Dame i gospodo narodni poslanici, ovako to izgleda kada neko pobedi sa dvotrećinskom većinom, pa onda zakasni duge dve godine, na videlo isplivaju sve nesuglasice i problemi i sada se bori da obezbedi 126 glasova u jednoj nelegalnoj skupštini, da stavi van snage Ustav Republike Srbije i to je cilj, to je svrha današnje priče i tog rada koji će trajati 7-8 dana, koliko mu zakon ostavlja rok.
Ako vi ovo usvojite i ako na ovaj način budete menjali Ustav Republike Srbije, to će biti kao da ste u pravni poredak i u red u ovoj državi bacili atomsku bombu, jer ovo nijedan narod sebi još nije dozvolio, da dozvoli nelegitimnoj i nelegalnoj skupštini da izvrši nalog, želju Vlade Republike Srbije da oktroiše svojim građanima ustav.
Čak je i kralj po diktatu radikala u preambuli Ustava napisao - mi, narod Srbije, darujemo sebi Ustav. Čak se ni kralj nije usudio da kaže da on daje Srbiji Ustav, nego je narod Srbije sebi darivao Ustav. Ovo nije nikakav, ovo je danajski dar. Ako ovako budete pristupili izradi promene Ustava, vi ćete biti Danajci koji su u ovu skupštinu uveli jednog konja, iz čije će utrobe da pokulja svašta.
Istina je, ko god se bavi politikom, mora da zna šta je makijavelizam. Često se pežorativno taj izraz koristi, a on je čovek hteo da ujedini Italiju pa je rekao - kada je država i narod u pitanju, sva sredstva su dozvoljena; a vi ovde kažete - kada je želja DOS-a i Vlade Srbije u pitanju, sva sredstva su dozvoljena, pa ćemo početi sa dvotrećinskom većinom, sa referendumom, pa ćemo to da snižavamo do mere do koje ovde u Skupštini možemo da obezbedimo kvorum.
Nama predlagač zakona piše da su postojeća rešenja prepreka i da nas Ustavna povelja upućuje na to da tu prepreku eliminišemo, a ubeđuje nas ovde jedan predstavnik DOS-a da može da se razgovara i o referendumu i o dvotrećinskoj većini. Ne može o tome da se razgovara. Vi o tome nećete razgovarati. To nije rešenje o kome vi uopšte i razmišljate.
Šta bi falilo da smo postigli konsenzus oko ustavnih promena pa da svi pozovemo građane Srbije na referendum, da ovde dvotrećinskom većinom predložimo referendumska pitanja i da na referendumu izglasamo promene Ustava, jer mi se oko istih stvari ovde dogovaramo - grb, himna, zastava, društvena svojina, način izbora predsednika Republike. Ima još nekoliko stvari koje iz tog Ustava treba izbaciti. Ko bi se tome protivio? Ko bi vam oko toga pravio probleme?
Ali, vi iritirate ne samo narodne poslanike i političke stranke, vi iritirate građane Srbije namećući rešenja oko kojih može da se dogovori, jer vas je narod očekivao kao ljude koji će da se dogovaraju. Bilo im je dosta nekih koji su naturali rešenja. Hajmo sada da se dogovaramo, ali kako se dogovaramo.
Vidite kako se dogovaramo. Između sebe se "pojedoste", jedna ista politička grupacija ovde; da nije tragedija u pitanju, bilo bi nam zanimljivo da vas slušamo koliko se vi razlikujete i koliko jedni druge mrzite kada samo čačnete ispod kore i skinete sa sebe lepa odela, kravate, pa se pokažete takvi kakvi jeste.
Šta da radimo kada član 70. i 71. Poslovnika dozvoljavaju formiranje anketnih odbora i komisija, ali samo iz redova narodnih poslanika. Ko će nama da predloži zakon? Kakva komisija? Od kada to neka komisija predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije zakon? Zna se ko je ovlašćeni predlagač zakona: ona vlada koja se uvek krije iza potpisa poslanika kada saziva vanredna zasedanja, poslanik i određeni broj birača. To su jedini ovlašćeni predlagači i zakona i bilo kakvih odluka koje ovde treba da se donesu.
Kako komisija da angažuje stručnjake kada ste u članu 72. Poslovnika napisali da samo predsednik Narodne skupštine, na predlog odbora ili komisije, može da angažuje stručna lica koja će pomoći u radu na izradi nekog dokumenta. Ne može komisija nikoga da angažuje. Ne raspolaže sredstvima za angažovanje. Ovde nas biju televizije Predlogom zakona o lustraciji, u čijoj izradi je učestvovao sudija Ustavnog suda. Danas nam ovde predlažete sastav skupštinske komisije i u njemu jedan sudija Vrhovnog suda, jedan sudija Ustavnog suda, a da ne pričam o Koaliciji "Povratak", sve ste rekli.
Mogu da vam navedem čitav niz udruženja koja ste mogli da pozovete u tu komisiju. Ali, ne mogu sudije da učestvuju u izradi predloga zakona i ne mogu da se pojave kao predlagači, niti mi možemo da se pojavimo na suđenjima i da kažemo - odakle tebi ideja da ovoliku kaznu odmeriš ili odakle ti ideja da ovog čoveka oslobodiš. Ne može ni sudija, pa neka je i sudija Ustavnog suda, u Skupštini da se bavi zakonodavnom delatnošću.
Ako neki član komisije ili narodni poslanik nema dovoljno znanja, neka ide popodne da pita sudiju Vrhovnog suda i sudiju Ustavnog suda - mi ovo pišemo, šta ti misliš hoće li to proći, ako se neko obrati ustavnom žalbom ili na drugi način, a ne ovako.
Izađite i recite šta ne valja u Ustavu. Taksativno navedite i istog časa ćemo vam reći šta sve možemo da prihvatimo. Ne moramo uopšte da se konsultujemo, mi imamo program Srpske radikalne stranke. Recite ovde za govornicom, to i to ne valja, a mi ćemo reći da imate podršku srpskih radikala da promenite to i to, ovako i onako i ne bi vam niko ovde pravio probleme. Na ovaj način, mislim da nećete skupiti ni 126 poslanika. Mislim da onih drugih, koji o ovoj zemlji brinu, ima više u ovoj Narodnoj skupštini.

Pošto na listama prijavljenih za reč više nema, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji to pravo nisu iskoristili?
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog odluke ima jedno dobro rešenje, ali i mnogo loših rešenja. Jedino dobro u ovoj odluci je to što se inicira promena Ustava. Mislim da smo svi saglasni da delimično Ustav treba promeniti.
Ja ću navesti samo dva člana Ustava koji bodu oči i koje treba što pre promeniti. To je, recimo, član 8. Ustava Srbije koji govori o službenoj upotrebi jezika. Tu se kaže da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpskohrvatski jezik.
Zamislite situaciju da se, recimo, u hrvatskom ustavu nađe član koji kaže da je službeni jezik u Hrvatskoj srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski? Mislim da bi sutradan izbila revolucija u Hrvatskoj.
(Predsednik: Gospodine Peleviću, ovo nije rasprava o novom ustavu, već o Predlogu odluke, odnosno o formiranju komisije za pripremu promene Ustava. Prema tome, molim vas da ne analiziramo sada ustavna rešenja.)
Gospođo predsedavajuća, ne znam zašto vam to smeta, ali ja samo govorim o svrsishodnosti iniciranja ove odluke. Hvala vam na upozorenju, ali mislim da se i te kako držim dnevnog reda.
Drugi član Ustava koji bode oči je član 56. koji govori o jednakosti svih svojina, odnosno društvene i privatne svojine.
Dakle, to je dobro rešenje i dobra inicijativa. O tome govorim, gospođo predsedavajuća, i nadam se da ste me razumeli. Ali, ova odluka sadrži mnogo drugih loših rešenja. Pokušaću da se lociram upravo na njih.
Tačno je da je činjenica i realnost da se referendum koji propisuje član 133. Ustava Srbije o promeni Ustava ne može u potpunosti organizovati u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Ali, to je samo delimično tačno. Setimo se da su i parlamentarni izbori 2000. godine organizovani delimično u našoj južnoj pokrajini. Setimo se da su i predsednički izbori prošle godine organizovani delimično u južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Prema tome, ne vidim razloga da se ne pokuša sa organizacijom referenduma i na Kosovu i Metohiji. Mislim da bismo možda i dobili dozvolu, a ako ne, možda bi omogućili građanima koji su voljni da izađu na referendum, građanima srpske i nealbanske nacionalnosti, da glasaju u pojedinim gradovima Kosova i Metohije, odnosno u gradovima Srbije, gde se nalaze mnogobrojne izbeglice sa Kosova i Metohije.
Dakle, nisam siguran da je ovo argument. Ovo je dobar izgovor za donošenje ove odluke, ali nisam siguran da je potpuno valjan argument da bi se izbegao član 133. Ustava Srbije, koji govori o tome da se Ustav može promeniti ukoliko na referendum izađe 50% plus 1 birača koji imaju pravo glasa.
Ovom odlukom se krši Ustav Srbije. Krše se članovi 132, 133. i 134. To niko ne može da opovrgne, jer u obrazloženju odluke se jasno kaže da se ovom odlukom želi izbeći rešenje koje predviđaju članovi Ustava 132, 133. i 134. Loša je odluka i loš je ustav koji se gradi na rušenju prethodnog ustava i na neustavnom principu donošenja tog ustava.
Mislim da je loše rešenje i sastav komisije koji je predviđen ovom odlukom. U sastavu komisije se nalazi 25 članova. Od toga će, sasvim sigurno, 17 članova glasati za svaku odluku koju donosi predsedništvo DOS-a. To znači da u ovoj komisiji u startu DOS ima dvotrećinsku većinu. To je problematično.
Jednostavno je sasvim jasno da su, recimo, u tački 2. odluke: Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije - jedan predstavnik, to je DOS; Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, sasvim sigurno predstavnik DOS-a; Zakonodavni odbor Narodne skupštine, sasvim sigurno predstavnik DOS-a; šest predstavnika DOS-a, tri predstavnika Vlade Srbije, dakle predstavnici DOS-a; Skupština AP Vojvodine, sasvim sigurno predstavnik DOS-a; Koalicija "Povratak" - jedan predstavnik, sasvim sigurno predstavnik DOS-a.
Kada sam već kod Koalicije "Povratak", mislim da je učešće te koalicije veoma problematično u ovoj komisiji, jer nisam siguran da bi taj predstavnik bio pravi predstavnik naroda koji živi na Kosovu i Metohiji, srpskog naroda, i predstavnik onog naroda sa Kosova i Metohije koji je 1999. izbegao, nakon bombardovanja.
Kada se razgovaralo o tome da li izaći ili ne izaći na izbore na Kosmetu, rekli smo da je loše da Srbi izađu na izbore, jer ćemo izlaskom na izbore samo legalizovati albanske institucije i time zasaditi seme albanske nezavisne samostalne države. Dakle, to je bilo pogrešno.
Nisam siguran da će predstavnik Koalicije "Povratak" biti pravi predstavnik Srba sa Kosova i Metohije. Na kraju krajeva, ovde ima dosta poslanika sa Kosova i Metohije i pripadnici su raznih stranaka. Mislim da jedino oni mogu da predstavljaju interese naroda sa Kosova i Metohije.
U sastavu komisije su zastupljeni predstavnici sve tri vlasti. Kao što znamo, svaka država, makar ona koja teži da bude demokratska, ima tri vrste vlasti, i to zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Nezamislivo je da pravna akta, zakone i odluke u skupštini donose predstavnici ostale dve vrste vlasti. To pravo imaju samo predstavnici zakonodavne vlasti, odnosno narodni poslanici u ovom slučaju. Dakle, samo Narodna skupština.
Ovde, kao što vidite, imamo predstavnike sudske vlasti - jedan predstavnik Vrhovnog suda i predstavnik Ustavnog suda. Ne vidim razloga da oni budu u ovoj komisiji, inače smo onda zaista pomešali babe i žabe. Šta bi ovde radili predstavnici Vlade Srbije? To je izvršna vlast kojoj ne bi trebalo da bude mesta u zakonodavnoj vlasti prilikom donošenja ovih odluka.
Slažem se sa time da predstavnici Ustavnog suda, Vrhovnog suda, možda neki predstavnici iz Vlade Srbije koji su pravni eksperti, budu stručni konsultanti, da budu savetodavci, da budu možda čak i članovi u proširenom sastavu, ali bez prava glasa. Pravo glasa u ovoj komisiji mogu da imaju samo predstavnici zakonodavne vlasti, a to su narodni poslanici, predstavnici poslaničkih grupa koje su zastupljene u Skupštini Srbije. Mislim da je to flagrantno kršenje osnovnog principa demokratske vlasti i nemešanja jedne u drugu vlast. Samo da napomenem da je tačkom 3. već predviđeno da se angažuju pravni eksperti koji bi bili stručni konsultanti u radu ove komisije.
Iz svega navedenog sasvim je jasno da je DOS-ovska većina želela da ovom komisijom suvereno vlada, da ima tu dvotrećinsku većinu i da donosi odluke kako joj odgovara. Nisam siguran da se to neće desiti i sa ustavnom komisijom koja bude radila na izradi ustava. Iz svih tih razloga SSJ ne može da podrži ovakvu odluku, kakva je podneta Narodnoj skupštini.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Bojan Pajtić želi reč?
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da se zahvalim svim učesnicima u današnjoj raspravi na doprinosu u radu komisije koja će biti konstituisana na osnovu ove odluke. Mi smo često u raspravi prevazilazili temu koja se danas nalazila na dnevnom redu, ali sasvim je sigurno da vreme koje smo danas proveli ovde nije bačeno i da će ono poslužiti, kao i sve ono o čemu smo razgovarali, budućoj ustavnoj komisiji, a i ovoj komisiji koju budemo formirali na osnovu današnje odluke, u daljem radu.
Želeo bih da neke dileme raščistimo. Dve dileme su se pojavile, koje su relevantne za današnju odluku koju donosimo. Napominjem da donosimo odluku samo o konstituisanju komisije koja će definisati postupak i način promene Ustava.
Prva dilema - da li je uopšte trebalo ulaziti u konstituisanje ove komisije, odnosno da li je uopšte potrebno menjati republički Ustav? Nama usvajanje Ustavne povelje i Zakona o sprovođenju Ustavne povelje definiše obavezu da se republički Ustav upodobi sa Ustavnom poveljom. Nove nadležnosti koje su definisane Ustavnom poveljom, u sferi monetarne politike i u nekim drugim oblastima, takođe podrazumevaju obavezu da se te odredbe na neki način prilagode odredbama koje se nalaze u Ustavnoj povelji.
Postoji čitav niz anahronih odredaba u ovom republičkom Ustavu, a često smo čuli pitanja zašto treba da se menja republički Ustav, od onih odredaba koje se odnose na odnos prema SFRJ, do onih odredaba koje proklamuju društvenu svojinu kao jedan od ravnopravnih oblika svojine; do onih odredaba koje definišu na drugačiji način i državne simbole i jezik; do onih odredaba koje se odnose na promenu Ustava i koje upravo ovaj ustav svrstavaju u kategoriju krutih, praktično nepromenljivih ustava.
Sve te odredbe same po sebi zaslužuju proceduru donošenja novog ustava. Napominjem da je nemoguće promeniti jednu odredbu Ustava, a da to ne bude promena Ustava, odnosno da to bude mimo procedure koja bi podrazumevala i promenu celog Ustava.
Drugo relevantno pitanje koje se odnosi na današnju odluku, koja je usko limitirana i koja se odnosi isključivo na konstituisanje ove komisije, jeste činjenica da se donošenjem ove odluke odstupa od procedure koja je predviđena odredbama republičkog Ustava i koja je vezana za promenu Ustava.
Još jednom napominjem da je stručna javnost u potpunosti postigla konsenzus oko toga da je neophodan ustavni diskontinuitet, upravo s obzirom na prirodu i na karakter ovog ustava, da bi došlo do promene Ustava. Formiranje ove komisije je samo prvi korak i ova komisija samo treba da predloži republičkom parlamentu koji je to put kojim se treba kretati.
U svim tranzicionim državama, osim Republike Mađarske, postupljeno je na sličan način. Tamo su bili organizovani okrugli stolovi, tamo su bile pravljene komisije. Mislim da donošenjem posebnog zakona mi i te kako sledimo princip i reprezentativnosti, sledimo princip i konstitucionalnosti, u meri u kojoj ustavotvorna vlast sama sebe definiše. Za one koji kažu da je nemoguće to učiniti, ostaje pitanje kako je donet Sretenjski ustav, na osnovu kog ustava? Kako je donet Ustav iz 1945. godine, na osnovu kog ustava? Ustavotvorna vlast, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jeste samokonstituišuća i jedina samokonstituišuća vlast. Upravo zato je moguć ustavni diskontinuitet. Ona definiše pravila o svom konstituisanju, ona definiše na koji način i koji je obim njene vlasti.
U tom smislu, još jednom vam se zahvaljujem na radu i predlažem da, upravo zbog toga što ovaj predlog podrazumeva participaciju svih političkih stranaka i ukrštanje svih argumenata koje smo danas čuli u raspravi, glasate za ovaj predlog.

Zahvaljujem gospodinu Pajtiću.
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
O Predlogu odluke odlučivaćemo u danu za glasanje, o kome ćete blagovremeno biti obavešteni.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O KONCESIJAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici Srđa Popović; zajedno Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran Nikolić; zajedno Radojko Petrić, Dragan Jovanović, Miloš Nešović, Živanko Radovančev, Golub Rajić, Slobodan Tomović, Miomir Ilić, Dragan Todorović, Slobodan Pavlović, Jovan Todorović i Zoran Anđelković; Vlatko Sekulović; zajedno Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić; zajedno Bojan Kostreš i Novica Đurašković; Branislav Kovačević; zajedno Nataša Milojević, Vlatko Sekulović, Aleksandar Vatović, Olgica Kirćanski, Vera Marković, Dragan Milentijević, Slavica Tatomir i Miroslav Hristodulo; Milorad Stanulov.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Zoran D. Nikolić.
Izveštaj Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom biće vam uručen, u pripremi je.
Narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković, pisanim putem, povukli su amandmane na članove 7, 8, 12, 14, 16, 17. i 28.
Amandmani koji budu podneti do početka pretresa u načelu biće vam uručeni u toku sednice.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova.
Molim predstavnike poslaničkih grupa da predaju liste sa prijavljenim govornicima.
Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.