Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Đelić je dolaskom na mesto ministra finansija uveo preciznije sagledavanje razdela po pojedinim ministarstvima, ali mnoge pozicije koje do sada nisu bile sa jedne strane, ali moramo reći da je sa druge strane uveo jednu veliku neobičnost, a to je da se ogroman iznos sredstava nalazi na jednoj jedinoj poziciji bez kriterijuma i prioriteta na bazi kojih se ta sredstva raspodeljuju. Konkretno u njegovom ministarstvu videli smo u završnom računu za 2001. godinu bila je pozicija 3 milijarde dinara za socijalne programe i na žalost iako je finansijskom disciplinom naplaćeno svih 100% sredstava, svega 450 miliona je potrošeno, znači šest puta manje nego što se moglo.
Sa druge strane pojavljuje se pozicija nevladine organizacije, bez ikakvog preciznog definisanja o kojim nevladinim organizacijama se radi. Sigurno bi svi mi u ovoj sali voleli da se radi o kulturnom umetničkim društvima, o amaterskim sportskim kolektivima i tada bi svako od nas glasao da se ovih 300 miliona dinara troši za te namene, da mladost ima šta da radi. Na žalost, ta pozicija nevladine organizacije provlači se kroz jedno pet-šest razdela po različitim ministarstvima i daje nam za pravo da resorni ministri pod pojmom nevladine organizacije mogu da posmatraju i upravo i one koje je narodni poslanik poslaničke grupe Narodnih socijalista Dragan Tomić rekao, kao što su Sonja Biserko, Vučo i da ne govorim sve one dame koje silno sekiraju građane Srbije dok ih slušaju preko televizije.
Prema tome, ja bih zamolio poslanike da prihvate amandman Narodnih socijalista i da se ta pozicija nevladine organizacije briše ili da se zahteva od Vlade Republike Srbije da preciznije definiše za koje namene je to. Ako je za amaterski sport, amaterska kulturno umetnička društva, ako je za izviđače, za sve ono što mladost izvodi na pravi put, onda čestitamo i treba da budu ta sredstva. Međutim, ovako sakriveno daje pravo da pomislimo da se radi o sredstvima koja će otići tamo gde dobar deo građana Srbije ne bi želeo.
Što se tiče samog glasanja o budžetu mislim da treba da budemo pošteni i da kažemo građanima Srbije šta se u ovom Parlamentu događa. Paralamentarne poslaničke grupe čiji su kandidati za predsednika Republike Srbije obećavali da će da ruše Vladu ne pojavljuju se sa tim zahtevom da se Vlada ruši u ovom Parlamentu. Očigledno je da imaju dikata i možda i sa strane da te poteze ne smeju da vuku, ali ne libe se od toga da neke druge proglašavaju da su mogući saradnici Vlade. Sve u svemu, priča o budžetu u ovom Parlamentu, da budemo pošteni pred građanima Srbije, se svela na to - ko glasa za budžet glasa za Đinđića, ko glasa protiv budžeta glasa za Koštunicu. To što radite, budite muškarci, lepo izađite za ovu govornicu, zatražite smenu Vlade. Socijalistička narodna stranka će vas podržati u tome, ali odmah da budu vanredni parlamentarni izbori.

Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč?
Reč ima ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Još jedan put, nevladine organizacije, taj termin kod nas ima jedno značenje u budžetskoj klasifikaciji Ujedinjenih nacija. To znači veoma precizno sve osim vlade, znači sve osim onoga što je u sklopu države i što se finansira iz budžeta se treba tu naći i tu, kao što sam već rekao nekoliko puta, se nalaze političke organizacije, tu se nalaze kulturno umetnička društva, tu se nalaze neka udruženja koja su pokazala njihovu socijalnu potrebu i koja se već tradicionalno finansiraju iz tih sredstava.
Naravno, ovde više nema nekih stvari kao FONAS ili nekih nevladinih organizacija koje nisu bile ništa drugo nego ogranci nekih političkih partija.

Nema više prijava za reč po ovom amandmanu.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Predrag Mijailović i Dragoljub Vojinović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, podneli smo amandman na član 7. Razdeo 24 i to na poziciju 662 po ekonomskoj klasifikaciji 425, pod tekućim pravima i održavanja, da se iznos od 10 miliona dinara menja na 50 miliona dinara. Gospodo narodni poslanici to se odnosi na opravku zgrada, bolesničkih soba, uređivanje uslova za bolesnog čoveka. Da li je 10 miliona dovoljno? Nije, a nije ni dovoljno da se opravi ni klinika na kojoj se nalazi i odakle je došao naš ministar. Znam, a to mora da zna i ministar finansija, da bolestan čovek mora prvo da legne u lepu i udobnu postelju i da ima normalan sanitarni čvor. Mi sada u bolnicama i na klinikama imamo jedan sanitarni čvor na 8 do 15 pacijenata i 8 - 10 bolesnika u jednoj sobi. To se ne može dozvoliti. Ova mala popravka od 40 miliona nije ništa, ali ipak da se pokaže da se brine o bolesnom čoveku. Pozicija 654 po ekonomskoj klasifikaciji 411, radi se o platama, dodacima i naknadama zaposlenih, od 87.646.077, menja se na 117 miliona dinara.
Gospodo narodni poslanici, ja bih vas ovde upozorio na nešto. Gospodo narodni poslanici, još jednom vas upozoravam da smo mi ovde u Skupštini Srbije pre godinu dana imali Zakon o zdravstvenoj zaštiti, gde sam vas upozoravao da treba da usvojite amandman po kome treba da se razlikuje prekovremeni rad i dežutstvo. Nismo izglasali samo sa jednim glasom. Zato su mnoga odeljenja, pa i užičko odeljenje - dečija hirurgija, ostajali bez dežurstava. Gospodo narodni poslanici, moram da kažem, s obzirom da se javlja predsednik opštine, opština je izdvojila, mislim da je 60 miliona, ali šta sa onim opštinama koje nisu mogle da izdvoje? Ovde se traži samo oko 30 miliona da bi svi imali istu zaštitu.
Gospodo narodni poslanici, podneli smo još jedan deo amandmana na poziciju 644 - Transfer o ostalim nivoima vlasti, od 500 miliona, da se promeni na 600 miliona. To je za socijalnu zaštitu izbeglih i prognanih lica. Mi znamo da u Srbiji postoji socijalna pravda i mi smo od naših osiguranika davali za te izbegle ljude. Zato je u dubiozi Fond za socijalno osiguranje oko četiri milijarde dinara. Moram da vam kažem da je u ovom delu i sam ministar tražio da mu bude dodeljeno četiri milijarde dinara, a nije mu dato. Ipak, moramo pomisliti da li možemo dalje izdržavati sa ovim našim socijalnim fondom, i one izbegle i iznemogle, što sigurno treba, ali nećmo moći ni njima.
Pozicija 655 - Transfer organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Ovde smo podigli za oko 210 miliona. To je za neosigurana lica. Ovde moramo reći da je neophodno ostaviti jednu stavku gde moraju ljudi da imaju određenu količinu lekova, gde se ne može i ne sme prekidati terapija, recimo, za policitostatsku terapiju. Ako započnemo, bolje da je nismo započeli, a obično ta terapija košta od 1.000 do 100.000 dinara ili više.
(Predsednik: Narodni poslaniče, upozoravam vas da ste prekoračili dozvoljeno vreme, drugi put.)
Jesam prekoračio, ali moram da kažem što se tiče ovoga dela zdravstva. Reći ću još jednom. Pita ministar zašto nisam sa jednog konta prebacio na drugi. Sada ću vam reći. Recimo, juče smo dali za RTS 2.600.000.000. Čoveče, užičane ne interesuje kada će se prati ulica u Beogradu, u jutarnjim časovima. Neka se jednostavno komercionalizuje RTS, ali dajte nam za zdravstvo. Tu ćemo mi svi zajednički raditi, jer i naši dinari su tu.

Reč ima ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Dame i gospodo, uzeo sam reč samo da bih prokomentarisao ovaj amandman i možda samo malo šire ono što je u budžetu za zdravstvo. Naravno, već dve godine, ne kroz neke floskule, krilatice, parole, već kroz hladne cifre, ova Vlada i ovaj dom koji je izglasao prva dva budžeta, nadam se i ovaj treći, je dokazao da se daje pravi prioritet zdravstvu. Zašto? Pogledajte plate lekara. Plata lekara, ako pogledate kolika je bila januara 2001. godine, kolika je sada, i dalje nije velika, ali je dva puta veća. Ona jeste dva puta veća i kroz razne promene koje su postojale i u specifičnim uslovima rada, doterivanjem i koeficijenata i nekih dodataka, možemo reći da je materijalni položaj zdravstvenih radnika poboljšan.
2. Zatekli smo veoma problematičnu situaciju u domenu lekova. Ona je imala elemente kriminala. O tome će pravosudni organi dalje tragati. Naravno, kada vidite da bivši direktor RZZO-a, to jest republičke zdravstvene organizacije ima račune u Švajcarskoj i da neki vele trgovci u lekovima uplaćuju više stotina hiljada maraka u kešu na taj račun u Švajcarskoj, onda vidimo da je tu bio prisutan, i to veoma duboko, jedan od najgnusnijih kriminala u našoj zemlji.
Sa druge strane, novi sistem ove godine, novi informatički sistem i novi način izdavanja recepta za lekove, koji je u početku naišao na neke otpore, je doveo do toga da, npr. u Kragujevačkom centru su uspeli da oni ljudi koji su tamo radili smanje za 36% potrošnju lekova, a da snabdevenost bude mnogo bolja i da pacijenti dobiju ono što im je nužno. Najzad, ove godine će negde oko pola milijardi dinara biti potrošeno za ono što je i te kako nužno. Slažem se sa vama, poštovani poslaniče, katostrafalna je situacija u opremi naših bolnica, mokrih čvorova i svega onoga što u mnogim slučajevima dovodi do pitanja kakvi su to higijenski uslovi u kojima se naši sugrađani leče. To je veliki problem. Na tome je počelo da se radi.
Dragi lekaru i kolega, ne možete zaboraviti da smo zajedno ove godine radili u Užicu i da posle 12 godina uz zajedničke napore, ne samo budžeta Republike Srbije, nego i velikodušnih ljudi u toj regiji, nekih preduzetnika i fizičkih lica, otvoren pre koju nedelju, posle 12 godina, taj hirurški blok koji su užičani toliko dugo očekivali. Ta situacija se sada ponavlja svuda na našoj teritoriji. Zbog toga je ovaj budžet predvideo čak 1,5 milijardu dinara za tu opremu, tako da ćemo u mnogo više bolnica, u mnogo više doma zdravlja imati mnogo bolje uslove, mnogo bolju opremu, mnogo bolje uslove za pacijente i mnogo bolje uslove za zdravstvene radnike.
Najzad, u pravu ste kada tražite sredstva za izbeglice. Mogu da kažem da je jedno od važnih noviteta u ovom budžetu, a to je da po prvi od kada su se desile ove strašne nepogode na našim prostorima i od kada je toliko stotina hiljada naših sugrađana postalo izbeglica, 1,6 milijardi dinara je u ovom budžetu za njihovo zdravstveno osiguranje.
Mi nismo to imali u prošlogodišnjem budžetu i velika mi je čast, jer i na taj način naša zajednica pokazuje izbeglicama da oni nisu građani drugog reda, da oni koji su danas u nevolji i ne mogu da uplaćuju zdravstveni fond, njih naša zajednica nije zaboravila. Ona je predvidela taj element solidarnosti tako da, kada se leče u našim bolnicama, da to ne bude jedan dug koji se akumulira u zdravstvenom fondu i koji posle traži od zdravstva, već nešto što se po nekom normalnom mehanizmu, zakonski uređenom, i sprovodi.
Zato tih 1.600.000.000 znače ne samo više novca za naše bolnice, nego znače, čini mi se, i dostojanstvo za izbeglice. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo se prvi put susretali sa udžbenicima statistike, jedan od prvih aksioma na koji smo nailazili je bio da se statističkim podacima ne može na prvi pogled verovati, kao što statistika može biti sredstvo postizanja istine, osvajanja istine, otkrivanja istine, tako statistika može biti i kraljica laži.
Kada ministar Đelić kaže da su lekarske plate dva puta veće, ako misli u odnosu na 2001. godinu, to sigurno nije istina, a u odnosu na 2000. godinu možda su i tri puta veće, ali sigurno nisu više od tri puta. Ali, budžet je sedam puta veći. Onda je ključno pitanje - zašto lekarske plate nisu sledile budžet, zašto nisu sedam puta veće, nego 2000. Ili, ako već ne mogu da slede budžet, zašto lekarske plate nisu sledile cenu struje?
Ako je struja šest puta skuplja, zašto lekarske plate nisu šest puta veće? Zašto u prosveti plate nisu šest puta veće? Zašto plate svih zaposlenih u državnom sektoru nisu šest puta veće, ako je cena struje šest puta veća? Zašto tu nema proporcija, to je ključno pitanje, a sve ovo ostalo je prazna priča. Vi se gađate brojkama, te brojke ništa ne znače, jer plata se meri njenom kupovnom moći.
Vi možete da promenite potrošačku korpu, kao što radite, pa najjeftinije robe natrpate u korpu i kažete - porasla kupovna moć. Nema danas potrošačke korpe koja će isključiti cenu struje i cenu komunalija. Ranije smo imali najjeftiniju cenu struje na svetu, pa je mogla potrošačka korpa da zanemari cenu struje, a danas, u svaku potrošačku korpu morate da ubacite prosečan broj mesečno potrošenih kilovata u svakom domaćinstvu. Bez toga nema potrošačke korpe.
To ljudi osećaju svakoga dana, ne možete vi sada ljude da ubedite da im je sada bolji životni standard, kad nije. Nije tačno da je bolji. Nikome, osim vrhuški vlasti, jer su samo funkcionerske plate sledile troškove života, i naravno, mafijaša, kojima je sve nadohvat ruke. Nikome danas nije bolje, nego što je bilo pre dve godine.

Za reč se javio ministar finansije, gospodin Božidar Đelić.