Dame i gospodo, danas se naslušasmo od Vlade, odnosno od resornog ministra finansija, kao i obično, da se radi o reformskom zakonu, o strukturnim i suštinskim promenama i da je nepostojanje ovakvog zakona omogućilo, kako on kaže, ljudima iz bivšeg režima, a on veoma često koristi te reči, da velike sume novca sklanjaju u svoje džepove. A od jednog predstavnika DOS-a smo čuli čak da će donošenjem ovog zakona u budžet Republike Srbije ući novih milijardu evra.
Ali, dame i gospodo, ova vlada je na vlasti već treću godinu, a ovaj zakon nije postojao. Ako je tako dobar zakon i ako je on mogao da donese milijardu evra godišnje, pa gde su te dve milijarde koje su izgubljene zbog toga što nije postojao ovakav zakon, a kažete da su naplate mnogo veće.
Šta nam revolucionarno donosi ovaj zakon - donosi nam u članu 22. obavezu da onaj ko se bavi proizvodnjom cigareta u Srbiji mora godišnje da kupuje, odnosno da upotrebi 2.000 tona domaćeg prerađenog duvana. Ali, mi imamo dve fabrike cigareta, a proizvodnja duvana je znatno veća.
Kaže ministar da će ulaganjem stranog kapitala, otvaranjem novih fabrika, doći do povećane potrošnje našeg duvana i tako će biti zadovoljeni proizvođači duvana u Srbiji. Ali, neće ministre, onaj ko otvori sa strane fabriku neće koristiti domaći duvan, a to što ste vi napisali u zakonu, pa može se izmenom i dopunom zakona, kao i izmenom Zakona o radu začas izmeniti.
Tvrdim da ni jedan strani proizvođač cigareta neće koristiti domaći duvan. To nije bilo ni kada se proizvodio "kent" u Duvanskoj industriji u Nišu, niti kada su se druge cigarete proizvodile u Vranju, da ne pominjem imena, da ne bi bila reklama.
Član 35. je takođe revolucionaran; on kaže: "Odobrenje za obavljanje maloprodaje duvanskih proizvoda daje se za period od jedne godine". Ta se dozvola plaća 3.000 dinara. Zamislite onda koliko se plaća lokalnoj samoupravi za iznajmljivanje prostora, za isticanje natpisa na firmi, koliko se plaća porez i sve ono što opterećuje te male preduzetnike.
A sa druge strane, ova agencija koja je osnovana izdržavaće se novcem poreskih obveznika iz budžeta Republike Srbije, dakle novcem onih ljudi koji će plaćati za obavljanje ovih delatnosti.Ne znam otkuda ovoj vladi više toliko prava da za svaki segment društvenog i privrednog života osniva nove i nove agencije, koje se sve redom finansiraju iz budžeta.
Dalje, pogledajte sastav upravnog odbora - bez obzira što je ministar rekao da se neće plaćati članstvo u upravnom odboru, pa i ne treba ministre - dovoljno je biti mesec dana u tom upravnom odboru, dati na javnim tenderima saglasnost određenim proizvođačima.
Hoćete li mi reći da će svi koji na tenderu ispune uslov za preradu duvana dobiti dozvolu da se bave preradom duvana? Neće, ministre. Može da se javi 100 proizvođača - hoćete li svima dati dozvolu? E, to bi onda bilo nešto što ne sprečava konkurenciju. Siguran sam da će, kao i do sada, neki biti povlašćeni, a neki ucenjeni da učine neku uslugu kako bi dobili pravo da se bave preradom duvana.
Na kraju da vas pitam - šta to znači da Agencija za duvan vrši koordinaciju aktivnosti organa i organizacija u oblasti suzbijanja nelegalnog prometa duvanskih proizvoda? Pa to rade neki drugi organi, organi MUP-a, poreski organi, organi finansijske policije i oni koji se time bave. Šta će to agenciji?
I još da mi kažete da će glavni koordinator u tome biti Stanko Subotić - Cane i da vam sve verujem. Ali, kako ste predvideli da u upravnom odboru Agencije bude i ministar policije i ministar poljoprivrede, ne bi me čudilo da ovde bude Stanko Subotić - Cane, i ne bi me čudilo da "Lutra" postane glavni nosilac poslova za preradu i promet duvana u Srbiji.

Reč ima ministar poljoprivrede i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije, gospodin Dragan Veselinov.

Dame i gospodo narodni poslanici, pušenje je štetno po zdravlje i pridružujući se akciji naše Vlade  želim to i ovde da kažem, ali dokle god je pušenje jedan od poroka i postoji velika ekonomska aktivnost proizvodnje, prerade i prometa duvana, onda je, naravno, normalno da ovaj ekonomski posao stavimo pod okrilje zakona, na način koji nam je u ovom trenutku na raspolaganju.
Nije ovo preterano veliki reformski zakon, ali je činjenica da su nastupili mnogi novi elementi u ponašanju, ne samo naših proizvođača, već istovremeno svih proizvođača trgovaca i prometnika, što je to nužno obuhvatiti novim zakonom.
Neke analize govore da smo mi po glavi stanovnika možda i drugi u Evropi, taj podatak ste već uočili, da su ispred nas samo Turci, a to govori da će ova strast još dugo kod nas trajati i dobro je da pokušamo zakonom da uredimo sve ono što se može učiniti, da ovu aktivnost što je moguće više držimo ne samo pod nekim ekonomskim, već i drugim oblicima kontrole.
Kod nas se, nažalost, proizvodnjom duvana bave najsiromašniji zemljoradnici na jugoistoku Srbije, u zapadnim delovima Srbije, u Mačvi, u Sremu, u Bačkoj takođe; po pravilu se proizvodnja duvana odvija na relativno malim parcelama, gotovo da je nemoguće pronaći proizvođača koji seje i rasađuje duvan na više od dva do tri hektara, obično su to veoma male površine. Proizvodnjom duvana bave se u mnogo čemu najnesrećniji ljudi koji su prešli na našu stranu, dolazeći sa drugih strana iz raznih razloga, zbog prošlih događaja, od 1990. godine pa naovamo, tako da je proizvodnja duvana ne samo ekonomska aktivnost, već briga za proizvođače duvana i to ulazi u domen socijalne politike.
Ovaj zakon donosi nekoliko novina. Možda je najmanja novina to što će svi duvanski proizvodi morati na sebi da nose oznaku da je pušenje štetno po zdravlje, a do sada su to samo cigarete imale, dakle kutije i pakovanja, a od sada će to i svi ostali duvanski proizvodi morati da nose. To je svakako najmanji razlog da se donese zakon.
Jedna od novina, vidim da su to i neki poslanici komentarisali, jeste to što želimo da ovim zakonom o duvanu zaštitimo domaću proizvodnju. Do sada domaći proizvođači duvanskih proizvoda nisu morali kupovati ni jedan kilogram duvana, a po ovom zakonu, videćemo kako će to proći u produkciji, zaista niko neće moći od proizvođača da razvija svoju proizvodnju a da godišnje ne kupi bar 2.000 tona domaćeg duvana.
Nevolja našeg domaćeg duvana je u tome što on po kvalitetu u mnogo čemu ne zadovoljava standarde koji su na drugim teritorijama već odavno primenjeni. Ali, to ne bi trebalo da bude problem, ukoliko pretpostavljamo da će veliki proizvođači brinuti o tome, a neki među njima su najavili da će to učiniti i verujemo da je to njihov interes.
Jer, veliki proizvođač koji ovde bude razvijao produkciju cigareta i drugih proizvoda neće moći da održi standard svojih cigareta i drugih duvanskih proizvoda, postignut na drugim teritorijama, ne bude li na našu teritoriju doneo određeno seme, novu tehnologiju i znanje u proizvodnji duvana. Otuda će ova odredba, koja zahteva od proizvođača duvanskih produkata da bar 2.000 tona duvana godišnje kupi na domaćem tržištu, značiti za tog proizvođača i obavezu, ako želi da održi kvalitet duvanskih proizvoda, da uloži svo znanje u seme i tehnologiju.
Što se poljoprivredne proizvodnje, odnosno proizvodnje duvana tiče, zbog toga sam ovaj zakon nije potreban, jer je proizvodnja duvana u našoj zemlji potpuno slobodna, kao bilo kog drugog agrarnog proizvoda. Dakle, u tom smislu ovaj zakon ne donosi nikakvu novost, ali više donosi novost u tome što će siliti prerađivače da kupuju domaći duvan, a to znači da investiraju u poboljšanje kvaliteta.
Mi godišnje ne proizvedemo više od 11.000 tona duvana, naša je prosečna proizvodnja po hektaru negde između 1.200 i 2.000 kilograma. Mi godišnje, bar u prošloj godini, nismo zasejali, rasadili produkciju na više od 7.180 hektara i predviđamo da ćemo ove godine zasejati manje, ali da ćemo zasejati kvalitetnije vrste duvana i da će proizvodnja u tom smislu biti veća.
Mi u ovom trenutku na zalihama imamo oko 5.000 tona "berleja", to je vrsta duvana koja se sa mnogo većom lakoćom proizvodi u odnosu na druge, ali istovremeno ta vrsta duvana očigledno nije potrebna u industriji cigareta i drugih duvanskih proizvoda; to gomila probleme i među našim zemljoradnicima, dakle među proizvođačima duvana.
Mi nameravamo da povučemo, kao Vlada, novi potez u proizvodnji duvana. Dokle god se puši biće nužno, s obzirom na ekonomsku aktivnost, profite, interese države da oporezuje, da se ovo područje uređuje. Mi nameravamo da povučemo novi potez u ovoj proizvodnji, bolji od svih onih koje smo do sada vukli, a do sada smo išli sa premijama za duvan od negde 40.000 dinara po hektaru. To bi u ovogodišnjoj kampanji bila minimalna premija.
Nameravamo da podignemo premije za proizvodnju kvalitetnih duvana na 74.000 dinara po hektaru; to je, znači, već više od 2.000 maraka ili neuporedivo više od 1.000 evra i to bi trebalo da bude dodatni stimulans da u zemlji imamo bolju produkciju duvana i da lakše zadovoljimo one standarde koji će zahtevati prerađivači duvana u našoj zemlji.
To je potez koji ćemo povući, on će vrlo brzo biti objavljen. To neće pogoditi budžet, budući da u budžetu imamo predviđena sredstva za ovu vrst poteza, u veličini negde do 370 miliona dinara. Mislim da će upravo najsiromašniji proizvođači, ali i najozbiljniji, ovakav potez pozdraviti.
Mi želimo da unesemo još jedan dodatni element, uz svu sigurnost, u odnosu na celokupnu proizvodnju duvana u našoj zemlji, a to je da izbacimo iz igre one koji su do juče često varali zemljoradnike, naručivali proizvodnju, naručivali duvan, a istovremeno kada bi ga preuzeli, onda ga nisu isplaćivali.
Želimo da unesemo jednu novinu i veoma brzo ćemo objaviti da organizatori duvanske proizvodnje u zemlji, preko kojih će odlaziti premija za duvan mogu da budu, pre svega, proizvođači cigareta koji će izvoziti duvan i to bi trebalo da unese dodatnu sigurnost. U međuvremenu, iako mi nismo učestvovali u sklapanju ugovora između primarnih proizvođača i prerađivača, Vlada je učinila sve, kao i Ministarstvo poljoprivrede, da se postignu povoljna rešenja koja se odnose na dugovanja pojedinih naručilaca duvanske proizvodnje, tako da možemo očekivati da ovaj problem bude u celosti rešen već u narednih nekoliko dana.
Na kraju, iako je pušenje štetno po zdravlje, pozivam vas da glasate za ovaj zakon, ne samo u načelu, već i u celosti naknadno, jer dokle god bude ove strasti biće potrebe za ovakvim zakonima. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Marina Stamenković, a posle nje narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o duvanu konačno je stavljen na dnevni red, iako je od Vlade upućen Skupštini 24. juna 2002. godine. Duvan ima strateški značaj u procesu proizvodnje, obrade i trgovine na veliko i malo. Značaj zakona o duvanu je toliki da je trebalo mnogo ranije da bude donesen.
Šverc duvana je proteklih godina postao veoma unosan i za kratko vreme zarađen je ogroman novac, naravno od monopola, pojedinaca koji su držali i kontrolisali crno tržište, šverc preko svih granica i to, nažalost, uz blagoslov države.
Gospodine ministre Đeliću, postoji u Srbiji jedna trafika u kojoj sam lično kupila "davidoff lights" bez markice. Zakon o duvanu uvodi agenciju za duvan, sa ciljem organizovanja i sprovođenja javnog tendera, a radi dobijanja dozvole za proizvodnju svih duvanskih proizvoda.
U Predlogu zakona o duvanu uočava se još jedan cilj zakona - da se stvore uslovi za privatizaciju. Zašto to kažem? Dolazim iz Vranja, narodni poslanik sam iz Vranja, gde je do sada pominjana DIV, čiji su me stručnjaci stalno pitali kada će zakon o duvanu. Naravno, nisam znala da im kažem kada, ali sam osetila po njihovoj reakciji da to treba da se desi. Nije se desilo ni onda kada su oni očekivali, ali su verovatno postojale neke predradnje i neki dogovori od strane Ministarstva za privatizaciju, koji su ih naveli da se zainteresuju za donošenje upravo ovog zakona.
Tako, uvođenjem agencije za duvan uočava se cilj da se stvore uslovi za privatizaciju. DSS u suštini nije protiv privatizacije, ali ipak kašnjenje donošenja ovog zakona u velikoj meri koči reforme Vlade Republike Srbije. Postoji bojazan da se i pored donošenja ovog zakona, ako se bude nastavila privatizacija kao što se vrši u pojedinim fabrikama šećera, cementa i ostalim strateškim preduzećima, takvom privatizacijom ošteti privreda, a u ovom slučaju, ako do toga dođe, i duvanska industrija, kao nešto što je još uvek zdravo i održivo.
Konkretno, DIV još uvek funkcioniše. Inače, u čitavom miljeu Pčinjskog okruga, gde pripada i DIV, prosto moram da spomenem da su ostale grane privrede propale. Samo da navedem kožnu industriju, Fabrika "Koštana" više ne radi, zatim tekstilna industrija "JUMKO" takođe ne radi; jednostano, privatizacija nije ni došla na vrata Pčinjskog okruga i ovih giganata koji su to nekad bili, a znamo zašto su i propali, ali koristim ovu priliku da se privatizacijom spase bar ono zdravo što još uvek postoji u ovim industrijama.
Posledica svega su naravno reke otpuštenih radnika i opet prilika za šverc, za crno tržište, a naravno socijalni program ne postoji na valjan način.
Preduzeća koja se bave proizvodnjom cigareta moraju da imaju kompletno instalisane kapacitete pripreme duvana, izrade cigareta i pakovanje. Ceo proces prizvodnje treba da se obavlja u zemlji, kako bi cigarete bile svrstane u kategoriju domaćih cigareta kod plaćanja akciza i poreza. Cigarete koje se delimično proizvode u zemlju, a priprema duvana se vrši van zemlje, ne mogu da budu uvršćene u domaće cigarete.
Predlog zakona o duvanu predviđa i da proizvođač cigareta mora da otkupi najmanje 2.000 tona duvana prizvedenog na teritoriji Srbije. Ovo nije u redu, jer kapaciteti proizvodnje nisu isti, pa će 2 000 tona domaćeg duvana kod DIV-a predstavljati 60% duvana od ukupne potrebne količine duvana na godišnjem nivou, što za posledicu ima proizvodnju cigareta nižih klasnih grupa, a konkretno kod DIN-a taj procenat je manji - 10 do 15%.
Ovim se jedna fabrika favorizuje da proizvodi kvalitetnije sorte cigareta i ima mogućnost nesmetanog uvoza duvana, a druga guši cigaretama nižeg kvaliteta, što povlači i razliku u mogućnosti ostvarivanja dobiti. Trebalo bi da se količina otkupljenog duvana sa područja Srbije procentualno poveže sa količinom proizvedenih cigareta na godišnjem nivou po fabrikama. Predlog je 40%, to je predlog Mađarske, od ukupno utrošene količine duvana za proizvodnju cigareta, planiranu i ostvarenu u periodu od godinu dana.
Ovo ima za posledicu konstantnu proizvodnju duvana u zemlji, sa tendencijom povećanja proizvodnje cigareta. Treba napomenuti i to da od proizvodnje duvana prihode ima preko 100.000 porodica u zemlji, odnosno 400.000 ljudi.
Oko dobijanja licence treba definisati uslove da to može da radi proizvođač koji već ima tradiciju proizvodnje. Ovde je možda ispoljen lokalpatriotizam u smislu vezanosti za DIV, ali postoji činjenica da ta DIV, ranije monopol, kako su je zvali, postoji, bar koliko ja znam, oko 100 godina i upravo zbog te tradicije ovo govorim. Predlog zakon predviđa najmanje poslednjih pet godina. Dakle, to bi trebalo da važi i kod zainteresovanih kupaca duvanskih industrija na tenderu.
Nadam se da će Predlog zakona o duvanu ući u pravne tokove na relaciji proizvodnje, obrade, trgovine na veliko i malo, uz stalni i stvarni nadzor i sankcije za prekršaje, da će konačno regulisati crno tržište, kao i veći priliv novca u budžet od akciza i poreza na zarade proizvođača i trgovaca na veliko i malo na legalan način. Toliko.

Ministar je tražio reč, ali zaista 30 sekundi, ministre, ako hoćete da iskoristite. Izvolite. (Pojedini poslanici  napuštaju slau.)

Želim samo da ogovorim na nekoliko pitanja koje je postavila koleginica.
Postoji inicijativa u matičnom odboru i ovo o čemu ste pričali može da se prihvati, da eventualno imamo dupli ključ koji bi dodatno podsticao kupovinu domaćih proizvođača. Dakle, da postoji minimalna količina sa kojom se složilo i Vranje, da to bude 2.000 tona, zato što oni predviđaju veću proizvodnju, a sa druge strane da to vežemo u relativnom smislu; pa čak postoji i predlog da to bude 50%, ne 40%, tako da mislim da bismo mogli da se složimo oko toga.
Što se tiče same privatizacije, jasno je da je situacija u Vranju teška, u celom Pčinjskom okrugu, ali mislim da privatizacija DIV-a može biti i te kako pozitivna i to višestruko. Jer, po odredbama Zakona o privatizaciji 5% od prihoda ide lokalnoj samoupravi. Takođe, 5% ide u Fond za restituciju, a ta priča će dodatno da se razvija ove godine, naravno odgovarajućim nacrtom zakona. I ne samo to, ukoliko ovaj dom usvoji izmene i dopune Zakona o privatizaciji, tu ćemo još čvršće vezati prihode od privatizacije i njihovu namenu za razvoj privrede.
Da napomenem, pošto je o tome bilo dosta reči kada se raspravljalo o budžetu za ovu godinu, naše javne finansije su napravljene u vidu ravnoteže, na taj način da se redovni rashodi pokrivaju redovnim prihodima. Znači, plate, penzije i normalno minimalno funkcionisanje države se pokriva kroz poreze i doprinose, tako da ono što je privatizacija, zaduživanje i donacije, ako sve to pogledamo, to je ono što pokriva Fond za tranziciju, sve ono što su subvencije u privredi, a rekao bih i ove namene o kojima ovde pričamo.
Zbog toga je jedna od najboljih novosti koja može da se desi ove godine za Vranje i Pčinjski okrug - uspešna privatizacija. Malo je priče bilo o tome ko se sve susreće od legitimnih interesenata koji žele da budu strateški partneri i Niša i Vranja. Sudeći po interesovanju, Vranje neće biti pastorče, niti lošije tretirano.
Naravno da je interesovanje za Niš veće zato što je, kao što vidite, 2000. godine proizvodnja u Vranju bila 1.653 tone, a u Nišu 12.611, tako je velika razlika. Ali sam siguran da kada ove godine obe fabrike budu privatizovane, a dobro je da budu obe istovremeno privatizovane, što u stvari potvrđuje ispravnost privatizacije, onda će istovremeno dve grupe, najverovatnije iste jačine - gabarita, (neću da licitiram, niko tu nije tipovan, ali hajde da zamislimo da oni koji imaju najveće učešće na našem tržištu imaju i najveće marke, da će to biti oni) dati i ponuditi najpovoljnije uslove.
Ponudiće ne samo cenu, nego socijalni program i investicije, da se onda u nekoj dinamici ovaj veliki raskorak između Niša i Vranja vremenom smanji, jer će ekonomska snaga onih koji će biti iza ove dve fabrike biti otprilike ekvivalentna. To očekujem i na taj način relativna pozicija Vranja prema Nišu i na tržištu će biti poboljšana.

Po članu 84. stav 2. Poslovnika, obaveštavam da je zakazana sednica Zakonodavnog odbora i održaće se u četvrtak, 6. februara 2003. godine, u 10,00 časova, u sali jedan u prizemlju zgrade Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovim završavamo popodnevni deo sednice i zasedanje nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Adžić. Ukupno vreme za raspravu u načelu sutra u prepodnevnom delu je 90 minuta.