Poštovana gospodo narodni poslanici, hteo bih samo da upozorim na pravce ekonomske politike koje je zacrtala Vlada Republike Srbije, kada je obrazložila budžet za 2002. godinu. Tim pravcima ekonomske politike bilo je predviđeno sledeće. Prvo i osnovno, rast proizvodnje, rast privrednog razvoja, veća stopa zapošljavanja, poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u javnom sektoru, poboljšanja studentskog i učeničkog standarda, borba protiv sive ekonomije, brža privatizacija i dalje, planirani efekti Zakona o ekstraprofitu, donacije i sve ostalo što je bilo u planu. Danas se nalazimo pred drugim regalansom budžeta za ovu godinu. Može se konstatovati na sledeći način. Očigledno da efekti i ciljevi politike koji su zacrtani tim predlogom Vlade, nisu na dobar način ni mere niti su uzeti pravi parametri, niti su ti ciljevi realizovani.
Samo bih o nekim pokazateljima. Nije ostvaren rast bruto društvenog proizvoda kako se očekivalo. Isti su odnosi između uvoza i izvoza. Danas smo čuli da je na Privrednoj komori Beograda rečeno da je izvoz na devet meseci bio 2 milijarde, uvoz 2 milijarde i nešto dolara, dvemilijarde i dvesta dolara, a ukupan izvoz srpske privrede je bio na nivou 450 miliona dolara. Ta ogromna razlika i rast te razlike u korist uvoza, u odnosu na rast, upozorava nekoliko važnih činjenica. Znači, nisu se ostvarili efekti u politici bankarskog sistema. Drugo, nisu se ostvarili ni puni efekti u poreskoj politici, jer nema stimulacije ka izvozu. Ne postoje ozbiljne garancije ili je srpska privreda pod kolapsom.
Ono što je činjenica, to je da je stanje u srpskoj privredi dosta teško. Ovo možemo samo iz jednog podatka koji se nalazi na strani, a govori o sledećem, povlačenje električne energije u korist privrede Srbije je niže za 38% u odnosu na prethodnu godinu. Znači, ono ostaje za stanovništvo. Prema tome, verovatno je ovo jedan dodatni doprinos tako što privreda ne radi, a imaće dovoljno struje na zimu za grejanje stanovništva, bez obzira da li su vršeni u oblasti energetike, broj rekonstrukcija i pojačanje kapaciteta.
Kada je u pitanju oblast građevinarstva, predviđen je rast od 15%. Podatak za Beograd je da je u Beogradu izgrađeno u ovoj godini 923 stana. Ovo je kao upozorenje, jer očigledno da stopa koja je bila predviđena, 0,5% ne pokazuje realne efekte koji su neophodni da bi se stvorili pravi ekonomski kriterijumi, koji su neophodni da bi bio rast stambene gradnje. Evidentno je da su građevinari u toj oblasti jako nezadovoljni, niti se u bankarskoj politici pojavio realan element za kreditiranje stambene gradnje. Privreda nema sredstava za tako nešto, pa tu treba tražiti neke druge kriterijume koji su neophodni za narednu godinu. Očigledno je da se neće na ovakav način dobro realizovali efekti koji su neophodni svima.
Dalje, rast cena usluga i svih drugih, maloprodajne cene i u oblasti usluga je veći nego rast zarada, veći od rasta zarada i prosto ne možete sada da imate taj nivo i dalje je prisutan pad standarda stanovništva. Znači, ovo je kratkoročan efekat i mi mislimo da kada budete obrazlagali predlog politike Vlade za narednu godinu, da ovim, ne vredi da mi dobacujete, ovo su surove činjenice i na ovo odgovori sa druge strane ne postoje. Postoji promena ekonomske politike Vlade za narednu godinu koja mora biti primerena građanima, a građani su poslali poruku u nedelju svima. 56% građana je rekalo da politička scena u Srbiji nije dobra i o tome moramo da razmišljamo svi, o tome šta je važnost za budućnost. Ide nam 2003. godina, biće plan za narednu godinu. Ovo su ključni parametri o kojima treba voditi računa. Da podsetim, mora se smanjiti razlika između uvoza i izvoza. Srpska privreda mora više da izvozi. Moraju se stvoriti stimulativni kriterijumi. Imamo mi dovoljno privrede koja može da izvozi, samo ne treba da bolujemo nikakvim ideologijama, već da idemo na tržišta koja su spremna da prime naše robe, onakve kakve jesu, a srpska privreda ima šta da ponudi na određenim tržištima, na kojima je tradicionalno boravila svih ovih godina.
Dalje, mora se učiniti svaki napor da se bankarski sistem, koji očigledno nije pokazao efekte koji su važni, a oni su važni u oblasti stambene gradnje, u oblasti kreditiranja privrede. Džabe što ovih dana u Agenciji za razvoj se odobravaju krediti kada banke ne daju garancije. Svega 2% od odobrenih kredita je bila garancija u bankama. Znači, jednostavno jedna je ogromna nestabilnost u toj oblasti i tu treba zaista povesti računa. Mislim da ekonomska politika Vlade u narednoj godini mora mnogo povesti računa o tome.
Oblast zapošljavanja, gotovo čini mi se ne da stagnira, već da pada i mora se pronaći prostor, ako su to mala i srednja preduzeća, ako je to novi kapacitet. Nemojmo da proglašavamo da je "Merkator" najveća investicija u srpskoj privredi u ovoj godini. Nemojmo sebi da budemo smešni. Zna se šta su velike investicije. One mogu da budu u oblasti infrastrukture ili u izradnji novih kapaciteta. Po kriterijumima koji su tamo ustanovljeni rečeno je 40% srpske privrede će tu moći da prodaje, 40% slovenačke i 20% ostali. Mi smo imali priliku da pogledamo kako to izgleda. Po našoj proceni u ovom momentu između 15 i 20% svega privrede, srpske privrede nalazi i ima mogućnost da tamo proda svoju robu i tu je još jedan od debalansa koji mora da se ispravi. Ne znam kakav je odnos razmene. Verovatno smo dobri u razmeni jedino sa Republikom Srpskom i Makedonijom, za ostale ne znam, ali očigledno ako hoćemo ulazak u Evropsku uniju, ako hoćemo saradnju sa svetom, ako hoćemo da dobro živimo, onda nemojte da tržimo u Evropu, da počnemo da živimo kao Evropljani. Potrudimo se da dobro radimo, da budemo domaćini u svojoj kući i da ne falširamo ekonomsku politiku. Ovo pokazuje da je ekonomska politika dva puta ove godine, ekonomska politika Vlade Republike Srbije dva puta ove godine bila na teškim iskušenjima. Želja nam je da taj budžet za narednu godinu ima punog smisla, jer će biti od interesa za građane. Ako ne bude tako onda budite sigurni da je kriza Vlade još dublja, a parlamenta da ne govorim.
