Dame i gospodo narodni poslanici, za nas je ovaj amandman prihvatljiv zato što mi amandmanom na član 5. i dalje kroz čitav zakon sprovodimo ideju da nam ta agencija nije potrebna i da je izmišljena samo kao parazit na budžetu Srbije, koji će da troši još jedan deo budžetskih sredstava, sredstava teško sakupljenih od građana Srbije.
Ali, nešto razmišljam o tom članu 4. stavu 1. u kome piše da se zabranjuje prodaja cigareta maloletnim licima. Ako dođe jedan sedamnaestogodišnjak na kiosk da kupi cigarete, a zamislite da postoji mogućnost da on već tri godine puši cigarete, da li ste vi koji ste pušači ili vi koji ste nepušači, ili bili u društvu, jeste li dolazili u situaciju da ostanete bez cigareta. Imao sam prilike da vidim kako se u zatvoru ponašaju ljudi koji nemaju dovoljno cigareta. Pre 25 godina sam bio pušač, tada su nedeljom retko gde mogle da se kupe cigarete, a dešavalo se da ostanem bez cigareta, i znam kako sam se osećao.
Koliko god da vam je želja da to dete ovim zakonom zaštitite, tobož, koliko god da vam je to cilj, zamislite to dete koje je tri godine pušač i ne može da kupi cigarete. Ili, zamislite obrnutu situaciju, umesto deca da kupuju roditeljima sada će taj dečko ili devojčica da kažu ocu i majci - idi mi kupi cigare, ovi ne daju da ja kupim cigarete. Ako roditelji znaju da im deca puše, hoće li reći - neću da ti kupim cigare, evo prilike da ostaviš duvan, a ja te nisam vaspitao da pušiš, ili će da kaže - daj sine, ali daj sada i ti meni džeparac kao što sam ja tebi davao kada si ti kupovao meni cigarete.
Razmislite malo, veliki broj krivičnih dela u Srbiji, najgorih, najbesprizornijih, učine narkomani da bi nabavili još jednu dozu. Pušenje ima veoma slične simptome i pojavne oblike kada neko dođe u apstinenciju. Razmislite malo o tome šta sve može da se desi. Ti maloletnici sa 17 godina jači su od svih nas ovde u sali.