Dame i gospodo, mi u stvari danas izgleda formalno razgovaramo o inicijativi za promenu Ustava, a u suštini, nemamo nikakvu inicijativu za promenu Ustava i niko do dana današnjeg nije pokrenuo nikakvu inicijativu za promenu Ustava. Naravno, ako se tako ne tretira inicijativa o obrazovanju komisije za to kako će se menjati ustav.
Kad je reč o samom ustavu, nije nikada sporno da politička partija, poslanička grupa, čak i građani pokrenu inicijativu za promenu ustava, ali bilo bi dobro, kad se već govori o formiranju komisije, da se kaže razlog za promenu ustava, sem priče o diskontinuitetu, a naročito priče onih koji verovatno, kada govore o diskontinuitetu, zaboravljaju da su vršili vlast u tom višestranačju u 23 opštine, od 1992, od 1996, u Nišu, Kragujevcu, Beogradu. Beograd ima dva miliona stanovnika, to vam je jedna država.
Od 1996. godine sadašnja vlast, a tadašnja opozicija, vršila je vlast u Beogradu, a da ne govorim o Novom Sadu itd. Prema tome, po toj logici ispada da je u svim tim opštinama bila farsa od demokratije i da tamo nije bilo višestranačja. Ja ne mislim tako, naravno, ali to proizilazi iz onoga što je ovde rečeno. Dakle, mi ne polazimo od toga, bez obzira koliko smatramo i koliko ne vidimo razloge za promenu Ustava, da nema legitimnih poslova, prava i potrebe da se pokrene inicijativa za promenu Ustava.
Ali, bilo bi korektno da mi danas ovde u parlamentu čujemo, sem želje za diskontinuitetom, šta je to što ne valja u ovom ustavu, šta to treba promeniti, u kom pravcu idu inicijative, da li inicijative tih predlagača (i ko su predlagači) idu ka tome da se formira možda parlamentarna monarhija, jer smo čuli danas da postoji i to zalaganje, ili da se razbije država ponovo, sada ne na tri, nego na šest delova, jer se ovde govori kakav je bio referendum.
Pa, jeste bila euforija, vezana za referendum, da se podrži ustav, ali je osnov te euforije bio to što Ustav podrazumeva objedinjavanje Srbije iz tri dela i formiranje ponovo jedinstvene Srbije. Da li sadašnja inicijativa, i da li ta inicijativa uopšte postoji, podrazumeva razbijanje Srbije i podelu ne na tri, nego na šest ili ne znam na koliko delova?
Da bismo uopšte razgovarali o inicijativi za formiranje komisije, bilo bi važno da znamo neke osnovne postulate i osnovne elemente za promenu ustava, u stvari, ko stoji iza toga, ko hoće da promeni ustav i ko predlaže neke inicijative.
Naravno, sve to nemamo, nego ostavljamo prostor za kasniju priču o tome ko će kako biti, evo, da krenemo onda na samu odluku o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Znači, polazi se od toga da će se menjati ustav i da, ako već ta komisija treba da predloži odgovarajući zakon o načinu i postupku promene Ustava, taj zakon neće biti u skladu sa sadašnjim ustavom.
Da li Skupština ima pravo da prihvati da glasa uopšte o zakonu koji je suprotan Ustavu, da li će predsednik Skupštine, tj. vršilac dužnosti predsednika Republike moći i da li ima pravo, da li ima hrabrosti, kao sudija, kao pravnik, da potpiše sutra taj zakon, koji, već znamo unapred, očito neće biti u skladu sa ustavnim ovlašćenjem.
Ta priča o tome da mi ne možemo obezbediti 50% izašlih uopšte ne stoji. Naravno, podsećam vas da kad je reč o ova prethodna dva - tri kruga izbora za predsednika Republike jedan broj birača nije računat u bonus. Ako je neko tada doneo odluku da jedan broj birača nije računat u bonus, u smislu kvoruma, ako možemo tako da kažemo za 51%, onda se može po toj logici tumačiti slično i za promenu Ustava. Znači, uvek postoji uslov i izlaz iz toga, ukoliko se stvarno želi promeniti Ustav na ustavni način.
Ali, ukoliko se želi da se Ustav promeni na neustavni način, i ukoliko se sada u startu polazi od toga da se ovde ne želi obezbediti ni dvotrećinska većina u parlamentu, niti politički konsenzus za promenu Ustava u Srbiji, a time i od strane političkih partija, onda proizilazi ovaj predlog odluke o obrazovanju komisije koji imamo.
Vidite, i samo obrazovanje komisije polazi unapred od nepoverenja Vlade prema poslaničkim grupama i prema političkom raspoloženju građana Srbije. Nije ovakav odnos snaga i ovakav način predlaganja komisije želja da se dođe do stručnog mišljenja ili do mišljenja nekog šireg kruga ljudi.
Ovde je, u stvari, želja da se od 25 članova komisije napravi da Vlada Srbije, ili DOS u okviru Vlade Republike Srbije, ima minimum 14 mesta, plus jedno za koje se ne razume čije je, i plus dva tzv. nezavisnih. Znači, u startu se želi da se obezbedi većina u ovoj komisiji za odluku koja je možda već pripremljena, kad je reč o zakonu o promeni ustava.
O čemu je reč? U ovoj odluci se kaže da komisiju čine predstavnici Odbora za ustavna pitanja; naravno, biće neko iz DOS-a, to je potpuno jasno, jer neće se glasati za nekoga iz opozicije. Znači, jedan. Odbor za pravosuđe - drugi iz DOS-a; Zakonodavni odbor - treći iz DOS-a; šest predstavnika DOS-a po ovoj odluci parlamentarnih političkih partija (na to ću se vratiti); tri iz Vlade Republike Srbije, naravno, podrazumeva se iz DOS-a; Skupština AP, većina je DOS, prema tome iz DOS-a; i, Koalicija "Povratak" (o njoj ću reći nešto posebno) - i ona je DOS. Kad to saberete, proizilazi da je to 14 od 25 članova ove komisije, koja treba da obezbedi predlog koji treba Skupština ovde da verifikuje.
Zašto se polazi od nepoverenja, kome treba da se predloži ovaj zakon - valjda parlamentu, valjda ovim poslanicima. Ako poslanicima treba da se predloži zakon o promeni Ustava, čak da pođemo od toga da će ovaj parlament dvotrećinski da prihvati promenu Ustava neustavno, onda treba da bude taj odnos parlamentarnih snaga ovde. Ko će biti u tome? Može se čak reći da ne moraju biti poslanici u toj komisiji, mogu biti i neki van.
Ali političke partije u ovom parlamentu moraju da budu proporcionalno zastupljene u komisiji, ukoliko iskreno želite da pravite ustav ili ukoliko želite da bar većina građana Srbije podrži to što vi predlažete.
Na ovaj način u startu unapred želite da kažete da nas ne interesuje polovina ovog parlamenta, čak ni 60% ovog parlamenta, znači, interesuje nas šta misli 40% parlamenta, i tih 40% moraju da obezbede ovde dve trećine u samoj komisiji. Tako ste predložili sastav ove komisije od 25 ljudi.
Mi smo zainteresovani da radimo u svim telima, ali pogledajte taj nonsens, nešto što je potpuno suludo: pogledajte, SSJ ima 13 poslanika, ili 14, 14 tačno ima, jednog ste ukrali, ali svejedno. Dakle, ima jednog člana komisije ovde. Nepostojeća poslanička grupa, koja ima pet tzv. poslanika, ima jednog člana komisije. SPS ima 37, ili vi kažete 32. Sa 37 poslanika, ili kako vi priznajete 32, predlažu se dva člana komisije. Kako to može, na osnovu čega vi to mislite? Kako? Vi ste se dogovorili tamo, seli, i nama odredili dva. Pa to vi možete da odredite za upravni odbor, da li će iz DSS-a i iz DOS-a da bude.
Ako hoćemo da učestvujemo ovde, mi ćemo učestvovati, ali samo ukoliko se odredi procenat, utvrđen, pa makar taj procenat bio sa priznatim brojem poslanika u republičkom parlamentu, a ne sa stvarnim, koliko SPS ima, 37.
Ako je to 32, onda je 32, a ne vi sednete i kažete - e, mi ćemo imati 14, vi ćete imati dva, vi ćete imati jednog. Na osnovu čega? Na osnovu čega sada ovde poslanička grupa, koja ima pet poslanika, ima jednog predstavnika? Šta? Kao apstraktna priča - eto, mi smo rešili da imamo jednog da bi obezbedili većinu. Znači, u startu se polazi od želje da se ovde ne stvori nikakav zajednički stav o tome, nego da se unapred izvrši preglasavanje i obezbeđivanje većine u toj komisiji.
I, na kraju, kada je reč o Koaliciji "Povratak" kao predstavniku sa Kosova, vi ste 2000. godine u decembru sprečili glasanje na Kosovu; rekli ste - nije bezbedno. Posle nekoliko meseci, kada je trebalo Koalicija "Povratak" da izađe na izbore, rekli ste - bezbedno je. Za njih je bezbedno. Zatim, bezbedno je za kosovski parlament, a za republički parlament nije bilo bezbedno za građane Srbije. Za savezni parlament ste rekli - poništi, jer su Srbi bili nesposobni da glasaju do 20 časova nego do 17 časova. Tako je bilo.
Znači, za parlamentarne izbore za kosovski parlament, da Koalicija "Povratak" obezbedi poslanike, bilo je bezbedno i to je u redu. Mi kao SPS imamo poslanike u parlamentu sa Kosova i Metohije, a ako vi nemate to je vaš problem. Mi imamo. Potpredsednik Skupštine Srbije je sa Kosova i Metohije. Prema tome, ako neko treba da bude sa Kosova i Metohije, ko je onda legitimniji nego poslanici sa Kosova i Metohije u ovom republičkom parlamentu. Pa, oni će da zastupaju taj narod i da govore o tome.
Prema tome, ako želite i ako imate stvarnu i iskrenu nameru da menjate Ustav, onda iskreno pristupite tome, ne samo zakonski nego i poštujući volju birača na izborima u decembru 2000. godine i na taj način formirajte komisiju koja treba na ovome da radi. U suprotnom, sve drugo je jedna farsa koju želite da napravite pred građanima Srbije, kao - vi želite demokratizaciju i demokratske promene Ustava, a u suštini želite jedan oktroisani ustav koji ćete sami, u kabinetu DOS-a, da napišete i da ga ovde sa 124 poslanika izglasate. Hvala.