Poštovani narodni poslanici, pošto smo čuli jako mnogo kritičkih reči o ovom knjigovodstvenom spisu, koji razmatramo danas, ja ću početi jednom pohvalom ovoga teksta. Naime, ministar Đelić nam je precizno pokazao kakva je Vlada 2001. godine skupljala novac i pokazao je koliko je bila efikasna u tom poslu, i takođe, kako je Vlada taj novac raspodelila.
U raspodeli je, do duše, bila još efikasnija, tako da je napravila deficit od dve milijarde i 700 miliona, ali u redu, sa knjigovodstvene strane sve su to cifre, prihodi i rashodi. Ovaj spis bi, međutim, mogao da bude koristan Saveznom zavodu za statistiku, Ekonomskom institutu i ljudima koji se bave kretanjem novca u državi.
Ovaj spis je takođe izuzetno koristan spoljnim, stranim finansijskim institucijama, koje motre kako se kod nas kreće novčana masa, da li se budžet finansira iz realnih prihoda, koliko se pravi deficit itd.
Dakle, ministar Đelić nije uložio uzaludan trud. On je samo promašio adresu. Naime, mi nismo MMF, nismo ni Savezni zavod za statistiku, mi smo Narodna skupština. Ovaj izveštaj može da posluži nekim institucijama, ali za Narodnu skupštinu, Izveštaj, odnosno završni račun, ministre, mora da poseduje i da ima vrlo detaljno obrazloženje rashoda, po razdelima.
Ovaj izveštaj toga nema. Najjednostavnije, kratko i jasno rečeno, u ovom izveštaju nema obrazloženja rashoda po razdelima. Da to ilustrujem nekim primerima - ministar je, pretpostavljam, i uveren sam, čitao ceo svoj izveštaj, ali evo, neka uzme Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, neka pogleda svoju prvu verziju izveštaja, neka pogleda svoje dopune, pa druge dopune, šta će tamo naći - tamo će naći da je Minstarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj delilo sredstva po Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti i po Zakonu o javnim prihodima i rashodima.
Naći će takođe da je za izvršenje ugovora, po Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti, bila planirana milijarda i 650 miliona, a da je ostvarena milijarda i 162 miliona. Dakle, oko 500 miliona manje od plana.
Naravno da ministar Đelić ne može odgovoriti meni na jednostavna pitanja - zašto je naučna delatnost u Srbiji 2001. godine finansirana sa 500 miliona manje, no što je bilo predviđeno, i ne može nikako odgovoriti na pitanje - koji su programi finansirani, koliko naučnih programa ima Republika Srbija, koliko projekata naučnih ima Republika Srbija, koliko ima naučnih istraživača, da li je novac raspoređivan pravilno na razvoj tehničko-tehnoloških, biomedicinskih i humanističko-kultoroloških nauka?
Da smo mi dobili spisak projekata i programa koje Vlada finansira, mi bi smo mogli da pitamo ministra - da li je taj novac racionalno utrošen, da li je možda napravljena neka disproporcija između finansiranja razvoja humanističko-kulturoloških nauka na jednoj strani, i tehničko-tehnološkoj na drugoj, kako se priča u naučnim krugovima?
Da li je Ministarstvo nauke utrošilo novac nepotrebno na neke čisto tehničke delatnosti, koje nemaju veze sa istraživačkom delatnošću, pa čak ni sa primenom naučnih rezultata?
Jednom rečju, mi bi smo mogli onda konkretno da pitamo - kakva je naučna politika u Srbiji? Ne možemo to da pitamo jer nemamo ni jedan navedeni program, ni jedan projekat, nije moguće postaviti to pitanje. Ili, uzmimo Ministarstvo prosvete i sporta - tamo je rečeno da je za razvoj reforme sistema obrazovanja planirano 50 miliona, a utrošeno blizu 24. Dakle, 26 miliona manje od plana.
Zašto je zakinuto na ovoj stavci? Još važnije pitanje bi bilo da ministra prosvete pitamo, da je on nama naveo zašta je potrošeno ovih 24 miliona, pa da ga zamolimo da nam kaže na koji način se vrši reforma obrazovnog sistema u Srbiji, šta je urađeno za ta 24 miliona, ko su članovi njegovih raznih ekspertskih timova, koji treba teorijski da osmisle reformu sistema?
Mi ništa ne možemo da pitamo, zato što čovek nije naveo ni jednu jedinu stavku, u obrazloženju nijednom nema ni pomena o tome zašta su okviru reformisanja sistema date pare? Nema u obrazloženju ni od koga zašto je Minsitarstvo prosvete dobilo oko četiri milijarde manje, no što je bilo planirano u toj godini.
Recimo, uzmimo Ministarstvo kulture, gde se kaže - odobreno rešenje Vlade je izvršeno oko 200 miliona manje, no što je planirano. Za programe u kulturi planirano je 110, a utrošeno oko 180 miliona.
Tu, dakle, imamo povećanje. Imamo zatim da su zrade zaposlenih u preko 150 ustanova kulture bile obezvređena sa sredstvima od 896 miliona, a da su dobile 533. Zašto je 150 kulturnih ustanova u Srbiji dobilo 300 miliona manje za zarade, a piše lepo u obrazloženju da su sredstva bila obezbeđena. Još zanimljivije bi nam bilo, kada bi mogao ministar kulture da kaže, od ovih 180 miliona koje je dao u programe, a imamo povećanje od 70 miliona, koje je programe finansirao, koje programe je finansiralo Ministarstvo kulture? Umesto toga, mi imamo navedeno samo taksativno desetak ustanova od izuzetnog značaja koje finansira ministarstvo.
Da je on naveo koje je programe finansirao, mi bismo mogli njega da pitamo, da li su to bili prioritetni programi, koji su efekti tih programa, da li je kulturna svest našeg društva nešto se podigla, kako se kaže, i to na viši nivo, da li smo mi došli u situaciju da imamo ili nemamo kulturnu strategiju za razvoj društva, ima li Ministarstvo kulture ikakvu strategiju kada je reč o kulturi? Onda bismo mogli da ga pitamo da li je istina da u Narodnoj biblioteci postoje dva paralelna sistema, onaj koji je instaliralo Ministarstvo i onaj koji finansira Soroš? Šta radi taj paralelni sistem, koje efekte daje? Mogli bismo takođe da ga pitamo da li je istina da se u kulturnoj politici Srbije 2001. i 2002. godine favorizuju projekti koji srpsku kulturu treba da učine etiglonskim trabantom, takozvane post modernističke evropske kulture. Ima li u ovom društvu i u ovom ministarstvu, svesti o tome da je Ministarstvo kulture, ako želi da se integriše u evropski kulturni sistem, dužno da čuva celokupnu nacionalnu kulturu, jer evropska kultura mora da bude zbir i sinteza svih nacionalnih kultura. Ne postoji nikakva globalna kultura, postoji samo nacionalna kultura.
Da li se, dakle, ovim načinom tumačenja evropske kulture, u smislu da mi treba da budemo epigoni, marginalni, i to njihovih kulturnih pokreta, troši i novac, umesto da se uloži u očuvanje kulturnog identiteta? Ko ima pravo da evropsku kulturu liši srpske komponente, ko ima pravo da evropsku kulturu liši srpske ćirilice? Niko nema pravo, a mi smo dužni, ne samo kao nacija, Evropa od nas traži da sve svoje autentične i autohtone kulturne vrednosti čuvamo. Je li, među ovim programima koje je Ministarstvo finansiralo bilo nečega od toga? Ne znam, možda je bilo.
Ili, uzmimo gospodo, Ministarstvo vera, planirano je 31 milion, a potrošeno je oko 40 miliona. Tamo piše, pogledajte obrazloženje, zašto je to potrošeno, osim za plate zaposlenih, kaže se - imamo participaciju za penzijsko i invalidsko osiguranje sveštenika, pomoć crkvenim opštinama za izgradnju verskih objekata, pomoć ministarstvima za obnovu i izgradnju objekata i za poboljšanje uslova života u manastirima, pomoć eparhijama, pomoć centralnim crkvenim ustanovama, Bogoslovskom fakultetu i bogoslovijama, kao i pomoć ostalim verskim zajednicama. Doslovno prepisano iz završnog računa za 2000. godinu. Može li nama ministar vera da da neke podatke kojim eparhijama je pomagao, može li da nam kaže kojim manastirima i koliko je dao, može li ministar vera da nam kaže još jednu vrlo jednostavnu stvar, po kom zakonu Ministarstvo vera radi? Ministar vera je dužan da Parlamentu objasni zašto nije ponudio Zakon o verskim zajednicama, zašto je Srpska pravoslavna crkva kao državotvorna energija ovog naroda, alegalna organizacija, zašto su druge verske zajednice registrovane kao udruženja građana, zašto su neka verska udruženja ilegalne organizacije, a slobodno deluju. Zašto nije ponudio zakon kojim se vraća crkvena imovina verskim zajednicama, pa bi one mogle eventualno same da se finansiraju, zašto nije objasnio Skupštini da imovina verskih zajednica nije bila privatna u užem smislu, nego na svoj način kolektivna i da nije bila u funkciji profita, nego u funkciji kulture.
Dakle, nema nikakve osnove po kom sva ostala ministarstva su navela, ova, a citirao sam zakone po kojima dele sredstva. Ovde se ne mogu navesti zakoni, jer ministarstvo nije zakone predložilo.
U jednu reč, mi imamo posla sa jednim neozbiljnim, zaista neozbiljnim izveštajem, mi imamo posla sa izveštajem koji je promašio adresu i mi imamo u ovom izveštaju dokaz da neko, u ovom slučaju Vlada, pokušava da ponižava narodne poslanike. Ne može se predati ovakav izveštaj o završnom računu. Ne može zato što nema, uopšte nema nikakvog obrazloženja rashoda, a tek na osnovu obrazloženja rashoda, mi bismo mogli da vidimo, ne samo da li su ta sredstva trošena zakonski, a ja neću da sumnjam da jesu. Ne samo da li su trošena namenski, neću da sumnjičim, trošena su namenski, ali jesu li trošena racionalno, je li utrošeno, koji se efekat dobio ulažući ta sredstva u određene programe?
I na kraju, iz tih obrazloženja mi bismo videli kakvu kulturnu politiku vodi Vlada Srbije, kakvu naučnu politiku, koju prosvetnu politiku i koju je politiku reforska vlada izabrala u odnosu prema verskim zajednicama.
Ne vidimo to uopšte gospodine ministre.
Ja vas razumem, vi pokušavate da branite nešto za šta ste sigurno da je neodbranjivo, rekli ste da je ovo najbolji izveštaj, a juče ste imali jedan mnogo bolji, mnogo detaljniji i sva ova ministarstva u 2000. godini u završnom računu su dala koliko - toliko, precizno, kako su rasporedila sredstva, a ovde nije urađeno ni to.
Dakle, najgori mogući izveštaj koji može da vam služi kao reper, to je onaj za 2000. godinu, a ovaj ne može da služi ni za šta, on je promašio adresu. On može da služi samo Saveznom zavodu za statistiku i Međunarodnom monetarnom fondu da konstatuje da se vaša Vlada drži, da realno finansira i da ne pravi veliki deficit. Ne može da služi Skupštini.
Dakle, bez imalo zle volje, ja znam da vi niste mogli da sastavite bolji izveštaj, jer kažete da vam ministarstva nisu dala izveštaj, nisu hteli, ali ministri će kad tad morati da podnesu izveštaje zašto su trošili pare, kad tad mi ćemo morati da razgovaramo o svačijoj strategiji, o politici u svakoj od ovih oblasti koju sam naveo.
Ovo je način, prosto vi ste ponudili jedan izveštaj i branite ga, računajući da će ovde biti poslanika koji će prihvatiti sve što dolazi od Vlade. Ne može se prihvatiti gospodo sve, ja nisam sumnjičav čovek, neću da sumnjičim Vladu da li je neko trošio nezakonito ili nenamenski, a možda je čak trošeno i efikasno. Mi smo kao narodni poslanici dužni da imamo rezervisan kritički i konstruktivan odnos prema Vladi. Mi smo dužni da tražimo podatke na osnovu kojih bi smo mogli da rasuđujemo, ne samo o tome kako se sredstva troše, nego i za šta se troše. Ovde se to ne vidi, ne vidi se u ova četiri ministarstva i sami ste videli da se to ne vidi.
Prema tome, gospodine ministre, vi biste uradili jako dobro
da ne biste rušili svoje stručne reference, da ovaj završni budžet, odnosno tekst povučete zato što, možda je od 1945. godine do danas bilo i gorih izveštaja, ali ne sme više da bude gorih izveštaja. Ne možete da gledate šta su radili i kako su komunisti pravili završne račune, osim ako hoćete da se uverite kako se to ne sme raditi. Ako hoćete da vidite kako se pravi završni računi za Skupštinu, a vi nemate iskustva jer to radite prvi put, pogledajte završne račune Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije i Francuske, pa nam dajte takav završni račun i mi ćemo o njemu da razgovaramo. Da bi uopšte moglo da se razgovara o ovome, nužno je dakle, uraditi sledeću stvar. Prvo, povući ovaj zakon. Drugo, formirati skupštinski odbor za kontrolu javnih finansija, formirati revizorsku komisiju koju ste pomenuli, formirati trezor, onda neće moći biti nenamenskog trošenja, sva će sredstva ići preko jednog centralizovanog računa, konsolidovanog i naredna stvar, doneti zakon o ministrima, jer mi smo juče čuli ovde skandalozne stvari.
Mi smo čuli da je Vlada Srbije imala pravo, a i danas ga ima, da sredstvima raspolaže kako hoće; da uzme odavde i prebaci tamo, da troši po nekom sistemu i svojoj trenutnoj političkoj proceni trenutnog stanja u državi. Nema uopšte zakona o ministrima koji će tačno da propiše šta su nadležnosti ministra i šta su njegove odgovornosti. Kraljevina Jugoslavija je imala Zakon o ministrima, mora da ima i ova. Ministri, ministarstva i Vlada imaju prevelika ovlašćenja.
Vi ste nasledili sistem u kome je politička oligarhija i njena volja 60 godina bila zakon za narod. Nemože se više tako raditi. Morate da promenite zakone. MOraju se uvesti institucije. Moraju se doneti zakoni koji će ministrima da smanje ovlašćenja ali i da povećaju odgovornost za raspolaganje državnim sredstvima, da ih primoraju, naročito da ih primoraju, da kada se razgovara o završnom računu da sede ovde, da objasne ljudima, poslanicima i javnosti svoju generalnu političku orijentaciju u određenoj oblasti.
Ovako, zaista, ovo je nesnošljiv izveštaj bar što se tiče ova četiri ministarstva. Pročitali ste i sami i videli da tonije kulturno tako ponuditi poslanicima. Zaista nije. To je nesnošljivo. Da li vi pokrivate njihove izveštaje, da li su oni vama i dostavili izveštaje, a vi nista napisali to je vaša stvar, ali izveštaji moraju da dođu. Imali ste ih i za 2000. godinu. Dajte i za 2001. godinu. Prošla je cela godina, valjda znaju gde su potrošili pare, koje su programe finansirali. Kada dobijemo takve izveštaje onda ćemo moći, gospodine Jovanoviću, da razgovarate konkretno, onako kako nas vi molite.
Šta ja konkretno da razgovaram o Ministarstvu nauke kada nema ni jednog projekta. Nema ni jednog programa. Kako da razgovaramo. Mogu samo da kažem da tu nema o čemu da se razgovara.

Ovo je poslednji prijavljeni govornik. Za reč se javio ministar, nije. Pravo na reč imaju predsednici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili pravo i za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, pa potom narodni poslanik Branislav Ivković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prre svega građani koji u ovom trenutku prate ovaj program, rekao bih da su ovlašćena lica predsednika Koštunice u RIK-u tokom pretrage na biračkom spisku, tokom oslednjih pet dana, ustanovili da na tom biračkom spisku 835.000 nepravilno upisanih birača. Kako je taj birački spisak nepravilno upisanih birača u posedu DSS-a, a ozbiljno je doveden u opasnost time što bi taj dokaz bio oduzet, zato što nekome nije stalo da se konačno stavi tačka na sve nepravilnosti i mahinacije sa biračkim spiskom, poslanici DSS-a napustiće zasedanje i otići da zaštite materijalni dokaz, kojim se dokazuje kako se i šta radilo u Srbiji. (Poslanici DSS-a napuštaju salu.)

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da primetim da govornici za ovom govornicom nisu u ravnopravnom položaju, s obzirom da nemaju čašu vode kao što imaju predsedavajući, pa bih zamolio da se i nama koji govorimo ovde donese čaša sa vodom.
Predsendiku poslaničke grupe narodnih socijalista preostalo je 20 minuta. Neću sve vreme koristiti. Morao sam nešto da uradim dok poslanici DSS-a, koji su izgleda rešili da budu opozicija, ne ispune svoju nameru i ne napuste salu. Meni je zaista teška kao građaninu Srbije jedna ovakva pretpostavka da je izvršen genocid nad srpskim narodom i da trenutno ima 800.000 manje građana Srbije nego što je bilo 24. septembra 2000. godine, jer je to isti birački spisak.
Prema tome, DSS će možda dati i odgovor kakav je bio rezultat 24. septembra 2000. godine.
Poštovani gospodine Đeliću, u ime narodnih socijalista i uopšte svih socijalista i levičara u Srbiji zahvaljujem na izveštaju o završnom računu budžeta za 2001. godinu, jer je ovaj vaš izveštaj najbolja promocija ideje socijalista u Srbiji. Vaš izveštaj o završnom računu...
(Žagor.)
Zamolio bih vas da zamolite one kojima ovo nije interesantno da izađu, ili da napravimo jednu pauzu.
Da li mogu da nastavim?
Kada se detaljnije pogleda izveštaj o završnom računu za 2001. godinu može se sagledati da je aktuelna Vlada Republike Srbije vrlo desničarska vlada, koja je istovremeno uspevajući jednom dobrom pooštrenom finansijskom disciplinom da napuni budžet, sa druge strane taj prihod koji je 98,43% vrlo neravnomerno raspodelila, i to ga je tako raspodelila da je zakinula sve one socijalne pozicije i pre svega za društvene delatnosti.
Pre toga bih vam ukazao na Zakon o budžetskom sistemu koga ste vi gospodine Đeliću predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije i na član 65. Taj zakon je usvojen ove godine u Skupštini Republike Srbije i jasno ukazuje na sadržaj završnog računa. Tu je tačno precizirano deset stavki koje završni račun mora da ima da bi uopšte mogao da dođe pred Skupštinu Republike Srbije. U desetoj stavki se jasno kaže da završni račun mora da ima izveštaj o eksternoj reviziji završnog računa. Znači, po zakonu o budžetskom sistemu član 65. poslednja stavka 10. kaže se da je sastavni deo završnog računa za određenu godinu i izveštaj o izvršenoj eksternoj reviziji.
Član 80. je za ovu situaciju predvideo i prelaznu odredbu koja podrazumeva da Narodna skupština, pre nego što se izabere ekspertska kuća koja će vršiti eksternu reviziju izabere pojedince - eksperte, koji će vršiti reviziju budžeta. Mislim da ste saglasni sa mnom da Narodna skupština do sada nije izabrala pojedince koji će vršiti reviziju i da se pred nama nalazi Zakon o završnom računu budžeta za 2001. godinu, a da nemamo nikakvu eksternu kontrolu, koju je taj zakon predvideo. Znači, nije čak zadovoljena ni formulacija u članu 80.
Ne bih govorio o kontroli da niste sami inicirali desetine i stotine hiljada kontrola za prethodne godine, a vrlo je neprijatna pozicija za vas kao ministra da vi koji ste inicirali grdne kontrole i davali imena ljudi i presuđivali pre presuda nemate situaciju da je vaš rođeni završni račun o budžetu za 2001. godinu kontrolisan.
O tome šta je radila budžetska inspekcija u 2001. godini sve je jasno i u ovom izveštaju piše da se ona zabavljala tokom 2001. godine budžetom iz 2000, 1996, 1997, 1998. i 1999. Međutim, pojasnio bih zašto sam rekao da ste vi u suštini najveći promoter ideje socijalista u Srbiji. Vi ste uspeli nešto u čemu se do sada nije uspevalo. Na tome vam treba čestitati. Pooštrili ste finansijsku disciplinu, izvršili punjenje budžeta za 98,43%. Međutim, interesantno je kako je vršena raspodela tako popunjeno budžeta.
Moram reći da ste bili nekom majka, a nekom maćeha. Ne mogu se videti kriterijumi zašto je prema nekom budžet Vlade Republike Srbije bio majka, a zašto mašeha, a najgore je što je maćeha bio prema onima koji su najnemoćniji i kojima najviše treba pomagati. Ako malo detaljnije pogledamo sam budžet, možemo primetiti da ste se vi zaposleni u državnim organima Vlade Republike Srbije u situaciji kada je budžet realizovan 100%, potrudili da plate i materijalni troškovi itd. za rad državnih organa budu popunjeni tačno prema planu 19,5 milijardi je plan, a 19,5 milijardi ostvarenje. Međutim, već na prvom koraku saplitanje, pa kada su u pitanju sredstva za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava u javnim službama, a to su prosveta, nauka, kultura itd, tu je planirano 25 milijardi, a realizacija 20 milijardi. Znači, razlika je celih 5 milijardi dinara.
Zbog čega i zašto? U vašem Zakonu o budžetskom sistemu, želim da vas podsetim, u članu 65. stavka 6 se jasno kaže da je Vlada Republike Srbije predlažući zakon o završnom računu budžeta dužna da da opravdanje i razloge, bitnih razlika između planiranog i ostvarenog. Kod vas apsolutno nema nikakvog tekstualnog objašnjenja zbog čega su plate i materijalni troškovi za rad državnih organa ispunjeni prema planu 19,5 - 19,5 milijardi, a zašto za javne službe, a zna se šta su javne službe, u ovom slučaju društvene delatnosti, planirano 25 milijardi, a realizovano 20 milijardi. A to sve u situaciji kada je budžet i tu su čestitke, popunjen 100%. Ako se ide malo dalje, već je ovde dosta govoreno o programu saobraćaja, a pre toga moram a da ne primetim, pošto su se drugovi i drugarice iz Republičke uprave javnih prihoda žestoko zabavljali sa kontrolama, a vi ste ih izgleda dobro i nagradili.
Plan je bio za plate i materijalne troškove RUJP negde oko 1.350.000.000 a zašto ste im dali 600 miliona više, a vi to sami znate. Stvarno ostaje pitanje, čime je RUJP u situaciji kada se prosveti, kulturi, nauci, daje 5 milijardi manje, zaslužila da dobije 600 miliona ili su možda bili tako fenomenalni žbirovi, potpisujući krivične prijave i gde treba i gde ne treba, da su zaslužili tako visoke plate. Bolja analiza desničarskog rada Vlade Republike Srbije nije mogla biti od završnog računa budžeta za 2001. godinu. Može se uočiti da su za sredstva za obrazovanje ukupno manja 4 milijarde. Zašto su sredstva za obrazovanje, a to je strana dva ministre, sredstva za obrazovanje ukupno je planirano 22 milijarde a realizovano je 18 milijardi. Zbog čega je u situaciji kada je naplata budžeta 100% za 4 milijarde je potrošeno manje i ostaje veliko pitanje, ako su zaposleni u RUJP-u zaslužili nagradu od 600 miliona ili skoro 20% više isplaćene plate.
Studentski i učenički standard, krediti, talenti, stipendije, a za to je planirano 550 miliona, isplaćeno je 218 miliona. Znači, dva puta manje od plana u situaciji kada je budžet naplaćen jednom dobrom finansijskom disciplinom, vi ste je uveli i tu vas treba i pohvaliti, pa zašto i zbog čega je manje od plana. Po članu 65. Zakona o budžetskom sistemu, koji ste predložili, a ova skupština usvojila, stavka 6 vi ste bili dužni ili resorni ministar da date objašnjenje za bitne razlike između planiranog i ostvarenog. Istva stvar je kada su sredstva za nauku i tehnologiju i razvoj. Planirano je 1.650.000.000 a realizovano je 1.151.000.000. Zbog čega 500 miliona manje, zbog čega 30% manje od plana isplata za nauku, kada je budžet popunjen 100%. Znači, jasno je da vi ovde afirmišete Narodne socijaliste, jer govorite kako radi desničarska vlada. Taj budžet iz 2000. godine, a to je prošla tačka dnevnog reda, bez obzira kako je punjen, on je 100% ispunio obaveze i prema prosveti, i prema nauci, i prema kulturi. Ostaje zaista otvoreno pitanje i to mora ovde ponovo da se kaže, iako su kolege poslanici govorili to i ranije, u isto vreme za program saobraćaja je planirano 7,5 milijardi, a realizovano 9,7 milijardi.

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Imam 20 minuta gospođo predsednice.

Da li hoćete i narednih 10 minuta?

Hvala lepo. Mi smo profesori namešteni na 45, nema problema. Koje je to lice bilo u poziciji da odluči da potroši dve milijarde i petstomiliona više ili negde oko 25% više od plana, toliki novac mimo volje Skupštine Republike Srbije. Uopšte, gospodine Đeliću, vašim dolaskom na mesto ministra za finansije i ekonomiju, dodagađa se nešto što se u ranijim vladama nije događalo. Budžet Vlade Republike Srbije sa svim razdelima i pozicijama i služi da narodni poslanici daju saglasnost o potrošnji po pojedinim stavkama. Kod vas se događa nonsens. U situaciji kad imate ministarstva koja u celini imaju možda 200 ili 300 miliona dinara pravo, a evo gospodin Šumarac i njegovo ministarstvo 200 miliona dinara pravo da potroši tokom cele godine. Vi još razbijate tu potrošnju na desetak pozicija. Vi u budžetu ste predviđali i sada za 2003. goidnu takođe, da na jednoj jedinoj stavci stoji 7,5 milijardi. Znate, prosto to izgleda kao igranje sa Skupštinom. Skupština je tu da razglaba o Ministarstvu građevina i deset pozicija i svega 200 miliona ukupno je u pitanju, a neko dobije pravo, kao ministar Veselinov u vašem budžetu za 2003. da sam troši 7,5 milijardi.
Onda se pitam, čemu služi ova skupština? Zašto će nam deset stavki na poziciji Ministarstva građevina, a to je ukupno 200 miliona, kada jednom licu, ministru Veselinovu dajete pravo da troši 7,5 milijardi, ili ste vi gospodine Đeliću dobili kao ministar za ekonomiju i finansije na poziciji socijalnih programa za 2001. godinu da trošite 3 milijarde. Vi ste potrošili svega 450 miliona. U situaciji kada ste ispunili plan naplate i pokazali da ste dobar ministar, kada je uterivanje para u budžetsku kasu u pitanju, vi sami odlučujete da za socijalne programe, umesto 3 milijarde dinara, potrošite 450 miliona. Ostaje otvoreno pitanje, da li je moguće da Skupština Republike Srbije dođe u poziciju da vam da ovlašćenje da potrošite za socijalne programe 3 milijarde, a vi potrošite 450 miliona. Morate zaista, za ovom govornicom, dati jedan vrlo značajan razlog, zbog čega ste u situaciji, kada je budžet popunjen 100% umesto 3 milijarde za socijalne programe, u zemlji u kojoj su preko potrebni socijalni programi, jer je prestrukturiranje privrede, jer je tranzicija, jer imamo besomučnu privatizaciju. Mnogi ljudi ostaju bez posla, treba nam prekvalifikaciji da ljudima damo šansu da se sami izdržavaju, oni i njihove porodice, vi potrošite 450 miliona. Znači, šest puta manje. Verujte, više bi voleo da ste na toj poziciji potrošili 5 milijardi, nego što ste na nekoj drugoj poziciji, npr. izgradnji saobraćajnica potrošili 2,5 milijarde više.
U isto vreme, vi kao ministar, odlučujete da Fond za prestrukturiranje banaka, a gde je bio plan 600 miliona ode milijardu i osamstomiliona. A da su te banke bar poštene banke, da nisu zelenaške, pa da ste time upumpavajući milijardu i dvesta miliona u banke, tim bankama omogućili da postanu potentne i daju jeftine kredite, možda bih razumeo da je to neki vid socijalnog programa, jer će to biti banke koje pokreću privredu, mala i srednja preduzeća. Mi saznajemo da jedan fond za razvoj odobrava kredite, a ljudi posle ne mogu da dobiju garancije od banaka i mnogi krediti u Fondu za razvoj propadaju, jer neće banke da daju garancije. Znam da vi kao ministar imate užasne probleme sa guvernerom Dinkićem, iako politički isto mislite. On je izvlačenjem para iz ove države i proglašavajući 2 milijarde dolara deviznim rezervama otvorio šansu zelenašima da uzimaju mesečne kamate od 3 do 7%. Jeste, gde nisu, kažite. Tri posto, a tvrdim vam da imaju banke koje godišnje idu i do 75% kamate u vreme kada je fiksiran kurs evra i dinara. Za vas je to dobro, jer malo olakšava Vladi, a teret i zastoj u privredi baca na guvernera sa punim pravom. Znači, jednostavno, ovde smo osetili posledicu lošeg pristupa formiranju budžeta, jer Skupština Republike Srbije čini 250 poslanika koji trebaju vama, Vladi da odobre potrošnju planiranog priliva.
Vi nas dovodite u poziciju da jedno ministarstvo sa 100 zaposlenih troši 200 miliona, da nam to razbijete u 10 stavki i da mi to odobrimo. Čak su neke stavke 50.000, a onda se pojavi pozicija 7,5 milijardi, odlučio jedan čovek. Po kojim kriterijumima? Evo, socijalni programi i po kojim kriterijumima je neko odlučivao, odnosno vi kao ministar da trošite pare po tim socijalnim programima. Koji su to kriterijumi? Ko ih je usvojio? Koji su to prioriteti? Nije ni za vas dobro da tako bude pozicija ukrupnjena. Mislim da Zakon o budžetskom sistemu upravo zbog člana 65, koji vas obavezuje, zakonskom formom i možda ga zato i menjate, na neki način opredeljuje da preciznije precizirate potrošnju sredstava, jer sami sebi na neki način omogućujete faktički da nosite veliku odgovornost.
Još jedan dokaz, učenički krediti, talenti i stipendije, posebni račun višeg univerzitetskog obrazovanja, predviđeno 250 miliona, a potrošeno samo 39 miliona. Zašto je potrošeno pet puta manje za učeničke kredite i za standard kada je budžet naplaćen sto posto. Ko je to odlučio da uskrati 75% para za tu namenu učeničkog kredita talentima i stipendijama i da baci negde na drugu stranu. To je velika odgovornost i o tome treba i dalje razgovarati.
Na kraju jedna pozicija koja je zaista vrlo ozbiljna, a to su sredstva za smeštaj i ishranu izbeglih i prognanih lica. Mi smo sada u poziciji da oni koji su izazvali probleme na teritoriji bivše Jugoslavije povlače svoje humanitarne organizacije, obustavljaju podršku izbeglicama, izbeglim i prognanim licima. Mi sada to moramo da preuzmemo na sebe. Ne sme se dogoditi da bude predviđen 881 milion, a da bude potrošeno svega 578 miliona. Bar ta pozicija mora biti ispunjena.
Sve u svemu, očigledno je da Zakon o budžetskom sistemu, kada je u pitanju završni račun Vlade Republike Srbije za 2001. godinu, nije ispoštovan, nije ispoštovan ni član 65, niti prelazne odredbe u članu 80. Jednostavo treba konstatovati da ovaj završni račun Vlade Republike Srbije nije prošao nikakvu kontrolu, posebno ne onu kontrolu po Zakonu o budžetskom sistemu.
Što se tiče samog sadržaja, on pokazuje kako radi jedna desničarska vlada, jer su u situaciji kada je realizovana naplata 100% u suštini uštinute i to značajno, po četiri pet puta manje isplaćene one pozicije koje spadaju u pozicije socijalnog programa.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? Vi ste vaše pravo iskoristili. Možemo da napravimo ovakav kompromis, ako hoćete, pošto ste koristili već četiri minuta još šest minuta. Izvolite.