TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

12.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 20:00

OBRAĆANJA

Zoran D. Nikolić

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pošto je ostalo malo vremena, brže ću govoriti, svega o dve teze ili o dva aspekta vezana za ovaj zakon.
Prvo, za mene ova rasprava je neodvojiva od rasprave o Ustavnoj povelji o kojoj smo vodili već ovde polemiku pre par dana. Mislim da smo svedoci poprilično apsurdnih situacija i najveći broj stranaka ovde u parlamentu, u svojim programskim zalaganjima, ima zajednicu Srbije i Crne Gore kao svoje temeljno i državno opredeljenje. Kada je trebalo glasati o toj zajednici Srbije i Crne Gore, produžiti joj vek bar na tri godine, mnoge političke stranke odstupile su od svojih političkih opredeljenja o zajedničkom životu dve republike i dva naroda i glasali protiv te ustavne povelje.
To nije ništa novo, dešavalo se da stranke odstupaju od svojih programa, dajući primat nekim drugim interesima. Ništa neuobičajeno. Neuobičajeno je da strane koje su glasale protiv Ustavne povelje sada uzimaju ogromno učešće, kada se radi o zakonu po kome se sprovodi Ustavna povelja i ubeđuju sve nas koje smo glasali za Ustavnu povelju, za zajednicu država Srbija i Crna Gora, kako treba sprovesti zakon o izboru poslanika. Neke stranke čak autoritativno to rade, prosto se trkaju kako će pre da uđu u institucije države protiv koje su glasali pre par dana. To po meni nije ni malo principijelno. Izgleda da ovde principijelnost nije jača strana, bar nekima.
Što se principijelnosti tiče, mnogi su sa ove govornice napali način odlučivanja, odnosno način na koji će se doći do poslanika u toj budućoj državi, pre svega sa aspekta da su političke stranke te koje treba da odlučuju o mandatima, a nikako poslaničke grupe. Zaista, ne mogu mnogim poslanicima da zamerim na takvom stavu i to je legitimno viđenje.
Mogu da zamerim onima sa kojima sam do juče delio dobro u ovom parlamentu, a sa nekim i sprovodio slične zakone. Moram da vas podsetim, mislim da je analogija apsolutno važeća, Skupština Srbije i Crne Gore, o čijem delegiranju poslanika danas odlučujemo, apsolutno je identična Veću republika koje smo do juče imali u Saveznom parlamentu.
Kako smo ovde u ovom parlamentu odlučivali o izboru poslanika u to veće republika. Citiraću vam zakon iz 1992. godine, donela ga je ova skupština, a koji u članu 5. kaže da kandidata za poslanike u Veće republika može predložiti poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Izmenama tog zakona iz 1993. godine dodato je da poslanička grupa može predložiti najviše onoliko kandidata koliko se bira poslanika u Veće republika. Na kraju, Zakon o izboru saveznih poslanika u Veće republika Savezne skupštine iz aprila 2000. godine u članu 7. kaže da predlog za izbor poslanika u Veće republika podnosi poslanička grupa u Narodnoj skupštini. Dakle, ovo...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
...nije prvi put, nego uvek kada se Narodna skupština opredeljivala za posredne izbore, a ne neposredne, poslanička grupa je bila nosilac političkih aktivnosti, a ne politička stranka u Narodnoj skupštini. Ovim nije napravljen nikakav izuzetak, nego je samo kontinuitet gledanja na posredne izbore, od konstituisanja višestranačja u Srbiji do današnjeg dana.
Na kraju, pošto mi vreme ističe, sa onima koji lamentiraju nad sudbinom narodnih socijalista i prikazuju nas kao privezak DOS-ove većine ili manjine, ili Đinđićeve vlade, želim da kažem samo sledeće: neka pogledaju član 189. Poslovnika. Tamo će videti da najmanje 20 narodnih poslanika može da pokrene pitanje izglasavanja nepoverenja Vladi Republike Srbije. Pošto nekoliko poslaničkih grupa, opozicionih ili pozicionih, ne znam, ima više od 20 poslanika u ovom parlamentu...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
... neka pokrene to pitanje. Na taj način će utvrditi šta misle narodni socijalisti o ovoj vladi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije. Molim skupštinu da saslušamo poslanika.

Siniša Mitrović

Uvažena gospođo Čomić, poštovanje, na osnovu člana 81. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije... da li možemo da se saslušamo? (Žagor.)
Uvažene kolege, obzirom da je nama obaveza da već sutra završimo ovaj naš rad i bilo bi zaista solidarno i kolegijalno da i danas podelimo ovo vreme, na osnovu člana 81. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da produžimo zasedanje za ono vreme za koje smo kasnili zbog rada odbora danas, a to je znači najviše dva sata. Imam i predlog da, na osnovu člana 133, rasprava o amandmanima traje svega tri minuta. Molim Skupštinu da se o tome izjasni.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Predlog za skraćenje rasprave u pojedinostima u principu može da bude podnet kada počne rasprava u pojedinostima, ali možemo da stavimo dva odvojena predloga i sada.
Dakle, prvi predlog je da Skupština nastavi rad još dva časa nakon 18,00 časova. Dužnost je da obavestim da je vreme na raspolaganju poslanika prijavljenih za reč još 78 minuta i da je još 50 minuta na raspolaganju predsednicima ili predstavnicima poslaničkih grupa, a što iznosi 128 minuta i predstavlja otprilike okvirno dva časa.
Pitam Skupštinu, da li se slažete da rad Skupštine danas nastavimo za još dva časa?.
Za 100, protiv 47, uzdržan jedan, nije glasalo 46, od ukupno 194 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da danas radimo do 20,00 časova.
Stavljam na glasanje drugi predlog - da rasprava u pojedinostima o amandmanima traje tri minuta i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 88, protiv 78, uzdržanih nema, nije glasalo 27, od ukupno 193 narodna poslanika.
Da bi odluka bila usvojena potrebno je 84 narodna poslanika, pa molim sekretara da me ispravi - odluka nije prihvaćena.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila odluku o skraćenju vremena rasprave za raspravu u pojedinostima, te ostaje po Poslovniku rasprava o amandmanu od pet minuta.
Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović.

Bora Stanimirović

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, pošto je predlog za produženje radnog vremena i za skraćenje diskusije delimično uspeo, nastojaću da skratim svoju diskusiju da bi donekle ispunili taj zahtev.
Mislim da se sve vreme diskutuje o nekom načinu izbora poslanika, a posebno kada sam prvi put ovaj zakon pročitao i kada sam našao Dontov sistem, nisam ga dobro razumeo, jer se radi o štamparskoj grešci, pa sam pomislio da je to verovatno obračun ili računanje poslanika po DOS-ovom sistemu. Međutim, nisam bio u pravu, jer bi SPS po Dontovom sistemu imala daleko više poslanika u parlamentu zajednice država Srbije i Crne Gore nego što je po DOS-ovom sistemu.
Drugo, kada se sve vreme diskutuje o nekim krađama i prekrađama poslanika, ovde u parlamentu, mislim da je "Glava šećera" Milovana Glišića obična bajka u odnosu na sve ono što se ovde dešava.
Najviše nesporazuma je bilo kod člana 5. zakona o izboru poslanika, o tome se najviše i diskutovalo, a on glasi - poslanici se biraju srazmerno broju narodnih poslanika koji poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Jasno je da je ovakav predlog bio prisutan još u vreme izrade Povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa onda nije slučajno što jedan broj potpisnika Beogradskog sporazuma nije došao na svečanu promociju te nove zajedničke države; možda i zbog tog člana.
Doduše, možda neki nisu bili obavešteni, ali se upravo radi o ljudima koji su potpisali Beogradski sporazum a nisu došli na potpisivanje svečane povelje tj. na proglašenje zajedničke države. Jedino je došao premijer, gospodin Zoran Đinđić, ali je bio u teškoj ulozi. On je morao da objasni zašto je on jedini došao od potpisnika i zašto oni drugi nisu došli na potpisivanje.
Milo Đukanović je verovatno žurio da pripremi referendum za odvajanje jedne samostalne Crne Gore, a najradosniji je bio Havijer Solana, koji je i najzaslužniji za rasturanje SRJ, čovek koji je uputio bombe na ovu državu i sigurno je da bi ukoliko ona nestane skinuo svaku odgovornost sa sebe; naravno, ukoliko te države nema jer, u krajnjem slučaju, morate priznati da se ne može bombardovati nešto ako ne postoji.
Zatim, u koliziji su zakon o izboru poslanika u zajednicu Srbije i Crne Gore i Ustavna povelja. Naime, član 2. stav 2. ovog zakona glasi - da se poslanici biraju na dve godine. U Ustavnoj povelji, kojom bi morala da se izvrši implementacija u odnosu na ove druge zakone, mandat poslanika je četiri godine. Znam koji je razlog za to, ali je verovatno pisac ovih redova morao da napravi nešto povoljnije, a što bi odgovaralo i Ustavnoj povelji i samom zakonu.
Dalje, u članu 20. Ustavne povelje stoji da se poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju u stvari prema svim evropskim i demokratskim standardima. Od toga nema nijednog ni drugog. Ako je prema demokratskim standardima, onda bi se izbor poslanika vršio neposrednim putem, a ako je po zakonu tj. uputstvu Evropske unije, onda bi svakako odnos snaga bio drugačiji, tako da je to verovatno kamen spoticanja, zbog koga se u ovom slučaju ne pominje ono što je najbitnije.
A, suština je u sledećem - da je ova zajednica koju smo stvorili, državna zajednica Srbija i Crna Gora - unija. Neki kažu da ona najviše liči na Austrougarsku monarhiju iz perioda 1867. do 1918. godine, a razlika je samo u tome što se tiče oblika i mesta sedišta administracije, odnosno određenih službi. Austrougarska monarhija je bila u stvari sa carem u Beču i carem u Pešti, a ova zajednica Srbija i Crna Gora imaće predsednika zajednice u Beogradu, a predsednika suda u Podgorici.
Prema tome, ako se malo dublje pogleda, to nije ni neka zajednica, odnosno nije ni neka unija, više je unikum, a to znači nešto što nigde nema ali ima kod nas. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miodrag Jaćimović.

Miodrag Jaćimović

Poštovani poslanici, koliko mi zapravo imamo poslanika u Skupštini Srbije? (Glasovi: Ne zna se.) Ne znamo, naravno. Ako neko neopozivo podnese ostavku i Administrativni odbor to prihvati, a Skupština to konstatuje, to je valjda prava ostavka.
Kaže se da ti poslanici nisu znali šta rade. Kako je moguće da poslanici ne znaju šta rade. Ima li veće bruke da se ne zna toliko, koliko Skupština ima poslanika, a treba da ima, znamo, 250. Zato treba određivati poslanike za Skupštinu Srbije i Crne Gore prema izborima 2000. godine, a i volja naroda je bila takva.
Što se tiče Administrativnog odbora, bio sam na jednoj sednici koja je bila bruka i sramota, kada je predsedavajući rekao da prihvata odluku Ustavnog suda o vraćanju 22 poslanika DSS, da bi u drugoj rečenici kazao - predlaže da se odmah oduzme svih 45 mandata. Znači, prihvata odluku suda, da bi u drugoj rečenici poništio to prihvatanje. Može li on da poništi odluku Ustavnog suda. Pošto je Administrativni odbor imao većinu od dva glasa, oni su usvojili taj predlog i onda su bili svi poslanici DSS isključeni. To je bilo u junu mesecu, valjda 12. juna.
To sam i onda izjavio, neki mediji su to objavili, to je sve ličilo na suđenje Draži Mihajloviću 1946. godine. Oduzimanje svih poslaničkih mandata najjačoj stranci, jer mi smo imali onda 45, a Demokratska stranka je imala 44, to se valjda nikada u svetu nije desilo.
Kako je moguće da Nova Srbija sa 8 poslanika, do juče takoreći, ima dva predstavnika u Skupštini Srbije i Crne Gore, a da oni sa pet poslanika takođe imaju dva poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore. Ovo je otimanje mandata. Ne znam da li je kupovina, da li su pare u pitanju ili stanovi, kao što se priča, ali ovo je zaista bruka i sramota za ceo narod.
Šta će biti ako se stvori još neka poslanička grupa, a mi već damo poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore? Hoće li se remetiti taj broj poslanikau Skupštini Srbije i Crne Gore? Ili ako se pojavi još neka treća, četvrta grupa, tako da nećemo nikada znati koliko Skupština Srbije i Crne Gore ima poslanika, kao što mi ne znamo koliko i ovde imamo poslanika. Valjda moramo ustaliti broj poslanika i u ovoj skupštini i u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Zato ponovo predlažem, a danas je bilo mnogo priče o tome, istih ovih navoda kao što ja sada govorim, da se jedino uzmu u obzir mandati koji su dobijeni na izborima 2000. godine, jer to mora biti pravo merilo za poslanike Skupštine Srbije i Crne Gore. To su bili pravi izbori, neposredni, i ti poslanici imaju neki legitimitet. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, posle njega narodni poslanik Branko Ružić.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, kao što je najavljeno, biće protiv Predloga zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Da je Savezna Republika Jugoslavija, makar bi Azerbejdžan pobedila.
Mi smo protiv ovog zakona iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se postupa suprotno narodnoj volji, kreira se narodna volja. U ime naroda se određuju predstavnici naroda i građana Srbije, makar ovih 91 koje mi treba da delegiramo, kako vi kažete po evropskim standardima, ne znam gde to još u Evropi ima; pokušavate na svaki način i po svaku cenu da u tu Skupštinu ubacite vaše poslušnike, ljude koji ni po kom osnovu i ni na koji način nisu zaslužili da se u toj skupštini nađu.
Čuli smo argument šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, predlagača zakona, koji kaže - svi ljudi koji će se naći u Skupštini državne zajednice, to više nije ni država, to je neka zajednica, neko svetsko čudo, učestvovali su u izbornoj kampanji. Pa, kakav je to, gospodine Šabiću, vi ste ministar u Vladi Srbije, kakav je to argument - učestvovali su u izbornoj kampanji.
U kom to zakonu piše - učestvovali su u izbornoj kampanji; pa će da napišu: jedan je lepio plakate, drugi je trčao od lokalne televizije do lokalnog radija i on je zato zaslužio da se nađe u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore. To je smešan argument. To nema nigde u pravnom poretku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije do juče i danas neke nove državne zajednice. To nigde ne piše, to ne može da bude pravni osnov.
Izmislili ste zato što druge argumentacije nema. Zato što DOS mora da obezbedi većinu, na bilo koji način, onda će da se bavi ovde otimačinom mandata poslaničkim grupama i onda njima daje još pravo da se pojave tamo. Imam ovde jedan od amandmana narodnih poslanika. Hoće li se u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore pojaviti Laburistička partija. I da sada narod ne bi mislio da sam lud ili da nešto izmišljam, još nisam poludeo, izvesni Bratislav Đurić je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, evo ga čovek, ako može to kamera da uhvati, stavio pečat Laburističke partije.
Hoćemo li u zajednici Srbije i Crne Gore imati poslanike Laburističke partije? Koja je to partija? Gde se to nekad glasalo za njih? Ko je glasao za narodne socijaliste, nenarodne socijaliste, ko je za to glasao? (Glasovi: Narod.) Ko je glasao za ne znam ni koga ćete još da stavite u Skupštinu. Narod nije za njih glasao. Narod je glasao: za zbirne izborne liste DOS, SRS, SPS i SSJ. Ama baš nikog više. (Žagor u sali.)
Ovo su, izgleda, ovacije, geni u čoveku koji je učestvovao u rastakanju države i stvaranju zajednice. Šta da radite, takva su vremena došla.
Što se tiče SRS, da bi ljudi razumeli, govorim pre svega običnom narodu Srbije, mi nemamo ne znam kakvih posebnih razloga ili naročitih interesa da se žestoko suprotstavljamo, jer ćem mi tobož nešto izgubiti. Kod nas nema izdajnika ni u Republičkoj skupštini, ni u Saveznoj skupštini nije bilo. Nema ih nigde. Nama niste uspeli da otmete, čini mi se jedinoj od opozicionih poslaničkih grupa, ni jedan jedini mandat. Nećete u tome ni uspeti zato što se držimo čvrsto, hrabro.
Ali, sada želim da vam ukažem na ono što je problem, prosto znam da će neko pročitati ovo što smo govorili u Skupštini Srbije: zašto vlast u Srbiji, zašto vladajuća većina - u trenucima kada država ima mnogo problema, kada nam nestaje država, stvara se zajednica, kad imamo probleme u tri opštine na jugu Srbije, Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kada imamo mnogo problema na Kosovu i Metohiji kao država, kada pokušavaju da nam nametnu probleme u Vojvodini, kada imamo probleme sa tužbama pošto država neće da reaguje povodom onoga što se dešavalo nekada na prostoru bivše Bosne i Hercegovine - zašto država samo želi da se obračunava sa svojim političkim protivnicima?
Doneću zakon gde će se u državnoj zajednici pojaviti oni koji nikada nisu bili poslanici, pa kada mi ni to ne bude dovoljno onda ću odavde da poizbacujem političke protivnike, jer mi se ne sviđaju. Na svakojake moguće načina. Prvo ćemo zakon o izboru poslanika, onda zakon o lusterisanju, ali posle tih lustera morate da znate da garantovano dolazi zakon o banderisanju, a budite uvereni da će na banderama da budu i oni koji su smišljali lustere, zato što se to na takav način vraća.
Zatvorite tu Pandorinu kutiju, pokušajte da napravite da u Srbiji funkcioniše normalan politički sistem, da demokratskim putem, neposrednim izborima odlučujemo, dakle da narod odlučuje o svojim predstavnicima, o onome ko će ga zastupati u narodnim predstavništvima, a ne na ovakav način, samo otimačina i samo političke protivnike skloniti, uništiti, ubiti, o lustere okačiti ili ne znam ni šta im uraditi. Zato vas pozivam da ovakav zakon ne prihvatite, a siguran sam da ćete sve ono što vam govore poslanici Srpske radikalne stranke, nemamo mnogo vremena i zato završavam, a mislim da neće biti kasno, jednoga dana shvatiti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, a posle njega narodni poslanik Vukosav Tomašević.