Gospodo narodni poslanici, ja bih se pozabavio jednim terminom iz ovog zakona, a to je termin - provoz robe kroz Jugoslaviju.  Mislim da je dobro što je upotrebljen, ali mi se čini da uopšte nije razrađen, a mnogo je važna kategorija i čini mi se da u toj oblasti postoji izuzetno mnogo sive ekonomije.
Pored duvana, čini mi se da je važno ovde posmatrati i tretman kafe i alkohola, kao i nafte. Praksa ljudi koji se bave provozom, a zadržavaju robu na teritoriji Jugoslavije, vrlo je prosta - roba se prijavljuje u tranzitu, da izlazi na neku teritoriju; mi vrlo teško možemo da kontrolišemo da li postoji to pravno lice ili ne, pa se to dešava npr. i sa autonomnim pokrajinama, ili sa Republikom Crnom Gorom, sa Republikom Srpskom, Bugarskom, Makedonijom i tim našim okruženjem, da ne možete da utvrdite da li to pravno lice za koje se vrši provoz kroz teritoriju Jugoslavije, postoji ili ne.
Dalje, nema kontrole na granici, prilikom ulaska i izlaska, da li je to lice zaista provezlo robu (pravno lice ili preduzetnik) i izvezlo je sa teritorije Jugoslavije, da bi bilo oslobođeno poreza, odnosno carine, zavisi od vrste robe, odnosno da li je trebalo da plati akcizu ili ne.
Mislim da je ovaj zakon zasluživao jednu temeljnu analizu provoza, jer postojeća zakonska regulativa posmatra provoz robe samo u onom formalno-pravnom smislu, da li su ušli paketi te vrste ili nisu. Najčešće korišćene vrste provoza su kamionski prevoz, železnica, a bogami i vodenim putem. Prilikom provoza vodenim putem značajne količine te robe ostajale su na području Srbije.
Po meni, rešenja u ovoj oblasti postoje, postoji pozitivna pravna praksa u državama u okruženju, pre svega u Evropskoj uniji, i ona je primenljiva već odavno kad je u pitanju ova vrsta problema; i, čini mi se da je ovaj zakon morao da obradi jednu kompletnu oblast i da posmatra opet ovo sa fiskalnog stanovišta.
Kad saberem da je više stotina miliona bilo samo po osnovu jedne vrste akciznih proizvoda, onda ćemo u celoj ovoj materiji akciza pronaći da je najmanja utaja u toj oblasti u prošloj godini bila preko milijardu evra. To su ogromni izvori prihoda za ovu državu, čini mi se toliko značajni da bi mnoga pitanja, a po meni najvažnije pitanje funkcionisanja nacionalne ekonomije i nadgradnje (prosveta, zdravstvo, pravo, nauka, obrazovanje itd.), predstavljala mnogo lakše rešiv problem i ne bismo imali potrebu uopšte da lamentiramo oko toga da li su Srbiji neophodne donacije ili ne.
Čini mi se da je nacionalna ekonomija na ovaj način značajno ugrožena. Ovi zakoni koje ćemo imati ovih dana na dnevnom redu - Zakon o koncesijama, Zakon o privatizaciji - neće u punoj meri zaista moći da odgovore na ta pitanja, ako ne rešimo ovo fiskalno pitanje. Taj provoz i praksa u civilizovanom svetu, a mi sebe smatramo delom tog civilizovanog sveta, rešeni su na jedan vrlo prost način - firmu koja se bavi provozom, preduzeće ili preduzetnika, na ulazu u zemlju opteretite porezom na promet ili akcizom, naplatite mu, a kada izlazi sa teritorije, porez mu vratite. Ali, mora papirima da dokaže da je zaista bilo provoza, ili da nije bilo.
To je praksa evropskih zemalja. Ona je pozitivna, zadržava ogromne izvore prihoda na teritoriji tih država i gotovo je u mnogim oblastima ovako važnih fiskalnih kategorija eliminisala značajne oblike utaje.
Čini mi se da je ova regulativa značajna koliko i sam ovaj zakon, i njega više tretiram sa tog fiskalnog stanovišta, jer upravo kroz ovaj način i kroz ovu formu bismo dobili dobre prihode za državu Srbiju.
Poznata je praksa, ne znam ko je sve bio u inostranstvu, ili nije, ako kupite neku kvalitetnu robu, da vam se račun, a kada izlazite van teritorije države vama se vrati iznos poreza koji ste uplatili, to vam se vraća na carini. Ako se to odnosi i na fizička i pravna lica, i to pokazuje praksa, meni nije jasno zašto nismo zašli u tu oblast?
Razumem našu birokratiju i nasleđe te birokratije i želju da jednostavno u toj oblasti što manje radi, ali čini mi se da je u ovom slučaju najvažnija država, jer je ona taj garant i socijalnog mira, i nacionalne ekonomije, i budućnosti, odnosno, kulture, obrazovanja, i svih onih oblasti nadgradnje.
Procena je da je tu zaista nestalo milijardu evra; čini mi se da je moralo sada da se nađe rešenje i čini mi se da je to rešenje koje mora pod hitno da se nađe u ovom parlamentu, da se promeni i pozitivno-pravna procedura u poreskoj oblasti. Bilo je prilike i ranije na tu temu da razgovaramo, ali čini mi se da je sada zadnji momenat kada se tom stvari moramo pozabaviti i onda mnoga pitanja koja su predmet javnosti prosto neće postojati.
Ne možete tretman gledati samo preko duvana, jer sve akcizne robe imaju u sebi značajne varijante za izbegavanje plaćanja. Mi imamo i pržionice kafe, i veće i manje itd, i mnogo toga u Srbiji ima, ali ovo je manufakturnog karaktera, kao i u oblasti duvana, i ta rešenja moraju da ulaze u zakonsku proceduru po hitnom postupku. Znači, ne samo ovaj zakon, već vrste rešenja koje će rešavati to, a to znači potrebu da postoji snažna država, a ona će se meriti samo prema fiskalnoj snazi te države.
Ne znam da li su svi imali ove argumente kada su predlagali ovaj zakon i da li se uopšte neko bavio u punoj meri provozom robe kroz Jugoslaviju. Možemo ređati sada niz roba, gde postoje visoka poreska opterećenja, a gde se zadržavaju. Znači, u oblasti građevinarstva se možete baviti pitanjem uvoza gvožđa, koje je za sebe poreska kategorija, cementa i nekih drugih vrsta robe.
Možemo sada ovde nabrojati niz roba. Kada bismo zaista sabrali taj kompletan niz i sagledali celinu problema provoza roba kroz Jugoslaviju, da se ne vraćam sada na tranzit droge, belog roblja i svega onoga što je van fiskalne kategorije, ali ako uzmemo u obzir ono što jeste fiskalna kategorija, onda bismo došli do cifara koje su mnogo visoke i koje obezbeđuju Srbiji jednu puniju ekonomsku i finansijsku stabilnost, da ne kažem stabilnost nacionalne ekonomije ove države.
Oko tog termina - nacionalna ekonomija, mislim da bi trebalo da popričamo na nekoj od narednih sednica, jer mi se čini da je to pitanje broj jedan u ovoj državi.
I na kraju, pošto to ovde zaista postoji (a upozoravam da i u drugim oblastima postoji niz detalja koji su parafiskaliteti, važni parafiskaliteti), čini mi se da bi pod hitno trebalo u oblasti akcizne robe da imamo isti tretman, ako je u pitanju duvan, i za ostale vrste proizvoda. Zatim, da to dođe ovde i da postavimo pitanje nacionalne ekonomije. Gotovo svi smo rekli - privatizacija da, ali pod ovim uslovima i na ovakav način očigledno je da mnogo toga u ovim oblastima fali.
Sada bih podsetio na nekoliko akutnih problema koji se trenutno dešavaju u Srbiji. Znači, pošto postoji ovaj vanredan prihod budžeta, evidentno je da može u toj oblasti da raste, ako budemo tretirali i ostale akcizne robe na ovakav način, kroz jednokratno obezbeđenje, radi plaćanja poreza, ali bi to moralo da se reši na jedan drugi način.
Ne mogu to samo zakupci već moraju i imovinom da dokažu da imaju ekonomsku snagu da to mogu da rešavaju, a time bi se došlo i do nekog izvora prihoda bar u iznosu od milijardu ili milijardu i po dinara, što bi moglo da se usmeri u ova problematična područja, a tu pre svega mislim na područje Borskog okruga gde su okruženi i Bor i Majdanpek, a tu su i problemi oko isplate šećerne repe, isplate proizvođačima duvana. To su jednokratna rešenja i tu Vlada može do kraja meseca da reši te probleme, i to u restrukturiranju Borskog rudnika i neka druga pitanja.
O tome bi zaista trebalo realno razgovarati ovde bez ostrašćenosti i ući u ove fiskalitete, jer mi se čini da bi kroz fiskalne kategorije i naravno potrebom da se u oblasti bankarskog sistema izvrši ozbiljna revizija kamatnih stopa i kamatne politike, na način kako se to radi trenutno u Srbiji, to mogli da uradimo i da bi onda naša međusobna retorika bila sasvim drugačija i da bismo se bavili jednom drugom važnom tematikom za život svih građana Srbije, bez obzira na različita politička opredeljenja. Hvala.

Za reč se javio ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Božidar Đelić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim da pokušam u ovim zaključnim razmatranjima da sumiram neke elemente ove diskusije. Najpre vam se zahvaljujem jer mi se čini da je retko koje važno pitanje ostalo netaknuto. Naravno, bilo je oprečnih mišljenja ali, sve u svemu, sa nekim izuzecima, gotovo sve poslaničke grupe su, na ovaj ili onaj način, priznale da je ovo napredak u regulativi prema onome što danas imamo.
Daleko od toga da sam čuo složna mišljenja o tome koliki je taj napredak i da je dovoljan, ali zaista možemo reći da će jedan ovakav zakon, ako ga usvojite, omogućiti da se približimo onom cilju koji je - jačanje domaće proizvodnje; dalje uređivanje ove aktivnosti; određivanje mehanizama odlučivanja u ovoj industriji, koji će omogućiti veću transparentnost i odgovornost za one koji donose te odluke.
Zbog toga ću ukratko dotaći tri teme koje su, sudeći po jučerašnjoj i današnjoj diskusiji, bile veoma prisutne a nisu, ruku na srce, obimno razrađene u ovom tekstu, zato što njima nije mesto u ovom tekstu, ali je očigledno da su važne teme.
Razložiću ih u smislu šta postoji od toga u ovom tekstu i koji su koraci u nekim drugim inicijativama koje će dovoljno pokriti te oblasti, pa ću se vratiti na ona tri ključna cilja koja sam napomenuo, da vidimo šta ovaj zakon donosi a i da možda odgovorim na nekoliko nedoumica koje su se čule tokom rasprave.
No, da počnem od ove tri teme koje nisu teme ovoga zakona, a to su - zdravlje, jedan broj elemenata koji se tiče spoljne trgovine i, najzad, pitanja koja se tiču poreske politike. Počeću od pitanja zdravlja. Jasno je da svaka regulativa može da se izigra; kao što poslanica jedne poslaničke grupe malopre reče - neko može da se doseti i da traži od nekog starijeg da kupi paklicu cigareta; to jeste tačno, kao što je tačno i to da je u drugim
zemljama, gde postoje takve regulative, uvek moguće uz saučesništvo nekih da se nešto uradi.
Ali, čini mi se da je ovaj član 4, koji je ovde upravo zbog toga što smo mnogo razgovarali sa zdravstvenim radnicima, sa svima onima koji žele da se suzbije konzumiranje duvana u našoj zemlji, u najmanju ruku jedan jak signal i onima koji prodaju cigarete i onima koji bi eventualno hteli da kupe paklicu cigareta za jednog maloletnika, da je to nešto što se u ovoj zemlji i od strane Narodne skupštine ne podržava.
Isto tako je bilo puno priče i o oglašavanju. Jedan zakon ne može sve, ali je sigurno da ova debata ne može a da nema efekata na ono što je do sada nacrt zakona o oglašavanju predvideo; jasno je i Vladi, i mi ćemo o tome raspravljati kada dođe do toga pre nego što pošaljemo taj predlog zakona na vaše razmatranje, da je pitanje oglašavanja u ovom domenu (a i drugih akciznih proizvoda) veoma važno pitanje i da je više strogoće na mestu, a ne manje.
U svakom slučaju, kao što se već čulo, postoji regulativa i prvi korak je da se ona poštuje, onakva kava jeste; jasno je da tu inspekcijske službe i nadležni organi moraju raditi više. To je jedina pouka koju možemo u ime Vlade povući iz ove debate. Moramo mnogo pomnije pratiti šta se dešava na televiziji, videti šta je na bilbordima, šta se dešava i govori u novinama što se tiče akciznih proizvoda a naročito cigareta. Naravno, u budućem nacrtu to treba veoma strogo regulisati.
Što se tiče nekoliko interesantih ideja, pa čak i amandmana, mislim da je poslanička grupa DSS-a podnela jedan amandman, a i kolega iz poslaničke grupe SPS-a malopre je o tome i pričao, pitanje da li treba otvoriti specijalne fondove koji bi crpli sredstva iz ovih naknada da bi ono što je krajnji cilj, a to je suzbijanje konzumiranja duvana, bilo finansijski podržano.
Mi izlazimo iz jednog perioda javnih finansija gde smo imali nekoliko stotina fiskalnih formi. Problem koji postoji u takvom pristupu je sledeći. Sama birokratija prikupljanja tog novca, administriranje tih novih dažbina, isto tako troškovi koje oni nameću prema njihovoj izdašnosti poreskoj upravi i posle toga na rashodnoj strani negativne pojave koje smo videli kada obezbedite bilo kakav manji nivo vlasti sa sopstvenim prihodima, reakcija je (ne uvek i ne želim da generalizujem) da se nivo rashoda, naročito za troškove same institucije, povećava.
Tu ja vidim rizik onoga o čemu ste skoro svi jednoglasno govorili a to je rizik birokratizacije same agencije ili nekih drugih tela koja treba da sprovode borbu protiv korišćenja duvana. Znači, u ime Vlade bih hteo da dam jedan predlog, jer mislim da je ova debata pokazala, odnosno same cifre pokazuju da naša država ne troši dovoljno sredstava za suzbijanje pušenja i konzumiranja duvana, a to je da kada u sledećih nekoliko nedelja, neminovno, i zbog usvajanja Ustavne povelje i Zakona o njenom sprovođenju, dođe do rebalansa budžeta za 2003. godinu, da uradimo istu stvar ali na malo drugačiji način.
To je da tamo gde to treba da se nađe, a to je u razdelu Ministarstva zdravlja, sada, ukoliko izglasate ovaj zakon, izađemo sa jednom procenom redovnih i dodatnih prihoda do kojih ćemo doći kroz primenu jednog ovakvog zakona i da onda predložimo otvaranje jedne nove budžetske pozicije, specifično za tu namenu, ne stvarajući novi namet koji posle treba administrirati i bez rizika da dođe do birokratizacije. Znači, da se u suštini usvoji jedan takav predlog, ali da njegov mehanizam sprovođenja bude jeftiniji, sa manjim rizikom birokratizacije.
Toliko bih rekao o prvom i čini mi se ključnom pitanju - pitanju zdravlja, a tek smo počeli o tom da pričamo. Sledeća stanica je budžet, gde treba da vidimo tu novu poziciju, a zatim i da vidimo taj novi zakon o oglašavanju, koji to treba dodatno da uredi, kao i primenu onoga što već postoji.
Toga ima dosta i siguran sam da i u ovom domu imate iste probleme kao što imamo i mi. Vlada Republike Srbije je odlučila da ne toleriše pušenje za vreme sednica i na svim sastancima u zgradi Vlade i to je veoma teško, teško je promeniti te navike, ali se trudimo koliko možemo. To je što se tiče tog prvog pitanja - zdravlja.
Drugo pitanje se tiče spoljne trgovine. Kolega Tomić je o tome govorio pre nekoliko minuta. Mislim da je korektno primetio da postoji jedan deo ove industrije koji nije pokriven u ovom zakonu, a mora biti pokriven. To je spoljna trgovina, na ovaj ili onaj način.
Tu vidim dva veoma važna pitanja. Prvo pitanje je pitanje uvoza, a drugo pitanje je pitanje provoza. Jedna država, Grčka, traži depozit i to u gotovini, jer su imali puno problema sa nekim garancijama, od svakog provoznika koji želi da jedan jedini šleper prođe kroz teritoriju Grčke.
Vlada Republike Srbije je istovremeno kada je predložila Narodnoj skupštini ovaj predlog zakona usvojila inicijativu prema Saveznoj vladi SRJ sa odgovarajućim promenama Zakona o spoljnoj trgovini i carinskog zakona koji treba bukvalno da uvedu na isti nivo i istu strogoću za te dve aktivnosti. Zbog toga najavljujem da ćemo se po usvajanju novog zakona na srpskom nivou ili, pak, sada kada su ta dva zakona na srpskom nivou, u veoma kratkom roku vratiti pred ovaj dom da se i te dve veoma važne oblasti, uvoza i provoza, regulišu na adekvatan način.
Nije logično da i one budu u ovom zakonu, ali sigurno je da će to iziskivati možda neke manje adaptacije i u ovom zakonu, da se to sve "spusti" na srpski nivo. Jednostavno, mnogo stvari se dešava u isto vreme. Bilo je neizvesno kada će ta Ustavna povelja biti usvojena. Znači, očekujte, što se tiče tog pitanja spoljne trgovine, uvoza i provoza, dodatnu inicijativu za odgovarajuće zakonske akte koji su sada na nivou Srbije.
Treće pitanje koje je izuzetno važno, koje nije u potpunosti i čak je u veoma maloj meri ovde usvojeno, to je pitanje fiskalne politike. Fiskalna politika je važna ne samo zbog toga što smo prošle godine na raznim nivoima vlasti prihodovali 15 milijardi dinara, što je nekih, ako se dobro sećam, 10% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ove godine imaćemo više prihoda; pa mislim da će možda nešto biti manje zbog drugih prihoda, ali negde oko 7-8, ne manje, biće prihodi budžeta Republike Srbije kroz ove dažbine.
Postavlja se pitanje, koje će se vratiti kroz sledećih nekoliko meseci pred ovaj cenjeni dom, naša fiskalna politika u ovom domenu gde je akciza specifična, što znači da se akciza plaća u jednom iznosu i to dinarskom iznosu po paklici, a to je, siguran sam, jedan od ključnih razloga zbog čega smo uspeli više da prihodujemo i da suzbijemo sivu zonu čak i od onih koji legalno rade.
Imali smo pre ovih promena u fiskalnoj politici veliki problem u tome što su se "prali" papiri; papiri koji su dolazili za carinjenje ili oporezivanje bili su jedni, a ono što je u stvari bila realna vrednost i ono što se pojavljivalo na tržištu bila je druga stvar. Zbog toga, oporezivanje koje je standard u Evropskoj uniji i već danas je takav zakon u Crnoj Gori, što postavlja pitanje harmonizacije između Srbije i Crne Gore, ima komponentu tzv. ad valorem oporezivanja, gde deo oporezivanja ide na vrednost tog proizvoda, a dodatak može biti specifičan, a to znači mešani sistem, ad valorem i specifičan.
Želim samo da kažem, i to je veoma važna poruka za one koji će biti aktivni u ovoj industriji, jedna od vrlina poreske politike je njena stabilnost. Bićemo veoma obazrivi u bilo kakvom menjanju. Bilo je jedno pitanje, mislim šefa poslaničke grupe DSS, o otvaranju eventualno nove kategorije tzv. domaćih stranih cigareta. Želim ovde da kažem da takva tražnja postoji, ali ne vidim dovoljne argumente da jedna marka koja se proizvodi, a međunarodna je, u Srbiji bude manje oporezovana.
Znači, postoje tri kategorije i tri kategorije, a o tome možemo otvoreno govoriti, bile su kategorije koje su nam omogućile oporavak Duvanske industrije Niš. To je jasno bio njihov cilj i danas vidimo i imamo te rezultate.
Želim samo ovde da najavim da će bilo kakva promena u fiskalnom domenu biti veoma pomno razmatrana. Sada, a to je vrlina ovog poreskog zakona, nema te vlade koja može to da promeni bez većine u ovom domu. Znači, bilo kakva bojazan da će se odjedanput promeniti nekakva poreska politika da bi se više svidela ovome ili onome, to je pitanje prošlosti. Ma ko bio u vladi i ma ko bio ministar finansija, to nije moguće, a da se ne dođe u ovaj dom.
Želim da to bude jasno i da imamo debatu i da vidimo da li nam je dobro i da li treba menjati tu poresku politiku, da li u vidu usaglašavanja naše poreske politike sa Crnom Gorom (što je, naravno, cilj), gde ima elemenata ad valorema, to treba uraditi.
Drugo je pitanje koje će se postaviti, a otvoreno ga postavljam danas, da li treba otvoriti jednu četvrtu kategoriju oporezivanja cigareta, četvrtu kategoriju međunarodnih poznatih marki koje se proizvode u našoj zemlji; to je pitanje koje će se postaviti (i DSS ga je već postavio) za one međunarodne firme koje ili postanu strateški partneri naše domaće industrije Niš ili Vranje ili žele da otvore fabriku cigareta kod nas.
Nisam ubeđen u sve argumente za to, ali to se treba vagati. Treba videti šta je dobro za našu državu. Ta odluka neće biti odluka ni ovog ministra, ni vlade. Jedna takva odluka biće odluka ovog doma, ona treba da ima većinu. To pitanje oporezivanja i fiskalne politike u vidu našeg priključivanja Evropskoj uniji neminovno će se postavljati. Samo želim ovde da najavljujem stabilnost u ovom fiskalnom domenu i veoma obazrivo menjanje koje postoji. Toliko o ove tri teme koje smo postavili.
U uvodnom izlaganju naznačio sam da ovaj zakon ima tri ključna cilja, pa bih hteo da se vratim na ta tri ključna cilja, da razmotrim nekoliko elemenata iz ove diskusije, pa da vidimo da li je moguće napraviti neka poboljšanja u ovom nacrtu zakona kroz intervencije, kroz amandmane, a ima ih.
Prvo pitanje je pitanje podsticaja naše domaće proizvodnje. Mogu da kažem da je bio veliki broj govornika i bilo je puno priča i na odborima. Mislim da ćemo moći da podržimo dodatnu zakonsku obavezu da se ne kupuje samo ta minimalna količina duvana, 2.000 tona. Probali smo juče ponovo sa Duvanskom industrijom Vranje, to za njih nije prepreka, imajući u vidu koja je njihova perspektiva, a ona je dobra, naročito sada sa jednim strateškim partnerom i nadam se da će se odlučiti već ove godine.
Prihvatićemo da postoji jedna odredba da minimalno ne bude samo 2.000 tona, nego i 50% ukupne proizvodnje cigareta i duvanskih proizvoda. Zakonski ćemo dodatno ohrabriti naše proizvođače i naznačićemo da ko želi da proizvodi cigarete, moraće veliki deo toga da kupi od naših proizvođača.
Naravno, to nije garancija, a bilo je priče o tome malopre, da će ta količina duvana biti i ugrađena u cigarete. Mislim da je tu jedna pragmatična odredba, jer realnost je da nemamo dovoljno kvalitetnih sorti da mogu da uđu u sve forme cigareta. To je realnost. Pričati nešto drugo bilo bi demagogija. Postoji obaveza da se kupuje, a naravno postoji direktan ekonomski interes proizvođača cigareta da rade sa proizvođačima, da poboljšaju te sorte i da, naravno, ono što ionako moraju da kupuju i ugrade u njihove cigarete.
Mislim da će to omogućiti da naša duvanska industrija uradi kao npr. hrvatska duvanska industrija koja je sa dosta uspeha poboljšala u zadnjih 15-20 godina kvalitet sirovine, tako da oni bukvalno ogroman deo potreba za njihovu domaću industriju podmiruju iz tih izvora.
To je veoma važno. Ovo je velika industrija i ona unosi veliki debalans u našu spoljnu trgovinu. Što više kupujemo sirovina, utoliko je veći naš trgovinski deficit, a već je dovoljno velik. Tako da ta mera nije samo za domaće proizvođače, već i za našu spoljnu trgovinu i za devizni bilans naše zemlje.
Što se tiče drugog cilja, a taj cilj je bio kroz stroge uslove za poslovanje i stroge kazne za neispunjavanje uslova kroz ovaj zakon, mogu da kažem, i čini mi se da je ovo dovoljno raščistilo neke nedoumice - ovde nema nikakve zakonske mogućnosti da bilo koji organ bira ovoga ili onoga. U pitanju su minimalni uslovi da bi neko mogao da se bavi ovom aktivnošću, a ne da imamo sumnjive, kao što smo imali, nažalost, i u poslednje dve godine, posrednike koji se bave jednim delom ove industrije; možda neke grupe koje ne žele da vežu njihov ekonomski interes na duži rok sa našom zemljom.
Ono što će možda biti najvidljivija stvar, u nekom periodu posle privatizacije i mislim ne odmah posle privatizacije, to je dodeljivanje dozvole da se proizvode cigarete, znači u novoformiranim fabrikama. Tu vidimo da ono što se traži od svih onih koji žele da se bave tom aktivnošću jeste da oni bukvalno moraju da imaju ambiciju da budu kao Duvanska industrija Vranje danas, otprilike. Tako da nema nikakvog ekonomskog interesa za bilo koju sumnjivu grupu koja ne želi da investira realni novac višegodišnje, da formira i marke, da investira industrijski nezaposlenih nekoliko stotina ljudi u našoj zemlji i lančano od onog prvog da podstaknu našu domaću industriju. Ali, oni koji žele da ispune te uslove su dobrodošli.
Mislim da je sa takvim uslovima jasno da je u našem nacionalnom interesu da dovedemo inostrane i domaće grupe, koje žele da njihov ekonomski interes vežu za našu teritoriju. Oni će posle toga biti, nadajmo se iz morala, ali hajde da se bolje oslonimo na njihove ekonomske interese, u objektivnom savezništvu sa državom da se borimo protiv šverca, jer će taj šverc njih najviše pogađati.
O tome je bilo reči u ovoj raspravi i mogu da kažem da smo spremni da to prihvatimo kao amandman, doduše malo transformisan, jer ima jedna reč koja nije nesretna, da damo dodatnu pravnu sigurnost. Naravno da su zakonodavac i Vlada imali tu intenciju da eksplicitno bude naznačeno da pravo da se proizvode cigarete za datu fabriku ne može da bude oduzeto samo po prekršajnoj, nego po jednoj pravosnažnoj odluci. To će dati dodatnu pravnu sigurnost za one koji žele da investiraju i, naravno, ceo taj proces mora da prođe pre nego što im se pravosnažno oduzme pravo da proizvode cigarete.
Treća i poslednja stvar, što je bio cilj ovog zakona i bez puno iznenađenja tu je bilo i najviše sumnji, a to je: šta će da radi ta agencija? Šta će da rade ti ljudi tu, da nije to magnet za korupciju, da nije to magnet za one koji bi hteli da kupe i pridobiju tržište za sebe?
Odgovor je da je agencija tu baš da bi se to suzbilo. Ona je napravljena na taj način da niko ne može svojevoljno, u tišini i tajni jednog kabineta da sam donosi veoma važne odluke, koje se tiču ovog tržišta. Sedam resora, četiri predstavnika industrije, eto minimuma kvoruma ljudi koji moraju da pogledaju svaku iole važniju odluku. Javnost u odlučivanju, nužnost da se važne odluke predoče i Vladi Republike Srbije, gde će u daljoj perspektivi biti koalicione vlade. I posle toga, i taj amandman ćemo prihvatiti, videćete, najmanje dva puta godišnje izveštavanje Narodnoj skupštini, vama, javnosti. Malo li je?
Čini mi se da će na ovaj način biti napravljen značajan napredak, tako da će svi oni koji donose odluke u domenu duvanske industrije znati da će sud javnosti i njihove časti uvek biti prisutan. Siguran sam da će ti veoma snažni reflektori, upereni na sve one koji odlučuju u tom domenu, biti jedna od veoma važnih odredaba na duži rok, da oni odlučuju u interesu države, a ne za neke uže i sitne lične interese.
Samim tim, poštovani narodni poslanici, apelujem na vas da podržite ovaj zakon. Ovaj zakon ne može sve, kao što smo videli i u domenu zdravlja, spoljne trgovine, fiskalne politike. On je deo celog ambijenta, koji moramo da napravimo da ova industrija ozdravi, i to trajno. Istovremeno, on je značajan napredak i očekujem da smanji stepen korupcije, šverca.
Samim tim nadam se da ćemo moći u nekom dugom roku, kada nastavimo da finansiramo i borbu protiv konzumiranja duvana, da pređemo na prave teme, a to je da kada kažemo - duvan, ne mislimo samo na šverc (mada je i to, shvatićete, i te kako važno, kada govorimo o 15 milijardi dinara prošle godine o fiskalnim prihodima), nego kada kažemo - duvan da mislimo na otrov, na zdravlje i da velika aktivnost bude usmerena ka smanjenju potrošnje duvana u našoj zemlji, naročito za mlađe generacije. Hvala puno na pažnji.

Zaključujem načelni pretres i, na osnovu člana 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, dajem sledeće obaveštenje.
Pošto nadležni odbori, Zakonodavni odbor i Odbor za poljoprivredu, ili nisu okončali raspravu ili nisu o raspravi o amandmanima dostavili izveštaje Narodnoj skupštini i pošto Vlada Republike Srbije nije dostavila mišljenje o amandmanima podnetim na Predlog zakona Narodnoj skupštini, određujem pauzu do 15,00 časova, sa obavezom predsednika odbora i ministra da u tom roku budu dostavljeni izveštaji Narodnoj skupštini.
Popodnevni deo sednice počećemo raspravom u pojedinostima, na osnovu člana 136. stav 3.
Drugo obaveštenje: sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije održaće se danas u 14,00 časova u sali I u prizemlju zgrade Narodne skupštine.
(Posle pauze.)