To je bilo pravo replike, znate koliko ste godina u Parlamentu, valjda znate da na pravo replike nema tema dnevnog reda, a vi ste se javili kao šef poslaničke grupe i morate se držati teme dnevnog reda.

Ne znam kome je ona replicirala, ali Srbi koji žive na jugu Srbije najviše su ogorčeni ponašanjem Nebojše Čovića i načinom njegovog trošenja budžetskih para. To je suština. Oni svoje ogorčenje Čoviću pokazuju i ovakvim glasanjem na izborima. Srbi u Bujanovcu, 66% za mene, a za Čovićevog kandidata, za Koštunicu mnogo manje. To govori koliko tamošnji Srbi imaju poverenja u Čovićevo raspolaganje državnim parama i o njegovim krajnjim ciljevima za koje je pare koristio. U Preševu 60%, šta to znači? Nemate vi tu šta da kažete, tamošnji Srbi sve najbolje znaju, tamošnji Srbi znaju kako se Čović razmeće budžetskim parama i gde je finansijska inspekcija da podnese izveštaj?
Gde je ministre izveštaj za ovih 500 miliona, kako je potrošeno, Siniša, pusti ministra da me sluša, ministar je ovde pre svega da sluša opoziciju, opozicija mu kritikuje izveštaj, nemojte ga ometati.
Zašto nam ovde potanko nije navedeno - Čović potrošio 20 miliona tamo, 30 tamo, 15 ovamo i tako dalje? To je smisao završnog računa.Vi ste ovim završnim računom, ne samo za Čovića, nego i za sve ostale i ministre i vladine službe, samo ste naveli da su oni potrošili pare, koliko im je budžet predvideo, toliko potrošili, a neke prebacili u okviru određenog razdela i tako dalje.
To nije nikakav izveštaj o završnom računu. Imamo sve tanje izveštaje, zašto vam ovo nije transparentno ministre, pa da se zna svaka stavka. Vidite koliko je para potrošilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Mi znamo nabavljanje nove uniforme, oprema, upaljači, šafcigeri, šta je sve kupovano, pa se lepo kaže, nove uniforme toliko, upaljači toliko, prislušni uređaji toliko, ovo toliko, ono toliko i tako dalje. To je smisao izveštaja o završnom računu, pa da vidimo onda da li je neko te pare trošio mimo budžeta, mimo zakona, i u kom iznosu.
Zašto budžetska inspekcija nije obavila svoj posao za 2001. godinu, imala je vremena.
(Milisav Petković, s mesta: nema lopovluka.)
To je unapred konstatovano, nema lopovluka, pa ne mora ni da radi budžetska inspekcija, jeli tako? Pošto ste vi ubeđeni, vi znate sebe najbolje, zašto niste onda raspustili tu finansijsku inspekciju, budžetsku inspekciju, raspustite lepo i kažete - evo, sada je ovo vlast bez lopovluka, bez kriminala, bez problema, ne treba vam uopšte policija, ne treba, je li tako? Evo, Đelić se slaže.
Đelić nam je ovde, gledao sam u stenogramu, njegovo uvodno izlaganje, govorio kako je budžetska inspekcija radila samostalno i bez pritisaka. To nije istina. Prava drama se odvijala u budžetskoj inspekciji, imam i te podatke, stalni pritisci protiv koga će se podnositi krivične prijave, kakve krivične prijave, šta treba da sadrže i tako dalje. Jedna se drama tamo stvori, pa se to proforme napravi bez ikakvih pokazatelja, bez ikakvih dokaza, i onda naravno, problemi na sudovima. Zašto malo niste obavili ovaj posao koji najviše vas tangira, zašto to niste igražili? Da vidimo šta se dešavalo na primer, sa vašim putnim troškovima. Kako je moguće, Aleksandar Radović 2001. godine da sto puta putuje u inostranstvo? Kako je to moguće i što tu nije reagovala budžetska inspekcija? Stotinak puta je putovao u inostranstvo, da li 96 ili 102 puta, ne znam pouzdano, ali imam podatke. Državnim parama putovao oko sto puta službeno u inostranstvo.
Dalje, nikakve zaključke Vlade o putovanjima u inostranstvo Aleksandra Radovića, nije imao nikakve, ja ne znam kakva je sprega gospodine ministre između vas i Radovića i da li ste to vi njemu isplaćivali novac za ta putovanja bez zaključka Vlade.
Šta se iza toga krije, da razjasnimo to? Šta je tražio Aleksandar Radović u inostranstvu službeno, hajde, otišao je jednom na Baleare, na Pitjuze, na Šešeljska ostrva, gde je sve mogao da ide.
Da li se to tako zove? Kako, kako?
(Božidar Đelić, s mesta: Sejšelska ostrva.)
Ministru su malo usne deformisane, ne znam od čega, ne može baš da izgovori kako treba. Dalje, ministre, vi ste upoznati o svakom Radovićevom putovanju u inostranstvo i ja očekujem da vi sada izađete za govornicu i kažete koliko je bilo tih Radovićevih putovanja u inostranstvo i konktreno, kojim povodom je on putovao? Pazite, Aleksandar Radović je bio direktor Republičke uprave javnih prihoda, je li tako, je li on poreze naplaćivao u inostranstvu, šta je on radio tamo, koje su njegove nadležnosti povezane sa putovanjem u inostranstvo? Vi ste ministre direktno nadređeni Aleksandru Radoviću, vi ste odgovorni direktno i krivično za sve što je Radović uradio protivno zakonu, da li ste vi svesni toga? Nema zaključka Vlade, hajde da je Vlada dala zaključak da Radović putuje u inostranstvo, vi biste mogli da se pokrijete i kolektivna krivična odgovornost ne postoji. Ovo je bilo bez zaključka Vlade, ne znam kako ćete ovde da se pokrivate.
Radović je bio i predsednik komisije za zloupotrebe u Vladi Srbije, kako se zvaše ta komisija, nije ni bitan tačan naziv, on sam sebe kontroliše i onda do mile volje može da zloupotrebljava funkciju, jer ne može niko njega da razotkrije da nema opozicije. Sada je vaš problem što niste na vreme ukinuli opoziciju u Parlamentu. Da ste na vreme ukinuli opoziciju, možda se nikada za ovo ne bi n saznalo.
Dalje, pošto je Radović učestvovao u aktivnostima te grupe za unutrašnju kontrolu koju je on lično protivno zakonu i pravilniku, formirao u okrivu Republičke uprave javnih prihoda, na poslove te kontrole Radović je angažovao penzionisana vojna lica, na čelu sa nekim bivšim generalom, neću ime da pominjem, nije bitno, imam i taj podatak, ali sada već toliko imena ima u opticaju da to samo po sebi nije naročito značajno. Značajan je Radović i značajan je ministar Đelić. Oni su...

Da li koristite narednih 10 minuta?

Neću narednih 10 minuta, samo ću završiti, oni su dakle obavljali određene poslove, čekam sada da mi se ministar izjasni, pa ću naknadno, detaljno još izneti podatke kojima raspolažem, jer da ja sada iskoristim kompletno vreme, a posle da mi ne date da repliciram ministru, ne mogu baš sebi da dozvolim.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Nada kolundžija, predsednik poslaničke grupe DOS - Demokratska alternativa.

Dakle, to što ste dobili toliko glasova, iako tamo Srba gotovo nema, potvrđuje moju tezu, verovatno su Albanci glasali za vas. A, što se tiče cifara i podataka o tome kako je trošeno, vi ne osporavate potrebu države da investira u popravku onoga što je napravljeno na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije, nego tražite samo da znate za šta je trošeno, ako sam vas dobro razumela. Znači, to je potrebno da se zna.
Koordinaciono telo za jug Srbije i koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju formirani su odlukama Savezne i Republičke vlade. Program i tela i centra, takođe su usvojile Savezna i Republička vlada. Finansijski plan i za jedno i za drugo telo takođe su usvojile Savezna i Republička vlada kao i finansijske izveštaje za utrošena sredstva.
Savezna i Republička vlada ove izveštaje su usvojile vrlo detaljno predstavljene i u tim izveštajima stoje sve stavke za svaki dinar, a ako hoćete mogu da vam pročitam neke, prosto da znate (komentar se odnosi na upadice poslanika Šešelja koje se ne čuju) znači - izgradnja puta Preševo, Orahovica, Donja Šušaja, nabavka potopne pumpe za vodu za potrebe vodovoda, rekonstrukcija seoskog vodovoda, koptiranje... znači, to su sve izveštaji, to su finansirali vaši finansijeri, to nema veze sa ovim, (komentar se nije čuo) dakle, postoji potpuno do u dinar izveštaj koji su i jedna i druga vlada usvojile i verovatno i vi dobro znate da ako bi zavšrni račun po stavkama - nabavka ambulantnog vozila, nabavka cisterni, itd, ako bi to tako izgledalo da bi onda to bilo mnogo više od 300 strana koje tražite.
Dakle, takav završni račun se ne može ipak predočiti. Ali, ako je to vaša potreba mogu vam dati sve informacije, odnosno daću vam papire koji su usvojile i jedna i druga vlada o tome kako su trošena sredstva koja su odobrena od strane i jedne i druge vlade za rad Koordinacionog tela i Koordinacionog centra, koji su imali zadatak da poprave nesreću koju je prethodna vlast izazvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se podsećamo o svemu onome što je rečeno krajem marta meseca prošle godine kada je tema naše rasprave zapravo bila rasprava o projektovanom budžetu, dakle i obimu javnih finansija za devet meseci 2001. godine.
Podsećam vas da smo mi do te tačke dnevnog reda stigli kroz prethodnu raspravu o reformi fiskalnog sistema, koja nam je omogućila da, između ostalog, kažemo da će planirani budžet za 2001. godinu biti u visini rashoda od 127 milijardi dinara, da su planirani prihodi od 121 milijarde i da imamo projektovani deficit tj. mislim da je tada bio planiran deficit od 21 milijarde, moguće je da bude milion gore ili dole u ovom trenutku i da postoji neka razlika, ali bih se osvrnuo na one važne činjenice kao što su:
Da li smo mi planirajući budžet za 2001. godinu pravili budžet kojim se neće isplatiti materijalni deo penzija; da li smo planirani budžet kojim država neće odgovoriti svojim socijalnim obavezama; da li smo planirali budžet kojim se neće izaći u susret onim potrebama koje proizilaze kao potrebe društva u tranziciji, a tu, pre svega, mislim na isplatu otpremnina tj. prekvalifikaciju radne snage.
Kada sve to stavimo na jednu stranu na drugoj strani se otvara pitanje koliko smo mi bili efikasni. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo bili veoma efikasni; da smo uprkos svim kritikama, sa kojima smo se suočavali u toj budžetskoj raspravi, mi zapravo dobili podatke koji naše društvo opisuju bitno drugačijim nego što su to činili oni koji su nas kritikovali.
Dakle, mi imamo društvo odgovornih građana, koji u potpunosti odgovaraju svojoj obavezi. Verovatno zbog toga, i uveren sam zbog toga, što su svesni da je država koja je uspostavila te obaveze drugačija od one sa kojom su imali slučaj da se sreću prethodnih 10 godina; da je to odgovorna država, država koja je u 2001. godini isplatila sve penzije; država koja je izmirila socijalne obaveze ne samo proistekle iz 2001. godine već i socijalne obaveze koje su kao neizmirene i nasleđene iz prethodne četiri godine; da je to država koja je veoma pažljivo rešavala probleme sa kojima se suočavala, a koji su bili nasleđeni. Tu, pre svega, mislim na probleme koji su ovde kritikovani kroz način finansiranja problema na jugu Srbije i Kosova i Metohiji.
Tačno je da smo mi potrošili 498 miliona dinara rešavajući problem tri opštine na jugu Srbije, ali više nijedan policajac ne gine, ne ginu vojnici Vojske Jugoslavije, ne stradaju civili. Na jugu Srbije se održavaju izbori, a pre godinu dana se tamo ginulo. Danas se stavovi i političke ideje tamo brane glasačkim listićima, a ne preko nišana, kako je bio slučaj samo pre godinu dana.
Mi smo uvek spremni da platimo tu cenu, pa neka onda ovde neko konstatuje koliko je dobio glasova građana izašlih na izbore, ali se više tamo ne gine i mislim da je to uspeh koji se ne sme potcenjivati. Ljudski život nema cenu i neodgovorni su oni nastupi u kojima se tako nešto devalvira.
Što se tiče kontrole i rezultata rada te kontrole ovo je prvi završni račun u kome se kaže da je bilo propusta. Pogledajte završni račun za 1999. godinu, 12 stranica. U završnom račnu za 1999. godinu čak i ne postoji MUP, nema ga nigde. To je bila ratna godina, ali mi bismo želeli da vidimo koliko je porodica poginulih policajaca dobilo materijalnu nadoknadu.
Kada pogledate naš budžet, odnosno završni račun za budžet u 2001. godini, pomislićete da Japan ne postoji.Mi smo između doma za japanske penzionere i redovnih penzija izabrali - redovne penzije. Neka o japanskim penzionerima brine japanska država i oni sami. To je politika čistog računa. Zašto to ne odgovara opoziciji? Ili delu opozicije.
Zbog toga što je sve ono što su oni pokušavali da učine u prethodnih godinu dana obesmišljeno ovim izveštajem. Država je racionalno sabirala sredstva i još racionalnije ta sredstva trošila.
Pitanje donacija je vrlo detaljno obrazloženo. Tu je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, ministar finansija, i hajde da razgovarmao o činjenicama. Hajde da kažemo ko je bio donator tih navodnih 2,5 milijardi dinara, kojih danas nigde nema. Da li je to bio Sadam Husein? Da li su te donacije isplatili radnici Zavoda "Crvena zastava", kao što je to bio slučaj 2000. godine, ili je bio neki anonimni donator.
Mi stojimo iza svakog dinara koji je ušao u ovu zemlju jer je ušao, očigledno, na javan način i mi nemamo razloga da se toga plašimo. otvoreno razgovaramo o činjenicama. Ono što je bilo pitanje deficita, odnosno neusklađenosti ostvarenih i planiranih prihoda i potrebe da se zadovolje rashodima je pokriveno iz pozajmice koja je učinjena kroz dogovor sa NBJ. Definisana je kamatna stopa, doneta odluka, sve u skladusa propisima i mislim da je to politika čistog računa.
Pitanje inflacije znači - da li smo mi penzije i socijalne obaveze, prestruktuiranje preduzeća, izvršili kroz štampanje novca ili kroz realno dobijena sredstva. Projektovana inflacija od 40% je inflacija prebačena za 10% u tom projektovanom smislu. Otvoreno govorimo o tome. Kroz šta? Kroz otklanjanje dispariteta u cenama.
Juče su se neki radovali štrajku EPS-a. Oni koji su slavodobitno videli u protestu radnika EPS-a priliku za sebe treba tim radnicima da odgovore kako je moguće da Elektroprivreda Srbije ima 30.000 radnika koji su tehnološki višak. I, kako je moguće da sa 60.000 radnika ne može da proizvede ono što proizvode elektroprivredni sistemu u našem okruženju sa 10 puta manje radnika.
Isti je slučaj sa železnicom, sa "Telekomom", sa Jugoslovenskim aerotransportom, isti je slučaj sa brojnim javnim preduzećima koja su predimenzionirana pre svega kroz kupivinu socijalnog mira.
Taj mir je kupovan, a budućnost je prodavana. Cenu toga mi danas treba da platimo i mi ćemo je platiti, ali vrlo ozbiljno i odgovorno kroz pažljivo postupanje sa javnim finansijama. Konačno, mislim da je licemerno da mi govorimo o tome kako su se ponašale vlade, kako se ponašao Koordinacioni centar, ispostavljao račune pojedinim ministrima. Hajde da pogledamo kako se ponašala Skupština, da vidimo kako smo mi kao poslanici trošili iste te narodne pare, a kasa je ista. Nama iz DOS-a je dosta predavanja i lekcija bez činjenica. Zbog nespremnosti prethodnog skupštinskog rukovodstva da se pažljivo vodi računovodstvena služba, mi nismo u prilici da analiziramo podatke za 2001. godinu. U prilici smo da pogledamo recimo prvi kvartal tekuće godine, pa da vidimo koliko je koji poslanik republičkog parlamenta i koja poslanička grupa potegla novca iz zajedničke kase i da li su u tome bili odgovorni, da li su pošteno naplatili svoj rad, a ako jesu da im čestitamo. Ako nisu, da na tako nešto ukažemo.
To je zbog toga, a upoznaću vas sa predlogom utrošenih sredstava za isplatu poslaničke naknade u januaru 2002. godine. Kada govorimo o troškovima Nebojše Čovića, zašto ne bi govorili o troškovima poslaničkih grupa DOS-a, DSS-a, DS-a, stranaka iz opozicije. Pogledajte do kakvih činjenica dolazimo. A da je recimo isti broj poslanika Demokratske stranke u januaru mesecu učestvovao u ukupnim troškovima republičkog parlamenta sa 11%, da je isti broj poslanika DSS-a učestvovao sa 18%, da je deset poslanika manje SPS-a učestvovalo sa 24%, a da je 20 poslanika manje SRS učestvovalo sa 16%. Možda su u januaru radili više, ali postoji evidencija, pa ako su radili više, treba da dobiju novca. U februaru mesecu SRS učestvuje sa 23 poslanika i isto onoliko koliko i Demokratska stranka sa 47, putni troškovi, dnevnice, hotel, sastanci poslaničkih klubova, itd. itd, svakog meseca stotine hiljade dinara, desetine hiljada evra, uzima se iz kase građana ove zemlje za finansiranje neodgovornosti, kleveta, za jalov rad, besmislene amandmane i o tome treba javno da se govori.
Pošto su citirani izborni rezultati, u tome sam prepoznao trijumfalizam onih koji su na izborima učestovali. Javno vas pitam, šta je sa biračima u Peći, Prizrenu, Prištini, pitam vas kako možete da govorite tako u republičkom parlamentu, zanemarujući činjenicu da je više građana Kosova i Metohije glasalo u Srbiji, nego na Kosovu i Metohiji. Prestanite da se poigravate sa nesrećom našeg društva, prestanite da je uvećavate, prestanite da pljačkate budžetsku kasu, odgovorno se ponašajte i imaćete odgovoran tretman.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Repblika)

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, u svojstvu predsednika poslaničke grupe SPS. Nemate pravo na repliku.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Pomenuta mi je poslanička grupa.)
Nije uvređena, to su činjenice, potrošila je toliko novca prema finansijskoj evidenciji.
Izvolite gospodine Obradoviću.

Poštovane kolege narodni poslanici, javio sam se na repliku povodom izlaganja šefa poslaničke grupe DOS-a ...