Dame i gospodo, pravosuđe i reforma košta i ovaj dom je izglasao pre nekoliko meseci ceo jedan set pravosudnih zakona, koji su uveli dosta noviteta. Ako želimo da to bude realnost, to se mora i isfinansirati. Ako pogledate ponovo ne retoriku, ne parole, nego cifre, primetićete da ako ovaj budžet u nominalnom iznosu, ne realnom, raste nekih dvadesetak odsto, budžet pravosuđa raste 34%.
Znači, to je 9 milijardi dinara i to je razdeo koji najbrže raste u delu koji bi se mogao nazvati - klasični deo budžeta. Zašto? Zbog toga što, prvo, kao što je i bila politika Vlade Republike Srbije, podržana u ovom domu, pravosuđe sa zdravstvom i školstvom predstavlja jedan od tri prioriteta za poboljšanjem materijalnog položaja onih koji tamo rade.
Doduše, ni tu nije za dovoljstvo u potpunosti postignuto a kako bi i bilo imajući u vidu odakle smo krelnuli. Međutim, sada sudije imaju plate koje idu od 25 poa do 40.000 dinara, oni koji rade sa njima, naročito oni sa višom stručnom spremom su dobili značajno povećanje, što znači i poboljšanje materijalnog položaja, ali ono što je takođe važno za naše građane, to je da se najzad daju neka sredstva za bolje uslove i to ne samo sudove koji su ovde i o kojima se dosta priča, nego i za prekršajce, kako ih ljudi zovu.
Oni često rade u nepodnošljivim uslovima. Primera radi u Beogradu imamo sudije koje mogu da sude samo naizmenično. Jedna nedelja, pa tri nedelje ne mogu da sude, jer jednostavno nema prostora. Ako pogledate ovaj budžet videćete da su značajna sredstva predviđena za opremanje, tu je za palatu pravde, koja nije videla ni jednu ozbiljniju investiciju od njene izgradnje, nekoliko decenija unazad, predviđeno da se promene štetni klimatizacioni uređaji i ne samo to. Apelacioni sudovi će biti ustanovljeni i finansirani. Straža mora da se uspostavi, jer naše sudije i tužioci nemaju nikakvo obezbeđenje u nekim momentima, a znamo da se u nekim situacijama ispoljavaju veoma jake strasti a oni su bez ikakve zaštite, osim one koje MUP ponekad obezbedi, i ovog puta će se to najzad na neki normalan način i urediti.
Isto tako, imamo mogućnost da u ovom budžetu finansiramo ono što će biti cela strategija reforme pravosuđa, uključujući i dubinski rad na onim podzakonskim aktima koji će biti nužni da bi ceo ovaj set zakona, koji je izglasan, bio i realnost.
Najzad, što se tiče same tehnike trošenja do ovog člana 11. nismo došli kabinetski niti je ministar pravde došao do njega, nego je to bio jedan zajednički rad u formulisanju sadržine, sa onima, gde je i specifikum, koji predstavljaju odvojenu branšu vlasti, jer ako pogledate treći stav ovog člana 11. vidi se da se uvodi visoki savet pravosuđa. Znači, ne samo da smo ovog puta mnogo preciznije iskazali razdele raznih sudova, a bili su pod razdelom Ministarstva pravde, to je bilo pre dve godine, nego imamo i jasno zakonski regulisanu ulogu visokog saveta pravosuđa.
Članovi visokog saveta pravosuđa koje smo sreli pre dva dana ponovo su nam potvrdili da je ta formulacija, u ovom momentu, ona koja je pogodna i za njih i za uspostavljanje nezavisnosti pravosuđa. Eto, toliko.
Sledeća godina pokazaće, gledajući Palatu pravde, zgradu u Nemanjinoj 9, koja je 1998. godine trebala da bude svedena na jednu namenu, tužilaštvo i sudstvo, kao i Peti opštinski sud koji treba da se transformiše u specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala, da je reforma pravosuđa uistinu jedan od tri prioriteta ove Vlade. Sve to moći će da se vidi golim okom. Hvala na pažnji.