PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.12.2002.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

13.12.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 12:10 do 19:40

  • TAGOVI

  • Peta sednica Drugog redovnog zasedanja (2002)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2003. godinu - glasanje (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu - glasanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, članom 11. Predloga zakona o budžetu za 2003. godinu, predviđeno je i ja to moram da pročitam - ministar nadležan za poslove pravde, naredbodavac je za izvršavanje izdataka raspoređenih u razdelu 4. a razdeo 4. u budžetu su pravosudni organi. Ministar iz stava 1. ovog člana odgovoran je za preuzimanje obaveza i izdavanja naloga za plaćanje, za izvršavanje zadataka iz stava 1. ovog člana i o izvršenju zadataka iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo pravde tromesečno podnosi izveštaj nekom visokom Savetu pravosuđa.
    Da vas obavestim da član 94. Ustava Republike Srbije kaže da su ministarstva samostalna u vršenju ustavom i zakonom određenih nadležnosti, a da član 95. kaže da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu. A, kako će to sudovi u Srbiji biti samostalni i nezavisni u svom radu kada im sredstva za plate, za troškove, za obavljanje osnovnih delatnosti, najpre određuje a onda i raspodeljuje, dodeljuje, ministar pravde.
    Zanimljivo je da Razdeo 3 koji se odnosi na Ustavni sud Srbije nije ušao u nadležnost ministra pravde a to znači da tamo imate sasvim dovoljnu većinu, rekao bih kvalifikovanu, i možete slobodno da Ustavnom sudu Srbije prepustite da sam raspodeljuje novac koji mu je, mislim da je to oko 15 miliona dinara, predviđen budžetom a za sve ostale sudove - Vrhovni sud Srbije do onih koji se bave prekršajima, određivaće ministar, kada, u kojoj meri i to ministar pravde.
    To je vaša proklanovana borba za nezavisnost sudstva i to su pretnje lustracijom i neprekidne svakodnevne pretnje koje potiču od predsednika Vlade pa preko ministra pravde sudovima kad god se usude da neku presudu ili neko rešenje ne donesu u skladu sa trenutnim političkim interesima onih stranaka koje vrše vlast u Republici Srbiji.
    I sve dok pravosuđe u Srbiji ne bude imalo svoj budžet i ne bude samo odlučivalo o trošenju sredstava iz budžeta, a budžet da im odobrava Narodna skupština Republike Srbije, vi nećete imati nezavisno sudstvo. Godinama unazad i godinama unapred, izgleda da će vlast da se trudi da obezbedi način na koji će da komanduje sudovima i sudijama. Najlakše je novcem.
    Mi smo predložili da se ovaj član briše a Vlada Republike je dužna da posle toga predlogom zakona, koji bi ovde po hitnom postupku mogao da bude donet, reši na koji način će sudovi biti finansirani u svom radu. Ne zaboravite izvori prihoda, od kako ste enormno povećali sudske takse, u sudovima, kao posebna sredstva koja stižu i koja ne idu iz budžeta, su izuzetno visoki.
    Ministar pravde, posebno ovaj ministar pravde, koji je ostrašćen skoro prema svim sudijama i samo čeka priliku da neke svoje sudije dovede, ko da tobož Srbija ima toliko ljudi sposobnih da odmah budu sudije, da on uopšte ne zaslužuje da raspolaže budžetom pravosuđa i da to u ruke Vladanu Batiću ne smete da date. Pola bi otišlo za jedan fudbalski klub.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se u ime grupe poslanika koja je podnela amandman još neko javlja za reč? Izvolite, narodni poslanik Srđan Petrović.
    ...

    Srđan Petrović

    Poštovane kolege mi smo takođe tražili da se član 11. briše u celosti. Vlada Srbije i Ministarstvo finansija praktično su sproveli princip bruto budžeta ili jedinstva novčanih fondova, što je dobro u odnosu na prethodni period. To je velik i kvalitativan pomak.
    Međutim u ovom članu se na neki način odustaje od tog principa, jer je izuzet od ovog načela, tako da se prihodi od sudskih taksi vezuju za rashode i obaveze u oblasti pravosuđa. Vezivanje određenih prihoda je uglavnom lošije rešenje u odnosu na potpun i jedinstven obuhvat budžetskih prihoda i rashoda.
    Našim zalaganjem da se Ministarstvo pravde, koje je izuzeto, dovede u isti položaj ne postavljamo pitanje visine sredstava opredeljenih za ovu važnu oblast, već samo smatramo da izuzeci nisu dobra pojava kod javnih finansija, pogotovo imajući u vidu što se radi o značajnim sredstvima.
    Uskoro ćemo imati uvođenje trezora pri Ministarstvu finansija koji ima zadatak da upravlja slobodnim novčanim sredstvima budžeta, tako da će ovo rešenje predviđeno u čl. 11. biti i finansijsko štetno.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima ministar Božidar Đelić.
    ...

    Božidar Đelić

    Dame i gospodo, pravosuđe i reforma košta i ovaj dom je izglasao pre nekoliko meseci ceo jedan set pravosudnih zakona, koji su uveli dosta noviteta. Ako želimo da to bude realnost, to se mora i isfinansirati. Ako pogledate ponovo ne retoriku, ne parole, nego cifre, primetićete da  ako ovaj budžet u nominalnom iznosu, ne realnom, raste nekih dvadesetak odsto, budžet pravosuđa raste 34%.
    Znači, to je 9 milijardi dinara i to je razdeo koji najbrže raste u delu koji bi se mogao nazvati - klasični deo budžeta. Zašto? Zbog toga što, prvo, kao što je i bila politika Vlade Republike Srbije, podržana u ovom domu, pravosuđe sa zdravstvom i školstvom predstavlja jedan od tri prioriteta za poboljšanjem materijalnog položaja onih koji tamo rade.
    Doduše, ni tu nije za dovoljstvo u potpunosti postignuto a kako bi i bilo imajući u vidu odakle smo krelnuli. Međutim, sada sudije imaju plate koje idu od 25 poa do 40.000 dinara, oni koji rade sa njima, naročito oni sa višom stručnom spremom su dobili značajno povećanje, što znači i poboljšanje materijalnog položaja, ali ono što je takođe važno za naše građane, to je da se najzad daju neka sredstva za bolje uslove i to ne samo sudove koji su ovde i o kojima se dosta priča, nego i za prekršajce, kako ih ljudi zovu.
    Oni često rade u nepodnošljivim uslovima. Primera radi u Beogradu imamo sudije koje mogu da sude samo naizmenično. Jedna nedelja, pa tri nedelje ne mogu da sude, jer jednostavno nema prostora. Ako pogledate ovaj budžet videćete da su značajna sredstva predviđena za opremanje, tu je za palatu pravde, koja nije videla ni jednu ozbiljniju investiciju od njene izgradnje, nekoliko decenija unazad, predviđeno da se promene štetni klimatizacioni uređaji i ne samo to. Apelacioni sudovi će biti ustanovljeni i finansirani. Straža mora da se uspostavi, jer naše sudije i tužioci nemaju nikakvo obezbeđenje u nekim momentima, a znamo da se u nekim situacijama ispoljavaju veoma jake strasti a oni su bez ikakve zaštite, osim one koje MUP ponekad obezbedi, i ovog puta će se to najzad na neki normalan način i urediti.
    Isto tako, imamo mogućnost da u ovom budžetu finansiramo ono što će biti cela strategija reforme pravosuđa, uključujući i dubinski rad na onim podzakonskim aktima koji će biti nužni da bi ceo ovaj set zakona, koji je izglasan, bio i realnost.
    Najzad, što se tiče same tehnike trošenja do ovog člana 11. nismo došli kabinetski niti je ministar pravde došao do njega, nego je to bio jedan zajednički rad u formulisanju sadržine, sa onima, gde je i specifikum, koji predstavljaju odvojenu branšu vlasti, jer ako pogledate treći stav ovog člana 11. vidi se da se uvodi visoki savet pravosuđa. Znači, ne samo da smo ovog puta mnogo preciznije iskazali razdele raznih sudova, a bili su pod razdelom Ministarstva pravde, to je bilo pre dve godine, nego imamo i jasno zakonski regulisanu ulogu visokog saveta pravosuđa.
    Članovi visokog saveta pravosuđa koje smo sreli pre dva dana ponovo su nam potvrdili da je ta formulacija, u ovom momentu, ona koja je pogodna i za njih i za uspostavljanje nezavisnosti pravosuđa. Eto, toliko.
    Sledeća godina pokazaće, gledajući Palatu pravde, zgradu u Nemanjinoj 9, koja je 1998. godine trebala da bude svedena na jednu namenu, tužilaštvo i sudstvo, kao i Peti opštinski sud koji treba da se transformiše u specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala, da je reforma pravosuđa uistinu jedan od tri prioriteta ove Vlade. Sve to moći će da se vidi golim okom. Hvala na pažnji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što nam ministar finansija Božidar Đelić ovde demonstrira nekoliko dana, u nauci se zove logoreja ili logoreičnost. Šta to znači? Nije to uvredljiv izraz, to je jedan stručan izraz koji govori o čoveku, nije uvreda, a ja to kao pametnjaković znam najbolje, jer ja sam jedini pametnjaković ovde. Ministre, ja sam ovde jedini, odmah sam se prepoznao. Da li ima neki drugi? Nema. To se zove logoreičnost. Ministar ovde priča, priča, priča, priča i sve brže priča, a uopšte ne govori o onome što je na dnevnom redu ovde. Ovde je reč o nezavisnosti sudstva i ne može ministar pravde da odlučuje o parama pravosuđa, to je suština. Vi ste ministru pravde od 4.1. do 4.11. dali u nadležnost da bude naredbodavac za izvršavanje budžetskih stavki ili kažete, izvršavanje izdataka. Izdaci se ne izvršavaju, nego se izvršavaju uplate po određenim izdacima. Vi ste to dali ministru, a onda ste dali da ministar pravde tromesečno podnosi izveštaj Visokom savetu pravosuđa. To ne može ni po Ustavu, ni po zakonu. Ne može ministar pravde nikome da podnosi izveštaj osim Vladi i Narodnoj skupštini.
    Vi ne znate šta pišete. Vi ne znate uopšte šta ste ovde formulisali. Vi ste dali novu obavezu ministru pravde da podnosi izveštaj organu koji uopšte hijerarhijski nije iznad njega. Nije to nikakvo pitanje, nego ti Đeliću ništa ne znaš. To je problem. Ne može ni Visoki savet pravosuđa, ni Vrhovni sud, ne može biti organ iznad ministra pravde kome ministar podnosi izveštaj o svom radu ili delu svog rada u okviru ministarske nadležnosti. To ne može. Ministar podnosi izveštaj Vladi, podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Pazite, kada se podnosi izveštaj, nije ovo obaveštenje, nije ovo informacija, pa stoji obaveza, ministar je dužan da informiše Visoki savet pravosuđa, nego podnosi izveštaj. Izveštaj se stavlja na usvajanje, na glasanje svaki izveštaj. Visoki savet pravosuđa odbaci izveštaj ministra. Šta onda? Ministar mora podneti ostavku ili biti smenjen. Vi uopšte niste svesni šta ste sa ovom odredbom uradili.
    Nama sada Đelić ovde govori o zidanju, o restauraciji, o renoviranju itd. Ministar je protivzakonito podigao spomenik caru Dušanu pred Palatom pravde. Pare koje pripadaju po budžetu pravosuđu, moraju biti stavljene na raspolaganje najvišim pravosudnim organima, ministar finansija da se stara o popunjavanju, procentualnom izvršenju ostalim budžetskim korisnicima. Finansijska kontrola, finansijska inspecija može da kontroliše finansijsko poslovanje sudova sa aspekta zakona, ali ne neko drugi umesto pravosuđa to da radi. To je onda tu glavni pravosudni organ. Vi ste sada ovom odredbom postavili ministra pravde kao glavnog organa pravosuđa. Besmisleno je da imamo i Savet pravosuđa i sve ostale organe. Ministar ako može da finansira da odlučuje o platama sudija, onda mu dodajte još i nadležnost da imenuje sudije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Četiri minuta.
    Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 11, na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić, Milan Janković, Dragan Todorović, Hranislav Perić i Dušan Cvetković.
    Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li u ime podnosilaca neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, u ime grupe narodnih poslanika, podnosilaca amandmana.
    ...

    Joca Arsić

    Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kako je predsedavajuća, gospođa Čomić rekla, poslanika grupa SPS je podnela amandman na član 11. Zakona o budžetu, pokušala pošto ste već upoznati sa članom zakona. Njega je dovoljno obrazložio gospodin Nikolić. Naša poslanička grupa predlaže da se ovaj član izmeni i da glasi:
    "Ministar nadležan za poslove pravde i naredbodavac za izvršenje izdataka raspoređenih u razdelu 4 - pravosudni organi za glave od 4.1. do 4.11. Visoki savet pravosuđa je dužan da donese program korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana po krajnjim korisnicima i da ga dostavi ministarstvu nadležnom za poslove pravde najkasnije do 31. januara 2003. godine. Ministar nadležan za poslove pravde odgovoran je za preuzimanje obaveze i plaćanja po programu iz stava 2. ovog člana. Dužan je da u izvršavanju zadataka podnosi izveštaj tromesečno Visokom savetu pravosuđa, odnosno šestomesečno Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije".
    Predloženim amandmanom predloženo je da ministar pravde, kao nalogodavac direktnog korisnika budžetskih sredstava, korišćenja sredstava i indirektnim korisnicima vrši na osnovu programa koji je donosio Visoki savet pravosuđa. Ovom odredbom sprečava se samovolja, a Visoki savet pravosuđa bi postao kontrolni organ, kao i Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Predloženo rešenje je korektno, obezbeđuje nezavisnost pravosudnih organa.
    Mene čudi što je Vlada odbila ovaj naš amandman sa obrazloženjem da se inače podnose izveštaji, a da je prenebregla potpunu kontrolu koja je predviđena ovim našim amandmanom od strane Odbora za pravosuđe i upravu. Mislimo da je to pravo mesto gde bi se šestomesečno razmatrlai izveštaji o utrošku i korišćenju ovih sredstava, kao što je rečeno, po programu koji bi doneo Visoki savet pravosuđa, obezbedila nezavisnost u obezbeđivanju sredstava, raspodeli sredstava. Kontrola bi bila potpunija i od strane Visokog saveta pravosuđa i od strane Skupštine, odnosno njenog odbora, Odbora za pravosuđe i upravu. To rešenje bi nekako pomirilo ova predložena rešenja o brisanju ovog člana i dala bi veća ovlašćenja Skupštini i Odboru i bila bi, kako to voli ministar često da kaže, transparentnija i ispunila bi ono za šta se i ova vlada i ministar ovih nekoliko dana zalažu, da sve bude dostupno Skupštini i javnosti i pod potpunom kontrolom. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu?
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.