Članom 3. Predloga zakona kaže se da u raspodeli mandata u Skupštini učestvuju političke stranke, političke koalicije i druge organizacije koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Prvi stav ovog člana je potpuno u redu i u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.
Međutim, drugi član Predloga kaže - kandidat za poslanika može biti narodni poslanik, a na prvim izborima, podvlačim - na prvim izborima, za poslanike Skupštine i savezni poslanik Veća građana odnosno Veća republika Savezne skupštine. Po ovom predlogu samo na prvim izborima može biti kandidat i sadašnji poslanik Savezne skupštine.
Po ovom stavu 2. člana 3. Predloga zakona samo prvi put može biti predložen i poslanik Savezne skupštine, a po članu 20. moguće je zameniti saveznog poslanika kome je prestao mandat. Očigledna je suprotnost člana 3. sa članom 20. Predloga zakona.
DSS je dala amandman na član 3. Predloga zakona kojim se u potpunosti menja formulacija ovog člana i pravilno se određuje izbor poslanika u Skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore, a koji glasi: "Poslanici se biraju iz reda narodnih poslanika i saveznih poslanika iz oba veća Savezne skupštine. Poslanici se biraju tako da politička stranka koja ima narodne poslanike na dan raspisivanja posrednih izbora bude zastupljena u Skupštini srazmerno broju narodnih poslanika koji je imala na dan konstituisanja Narodne skupštine. Politička stranka samostalno predlaže kandidate za poslanike."
Za razliku od jednog nerazumljivog i kontradiktornog predloga člana 3. predlagača, DSS daje amandman, odnosno novu formulaciju člana 3, koja je potpuno razložna, jasna i u skladu sa pozitivnim propisima i važećim zakonima, a naročito Zakonom o izboru narodnih poslanika.
Formulacija da u raspodeli mandata učestvuju političke stranke, političke koalicije i druge organizacije koje su zastupljene u Narodnoj skupštini je proklamativna i time suvišna. Uostalom, predlagač zakona od nje odstupa u članu 5. stav 1. Predloga zakona, kojim propisuje da se broj mandata određuje prema poslaničkim grupama.
Povezujem tu nelogičnost i naše ukazivanje na to da se i u izbornom procesu za izbor poslanika Skupštine zajednice Srbije i Crne Gore mogu pojavljivati i učestvovati jedino političke stranke i koalicije, a ne poslaničke grupe, koje su samo tehničko organizovanje radi lakšeg funkcionisanja parlamenta.
To bukvalno i sam predlagač zakona u svom predlogu priznaje, pa tako stav 1. suprotstavlja drugom stavu člana 3, a takođe i članu 20. predloga.
Izbor poslanika u Narodnoj skupštini prema mandatima političkih stranaka u momentu poslednjih održanih izbora 23. decembra 2000. godine je najmanje iz dva razloga daleko pravedniji od biranja poslanika po poslaničkim grupama.
Prvi i osnovni, zbog toga što je ovakav način izbora zakonit. Jer, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, pripadnost političkoj stranci je razlog za sticanje i prestanak mandata narodnih poslanika.
Potom, jer bi se time regulisale i neutralisale sve nelogičnosti i nezakonitosti u radu i u sastavu Narodne skupštine, a koje su nastale od konstituisanja do raspisivanja izbora za poslanike.
Mi smo, takođe, ukazivali da u pogledu poslaničkih grupa može doći do promena, a doći će, ovde su neke poslaničke grupe izmišljene i formirane upravo zbog izbora poslanika. Nakon izbora poslanika će nestati sa političke scene i iz rada ovog parlamenta. Da li to znači da treba, iako je praktično nemoguće, ponovo menjati sastav poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Stoga pozivam, zbog pravednosti i zbog zakonitosti, da prihvatite ovaj amandman DSS na član 3. Predloga zakona.