TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.02.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

12.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:25 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe DSS-a (iz sale - nema replike na repliku).
Tražili ste repliku? Ko je još tražio? Predsednik odustaje. Vi niste pomenuti u izlaganju, pomenuti su ... molim vas da sednete na svoje mesto i da ne prilazite govornici bez dozvole predsedavajućeg. Hvala lepo. (Obraća se poslaniku Cvetkoviću.)
(Glasovi - odnosi se na našu grupu, prepoznali smo se.)
Imenom i prezimenom narodni poslanik Dragan Jočić, član Ustavne komisije, pomenut je u govoru Čedomira Jovanovića. Izvolite, imate pravo na repliku.

Dragan Jočić

Jednostavno, u govoru gospodina Jovanovića sam prepoznao sebe kao član Ustavne komisije. Nismo spavali, nego smo bili budni na sve ono što ste vi tamo hteli da radite. A hteli ste da varate. Demokratska stranka i Zoran Đinđić su hteli da varaju narod i Srbije i Crne Gore sa Milom Đukanovićem. To je suština stvari. To je bilo u Podgorici.
(Glasovi - da li si bio pijan?) To nisam bio, možda ste vi bili drogirani, pijan bio nisam. Jednostavno, Ristić je odugovlačio sa gospodinom Vukovićem do 12,00 sati jednu bezumnu priču, koja je vodila ka tome da se napravi ovakav dokument po volji Vlade Crne Gore i Vlade Srbije, to je suština stvari. A, što se tiče tog spavanja, znate, bolje je spavati nego se kretati, kao što radi vaš premijer. On se stalno kreće, samo ima jedan problem - ne zna kuda ide.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od narodnih poslanika koji su izdvojili mišljenje javlja za reč? (Ne.)
Za reč se javio narodni poslanik Žarko Obradović, kao predsednik poslaničke grupe SPS.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovane kolege narodni poslanici, nema razloga za paniku kada je ova dokumentacija u pitanju, gospodin Jovanović je lepo rekao da je ovaj zakon zasnovan na političkoj volji, prema tome, on nema veze sa izbornim rezultatima i sa onim što čini izbornu volju građana Srbije, već sa onim šta se zbiva u ovoj skupštini i za šta je DOS direktno odgovoran.
Ali, o tom potom.
Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore je neprihvatljiv za poslaničku grupu SPS i mi ćemo glasati protiv njegovog usvajanja. Reč je o jednom lošem zakonu, izuzetno nepravednom, zakonu po meri DOS-a i jedino u interesu DOS-a i njegovih novih članova u klubovima koji su formirani u Skupštini Republike Srbije, kao što su novoformirane poslaničke grupe Narodni socijalisti i nova poslanička grupa "Srbija", formirane naravno da pomognu DOS-u u usvajanju zakona u Skupštini Republike Srbije i da obezbede Vladi potrebnu većinu.
Predlog zakona je loš zato što ignoriše izbornu volju građana Srbije iz decembra 2000. godine, izborne liste koje su učestvovale u izborima i postignute rezultate, broj glasova i na osnovu toga broj dobijenih mandata pojedinih političkih stranaka i koalicija. Zakon nije dobar jer se njime želi ozakoniti postojeće nelegalno stanje u Skupštini Srbije, kada se uopšte ne zna ko jeste a ko nije poslanik, kao i u međuvremenu počinjena krađa poslaničkih mandata, kao što je učinjeno sa pet poslaničkih mandata SPS-a, ali koliko vidim i drugih stranaka.
Ovaj zakon pokazuje da su DOS-u - predlagaču malo i oni rezultati iz decembra 2000. godine, već da svojom skupštinskom većinom preko Administrativnog odbora hoće da obezbedi mandate koji im ne pripadaju, ni njemu, jer ih nije dobio na izborima, ni novoformiranim poslaničkim grupama, jer nisu učestvovale u izborima.
Ako ovaj zakon bude usvojen i primenjen, imaćemo jednu potpuno iščašenu, u svakom slučaju protivzakonitu i mislim u svetu nepoznatu situaciju da partije koje nisu učestvovale na izborima, kao što su Narodni socijalisti ili poslanička grupa "Srbija", da poslanici koji nemaju pravni osnov postojanja, budu zastupljeni u budućoj skupštini Srbije i Crne Gore.
SPS je direktno oštećena u republičkoj skupštini, zato što nam nisu vraćeni mandati koji nam pripadaju, a sada smo čuli od predlagača da smo direktno oštećeni i u tom budućem parlamentu za dva mandata. Izbori su održani decembra 2000. godine, kao što znate, i ovo je zvaničan izveštaj RIK-a u kom stoji da su na tim izborima učestvovale određene stranke i koalicije i broj glasova koje su te stranke i koalicije dobile. Poslaničkim mandatima u ovoj skupštini, na osnovu dobijenih glasova, raspolažu: SRS sa 23 mandata zbog činjenice da je dobila 322.000 glasova; SPS 37 mandata jer je dobila 515.000 glasova; DOS 176 mandata jer je dobio 2.403.000 glasova i SSJ 14 mandata jer je dobila 192.000 glasova.
DOS je tada predstavljao jednu političku koaliciju i taksativno su navedene političke stranke koje su sastavni deo DOS-a. Ovo govorim zbog toga što se u međuvremenu pojavljuju nove političke stranke koje uopšte nisu učestvovale na izborima i potpuno je nelogično, a nekmoli protiv zakona, da se te stranke pojavljuju kao neko ko traži i ko će dobiti na osnovu zakona svoj izborni mandat.
Šta to znači kada je reč o broju glasova-o tome kasnije.
Zašto zakon, ovakav kakav jeste, za nas nije prihvatljiv i smatramo da nije primenjiv. Prvo, ova skupština nema legalno izabran sastav, bilo zbog onoga što su sami poslanici u međuvremenu činili podnošenjem ostavki, bilo zbog toga što Administrativni odbor Skupštine Srbije nije hteo da primenjuje odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika i utvrđuje način prestanka mandata poslaniku.
Kada je reč o ostavkama; Narodna skupština Republike Srbije, stenografske beleške, sednica od 12. juna; predsednik Narodne skupštine obaveštava poslanike da su ti i ti poslanici, i onda navodi imena, neću da ih pominjem, podneli ostavke pismeno, da je to dostavljeno Administrativnom odboru, da su te pismene ostavke dostavljene narodnim poslanicima, da je prvo tu činjenicu konstatovao Administrativni odbor, da je sa tim upoznao Narodnu skupštinu Republike Srbije i da Narodna skupština Republike Srbije to konstatuje.
To se desilo 12. juna tekuće godine. Koliko da se zna, nijedan, ali nijedan od tih poslanika nije iskazao na bilo koji način svoju nameru da promeni prvobitni stav. Nismo dobili ni pismenu izjavu da povlači ostavku, a da li je to uopšte moguće to je druga priča, niti je bilo ko od tih poslanika izašao za ovu govornicu i rekao - povlačim ostavku koju sam dao tog i tog dana. Sada Administrativni odbor donosi odluku da te ostavke stavi van snage, bez njihove pismene ili usmene izjave, bez konstatovanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Objašnjenje koje smo čuli na Administrativnom odboru, da su ti poslanici bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi, mislim da će služiti kao primer "bisera" pravne teorije i prakse u Srbiji. To smo čuli od predsednika Administrativnog odbora, koji je sticajem okolnosti jedan od potpisnika, odnosno članova komisije koji su pravili Ustavnu povelju. Za par meseci, kada pojedini organi, koji će biti konstituisani na osnovu Ustavne povelje i ustavnog zakona, u praksi pokažu svoju nefunkcionalnost, očekujem sličnu izjavu, da je to bilo učinjeno tada jer su bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi, pa zbog toga to ne funkcioniše. Kada može jednom, može i drugi put.
Druga stvar, sporni mandati; Socijalistička partija Srbije je osporila pet mandata, jer nama pripadaju, Stranka srpskog jedinstva jedan, Nova Srbija tri, DSS jedan, plus 13 ostavki koje su podneli ovi poslanici. Znači, mi imamo preko 20 i nešto poslanika čiji status nije utvrđen.
Ustav je po tom pitanju vrlo jasan. On kaže - izbor i opoziv narodnih poslanika uređuje se zakonom. Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 88. takođe vrlo jasno i taksativno navodi sve razloge prestanka mandata pojedinih poslanika. Za nas su ovde bitni prvi i drugi stav - ako mu prestane članstvo u stranci ili u koaliciji na čijoj izbornoj listi je izabran za poslanika i podnošenjem ostavke. Znači, imamo i jednu i drugu situaciju.
Moram reći još nešto povodom ovih ostavki, a reći ću i povodom prestanka članstva. Povodom ostavki; činjenica je da je ostavka lični čin i može se opozvati samo do momenta realizacije, a to je realizovano konstatacijom na Skupštini. Posle toga svaka priča je izlišna.
Odluka Ustavnog suda - pošto se stalno priča o Ustavnom sudu, a mi nismo dobili nijedan papir od tog Ustavnog suda, možda je dobio gospodin Jovanović ili predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali Skupština nije, koji bi služio kao pravni osnov da se o tome ne priča, da se o tome ne odlučuje, mada sam mislio do sada da smo mi nezavisan organ, koji radi onako kako bi trebalo, odnosno u skladu sa zakonom - ne može da zamrzne te realizovane ostavke. Kada se to zna onda se vidi koliki haos postoji u ovoj našoj Narodnoj skupštini Republike Srbije vezano za mandate poslanika.
Kada je reč o mandatima Socijalističke partije Srbije, moram da kažem da se ovde svesno pravi jedna zamena teza i u pokušaju obrazlaganja te krađe naših mandata se priča o odluci Ustavnog suda. Kolege poslanici iz DSS-a su tu, pa mogu potvrditi i istaći vreme kada su podneli svoju žalbu Saveznom ustavnom sudu i sve ono što se posle toga dešavalo. Skupštine radi, istine radi, moram reći da smo mi naš zahtev podneli prvi, još 18. aprila prošle godine. Znači, april, maj, jun, jul, avgust, dok to pitanje nije došlo na dnevni red.
Mi smo u međuvremenu kao poslanička grupa Socijalističke partije Srbije uradili sve ono što se od nas tražilo. Ostaviću drugi deo svog izlaganja za kasnije, ali želim samo da ponovim naš osnovni stav: zakon je za nas neprihvatljiv iz razloga što direktno smanjuje broj poslaničkih mandata koji bi kao poslanička stranka trebalo da imamo u tom budućem parlamentu, jer se primenom ovog zakona praktično vrši još jedna krađa mandata Socijalističke partije Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima predlagač akta, narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u najkraćem, priznajem da postoje realni problemi. Oni nisu posledica ili isključivo posledica odnosa u parlamentu, već i odnosa drugih institucija prema parlamentu.
Zbog problema funkcionisanja Skupštine mi smo unutar svoje koalicije polovinom prošle godine doneli odluku da sankcionišemo 50 poslanika koji su najmanje učestvovali u radu Skupštine. To je bila odluka naše koalicije, proistekla iz prava datog članom 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, na koji se i vi pozivate. Ali, nemoguće je da bude krađa nečijeg mandata kada vi insistirate na pravu iz Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno na članu 88, a da se nama oduzima pravo da raspolažemo upravo tom slobodom datom tim istim članom.
Dakle, polovinom prošle godine naša koalicija je donela odluku u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika i obavestila Republičku izbornu komisiju. Republička izborna komisija je prosledila Administrativnom odboru tu informaciju. Administrativni odbor tokom svoje sednice, na insistiranje koalicije, prihvata ostavke poslanika zbog toga što nisu u stanju da učestvuju u meri u kojoj je to potrebno u radu Parlamenta, ali istovremeno isključuje iz koalicije i iz Skupštine poslanike koji do tog trenutka nisu zatražili nešto tako. Savezni ustavni sud poništava odluku, koja je bila istovremeno odluka i o ostavkama i to je naša stvarnost.
Što se tiče poslaničkih grupa kao institucije i 1992. godine je bilo tako. Uvek je poslanička grupa nosilac političkog života, pored poslanika u Skupštini, ne stranka. U Parlamentu deluju poslaničke grupe, a u političkom životu izvan Skupštine deluju stranke. Tako je uređeno Poslovnikom i Zakonom o izboru poslanika za Veće republika još 1992. godine. Poslanička grupa je definisana u tom sistemu. Taj zakon je izglasala Skupština, taj zakon se primenjivao do 2000. godine i mislim da je jasno da poslanička grupa jedino može da bude predlagač. Ne stranka, nego poslanička grupa, jer stranka ne postoji u parlamentarnom životu.
Što se tiče poslanika Skupštine koji su u međuvremenu promenili stranke, oni nikada ne bi bili u Skupštini da nisu učestvovali na izborima i za njih su građani glasali. Neki od njih su bili nosioci visokih funkcija u strankama u kojima se više ne nalaze, ali dok Ustavni sud Srbije ne definiše konačan odgovor na pitanje statusa poslanika mi ćemo se nalaziti između dve paradoksalne situacije: da smo zainteresovana strana za odgovor na pitanje da li možemo da raspolažemo sa 176 mandata, koliko je naša koalicija dobila, ili samo sa onim brojem mandata koji je ravan broju poslanika koji u ovom trenutku funkcioniše u Parlamentu; ili nešto treće. Dok ne dobijemo odgovor Ustavnog suda Srbije ovaj parlament će trpeti konflikte koji danas postoje u njemu, ali to nije posledica naše volje. Posledica naše volje je bila vrlo jasna i mi smo na njoj insistirali do trenutka do kog nije bila osporena.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, replika na izlaganje narodnog poslanika Žarka Obradovića. Osnov za repliku pominjanje poslaničke grupe.

Dragan Tomić

Poštovana gospodo narodni poslanici, bez namere da o prethodnom periodu polemišemo u javnosti, oko toga kojim smo mi putem krenuli a kojim je putem krenuo  neko drugi, samo radi znanja,  to je poznata činjenica u krugovima socijalista. Ovde se lamentira o tome kako je neko nekome nešto ukrao. Moram da obavestim da mi tom veštinom ne raspolažemo. Ona pripada drugima i opšte je poznata kao činjenica javnosti.
Kada se radi o moralu moram da kažem da je vrlo visok i da ne može niko da raspolaže sa njim, osim nas. Na kraju, oko svega toga da podsetim, šta je u prethodnom periodu trebalo socijalisti da rade ili ne rade u politici. Na političkoj sceni Srbije dešavale su se različite stvari.
Mi smo imali vanredni kongres, pa je onda održan kongres, da li redovan ili vanredan, to se ne zna, a za 24. mart zakazan je novi kongres. Da bismo razjasnili te činjenice, kada se pominje decembar mesec 2000. godine, to je prosto, svi smo bili na listi koju je predvodio Slobodan Milošević, koju neko sad pokazuje ovde. Samo znam da moje isključenje iz partije, niti isključenje mojih kolega koji sede sa mnom u poslaničkom klubu, nikad nije tražio, a u pismima je pomenuo isključenje mnogih drugih ličnosti, ne osporavajući naš kongres. Naš kongres nikada nije osporio. U tome je razlika između nas i onih koji misle da je socijalistička ideja njihova privatna svojina.
(Zoran R. Anđelković: Replika.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Dragan Tomić je koristio pravo na repliku. Recite mi u kom delu ste se prepoznali. Molim vas citat, a ne zadnjem delu, pošto onda ima i prednji, nego da mi kažete citat u kom ste se delu prepoznali, pošto nisam prepoznala, a pažljivo slušam šta govornici govore. Dakle, kako vas je pomenuo? Ako vas je lepo pomenuo, kako govorite iz klupe, onda nema razloga za repliku.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dejan Mihajlov

Krađa, lopovluk, beščašće, prekrajanje izborne volje građana mogu da budu ime za ovaj zakon, a nikako izbor poslanika. Ovo je izbor poslušnika, a ne poslanika i legalizacija krađe i prekrajanje izborne volje građana.
Gospodine Cvetkoviću, ne bih se složio sa vama da je ovaj zakon prepisivan iz našeg, jer da jeste bio bi daleko pismeniji i bolje stilski uređen. Mnogo korektnije, pravičnije, zakonskije i ustavnije bio bi skrojen da je prepisivan iz predloga zakona DSS-a. Ali, avaj, svakom ono što radi stoji na čast. "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom". To će se osetiti u ovoj skupštini vrlo brzo. Ovaj zakon to bolje pokazuje nego bilo šta drugo.
Ovaj zakon je legalizacija krađe mandata u srpskom parlamentu. Ako se krade u parlamentu, nemamo ništa drugo do lopovsku vlast. Ova vlast je ukrala mandate i to mandate koje su građani pojedinim strankama na izborima dali; 10% mandata u srpskom parlamentu je sporno i ne pripada onima koji ih danas nose; 10% mandata, to je ona računica koja je potrebna da bi ova vlada opstala na vlasti po osnovu ukradenih mandata; 10% mandata je ono što obezbeđuje i produžava život ove vlasti.
Pre nego što je i donet zakon neko je utvrdio broj poslanika koji mu treba, po tome su za zakon krojili izborne sisteme i parlamentarnu geografiju. Znači, ovde se utvrdi koliko vam poslanika treba za neku većinu, recimo u budućoj skupštini državne zajednice i onda se kaže kako da dođemo do tih mandata: uzećemo jednog poslanika SSJ, tri poslanika iz Nove Srbije, jednog poslanika sa druge strane i napraviti poslaničku grupu.
Time smo Novoj Srbiji uzeli jedan mandat na ta tri poslanika i time što imaju pet poslanika gube još jedan mandat, tako da smo im uzeli dva mandata; njima ostaje jedan po našem sistemu i tako njima sleduje jedan mandat, a mi smo dobili dva i obezbedili većinu. Stranci srpskog jedinstva smo na konto jednog čoveka uzeli jedan mandat i eto nama većine koja nam treba, tako ćemo da iskrojimo parlament, tako ćemo da napravimo poslaničke klubove, takav ćemo zakon da napravimo.
Dame i gospodo, vi koji ćete glasati za ovakav Predlog zakona, vi legalizujete krađu. To vama služi na čast i u to nećemo ulaziti. Svakako će virtuelna stvarnost u kojoj vi živite i koju krojite u ovom parlamentu biti poražena od stvarnosti koja je prisutna u državi Srbiji, među građanima Srbije i koja će pobediti na nekim sledećim vanrednim izborima. Vaša stvarnost je samo virtuelna. Nažalost, ta virtuelna stvarnost vodi Srbiju u realnu propast i u izgradnju državne zajednice koja neće nastati kao plod pravičnosti, odgovornosti i verno preslikane volje građana date na izborima, već će kao volja građana biti preslikana volja Zorana Đinđića ili nekog drugog i njegove virtuelne stvarnosti u ovoj skupštini.
Ako se pozivamo na neposredne izbore i da se volja građana sa tih neposrednih izbora putem posrednih izbora prenosi u parlament državne zajednice, onda je najlogičnije da se ispoštuju rezultati na tim izborima, a ne da se ispoštuju rezultati krađe u Skupštini Srbije. Onda bi slika u parlamentu državne zajednice bila mnogo drugačija od slike koju imamo sada ovde.
Da li, po zakonu, poslanički klubovi učestvuju na izborima? Ne učestvuju. Ako već radimo posredne izbore na osnovu neposrednih izbora, kako možemo kao relevantan faktor za izbor poslanika putem posrednih izbora da uzimamo nekoga ko ne može da se kandiduje na neposrednim izborima - poslanički klub? To može samo u vašoj virtuelnoj skupštini, u vašoj virtuelnoj Srbiji. Po zakonu i Ustavu to nije moguće.
Ovde smo čuli više puta od strane predlagača otvoren poziv na kršenje zakona i da se kaže - to su zakoni koje je neko drugi doneo i mi to ne poštujemo, mi ćemo poštovati samo zakone za koje smo mi glasali, ne čak ni one koji su doneti protiv naše volje u ovoj skupštini ili za koje smo mi bili uzdržani. Imamo otvoren poziv za kršenje zakona, za kršenje Ustava.
Ovde se prilično falsifikuje stav Ustavnog suda Srbije, koji je pokrenuo postupak za ispitivanje ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika. On nije osporio taj član zakona i nije ga stavio van upotrebe, odnosno nije izrečena privremena mera kojom će se osporiti dejstvo ili pravna dejstva tog člana zakona. Ovde je Administrativni odbor dao sebi za pravo, oteo nadležnosti Ustavnog suda, Skupštine i građana, da kroji parlament Srbije po svojoj volji i da ne sprovodi Ustav i zakon.
Mi ovde moramo da razgovaramo o radu Administrativnog odbora koji se oglušio o dopis predsednika Skupštine. Moramo da razgovaramo o onome što se dešava u ovoj Srbiji i kakvu državnu zajednicu Srbije i Crne Gore želimo. Da li želimo državnu zajednicu koja će nastati na lopovluku i krađi i imati karakter lopovske vlasti? Ne želimo.
Mi želimo pravičnu vlast, pravičnu državu koju niko neće moći da osporava, čija će skupština biti ogledalo izborne volje građana date na izborima 2000. godine. To je ono što je relevantno za nas. To je ono na čemu ćemo mi istrajati i na čemu ćemo insistirati.
Vi možete u vašoj virtuelnoj stvarnosti, virtuelnoj skupštini, virtuelnoj Srbiji, da donosite kakve god hoćete zakone, da izmišljate kakva god opravdanja, da nalazite šta ste radili, niste radili, da spavate, da pijete, da se drogirate, da radite šta god hoćete, ali građani Srbije imaju drugačija pravila, drugačije norme i drugačiju Srbiju žele.
Dame i gospodo, poslanici DSS-a ovakav predlog zakona nikako ne mogu da podrže. Ne mogu da podrže da neko prekraja izbornu volju građana i oni neće učestvovati u tome. Dali smo amandmane na ovaj zakon, ali ukoliko ne budu usvojeni naravno da za ovaj zakon nećemo glasati. Mi ćemo, kao što smo to radili do sada, istrajati u odbrani volje građana, jer je to ono što nas je ovde dovelo i to je ono što će odavde da nas odvede. Mi znamo da ništa nije važnije od toga, već su građani i država ono zbog čega smo mi ovde. To će preživeti i nas i vas.
Apelujem na sve poslanike u ovom parlamentu, naročito one koji nisu u sali a drže svoje kartice, jer je to deo virtuelne Srbije - kartice bez poslanika, glasanje iz Atine, to je sve deo vaše virtuelne Srbije i virtuelnog parlamenta - dame i gospodo, ovaj zakon služiće na čast svima onima koji kradu u ovoj skupštini. Svi oni koji budu pritisli taster za ovaj zakon biće saučesnici u krađi i prekrajanju izborne volje.