Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, ako sklonimo u stranu sve ono što Vlada Republike Srbije govori o Predlogu zakona o završnom računu budžeta za 2001. godinu, jer je reč o ničim pokrivenim hvalospevima i kada se uroni u tekst ovog predloga zakona ono što piše uz stavove i brojke, a uz to se konstatuje da ima i stvari koje ne stoje u završnom računu budžeta, a trebalo bi, onda se zasigurno može izreći i sledeći stav, odnosno ocene. Završni račun budžeta za 2001. godinu, koji je inače po obimu jako skroman, koji nije pregledan, pokazuje da sadašnja Vlada Republike Srbije ima dva lica. Jedno za javnost, marketinško i drugo ono realno u praksi. Ta Vlada jedno priča, postavlja principe, zalaže se za određene vrednosti, drži nam istovremeno predavanja o moralu, potrebi poštovanja zakona i naravno pominje ko sve nije radio na zakonom utvrđen način, pominjući socijaliste, a istovremeno u praksi ponaša se krajnje voluntaristički, daje primat politici i stranačkom u odnosu na potrebe celog društva, nenamenski i nezakonito troši sredstva poreskih obveznika u isto vreme dok namiče nove i veće poreze za obične građane, a bogatima smanjuje poreske obaveze.
Takva Vlada pokazuje da niti je ekspertska, ni dosledna, ni kvalifikovana za ono što radi i da ovaj predlog zakona ne zaslužuje prelaznu ocenu.
Ja ću ove svoje tvrdnje potkrepiti sledećim primerima. Pomenućemo primera radi tekuće budžetske rezerve i činjenicu da su one za skoro 22% više, izvršene za 22% više od plana. Tako je recimo dva puta izdvojen novac za finansiranje Radio-televizije Srbije uz obrazloženje zbog izuzetno teške finansijske situacije nakon ukidanja takse na električno brojilo. Ko je ukinuo taksu na električko brojilo? Ova Vlada Republike Srbije. Ko je Radio-televiziju Srbije doveo u tešku ekonomsku situaciju? Vlada Republike Srbije i sada lijući krokodilske suze Vlada se pojavljuje kao spasilac te iste televizije, logično zna se i redosled poteza. Onaj koji plaća određuje i strukturu programa i sada umesto da Radio-televizija Srbije bude servis građana ona se pretvara u servis Vlade Republike Srbije. Kada pogledamo sve ono što se prikazuje na programima Radio-televizije jedonstavno od ministara se ne može doći do reči, doduše i neki predstavnik nevladinih organizacija. Opozicije tu nema, eventualno ako se neko poajvi samo da eventualno ulepša sliku o objektivnoj televiziji.
Drugi primer, sredstva tekuće budžetske rezerve su izdvojena i za potrebe Koordinacionog centra SRJ i Republike Srbije i za tri opštine, a pored toga izdvojena su sredstva iz budžetske rezerve, još 150 milijardi za Koordinacioni centar. Postavlja se jedno logično pitanje, nije sporno odvajanje sredstava, ali se postavlja pitanje za šta su ta sredstva trošena. Zar je moguće da za ove dve godine mi u Skupštini Srbije nismo dobili nijedan izveštaj za šta se sredstva troše? Zar ne bi bilo logično da to bude izveštaj upućen Skupštini, a ne da nam pojedini poslanici objašnjavaju za šta se ta sredstva troše?
Treći primer, direktni upliv politike i interesa DOS-a, naravno. Dato je 15 miliona dinara na ime povraćaja novčanih iznosa novinsko-izdavačkim kućama. Ovde se Vlada ponaša i kao tužilac i kao sudija i kao Božić bata. Sa poklonima se naravno kupuje i naklonost medija, pa se otuda ne treba čuditi što svi mediji u isto vreme objavljuju tekstove koji treba da afirmišu programe, politiku i rad Vlade, odnosno koji treba da govore negativno o drugima. Postavlja se pitanje zašto u strukturi budžeta za 2001. godinu nema nijedne reči o primeru koji sam juče izneo, o milijardu i 500 dinara novčanih sredstava, koje je Vlada Republike Srbije oprostila pekarima. Taj hleb je prodavan, neko je od toga uzeo profit. Zar je moguće da je Vlada Republike Srbije 50 miliona maraka poklonila pekarima i to samo na osnovu jednog protokola koji je zaključila Grupa G-17 i pekari. Zašto u završnom računu ne stoje podaci o sredstvima iz poreza na ekstradohodak i ekstraimovinu, potrošenih po pojedinim namenama. Koliko je u budžetu uplaćeno poreza na promet usluga od strane ZOP-a, koji je obveznik na usluge platnog prometa, koji je taj platni promet i plaćao. Procena je da je Narodna banka Jugoslavije tj. ZOP na promet usluga od platnog prometa imao osnovicu 14 milijardi dinara i da po tom osnovu nisu plaćene 2,8 milijarde dinara. Koliko je budžet ostvario prihod od kamata na depozite budžetskih para u 2001. godini i gde su pare budžeta deponovane, a negde su morale biti u depozitu. Ovde se tvrdi da je prethodna vlast oštetila budžet, jer nije naplatila kamatu, gde je bilo deponovano oko 100 milijardi dinara. Na samom kraju, s obzirom na ograničeno vreme, želeo bih nešto reći. Moje kolege narodni poslanici iz Socijalističke partije Srbije su dokumentovano pokazale da je bilo nenamenskog trošenja sredstava.
Takođe su i dokazali, a to stoji u ovom izveštaju koji je napravilo Ministarstvo, da je bilo slučajeva i nezakonitog trošenja sredstava. U kom obimu, to ćemo videti kad nova Vlada bude preuzela posao, pa kad nova budžetska inspekcija bude izvršila uvid u ono što se radilo. U svakom slučaju, ovaj izveštaj je loš i za poslaničku grupu SPS neprihvatljiv.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pitam da li predstavnik predlagača, ministar finansija i ekonomija, gospodin Božidar Đelić, želi da da završnu reč?

Gospođo predsednica, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih veoma kratko da odgovorim na nekoliko pitanja koja su proizašla iz ove diskusije. Prvo što želim da kažem, to je da danas Vlada pred vama polaže račune, kao i što treba. Isto tako, ma koliko bilo i teških reči i nekih nepreciznosti u onome što je izrečeno za ovom govornicom, ne mogu da se otmem utisku da je danas bio jedan veoma dobar dan za ovaj parlament, za javne finansije Srbije. Čini mi se da na svakom koraku uspostavljamo ono što treba da bude onaj minimalni standard diskusije, onoga što treba da bude informacija koja treba da se dostavi ovom domu sa strane izvršne vlasti. Verujte i sledeći završni računi će biti utoliko bolji.

Hteo bih ovde samo da odgovorim na nekoliko ključnih pitanja koji su proizašli iz ove diskusije. Prvo što bih hteo da kažem, to je da ovaj završni račun, naravno, kao ni mnogo što šta u našoj državi, nije još na onom svetskom nivou ili bar na nekom nivou gde bi mi svi mogli da kažemo da je to jedan dokument na koji možemo svi biti ponosni, uključujući i mene. Međutim, ne možemo zaboraviti da je završni račun prošlih godina bio puka formalnost. To je bio jedan zakon koji se usvajao bez diskusije, veoma često, čak u jednoj godini - devedetih godina, to je prvo bila jedna uredba koja je posle bila naknadn pokrivena zakonom. Ako pogledate diskusiju koja postoji u Saveznom parlamentu, usvajaju se i dan danas zazvršni računi Savezne države ili pak nekih institucija u njenom sklopu, kao Narodna banka Jugoslavije, bez mnogo diskusija.

Mislim da je ova diskusija koju smo imali danas jedan veoma dobar, pozitivan korak. Ja ga kao takvog prihvatam i želim da samo ovde dodam nekoliko preciznosti. Prvo, napominjem, pošto je bilo dosta diskusije oko toga da je ovo prvi budžet, ako gledamo suštinu stvari, koji je bio izvršen u onome što je bilo planirano. Ne u potpunosti, jer, kao što znate, vi ste izglasali budžet tek krajem marta, tako da on nije pokrivao prvo tromesečje ove godine i celokupni budžet je trebao da uklopi nešto što se i desilo pre njega. Međutim, konstatujemo, kao što su i mnogi za ovom govornicom primetili, da je ovo prvi put u 12 godina da, bez uvođenja novih dažbina ili povećanja stopa, prihodna strana je izvršena po planu. Šta to znači po planu? Inflacija koja je bila projektovana na 30%, bila je konstatovana na 40,6%, tako da u realnom iznosu prihodi budžeta su bili veći za 6%. Zbog čega? Zbog toga što, zahvaljujući reformi budžeta, tzv. brutiranju budžeta, ukidanjem specijalnih računa, sve je bilo na jednom mestu. Ona fiskalna reforma koju ste izglasali krajem marta prošle godine je omogućila da imamo efikasniji poreski sistem sa mnogo manjim brojem poreskih formi, izdašnijim, lakšim za kontrolu i za ubiranje. Zahvaljujući tome, a ne višim stopama, došli smo do ovog rezultata.

Naravno, tu je jedna žustra borba protiv šverca, jedna skoro u potpunosti uspešna, a to je protiv šverca naftnih derivata i jedna koja je svakodnevna borba, a to je borba protiv šverca cigareta, gde je učešće nelegalnih cigareta značajno smanjeno. To su činjenice u vidu onoga koliko se ubira na carini. Setimo se, 2001. godine legalno uvezene cigarete, ta količina je dva puta veća nego u zbiru pet godina koje su prethodile 2001. godini. Evo jednog eklatantnog dokaza da se u tom domenu značajan napredak napravio. Toliko o prihodnoj strani. Sve fiskalne forme: porez na promet, porez na dohodak građana ili akcize, pokazale su taj napredak.

Ako pogledamo ono što se posle toga desilo na nivou sredstava koja su bila predviđena za pokrivanje deficita, jednostavno, tu i privatizacija i oni zajmovi sa strane međunarodnih finansijskih institucija i delimično donacije, ili su zakasnije nekoliko nedelja ili nisu bile izvršene u onom iznosu koji je bio predviđen. Zbog toga, prvi put u 12 godina je izvršenje rashoda bilo u tom i samo u tom obimu, bez štampanja novca. Zbog toga, kao što vidite, ne samo u nominalnom iznosu za milijardu - dve, ovaj budžet i realno na rashodnoj strani, zbog inflacije koja je bila nešto veća od planirane, izvršen za nekolliko procenta ispod onoga što je planirano. To je jedan odgovorni budžet. To je vođenje javnih finansija koje je mukotrpno. Iza toga su svakodnevne diskusije između prioriteta, onoga što je zacrtano, ali u svakom slučaju, ne odstupajući od onog kardinalnog principa koji mora, ma ko bio u Vladi od sada, rukovoditi vođenje naših javnih finansija, a to je da se ne pokrivaju problemi kroz stvaranje kvazifiskalnih deficita u robnim rezervama, izdavanje falš obveznica EPS-a ili obveznica za dečije dodatke, samo d bi se prikrio jedan deficit ili da bi proradio Topčider. Sve se, kako se onda to govorilo, peglalo prevazilazilo. Ima tu dosta bogate terminologije na način na koji se to radilo kroz štampanje novca.

Toga nije bilo. Zahvaljujući tome Srbija je imala jednu veoma dobru bazu za 2002. godinu i završila je godinu sa jednim budžetskim deficitom koji je bio jedan od najmanjih u Evropi te godine. To nije neko ogromno dostignuće u smislu da je našoj državi u ovom momentu nužan jedan budžetski deficit u periodu, otprilike 3-4%. To je ono što je održivo i to je ono što je nužno za naše javne finansije. To je bilo manje 2001. godine samo zbog toga što su neka sredstva koja su bila planirana izostala. Umesto da štampamo novac, mi smo samo izvršili datu i nužnu kompresiju na rashodnoj strani. Tako se objašnjava zašto su neki rashodi manje izvršeni nego ono što je bilo predviđeno. Krenuli smo na tom finansijskkom guberu prema prioritetima i oni su bili, za razliku od onoga što je malo pre rečeno, ne u nekom vidu privilegovanih grupa, nego po zakonu i po socijalnim potrebama. Prioritet - penzije. Zbog toga, kao što vidite, pozicija penzija je više izvršena nego što je bilo budžetirana. Isto tako, ono što je bilo nužno po zakonskim prinadležnostima.

Ovaj budžet, prvi put u 12 godina, podmirio je 12 plata, 12 penzija, otkupio pšenicu, bez štampanja novca, bez probijanja rokova, bez devalvacije, bio u stanju da pozajmi nužna sredstva EPS-u da izvrši remont, prvi put jedan ozbiljniji u 12 godina, a da za to ne proradi Topčider. Samim tim, a to je suština ovog budžeta, ovo je jedan odgovoran budžet koji je bio izvršen u okviru koji je bio previđen.

Ako pogledamo, to su bila mnogobrojna pitanja koja su poslanici postavili, ako uzmemo poslaničku grupu DSS-a, dosta brzo se zaboravlja da je i DSS bio član ove vlade 2001. godine, sve do avgusta meseca. Ako pogledamo i pitanja, oni sami sebi, bar dvotrećinski, postavljaju ta pitanja. Od janura do avgusta meseca smo bili solidarni članovi te Vlade i radili smo zajedno na tom budžetu. Teško je prihvatiti, na neki način, postavljena pitanja, kao da se to njih ticalo, kao da oni nisu bili u toj Vladi, kao da oni nisu delili tu tešku odgovornosti vođenja zemlje sa nama i sve to do avgusta meseca te godine. Naravno, sva pitanja te poslaničke grupe i drugih poslaničkih grupa stoje, shodno novim pitanjima koja su se postavila ovog dana, naročito u razdelima privrede i privatizacije, saobraćaja i telekomunikacija, urbanizma i građevine i agrara.

Nadležna ministarstva će dostaviti naknadno dodatne informacije, shodno onome što je danas zatraženo, zatražene su dodatne tabele. Nema ni jednog pitanja na koje nećemo odgovoriti, jer jednostavno, to je ne samo naša dužnost, ne samo naša obaveza, nego i naša čast da odgovorimo na pitanja koje postavlja ovaj cenjeni dom.

I, nadležni ministri, koliko već sutra, odgovaraće lično na sva ta pitanja i na ono što je trošeno na njihovom razdelu. Budžet Srbije, ova vlada, ne smeju i nemaju nikakvu tajnu i nemaju i nikada neće imati ni jedno neodgovoreno pitanje, na ono što ovaj dom bude postavljao kao pitanje za njih.

Uz to, hteo bih da odgovorim na nekoliko specifičnih pitanja, jer moje kolege će sutra odgovoriti lično na na pitanja koja se tiču njihovih resora. Želim samo da kažem, ako pogledamo Republičku upravu javnih prihoda, iznenađen sam bio da onaj ko je postavio pitanje, koji jeste vrstan poznavalac naše državne uprave, da je zaboravio da ta uprava nije u sklopu Ministarstva finansija, niti će biti sve do 31. decembra u ponoć ove godine, jer to je momenat kada će stupiti na snagu zakon koji ste izglasali prošle nedelje, u utorak. Ona je za sada organ koji je na nivou Vlade.

Naravno, ako pogledamo ono što se tu dešavalo, pa pogledajte prihodnu stranu, možemo isto tako dati zahvalnost koje vrši jedan teški zanat. Ona je prvi put, i to svojski doprinela, da ti poreski prihodi budu tu, na onom nivou koji smo očekivali, čak 5% više od onoga što je bilo planirano u realnom iznosu.

I naravno da ne stoje priče o nekim tajnim grupama, i naravno da ljudi koji su tu bili angažovani, da su radili kao savetnici, i naravno da su tu prevashodno pomagali da se i izgradi takav efikasan i moderan zakon, i naravno do sada, kada je taj zakon donešen od strane ovog doma, njihova uloga više nije nužna.

Naravno da sve mora biti u sklopu organizacija i uprava, i naravno da sve mora biti po zakonu. Isto tako hteo bih da dodam, pošto je bilo pitanja oko toga - zašto 50 stranica, a ne 278, pogledajte završni račun za 2000. godinu i uočićete da jedan dobar deo tog završnog računa, koji se tiče raznih razdela, podsetio je i dom i poslanike koji su to zakoni koji se sprovode od strane raznih ministarstava.

Imamo mi malo tradicije u javnim finansijama i mnoge od njih moramo da jačamo. Ali, postoji jedna, a to je da u prvom završnom računu u novom sazivu Narodne skupštine, dosta se obimno opisuje koji su to zakoni koji se sprovode u tom delu i bilo bi, čini mi se, nepotrebno da se oni ponavljaju i u ovom završnom računu, još manje imajući u vidu da, kao što vidimo kalendarski, oni se diskutuju jedan posle drugog.

Naravno, isto tako želim da kažem da, ako pogledamo i neke druge razdele, više puta nadležni odbori ovoga doma su zatražili informacije i na sva pitanja nadležna ministarstva su odgovorila. Tako ćemo raditi i u budućnosti. Zbog toga, čini mi se, da ne stoje pitanja u smislu da niko ne želi da odgovori, ili da se nešto krije. Ne, Vlada Republike Srbije, nijedan resor, ne krije ništa od ovoga doma. Na svako od vaših pitanja u nadležnom odboru, ili pak na ovoj sednici, ili na nekoj kasnijoj sednici, mi ćemo odgovoriti.

Ako pogledamo ovaj završni račun, on ima dva važna noviteta - prvi je da mimo bilo kakve zakonske obaveze, i malo je onih koji su to priznali i pohvalili, ova vlada je uvrstila izveštaj budžetske inspekcije. Tu konstatujemo da postoji jedna rđava navika, a to je da pri kraju godine, shodno zakonu koji je postojao i koji se primenjivao, znači, ništa tu nije protivzakonito, pre Zakona o budžetskom sistemu, bilo je moguće od strane Vlade da se vrši preraspodela sredstava.

Ali, to nije dobro i mi nismo mislili da je to dobro. Baš zbog toga je predložen Zakon o budžetskom sistemu i zato i postoji sledeća tačka dnevnog reda ovog zasedanja, jer takve preraspodele sredstava od strane Vlade više nisu moguće po zakonu.

Najzad, ovo će biti prvi završni račun i prvi budžet gde će ovaj dom biti u stanju, shodno članu 80. prelaznih odredaba Zakona o budžetskom sistemu, da dobije jednu eksternu ocenu ovoga što se radilo. I na kraju, kada budete glasali za ovaj zakon, neće biti kraj priče o budžetu 2001. godine, ni o završnom računu za tu godinu.

Prvi put u istoriji javnih finansija u Srbiji imaćete jedan izveštaj nezavisnog revizora, koji će vama dostaviti izveštaj, a ne Vladi. Tu želim da zaključim da ovaj završni račun gleda jedan budžet gde nije zaboravljeno 16% prihoda, jer svih prihodi po bruto principu su ovde. Nema više specijalnih računa. Ovaj budžet i ovaj završni račun oko tog budžeta ne pokazuju neke skrivene dubioze, jer sve ono što je finansirano iz državnog novca je na jednom mestu. Nema nekih kvazi-fiskalnih deficita koji se gomilaju u javnim preduzećima, u robnim rezervama, ili pak kroz neke politički motivisane kredite NBJ, ili pak poslovnih banaka.

Sve je to, na dlanu, da pogledate. Ovaj zakon o završnom računu pokazuje jednu sliku, prvi put u 12 godina, sliku budžeta koji nije izneverio one koji su očekivali nešto od njega, ni penzionere, ni seljake, ni sve one koji imaju i primaju socijalne prinadležnosti, prvi put.

Isto tako, ovaj završni račun pokazuje jedan odgovorni budžet, gde nema štampanja novca, i to iskušenje je uvek prisutno, ali mi njemu nikada nećemo podlegnuti.

I još nešto, želim takođe da kažem da će ovo biti prvi završni račun, gde smo priložili jedan izveštaj budžetske inspekcije. To će jačati njenu nezavisnost, i ne samo to. Dok se ne osnuje eksterna revizija naših javnih finansija, imate mogućnost, shodno članu 80. da dobijete izvršnog nezavisnog revizora.

Za sledeću godinu (tu jedan govornik nije bio u pravu) ovaj zakon ne primenjuje ove godine članove 64. i 65. Međutim, već za budžet 2002. godine, rad na završnom računu za ovu godinu je već počeo 1. decembra. Pogledajte te članove i videćete da prema njima, zakonski određeno, imamo izuzetno precizno određene stvari, koje moraju da prate završni račun. Tu neće biti samo izvršenje novčano, tu će biti i garancija, tu će biti i mnogo preciznijih tabela oko dugova.

Vidimo ovaj završni račun kao jedan važan momenat u napretku transparentnosti naših javnih finansija, koji će biti praćen još boljim koracima.

Iz svih ovih razloga i zbog toga što ovoga dana prvi put, u ovom sazivu Vlade, za prvi budžet koji smo izradili, polažemo pred vama račune. Ja vam se zahvaljujem na ovoj diskusiji i apelujem da glasate za ovaj završni račun. Hvla puno.

Zahvaljujem predstavniku predlagača, ministru finansija, gospodinu Đeliću, i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodna skupštiina će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2002. GODINU

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Velimir Simonović; Dragan Pavlović; zajedno Ljubomir Mucić, Radojjko Petrić, Nebojša Jović i Marko Ćulibrk; zajedno Živanko Radovančev, Miomir Ilić, Hranislav Perić i Golub Rajić i zajedno Ljubomir Mucić, Radojko Petrić, Jovan Todorović, Dušan Cvetković, Živko Radovančev i Joca Arsić.

Amandmani koji budu podneti do početka pretresa Predloga zakona biće vam uručeni u toku sednice.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Podsećam vas da vreme za raspravu iznosi 5 časova i da se ono raspoređuje srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe i molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč.

Ima reč narodni poslanik Srđa Popović, po Poslovniku

U skladu sa članom 81. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da večeras produžimo rad do završetka ove tačke dnevnog reda i molim da se utvrdi kvorum, pošto izgleda ima nekih kartica od ovih čuvara diskova, da bi mogli da odlučujemo o tome.

 Molim Službu da pokupi kartice koje su ostale u poslaničkim jedinicama.
Dame i gospodo, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
Konstatujem da imamo kvorum za rad, ali nemamo kvorum za odlučivanje. Prema tome, nastavićemo sa radom do 18 časova i neću stavljati Predlog na glasanje. Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić želi da uzme reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo, želeo bih kratko da obrazložim Predlog o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2002. godinu.
Indikativno je, da je pre svega, ovaj predlog danas pred vama. On je direktan rezultat vašeg glasanja ovog zakona, Zakona o budžetskom sistemu, koji zahteva od izvršne vlasti, da svaki put kada dođe do iole ozbiljnije preraspodele u državnoj kasi, bilo to u postojećem okviru, da dođe pred ovaj dom i da zatraži glasanje i vašu saglasnost da bi takva preraspodela mogla da se izvrši. Time, kao što vidimo, imamo još jedan korak prema većoj kontroli zakonodavne vlasti nad izvršnom vlašću u domenu javnih finansija i to je dobro. Ono što bih hteo isto da kažem, to je da, ako pogledamo suštinu ovog predloženog rebalansa, na žalost, ove godine imaćemo jednu inflaciju i to je dobra vest, koja će biti za koji procenat niža od one što smo predviđali, 16% umesto 20%, a isto tako realni rast naše ekonomije će biti tačno onoliko koliko je predviđeno, 4% realnog rasta društvene proizvodnje.
Ako pogledamo prihodnu stranu, predviđamo da ćemo imati 700 do 800 miliona dinara manje u kasi, od onoga što je predviđeno u nominalnom iznosu, što znači da ćemo u realnom iznosu ima za koji procenat više prihoda od onoga što je predviđeno. Isto tako, ako pogledamo sredstva za finansiranje i pokrivanje predviđenog deficita budžeta, tu vidimo da imamo isti okvir, mada je, rekao bih, ako uđemo u samu kompoziciju tog pokrivanja, imamo malo različite stavke, ali predviđen deficit od 39,8 milijardi, biće izvršen sa 40,7 milijardi i to je 2% odstupanja, gde ćemo imati nešto manje kredita od međunarodnih finansijskih institucija, kao i prošle godine, rekao bih, prva tranša jednog zajma Svetske banke, biće sa nama i našem budžetu, dva do tri meseca nešto kasnije od onoga što je predviđeno, prevashodno zbog, rekao bih, dugog trajanja pregovora oko ustavne povelje i pitanja na kom nivou nužni zakoni koji idu sa tom podrškom, treba da budu izglasani. Isto tako, ako pogledamo donacije i prihode od privatizacije, oni će biti na predviđenom nivou, tako da razlika u zaduživanju kod međunarodnih finansijskih organizacija i kod Svetske banke, biće nadomesteno zaduživanjem u našem domaćem finansijskom sistemu. Znači, i prihodi i sredstva za pokrivanje deficita su u predviđenom okviru, samim tim rashode koje predlažemo da se finansiraju iz budžeta za ovu godinu su istovetni, kao i u onom momentu kada smo imali i glasanje ovog budžeta, 27. decembra ako se dobro sećam, prošle godine, pa i rebalansa koji se desio juna ove godine, zbog promena koje su dovele do izglasavanja Omnibus zakona i prenošenja određenih nadležnosti na AP Vojvodinu.
E, sada, prihodi su otprilike isti, deficit će biti isti, rashodi će biti isti, pa se možemo pitati čemu predlog ovog rebalansa? Predlog ovog rebalansa je pred vama zbog toga što imamo jedan broj stavki koje moramo izvršiti u iznosu koji je nešto veći od onoga što je planirano. Ja bih hteo ovde da vam predočim koje su to stavke i zbog čega predlažemo da one budu izglasane, koliko već na ovoj sednici.
Stavke koje predlažemo da budu veće su, i najveća je subvencija za PIO Fond zaposlenih, to su penzije, a zašto 4 milijarde više od onoga što je predviđeno? Tu želim odmah da kažem da to nije neki dodatni izdatak za penzije u vidu povećanja koje nije predviđeno Zakonom o penzijama, naravno, nego taj rebalans je nužan da bi bili u stanju da zakonski isplatimo penzije za decembar, jednostavno, prema onome što su bila predviđanja decembra prošle godine, tu imamo nešto veći broj penzionera od onoga što je predviđeno, to je pod jedan.
Pod dva, imajući u vidu da su plate porasle nešto brže od onoga što je bilo predviđeno ove godine, a da se penzije za pola rasta vežu za rast tih plata, i sam rast penzija je bio nešto brži, najzad, Odlukom Saveznog ustavnog suda, mi smo morali da isplatimo razliku koju je on odredio od odprilike 1,5 milijardi dinara za razliku u isplati za prvu polovinu ove godine i odatle te 4 milijarde. Druga stavka koja je ovde predložena, to je stavka za Javno preduzeće ŽTP, to je 1,5 milijardi dinara, a to je zbog toga što jednostavno, na žalost, i dalje ove godine to javno preduzeće ne ubira dovoljne sopstvene prihode da bi bilo u stanju da podmiri njihov fond plata, a kamo li da podmiri potrebe za neke remonte i normalno funkcionisanje naše železnice. Zbog toga je taj iznos nužan, da bi mogli da obezbedimo normalno funkcionisanje naše železnice.
Trista miliona dinara za EPS, jasno, za remonte, taj novac ne ide u EPS, nego ide direktno tim dobavljačima da bi isto tako mogli da završimo tu remontnu sezonu, koja je ove godine, 2002. godine je bila još bolja nego prošle godine, ovo je bila najbolja godina za remonte u zadnjih 15 godina. Isto tako, imamo nužnost da povećamo stavku za boračku i invalidsku zaštitu, i to za 500 miliona dinara, i 600 miliona dinara za Fond za tranziciju, imajući u vidu da jedan veliki broj preduzeća želi da uđe u program restruktuiranja. Postoji dogovor sindikata rukovodećih kadrova lokalne samouprave i oni traže od Vlade Republike Srbije i ovog budžeta pomoć da bi mogli da uđu u taj proces. To su najvažnije stavke koje se povećavaju, tu imamo jednu stavku koja se rasknjižava u velikoj meri, tako da možete u ovom momentu da vidite na šta je trošena tekuća budžetska rezerva, i videćete da je najveća stavka tu RTS zbog toga što izglasavanje Zakona o radiodifuziji, usledilo je dosta kasnije od onoga što je bilo prvobitno predviđeno i zbog toga, i to je bio jedini način za njegovo finansiranje da bi mogli da nastave normalno funkcionisanje i to je bilo iz svih rezervi. I ovog puta vidimo da će RTS koštati "2,6 milijardi dinara" iz budžetske kase. Sa druge strane, naravno, ako je gubar isti i ako je nužnost zbog penzija, socijale, normalnog funkcionisanja nekih javnih preduzeća, povećati neke stavke, isto tako je nužno i u istom iznosu smanjiti neke stavke, neke, kako da kažem i nije bilo teško smanjiti.
Jedna je otplata inostranih kamata za 1,8 milijardu dinara. To je zbog toga što su bilateralni pregovori sa pariskim klubom, to su tehnički pregovori, potrajali koju nedelju i koji mesec više, pa ćemo ove godine plaćati manje za te kamate koliko je bilo predviđeno. Isto tako, imajući u vidu da pregovori sa londonskim klubom nisu napredovali ritmom koji je bio predviđen, neka sredstva koja su bila predviđena na toj stavci za eventualni početak otplate tog duga, posle njegovog značajnog smanjenja, neće biti zvršena.
Isto tako imate tekuću budžetsku rezervu, a to je već nešto više računovodstveno nego suštinski, a smanjuje se time što se prikazuje ono za šta je ona bila upotrebljena u toku ove godine, prevashodno za RTS. Najzad, ono što je bilo nešto teže, ali što će biti veoma dobro primljeno i u ovom domu i od strane naših sunarodnika, je to ono što će država manje potrošiti na sebe, u iznosu od 1,4 milijarde dinara, za korišćenje usluga i roba. To su troškovi putovanja, usluge po ugovoru, specijalne usluge i materijal, organi i Vlada, država, će manje trošiti na sebe.
Takođe, imaćemo manju stavku za 900 miliona dinara za osnovna sredstva a to su zgrade i građevinski radovi, održavanje onoga što su nepokretna sredstva Vlade. Imamo i smanjenje otplate glavnice. To su isto neki krediti koje ne moramo da vratimo u ritmu koji je bio predviđen, zatim nabavka finansijske imovine imajući u vidu da još nije izglasan zakon o garantnom fondu za kreditiranje malih i srednjih preduzeća. Nadam se da ćete taj zakon brzo izglasati, a nije izglasan ni zakon o garantovanju stambenih kredita. Nadam se da ćete i njega brzo izglasati. Prosto za to je obezbeđen u budžetu za 2003. godinu, ali nećemo biti u stanju da lansiramo te institucije sve dok ne izglasate te zakone.
Na kraju dolazimo do onih nešto težih stvari, a to su da ćemo biti u stanju da potrošimo nešto manje za puteve, za oko 1,5 milijardi manje, što nije lako, ali jednostavno morali smo uklopiti rashode u skladu sa onim što je naša realnost, a to je da možemo da potrošimo ove godine tačn onoliko koliko je bilo predviđeno.
Ovaj rebalans budžeta je možda tehničke prirode u smislu da on ne traži veću potrošnju, niti je smanjuje, ali je od izuzetnog značaja, jer bez njega i njegovog izglasavanja po zakonu mi ne bi bili u stanju da platimo penzije u decembru, da isplatimo socijalna davanja koja su predviđena, ili pak da obezbedimo nesmetano funkcionisanje veoma važnih javnih preduzeća.
Zbot toga, cenjene dame i gospodo narodni poslanici, apelujem na vas da izglasate ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu 2002. godine. Hvala na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo dočekali smo da nešto bude i drugi put. Do sada je uvek bilo - ovo je prvi put; ovo je istorijski, a ovo je drugi put, ovo je drugi rebalans budžeta za 2002. godinu.
Pre nego što obrazložim rebalans tj. izmene i dopune Zakona o budžetu zamolio bih ministra da mi odgovori, jer na Odboru za finansije nisam razumeo odakle uvezao i kako se zove šef trezora republičkog budžeta. Pitali su me, radi zapisnika, niko nije znao da kaže ni kako se zove ni odakle je. (Ministar - iz Sente.)
Interesantno ali istinito, po staroj praksi, dobro utvrđenoj, i ovaj drugi rebalans tj. izmene i dopune budžeta za tekuću godinu su predložene ovom domu po hitnom postupku. Tako je urađeno i osnovnim zakonom u decembru prošle godine, zatim izmenama u junu mesecu, a evo i izmenama sredinom decembra ove godine.
Postavlja se vrlo bitno pitanje - zašto se u ovoj godini vrši već drugi put rebalans na sednicama ovog parlamenta, a za prošlu godinu, zvanično rebalans na sednicama Skupštine nije iznošen, već je to, kao što smo rekli, prilikom razmatranja završnog računa budžeta za 2001. godinu, putem transformacije i preraspodelom sredstava u okviru tekuće budžetske rezerve, Vlada Republike Srbije na sednici od 22. februara 2002. godine izvršila usaglašavanje budžetskog plana sa iznetim rashodima sa 31.12.2001. godine.
U 2001. godini je bilo mnogo lakše jer su ostvareni tekući prihodi bili veći za 16,2% u odnosu na planirane, tako da je planirani deficit budžeta, koji je iznosio 22 milijarde, pokriven iz redovnihprimanja budžeta. E, ove godine je malo teže. Jer, tekući prihodi su oko granice planiranih početkom ove godine, a planirani deficit se uglavnom pegla od prihoda od privatizacije i domaćim kreditima.
Iz tih razloga Vlada prebaci teret preraspodele budžetskih sredstava u okviru ukupnog obima budžetskih rashoda na ovaj parlament, koji će verovatno aminovati već izvršene budžetske rashode, ne ulazeći u ocenu njihovog izvršavanj ai realnosti.
Ovim izmenama i dopunama budžeta ne povećavaju se ukupni rashodi, jer više nema izvora iz kojih treba da se izvršavaju i finansiraju. "Došlo je preko glave", što naš narod kaže, gospodine ministre, jer budžet je po ovom planu povećan 7 puta u odnosu na 2000. godinu i iznosi 217,4 milijarde dinara.
Koja je perspektiva naše ekonomije ako rast brugo društvenog proizvoda i njegov obim i veličina se zasnivaju na uslužnom sektoru ekonomije, na društvenim delatnostima, na bankarstvu, na uslužnom sektoru ekonomije, društvenim delatnostima, bankarstvu, gde su ugašene četiri najveće domaće banke, trgovini uvoznom robom, imajući u vidu da se najveći deo robe široke potrošnje uvozi i to ulazi u finalnu potrošnju.
Naša ekonomija se po ovom budžetu ne zasniva na industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi. Možda zato i smanjujete sredstva agrarnog budžeta. to niste pomenuli u uvodnim napomenama - da se sredstva agrarnog budžeta po rebalansu za 2002. godinu smanjuju za dve milijarde u odnosu na sredstva koja su bila predviđena po planu budžeta koji smo usvojili krajem decembra 2001. godine.
Ta sredstva usmeravate RTS-u, da nova RTS objavi da ste u društveni proizvod ulagali isto kao podsticajna sredstva u poljoprivrednu proizvodnju ili televiziju, a mogu reći da ste vi televiziju doveli do najvećih problema u njenom finansiranju.
Najznačajnije je kresanje investicionih ulaganja u privredi, poljoprivredi i putnoj privredi, gde je budžet smanjen, odnosno planirani rashodi za oko 3,5 milijarde, 2 milijarde za agrarni budžet i 1,5 za putnu privredu i putnu infrastrukturu. To mora da je neka nova teorija o stvaranju pogodnih uslova za rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti.
Gospodine ministre, prema nekim podacima objavljenim ovih dana, broj zaposlenih u ovoj godini je smanjen za oko 100.000, odnosno broj nezaposlenih je povećan za isto toliko. Novi udar na budžet i fondove socijalnog osiguranja u ovom trenutku zato je i najveći. Dobro je da ste shvatili da korisnici sredstava budžeta u svom poslovanju nisu zlatna koka i da nemaju neke velike sopstvene prihode, pa je zato u rebalansu rashodnog dela, taj deo sredstava smanjen sa 13,8 na 3,3 milijarde dinara. Ne stvara se uslov za rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti, povećanim transferom za Republički fond za PIO, koji je već transfer dostigao oko 49 milijardi dinara ili 1/3 ukupnih sredstava potrebnih za isplatu penzija.
Dugujete odgovor koji sam postavio i po prethodnoj tački, zašto Fond za PIO u ovom trenutku nema i ne može da ostvari planirani obim sredstava? Koliko je smanjenje doprinosa po osnovu smanjenja zaposlenih, a sami ste napisali na strani 7 obrazloženja, kao drugi razlog za smanjenje poreza na dohodak po osnovu manjeg broja registrovano zaposlenih, na osnovu podataka za prvi devet meseci statistike. Budžet se puni iz potrošnje, dok je još ima, jer učešće poreza na promet i akciza iznosi 110 milijardi ili 59%, pa je i to razlog zašto nema poreza i doprinosa iz ličnih primanja. Ta potrošnja nije iz domaće proizvodnje već potrošnja uvozne robe široke potrošnje koja u ovom trenutku crpi poslednje rezerve koje ima stanovništvo.
Šta reći za 4 milijarde za restrukturiranje banaka, kada se zna da su to sredstva za isplatu otpremnine za nekoliko hiljada zaposlenih koji su ostali bez posla zbog likvidacije četiri najveće domaće banke. Šta vam znači pozicija 371 463 transferi ostalim nivoima vlasti u razdelu Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom na koju se iznos sa nula dinara zamenjuje iznosom od 2 milijarde. Koje nivoe vlasti i u kojim zemljama finansira Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom? Šta je izvor i koja je namena ovih sredstava? Da li još ima takvih pozicija u budžetu? Možda bismo odgovor našli u izveštaju utrošenih sredstava budžeta za period januar-novembar, a koji je Vlada usvojila i koji je poslužio kao osnova za rebalans ovog budžeta.
Taj izveštaj sam gospodine ministre tražio na sednici odbora, nisam dobio. Možda bi nam lakše bilo u ovom trenutku na osnovu tog izveštaja, da ne podnosim ove silne amandmane, jer najveći deo sredstava budžeta za 2002. godinu sa današnjim danom je potrošen i nema ni na jedan način, do završnog računa, pa ni po završnom računu, neće moći cifra da se promeni. Time se na ovaj način izgubio osnovni koncept koji ste imali i postavili za cilj ove vlade prilikom predlaganja budžeta za 2002. godinu u decembru prošle godine, od koncepta, a nekome će svanuti, dok se nekom ne smrači drugome ne svane, tako će nam i biti. Tako da, osnovni koncept je zasnovan na principu budžeta i makroekonomske politike okrenute razvoju. Ovaj budžet predstavlja socijalnu politiku ove vlade, imajući u vidu da je standard našeg stanovništva u ovom trenutku najugroženijih i da porast prosečnih ličnih dohodaka koji forsirate da bi pokazali poboljšanje standarda, to je samo gruba varka za povećane izdatke po osnovu plata ...

Da li želite da koristite i narednih deset minuta?