 i njihov protokol sa pekarima, to je jedan problem, to je direktno finansiranje političke organizacije ili partije, ne znam kako će se zvati, to nisu objavili, veći problem je nešto drugo. Ko je imao pravo da stavi potpis na to, ko ima pravo da odobri ta sredstva i gde su ta sredstva, na kojoj poziciji? Da li na tekućim budžetskim rezervama, a nema ih, ovde gledam, da li Ministarstvu poljoprivrede, agrarnom budžetu, ili gde su tih milijardu 544 miliona ovde prikazana. Da budem malo jasniji kada je reč o milijardu 544 miliona, to je ni manje ni više nego 40 budžeta pokrajinske privremene vlade u ratnim godinama 1999. godine, one za koju kažete da nije imala pravo da potroši 2 miliona i nešto za televiziju.
Kada je reč o tekućoj budžetskoj rezervi, kako se ona troši? Znači, tih 40 godina je ovde smešteno. Ovde se kaže u članu 11. u ovom izveštaju Zakona o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, utvrđeno je da Vlada Republike Srbije može preneti u tekuću budžetsku rezervu sredstva raspoređena ovim zakonom za koja se utvrdi da neće biti utrošena i raspoređena za druge namene.
Tačno je. To piše u zakonu. Doduše to piše i u zakonu za budžet pokrajinske vlade za 1999. godine u članu 5. a ne u 11. jer se razlikuju, a u članu 6. ovog zakona piše da raspored tekuće budžetske rezerve vrši pokrajinska vlada, a ovde Republička vlada. Samo, ima jedna razlika. Kada mi donesemo odluku da potrošimo tekuću budžetsku rezervu i unapred, i to potrošimo, za 2,5 miliona, to je krivična prijava za nenamensko trošenje.
Kada Vlada potroši 300 miliona za RTS i unapred, a verifikuje tek u februaru mesecu 2002. godine, onda to nije nenamensko trošenje. Odakle pravo da se potroši 300 miliona za RTS? Znači, ima pravo za RTS, na kojoj se samo, naravno, samo vladajuća većina slika, da potroši, a pokrajinska vlada dve godine pre toga nije imala pravo da potroši 2,5 miliona dinara za radio u Gračanici, da bi Srbi u julu i avgustu mesecu slušali radio na srpskom jeziku, ili za radio u Štrpcima, Goraždevcu, u Zvečanu.
Za to pokrajinska vlada, zato što je bila na Kosovu i pokušavala da zadrži 120.000 Srba, koliko ih sada ima, nije imala pravo, i to je krivična prijava, a ova vlada može ladno da potroši 300 miliona dinara za RTS zato što se prethodno hvalila da hoće da ukine taksu, jer je to politički marketing zbog koga je imala i političke poene u decembru 2000. godine.
Na osnovu čega? Da li treba RTS-u 300 miliona? Verovatno treba više. Sada vidim u ovom rebalansu da će biti još 2,5 milijarde, samo na osnovu čega. Može li ovo? Molim onda da se i ovde podnese ista krivična prijava kao što je nama podneta, a mi ćemo za ono što smo dali Srbima da se napravi radio u Gračanici, da idemo u zatvor, ali molim da idu i ovi za 300 miliona.
A, ovih 300 miliona su ni manje ni više nego sedam godišnjih budžeta privremene vlade za 1999. godinu na Kosovu i Metohiji. Ali, da idemo dalje. Ovde piše, takođe - tekuće budžetske rezerve na KIM za Koordinacioni centar je potrošeno 150 miliona dinara. Pazite, za 40 miliona privremena vlada, u ratnim uslovima, je imala prema usvojenom budžetu u Republici Srbiji. Usvojen je uz prava i obaveze, sve je taksativno napisano šta mogu da rade, a šta ne mogu, gde mogu da potroše, ali je išla krivična prijava zbog toga što je odluka doneta o tome da se ta sredstva potroše iz tekuće budžetske rezerve.
A, ovde, 150 miliona za Koordinacioni centar. Ko je donosio odluke? Na osnovu čega može da se rasporede ta sredstva za Koordinacioni centar? Reći ćete mi da je odluku donela Savezna vlada, kao i Republička, da se formira Koordinacioni centar i to je tačno. Da li je on potreban? Jeste. Samo, zašto Skupština nije donela odluku. Ako to sme Vlada onda sme i prethodna. Ako ne sme onda molim krivičnu prijavu.
Kako je potrošeno 150 miliona? Opet, tu su četiri godišnja budžeta u ratnim uslovima, kada smo pokušavali da zadržimo 120.000 Srba na KIM. Kako onda sme da potroši 150 miliona i gde je potrošeno? Da li je potrošeno? Gde je potrošeno? Niko ne zna. Sa 40 miliona je zadržano 120.000 Srba na Kosovu, a sa 150 - koliko je Srba vraćeno na Kosovo? To je valjda bio zadatak - da se vrate.
Evo, budžet Republičke skupštine, koji kaže, naravno, koliko je za šta potrošeno. Ovo je usvojeno ovde u Skupštini (u rukama drži materijal), pa kaže - 43 miliona 622.000, završni račun za 1999. Ovde je doduše rečeno i da nije bilo završnog računa za MUP, ali evo ovde, takođe u završnom računu za 1999. godinu u "Službenom listu" broj 12, strana 407, piše: Razdeo MUP, za 1999.godinu, 4.918.472.000. Sve stu to istine. Sve su to činjenice koje ovde stoje i na taj način se raidlo.
Naravno, mi možemo da razgovarmao i o tome i verovatno je namenski kada uzmete puške pa uđete u NBJ. To nije naša izmišljotina. To je rekao ministar policije, da je sadašnji guverner NBJ preuzeo NBJ puškama. Verovatno imate pravo da nosite puške i da uđete u trezor NBJ. Verovatno možete da verifikujete tekuću budžetsku rezervu godinu dana kasnije, posle potrošnje, u februaru mesecu 2000. godine, samo nemate pravo unapred da donesete odluku, kada ste vi na vlasti, o tome da rasporedite tekuću budžetsku rezervu i da to potrošite, i za to krivična prijava.
Doduše, odbijena je ona prethodna za 2000. godinu po istom metodu. Odbijaće se i ova ali vama do toga nije stalo. Nije ovde namera to. Ovde je namera da se vodi kampanja protiv ljudi, da se ti ljudi demistifikuju, da se uništi SPS i da se jedino radi protiv SPS-a. A kada vi potrošite 127 milijardi, bez ikakvih odluka, onda je sve to u redu i sve pošteno, što bismo rekli - transparentno.E, toliko o tom transparentnom.
Kada je reč sada o finansiranju nevladinih organizacija, srpska nacionalna skupština na KIM dobila je 450.000 i kao - to nije dobro, a kako se finansiraju političke partije... Ne, nisam prekoračio. Potrošiću ja vreme moje poslaničke grupe, ništa se ne sekirajte, to je moj problem sa njima. A, kako ste se vi finansirali, nisam ja o tome govorio, gospodin Tim Maršal je napisao kako su džakovi para za sadašnju vlast tj. tadašnju opoziciju prenošeni. Tužite njega, nemojte mene, nisam ja rekao da ste pare daobijali iz inostranstva na način na koji ste ih dobijali.

Pitam narodnog poslanika Arsena Kurjačkog da li hoće da se obrati kao prvi govornik u popodnevnom delu sednice, s obzorom da je ostalo svega tri minuta. (Pristaje.)
Određujem pauzu do 15,00 časova, kada počinjemo rad u popodnevnom redu. Prvi govornik je narodni poslanik Arsen Kurjački, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković.
(Posle pauze – 15,40.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu raspravom u načelu o zakonu o završnom računu budžeta za 2001. godinu, po redosledu prijavljenih narodnih poslanika.
Molim vas, da utvrdimo da li imamo kvorum za rad. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Arsen Kurjački, a posle njega narodni poslanik Miroljub Veljković.

Poštovani predsedavajući, gospodina ministra nema, uvažene kolege, u završnom računu za 2001. godinu ne postoji nikakav stvarni izveštaj o načinu izvršenja Agrarnog budžeta. Osvrnuću se na taj deo. U poglavlju "Obrazloženje" na strani 15, čitava poljoprivreda obuhvaćena je samo jednom rečenicom i koja glasi citiram: "U strukturi ukupnih rashoda sredstva namenjena izvršavanju rashoda Agrarnog budžeta izvršena u ukupnom iznosu od 3.940 milijardi dinara ili 77,26% od plana". U prvoj dopuni koju smo dobili nakon pauze koja je napravljena prošle sednice, izveštaja Predloga zakona o završnom računu budžeta za 2001. godinu, na strani 11. razdeo 8. kaže se između ostalog i, citiram: " Zakonom o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta utvrđeno je da će se sredstva za razvoj poljoprivrede i sela koristiti u skladu sa strategijom dugoročnog razvoja poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva i vodoprivrede i ekonomskom politikom Vlade za 2001. godinu".
To je sve što je Vlada smatrala da treba da zna i Narodna skupština, a i svi građani o Agrarnom budžetu, pa samim tim i o agrarnoj politici. Ako znamo da ovoj skupštini nikada nije prezentovan niti ekonomski niti bilo koji drugi program, a kamoli bilo kakav izveštaj o radu, odnosno realizaciji tih programa, postavlja se pitanje, na osnovu čega onda je radilo i trošilo pare Ministarstvo poljoprivrede? Strategiju dugoročnog razvoja poljoprivrede ova vlada za dve godine još nije uspela ni da definiše ni u konturama, a kamoli da je izradi u celosti i prezentuje ovoj skupštini, kako bi to trebalo da bude.
Dakle, ako je verovati ministru da se radi u skladu sa strategijom, kako piše, onda to može biti samo ona iz vremena prethodnog režima. Iz vremena kada je naša poljoprivreda doživela potpuni kolaps,
kada su poljoprivredni kombinati i zadruge, zbog gubitka na supstanci, počeli da potpadaju pod stečaje i likvidacije, kada je stotine hiljada paorskih domaćinstava svake godine zavijano u crno, kada je država sistemski pljačkala sve koji žive od poljoprivrede i nemilice arčila prirodna i nacionalna blaga ove države i naroda. Da li po toj strategiji razvoja poljoprivrede treba da se i dalje radi? Čime je to Ministar toliko zauzet, kada za ove dve godine još uvek nema ni naznaka strateškog viđenja razvoja našeg agrara i njegovog mesta u privredi Srbije, a da ne govorimo o EU. Zar je to diskontinuitet od prethodne vlasti? Jel to dato obećanje građanima 5. oktobra 2000. godine? Jasno je da su se u Ministarstvu poljoprivrede promenili samo personalno čelni ljudi, a da je način rada i odnos prema poljoprivredi i dalje ostao isti ili možda još i gori? Očigledno da postoji nastavljanje kontinuiteta, nebrige prema agraru.
Kako ovo ne bi bilo puko nagađanje, ilustrovaću samo primerima o učešću Agrarnog budžeta u ukupnom budžetu. Videćete tendenciju stalnog smanjivanja. 1997. godine učešće Agrarnog budžeta je bilo 6,61%, 1998. godine je bilo 5,94%, 1999. godine 4,87%, 2000. godine 4,74%. Dolazi nova vlast 2001. godine 3,94% planirano, a na žalost realizovano još manje 3,09%, 2002. godine 3,64% planirano je, a u rebalansu 2,17% učešća u budžetu. Da li je to raskid sa obrascem ponašanja prebacivanja svih promašaja ekonomske politike i dubioza, na leđa seljaka i poljoprivrede. Naprotiv, što bi ova omladina, koja sedi gore "mnogo ste isti".
Koliko je ovom ministarstvu, odnosno Vladi stalo do razvoja poljoprivrede i popravljanja njenog katastrofalnog položaja, govori i sam podatak o realizaciji Budžeta. Naime, od te nedovoljno planirane sume, u iznosu od 5.100.000.000 dinara u 2001. godini, realizovano je svega 77,26% tj. 3.940,14 milijardi dinara, što čini tek 3,09% od celokupnog Budžeta, kako sam malo pre i rekao.
Znači, ministar, ni ova mala sredstva nije sva plasirao u razvoj agrara, već je zakinuo 1.160.000.000 dinara našim stočarima, našim malinarima, svim proizvođačima da kažem slikovito "belog leba crni ruku". Nije zakinuto, videli smo iz budžeta, belim kragnama, ni birokratiji, nego seljacima.
Zašto je to urađeno, za seljake je manje bitno u ovom momentu, od saznanja da im je neko uskratio ono što im je bilo planirano i trebalo pripasti, a uostalom to i nije njihov posao, ali posao nas narodnih poslanika je upravo to. Mi moramo da tražio od Vlade da nam dostavi detaljno obrazloženje ko se to poigrao sa parama, odnosno sredstvima koja su bila projektovana i trebala da pripadnu poljoprivredi.
Da li su sredstva utrošena zbog toga što nije bilo godišnjeg programa rada, pa budžet nije realno planiran zbog toga? Da li je bio predimenzioniran budžet? Da li su se sprovodile sve planirane mere koje su bile zacrtane? Da nisu možda određene obaveze ostale namerno neizmirene i prenete u 2002. godinu ili su sredstva namenjena agraru zloupotrebljena i alocirana u druge svrhe? Zašto nije tražen rebalans budžeta da se utvrdi da se manje sredstava i zbog čega uloži u poljoprivredu?
Na sva ta pitanja Vlada mora da pruži odgovore i to u redovnom izveštaju koji dobijamo, a ne da narodni poslanici moraju sami da vrše ekspertizu svake budžetske stavke i da traže stalno neke dopunske izveštaje kao što je bio slučaj sada. Stiče se utisak da treba ministrima da zavrćemo ruke da bismo dobili podatke koji nam pripadaju kao Narodnoj skupštini.
Prošli put mi iz DSS smo pokušali da raspravljamo o ovom budžetu, ali zaista nismo mogli da raspravljamo, jer nismo nimali nikakvih ozbiljnih podataka, jer je Izveštaj o završnom računu bio zamagljen, šturo prezentovan, bez bilo kakve mogućnosti sagledavanja stvarnog stanja. Ovo je najozbiljniji dokument o kome treba da rasprava ova Skupština i to je gospodin ministar Đelić juče lepo rekao i nema važnijeg posla za ovu Skupštinu nego skenirati, rendgentski pregledati svaku stavku ovog budžeta i dati potvrdu tog stanja i te politike ili uskratiti poverenje. Dakle, ne možemo raspravljati ako nemamo sve ono što nam je potrebno. Mi smo danas pre podne dobili novi dopunski izveštaj o izvršenju budžeta što je, priznaćete, prilično neozbiljno za jedan ovako ozbiljan posao i bilo je teško za ovako kratko vreme detaljnije pregledati, ali ja ću izdvojiti samo nekoliko karakterističkih stavki koje govore o ozbiljnošću ministarstva i uopšte čitave Vlade po pitanju agrara.
U stavci broj 3 - druge obaveze utvrđene zakonom, stavka - unapređenje stočarstva, pozicija realizacije izvršena sa 66,7%. U obrazloženju se kaže da su ova sredstva namenjena za mere selekcije u stočarskoj proizvodnji. Postavlja se pitanje da li mi imamo tako dobar rasni sastav da nema potrebe ni ova mala sredstva da utrošimo za poboljšanje rasnog sastava.
Sledeća stavka je zdravstvena zaštita životinja, izvršena sa svega 35%. Pod zdravstvenom zaštitom životinja, to je ono što interesuje svagdašnji narod, spada između ostalog i isplata šteta za uništena grla. Ko se razume malo u zdravstvenu zaštitu životinja zna da je osnovni problem kod trihineloze upravo ta isplata za uništena grla, koja se apsolutno ne isplaćuje. Problem kod seljaka je što niko ne isplaćuje uklanjanje leševa, pa se ti leševi zaraženi trihenolozom stavljaju na neka smetlišta pokraj sela, gde onda dolaze glodari koji prenose i taj ciklus stalno ide. Umesto da se ta mala sredstva unose to se iskoristilo samo u iznosu od 35%. Prilično neodgovorno od strane ministarstva.
Imamo stavku uređenja poljoprivrednog zemljišta, koja je gle jednocifrena, sa 6,7% svega realizacije. U obrazloženju se kaže da su nepovoljni uslovi obezbeđenja kredita i loš ekonomski položaj primarnih proizvođača onemogućili veće korišćenje ovih sredstava. Šta je osnovni posao ministarstva nego da poboljša ekonomski položaj poljoprivrednih proizvođača. Koje su to mere koje su učinjene da se taj položaj drugačije definiše.
Još jedna karakteristična mera, mere i akcije u poljoprivredi koje su realizovane sa svega 44%. Tu se kaže da su sredstva sa ove pozicije korišćena za pomaganje svih manifestacija vezanih za ruralni razvoj, od učešća izgradnje određenih infrastrukturnih objekata, organizacije izložbi stoke itd. Doajen naše poljoprivrede, gospodin Zaharije Trnavčević na Odboru za poljoprivredu stalno ponavlja kako je preko potrebno i neophodno vršiti edukaciju seljaka i objašnjavati o svim tekovinama nauke koje su u poljoprivredi. Vidimo ovde da od toga nema ni traga, da je iskorišćeno svega 44%. Znači, ono što je problem i gde treba da se angažuje ministarstvo, gde treba ozbiljnije da se poradi, to se ne radi, sredstva se ne koriste, ostaju neiskorišćena ili kako sam rekao, možda zloupotrebljena u neke druge svrhe koje su važnije ovoj Vladi nego što je razvoj poljoprivrede i agrara uopšte.
Dakle, da bismo se izjasnili o ovom budžetu, odnosno o delu agrarnog budžeta, o kome sam raspravljao, potrebno je razjasniti mnoge stvari koje nisu do sada bile prezentovane. Sa ovim izveštajem su ipak malo više raščinjene, ali od svih ovih objašnjenja, koje očekujemo da će biti od strane Vlade, kada predveče dođu, zavisiće naravno i kako će se ovaj dom izjasniti. Računam da tu višestranačka pripadnost nije važna, nego je bitno kako ćemo se odnositi ubuduće prema agraru i kako ćemo ovu Vladu naterati da ozbiljno razmišlja o poljoprivredi i razvoju. Nateraćemo je samo tako ako ih dovedemo ovde da nam objasne i kažu kako će se dalje razvijati naš agrar.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je juče 14 puta izlazio za govornicu da napada završni račun budžeta za 2000. godinu. U pisanju tog materijala angažovao je nezakonito više od 40 lica. Danas još nije izašao da brani završni račun budžeta, koji je on sprovodio. U reviziji, u analizi tog završnog računa bila su angažovana naravno samo četiri budžetska inspektora i to vam dovoljno govori kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema obavezama drugih i prema Vladi Republike Srbije. Ako na to dodate i činjenicu da je Ministarstvo finansija najpre dostavilo jednu legalnu dopunu izveštaja uz završni račun budžeta za 2001. godinu, koja je došla 3. decembra u Skupštinu Srbije, a da smo jutros za vreme rasprave dobili još jedan nelegalan izveštaj, još jednu nelegalnu dopunu, koja nije ni zavedena u ekspediciji Narodne skupštine Republike Srbije i ima neku oznaku koja se zove samo - novi tekst, onda vam je jasno da izgleda ova Skupština i dalje nastavlja da radi samo zato što postoje pritisci i ucene ili postoji pritisak i ucena da će pasti budžet ili postoji pritisak i ucena da će neko izgubiti mandat, a mi koji ne zavisimo ni od toga da li će budžet pasti, niti od toga da li će nekome oduzimati mandate, već isključivo od volje građana, sedimo u klupama i čekamo kako, sa kojom poslaničkom grupom DOS -Reforme ima dogovor.
Sad je očigledno da ima dogovor sa jednom manjom poslaničkom grupom koja je nekad bila uz Vladu, pa niz Vladu, pa niz vodu, a sada je ponovo, izgleda, uz Vladu.
Sad da krenemo da malo samo analiziramo podatke i da građane Srbije obavestimo o tome koliko su 2001. godine doprineli budžetu Republike Srbije. Povećani su prihodi, naravno, po osnovu poreza, jer ovo je poreska vlada i ovaj ministar finansija je, ustvari, poreski ministar. On nije pravi ministar finansija. Povećani su do te mere da je porez na dohodak građana bezmalo jednak budžetu za 2000. godinu, da je porez na primanja bezmalo jednak budžetu za prethodnu godinu, da su ta dva poreza, porez na dobit preduzeća i poredz na dohodak građana, mnogo viši nego što su bili planirani. Vlada se nije potrudila da sagledava u toku godine koliko uzima od građana i od posrnule privrede, pa da eventualno smanji zahteve. Vlada je u realizaciji ogromnog budžeta, budžeta od 125 milijardi dinara, išla do kraja, pa umesto da nam podnese izveštaj o poslovanju za 2001. godinu, izveštaj Vlade, pa da možemo i tada na vreme da ga kritikujemo, da eventualno utičemo na to da smanji zahvatanja od građana i od privrede, ona je pustila da protekne skoro dve godine i da sad izađa pred nas sa jednim lošim materijalom.
Naravno, akcize i porez na promet su ostvareni u skoro 20% većem iznosu nego što su bili planirani. Porez na promet je na 29 milijardi povećan za osam milijardi, tako da su ukupni prihodi za 18 milijardi dinara veći od planiranih ukupnih prihoda.
Kad pogledate rashodnu stavku, očekivali biste da je taj višak prihoda nad rashodima iskorišćen, u najmanju ruku, za socijalne programe. Ali, zabrinjava činjenica da je, recimo, socijalni fond za jednokratnu pomoć, koji je bio planiran sa tri milijarde dinara, izvršen sa 423 miliona dinara. Zabrinjava podatak da su sredstva za socijalne programe, u odnosu na plan, ostvarena sa 80 i nešto procenta. U jednom društvu koje se nalazi u tranziciji, da ne pominjem da je i taj tranzicioni fond ostvaren u manjem iznosu nego što je bio planiran, da je Agrarni budžet manje ostvaren za milijardu i 100 miliona dinara. Na pet milijardi i 100, koliko je bio planiran, to je ogromna cifra, to je 20%. Zato su programi u saobraćaju izvršeni sa 2,7 milijarde više nego što su planirani. Upozoravam na podatak da su svi socijalni fondovi umanjeni, da je fond za tranziciju umanjen, da je agrarni fond manje izvršen, a da su samo programi za saobraćaj povećani i sa sedam planiranih milijardi otišli na skoro 10 milijardi u izvršenju. Naravno, otišlo je i 66 miliona dinara za društvene i druge organizacije. Bilo bi zanimljivo da znamo za koje druge organizacije.
Da uporedimo malo fond koji je koristio Nebojša Čović sa Fondom za razvoj Republike Srbije. Skoro ista cifra. Fond za razvoj Republike Srbije je realizovan sa 497 miliona dinara, a Fond Nebojše Čovića sa 498 miliona dinara. Uporedite 498 miliona dinara, ne računam tu milijardu i 330 miliona koja je otišla za kopnenu zonu bezbednosti, pominjem samo ovo što se vezuje direktno za Nebojšu Čovića - 498 miliona dinara, a niko od vas ne pita gde je to otišlo, a pitate Narodnu skupštinu kako je potrošila 175 miliona dinara za svoj rad te godine, Nardonu skupštinu Republike Srbije, najviše zakonodavno telo, u kojoj bar ima 250 poslanika, a nekada je bilo 308.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ovim je utrošeno vreme poslaničke grupe SRS.)
Ako mogu samo još jedan minut i neću više da se javljam. Ovde se pominju prihodi o ekstraprofitu. Juče sam prozvan ovde kao ekstraprofiter, pohvaljen da sam platio ekstraprofit. Naravno, ja cinizam kod mladih ljudi razumem. Moram da vam kažem da ja nisam mogao da se ponašam kao onaj zec što je bežao iz Bosne kad je čuo da štroje bikove, pa da bežim kad DOS dolazi na vlast. Ja sam sve uradio u životu u skladu sa zakonom. Dve godine posle toga ste me proglasili za ekstraprofitera.
Tvrdim vam, kada se promeni vlast, za ekstraprofiterstvo će biti optužen onaj ko uživa policijsku zaštitu i vozi se u blindiranim džipovima danas, a možda misli da na to ima pravo. Može da bude ekstraprofiter i onaj predsednik Vlade koji živi na Dedinju, zato što može neka skupština kroz dve ili tri godine da donese zakon po kome će da odluči da je pre tri godine bio ekstraprofiter onaj predsednik vlade koji je živeo na Dedinju. Nađe li se besomučna većina poslanika da za to glasa, eto vam etikete na čoveka. Ali, gledajate malo, kad koristite te ekikete, razmišljajte o tome da u ovoj Srbiji treba još dugo da se živi i da time što povređujete neke ljude, povređujete sebe. Jednog dana će neko da vam vrati sve te povrede.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a posle njega narodni poslanik Milan Radulović.

Poštovani narodni poslanic, pred nama je završni račun budžeta za 2001. godinu. Da je Vlada bila "transparentna", kao što često ima običaj i voli za sebe da kaže, onda bi ovaj izveštaj umesto 50 stranica bio preko hiljadu stranica, jer četiri puta manji budžet 2000. godine, a šest puta veća sredstvau 2001. godini su prikazani samo na četrdesetak stranica. Toliko o tome.
Projektovani deficit budžeta za 2001. bio je oko 22 milijarde. U Izveštaju je rečeno da je samo 11 milijardi pokriveno i to 8,2 milijarde od kredita Narodne banke i oko 3 i nešto milijarde od donacija. Tamo je rečeno, kad smO projektovali budžet, da će biti pokriven iz donacija, stranih kredita, kredita domaćih banaka i privatizacije. Ako znamo da od privatizacije nije nijedan dinar dobijen, gde je onda polovina sredstava sa kojima se pokrio deficit? Ako je izvršenje 127 milijardi, a 125 izvršen prihod, jasno je da je deficit 2 milijarde, a da je razlika pokrivena dodatnim opterećenjem, odnosno porezom na dohodak građana u visini od šest milijardi i porezom na prometu visini od 8 milijardi.
Pošto po tom vašem novom Poslovniku nemamo pravo na više nego 30 i nekoliko minuta, osvrnuo bih se samo na četiri elementa ovog budžeta. Ne znam zbog čega se bune pojedinci ovde kada mi prozivamo fond Nebojše Čovića od 500 miliona, odnosno dodatnih 150 miliona za Kosovo.
Neka to bude i tri milijarde za Kosovo, ali da znamo da je to utrošeno za poboljšanje života tih ljudi i za rešavanje problema. Ali, ni za jedan jedini dinar nije rečeno gde je utrošen. Pa ja neću da čujem od njegovog poslanika da ima svaki dinar, pa da ja hoću da i ja imam, pa kada me građanin upita, da znam šta je to potrošeno za Kosovo. Pored toga,ona je rekla da se prave putevi, asvaltiraju.
Pa, za kopnenu zonu bezbednosti, predviđeno je milijardu i 500, a utrošeno milijardu i 331 milion. Pa valjda iz tih sredstava je rađena infrastruktura u kopnenoj zoni bezbednosti. Ovde se kaže da je za prestruktuiranje banaka utrošeno milijardu i 800 miliona, a 600 miliona je bilo planirano. Pa zar je trebalo milijardu i 800 miliona da se isteraju radnici na ulice, da se uništi bankarski sistem Jugoslavije i najveće banke se ugase?
E pa, ako je za to trebalo milijardu i 800 miliona, onda svaka čast Vladi. A s druge strane, u jednom segmentu tamo piše da je Vlada 3. decembra 2001. godine donela odluku da se za socijalne programe otpuštenih radnika zaduži kod Narodne banke za milijardu i 400 miliona, i ovih 600 miliona što je bilo u budžetu. Nigde ne piše da li je zaduženo, gde je to otišlo i da li su se ta sredstva uložila u rešavanje socijalnih problema otpuštenih radnika.
Kad je u pitanju Ministarstvo za privredu i privatizaciju, da li je to ministarstvo podiglo jedno preduzeće na noge? U onome čuvenom napadanom budžetu iz 2000. godine, Vlada je uspela da podigne razrušena preduzeća, kao što je "Zastava", fabrika "Cer" u Čačku, sva namenska industrija, preradu nafte i rafinerije u Novom Sadu i Pančevu, iz tog budžeta koji je bio četiri puta manji, a sada se ni jedno preduzeće nije podiglo, već naprotiv, rasprodaje se i ono što je bilo dobro.
Kad je u pitanju segment izbeglica, planirano je 800 i nešto miliona, a utrošeno je za 302 miliona manje. U jednom delu izveštaja kaže se da su ta sredstva predviđena za ishranu i socijalnu pomoć izbelicama. Pa ljudi, za 600 miliona, 600 hiljada izbeglica ima samo jednu hiljadu po članu domaćinstva za godinu dana. Pa da li je hiljadu dinara dovoljno za isrhranu izbeglica, za godinu dana, po članu domaćinstva?
Komesar za izbeglice kaže da je u pitanju bilo sada da li se može obezbediti jedan obrok za izbeglice, a mi nismo utrošili 300 miliona. Jednostavno, iz Izveštaja ne vidim. Možda neopravdano napadamo tu vladu, možda Komesarijat za izbeglice nije dostavio plan i nije zatražio da se realizuju sredstva, ali je činjenica da je 302 miliona manje utrošeno za taj najizraženiji problem, koji nas tišti, odnosno 600 hiljada izbeglica u Srbiji.
Zar se nije moglo za tih 300 miliona u Istočnoj Srbiji, ili nekim delovima Banata otkupiti najmanje 500 domaćinstava sa okućnicama i da se 500 porodica smesti i da ima trajno prebivalište, da ima od čega da živi, da ne žive u socijalnoj bedi i u nekim kolektivnim smeštajima.
Prema tome, neko mora da odgovori na ovo pitanje. I jednostavno, niz pitanja se ovde može postaviti zbog toga što je ovo budžet, odnosno završni račun koji nema uopšte jasnoće i nema sveobuhvatnost. Vi imate nekoliko, ili više predsednika opština i gradova. Hajde pitajte ih na vašim poslaničkim grupama da li bi bili voljni da im se ovakav budžet prezentira? Zasigurno ne bi, već bi ga vratili i rekli bi da ne odgovara, već bi ga vratili na doradu.
Prema tome, mislim da se ovakav budžet, sa ovakvim nejasnoćama i ovakvim propustima ne može usvojiti.

Ima reč narodni poslanik Milan Radulović, a poslednji prijavljeni je narodni poslanik Hranislav Perić, ali s obzirom da je  potrošeno vreme koje je raspolaganju Poslaničkoj grupi SPS, onda je gospodin Milan Radulović poslednji prijavljeni govornik u raspravi u načelu.
Vreme za poslaničku grupu DSS je 20 minuta.