Dame i gospodo, danas je bilo dosta reči o ovom zakonu. Verovatno je mnogo toga iscrpljeno ili je sve iscrpljeno. Ne bih uzimao na kraju reč da se u ovoj ponovljenoj raspravi nije nekoliko pitanja otvorilo.
Kada nema argumenata obično, a gotovo iz istih usta, uvek od istih pojedinaca poteže se argument šta je to bilo u prethodnih deset godina i to od onih koji bi u svojoj stranci prvo trebalo da rasprave šta su to njihovi lideri tih prethodnih deset godina radili. Ako bi o tih deset godina neko ovde u sali trebalo da raspravlja, onda niko toliko na državnim i partijskim funkcijama nije bio kao lideri onih pojedinaca koji ovde za govornicom govore o prethodnih deset godina. To je gospođi vrlo dobro poznato.
Šta je bilo prethodnih deset godina, ne može da se uporedi u odnosu na ove dve godine. Mi sada pričamo o ove dve godine. Ministar Šabić je ovde rekao jednu istinu, a to je ono što smo mi predložili kao zakon, da se izborna volja građana Srbije za izbor poslanika u državnoj zajednici tretira u odnosu na septembar 2000. godine, a to je za Veće republika i Veće građana. To je tačno.
Naravno, argument da se to ne uvaži jeste činjenica, prvo, da smo mi dobili mnogo poslanika i to ne odgovara DOS-u, ne govorim ministre za vas. Drugo, kao glavni argument koji se javno ističe, to je da u Crnoj Gori DPS nije učestvovao na izborima, pa po toj logici ne bi učestvovao ni u izboru ovih poslanika.
Ustavna povelja ne zabranjuje da se ta izborna volja iz septembra 2000. godine uzima. Mi nismo ni na tome insistirali. Mi samo insistiramo da se jedna izborna volja, ako nije septembarska, onda decembarska, poštuje do kraja i da se vodi računa o toj izbornoj volji.
Ovde je pomenut i argument da se na taj način vršio izbor poslanika u Veće republika. Moram da kažem da se izbor poslanika u Veće republika, kao i u odbore Skupštine, uglavnom vršio dogovorom šefova poslaničkih klubova na osnovu procenta dobijenih glasova, sem onih koji nisu hteli da učestvuju u tome. To je drugo pitanje, kao što ni sada ne učestvuju radikali u odborima. U principu, dogovorom šefova poslaničkih klubova na osnovu procenta dobijenih glasova.
To je potpuno sigurno. U krajnjem slučaju, u tome sam učestvovao kao šef poslaničkog kluba. Tomo, ti to vrlo dobro znaš, zajedno smo učestvovali u tome. Na osnovu toga se vršio raspored broja dobijenih mandata i u odborima, pa i u Veću republika. U tome i jeste suština.
Video sam da su nam ovde odbijeni neki amandmani sa obrazloženjem da nisu u skladu sa Ustavnom poveljom. To je u članu 3, gde se govori upravo o poštovanju volje birača na decembarskim izborima 2000. godine. To ni u članu 3, kako je ovde zapisano, nije izričito zabranjeno. Nije u članu 3. zabranjeno da političke stranke, koje su dobile odgovarajuće biračko telo i odgovarajuću podršku birača decembra 2000. godine, predlažu kandidate za izbor poslanika. To u članu 3. uopšte nije.
To se ovde objašnjava tek u članu 5, gde se daje Administrativnom odboru da odlučuje koliko će ko da ima poslanika. Imajući u vidu iskustva sa Administrativnim odborom u poslednjih pet-šest meseci, koji u stvari sam bira i određuje broj poslanika, teško je poverovati ili, bolje reći, može se čak dogoditi da neke poslaničke grupe ne budu zastupljene i da nemaju poslanike.
Zbog toga mislimo da je važno da poslanička većina uvidi potrebu da se uvaži izmena u članu 3. i u članu 5. i da se prihvati da politička volja birača iz decembra meseca 2000. godine bude uvažena u izboru poslanika za državnu zajednicu Srbije i Crne Gore.
