Kolege poslanici, prvo, sa žaljenjem konstatujem da od obećanja ministra Đelića, da će ovde biti malte ne svi ministri, koji će na naša pitanja davati odgovore, očigledno nema ništa, čak nema ni ministra Đelića. Žalosno je što raspravljamo o završnom računu, i to u vreme kada nije za raspravu, za račun za 2001. godinu, na zalasku smo 2002. godine. Sa zakašnjenjem najmanje od 6 meseci, možda i više, raspravljamo o najvažnijem budžetskom dokumentu i jednoj godini.
Zašto je to najvažnije - pa zato što mi poslanici želimo da kontrolišemo trošenje državnog novca. Gde su ministri da ovde objasne nama stavku po stavku, ova skupština služi, čini mi se, samo da narodu ogadimo politiku, kako ne bi izlazio na izbore, pa čak i važne budžetske zakone donosimo na raspravu, i ovde vodimo raspravu po najvažnijim budžetskim zakonima, u vreme jedne vruće izborne atmosvere u Srbiji, kako bi najverovatnije "vozovi prošli" kroz račune.
To je smisao i onoga što je odlučio Administrativni odbor, da usred izborne kampanje poslanicima diže plate za 10%, da bi se narodu politika u Srbiji ogadila. Zna se i zbog čega, nekome je odgovaralo da izbori za predsednika ne prođu, i to je potpuno jasno.
Jasno je zašto nas ignorišu ovde ministri. Kome ćemo postaviti pitanja, za ono što smo dobili kao izveštaj. Šta piše u izveštajima, da se podsetimo - u izveštajima piše - za plate toliko i toliko miliona, za materijalne troškove toliko, i za neke možda posebne namene toliko. Ništa jasno. Kada je bio rebalans za agrarni budžet - ne znamo, po kom osnovu se menjala stavka za nekoliko milijardi dinara - ne znamo. Ne znamo mnogo što šta, gde je ministar poljoprivrede da daje ovde odgovore?
I onda nas proziva šef Poslaničke grupe DOS- reforme Srbije, i kaže - mi nismo korektni u ovim nastupima, a kada ćemo biti korektni, nego sada? Sada pričamo o novcu, to je najbitnije.
Predlažem u ime DSS-a da pod hitno ova skupština, ovaj dom, donese odluku o formiranju, o konstituisanju odbora za praćenje javnih računa. Jedan odbor koji će kontinuirano, tokom čitave godine, voditi računa o javnim finansijama, čini mi se da je jedino moguće rešenje kako bi smo pratili, kako ne bi zapadali stalno u cajtnot kada su u pitanju javne finansije.
Takođe, kada pogledamo izveštaj budžetske inspekcije za period od 1996. do 1999. godine, videćemo da su dosta toga uradili, izveštaj treba da sadrži i ono što su uradili, i ono što će na kraju biti na sudovima. Naravno, konačnu reč ima sud. Ali, da se podsetimo, u decembru mesecu 2000. godine javno smo dali obećanje da ćemo sankcionisati lopovluk, ne samo pre 5. oktobra, nego i nakon 5. oktobra, i svakako da njega ima.
Kada vidimo ove izveštaje, posebno za prethodni period, videćemo da su novac i politika u stalnoj sprezi. Da se ne bi to ponavljalo, smatram da treba takođe izvuđi nauk, a nauk treba da bude - pod hitno da donesemo zakon o finansiranju političkih stranaka. Izvorište korupcije u Srbiji, izvorište korupcije posebno kada je u pitanju budžetski novac, jeste odnos između politike i političkih stranaka, odnos politike i novca je neraskidiv odnos.
Zakon o finansiranju političkih stranaka dobar deo izveštaja budžetskih inspekcija bi u svakom slučaju smanjio. Pretpostavljam da bi smo kud i kamo manje imali takvih prekršaja i krivičnih dela, nego što ih imamo, da postoji ovaj zakon.
To treba da bude naš nauk. Takođe, kad su u pitanju investicije, verujte da mi, posebno predstavnici lokalnih samouprava, ne znamo po kom modelu se taj novac distribuira? Da li postoje privilegovane sredine, a čini mi se da postoje, i kad su u pitanju putevi, i kad su u pitanju saobraćajne veze, i telekomunikacije, i sve ostalo što je u prosveti, u kulturi, u sportu, u svakom domenu, što je preko potrebno žiteljima određenih lokalnih samouprava.
Žalosno je što je tako, posebno kada bude došlo na dnevni red i učešće gradova i opština u porezu na promet. Mislim da ćemo imati dosta toga da kažemo o tome.
Žalosno je što nema ministara i ja se pitam - čemu ova rasprava? Ako ovde nema ministara, o čemu mi tu pričamo? Ja ću postaviti još jedno pitanje. (glasovi iz sale: ovde je jedan ministar) Dobro, imamo jednog ministra.
Još jedno pitanje, koje nisu moji prethodnici pomenuli, a to je - šta je sa kamatama na sredstva koja leže na budžetskim računima? Po nekim našim procenama iz DSS-a, kada uzmemo u obzir depozite tj. račune iz 2001. godine, moguće je da između jedne i dve milijarde imamo kamatu po viđenju, na osnovu tih depozita, na osnovu tog ležećeg novca.
Neko će reći, naravno, da su ti računi kao protočni bojleri, da samo dođe i ode kod budžetskog korisnika. No, nije tako, danas došao i otišao novac, ali došao je i onaj novac za sutra, koji će se distribuirati. Pitam šta je sa time, jer mislim da zbog toga i vodimo raspravu, da postavimo pitanje i da dobijemo odgovor. Ako se radi o tim sredstvima, evo, pretpostavljam da se radi između 12 i 24 milijarde dinara, hajde da vidimo na koji način je to išlo i da znamo u buduće - Narodna banka drži depozite do određenog limita. Svakako može i kod nje da se kreditira budžetski korisnik, naravno, uz mogućnost prebijanja kamata. Zahvaljujem.
