Da ste vi, gospodine Maršićanin, kao što dobacujete iz klupe bili tako ažurni za kartice kada ste sedeli iza leđa, štošta bi drugačije izgledalo. Sve su interne stvari.
Prema tome, razumeo sam da sam u poslaničku klupu došao zato što je kraj, iz koga dolazim, uvek donosio pobedu socijalistima, a razumeo sam da su neki ovde došli iz nekih jako drugačijih razloga, pa između ostalih i gospodin Obradović. Nisam razumeo da smo tako uverljivo dobili na Savskom vencu, da bi on po istom kriterijumu kao ja stigao u ovaj parlament.
U svakom trenutku stojim iza onoga što kažem, stojim iza toga da ako pričamo o nekakvoj volji tog sveta, Socijalističkoj partiji Srbije, o tim isključenjima na dva prsta jedne ruke, ne treba lagati sa ove govornice. Te ruke ne bi se mogle izbrojati koliko ste ljudi isključili i koliko ste opštinskih odbora nekakvim odlukama izvršnog odbora, koje nisu u skladu sa statutom, najurili.
Isto tako, sve ovo što se događa na političkoj sceni Srbije je pokazatelj kako stoje stvari. Jedno je sigurno, ako ćemo mi iz Socijalističke narodne stranke nekog pobeđivati na izborima, onda ćemo sigurno pobeđivati one koji su privatizovali Socijalističku partiju Srbije. To je jako sigurno i to se pokazuje, a tek će se pokazivati. To je tako jako sigurno da oko toga ne vredi da polemišemo. Najbolje bi bilo da se ne diramo. Dragi moji prijatelji, ako se ne diramo, onda se ne diramo, a ako hoćemo da se diramo, onda ćemo pričati o činjenicama.
Da ne koristim vreme, ovaj zakon je takav da ćemo verovatno puno pričati o njemu, jer će povodom tih 70-tak amandmana biti šta da se kaže.
