ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 20.02.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

20.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 19:20

  • TAGOVI

  • Četvrto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (načela) (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
    Zaključujem načelni pretres. Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona o koncesijama u pojedinostima.
    Za reč se javio narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.
    ...

    Siniša Mitrović

    Poštovana gospođo Mićić, uvažene kolege poslanici, uvaženi ministre, dozvolite mi da pre početka rasprave u pojedinostima, u skladu sa članom 137. Poslovnika o radu Narodne skupštine, predložim da vreme trajanja rasprave o amandmanima bude tri minuta. U skladu s tim, prema članu 81. da produžimo vreme rada do završetka sednice, tako da vas molim da to izglasate. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Narodni poslanik Siniša Mitrović izneo je dva predloga. Prvi predlog je da raspravu u pojedinostima ograničimo na tri minuta.
    Stavljam na glasanje taj predlog.
    Za 91, protiv 59, uzdržanih nema, nije glasalo 17, ukupno 167 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog da rasprava u pojedinostima traje tri minuta.
    Drugi predlog, narodni poslanik Siniša Mitrović je predložio da produžimo radno vreme do završetka rasprave u pojedinostima.
    Molim vas da, ukoliko to izglasamo, zaista ostanemo da radimo. Inače, u protivnom, sutra ćemo imati nastavak sednice, pošto sam u utorak zakazala sledeću sednicu.
    Stavljam na glasanje drugi predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića.
    Za 91, protiv 57, nije glasalo 19, ukupno 167 narodni poslanika.
    Saopštavam da je Narodna skupština donela odluku o produžetku radnog vremena.
    Prelazimo na raspravu u pojedinostima.
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran D. Nikolić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Samo da kažem da ima negde oko 30 amandmana o kojima se vodi rasprava; ima ih oko 50, ali je desetak već prihvaćeno ili su povučeni, tako da je ostalo 30 amandmana za raspravu.
    Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran D. Nikolić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li predstavnik podnosioca amandmana želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.
    ...

    Branislav Ivković

    Dame i gospodo narodni poslanici, znam da svako od vas procenjuje da je dobro da se ranije završi ova rasprava, ipak su ozbiljne stvari u pitanju, pa da im malo posvetimo vremena. Naime, ovde u članu 2. pojavljuje se nešto što čitaoca Predloga zakona iznenađuje. Pisac zakona se obavezuje da će biti pošten, da će obezbediti poštenu utakmicu svih učesnika u potencijalno koncesionom aranžmanu. Jednostavno, sve govori lepo o svojoj nameri.
    Onaj ko uzme i pročita ovaj član 2. ima samo dve varijante: prva, da pomisli da je to stvarno tako; a druga, da posumnja da se u ostalim članovima nalaze neke odredbe koje upravo ukazuju na drugačije rešenje. Smatram da je potpuno nepotrebno da se u zakonu o koncesijama nalazi član 2; nepotrebno je da se proklamuje, u ime ovog parlamenta i ove države, da ćemo biti pošteni i truditi se da svima obezbedimo ravnopravnu utakmicu, jer to se podrazumeva.
    Posebno, čitaocu ovog člana 2. teško pada činjenica da je predlagač zakona, mrtav hladan, uzeo i izbrisao član 4. iz važećeg zakona, a on govori o uslovima davanja koncesije. Preko toga su građani Srbije putem svoje skupštine apsolutno obavezali Vladu, koja god da je, da mora i te kako da vodi računa da koncesija garantuje racionalno korišćenje prirodnog bogatstva, da znači tehnološko unapređenje, da štiti i unapređuje životnu sredinu.
    Još kada se uzme ono što piše u članu 2, a nema članova da detaljno govore o minimalnim odredbama koje ugovor između koncedenta i koncesionara mora da ima. Potpuno je prepušteno na slobodnu volju zastupniku, odnosno Vladi i koncesionaru da pišu sami ugovor.
    I onda, dolazimo u poziciju da zaista zaključimo da je član 2. nepotreban. On je deklarativan. Jednostavno, on pokušava da nas predstavi lepim, poštenim, a zašto to da činimo ako već takvi jesmo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
    Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran D. Nikolić.
    Vlada i nadležni odobor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić.
    ...

    Zoran D. Nikolić

    Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, mi smo u članu 3. predložili vrlo sličnu definiciju pojma koncesije, koja možda samo u nekim detaljima odudara od onoga što je predloženo od strane Vlade. Ali, ono što mislimo da zavređuje pažnju jeste stav 3. našeg amandmana, u kome mi smatramo za celishodno da se uredi i pojam domaćeg lica u smislu zakona o koncesijama.
    Vlada je rekla šta je to strano lice. U međuvremenu, dobili smo novu državnu zajednicu države Srbije i države Crne Gore, pa smatramo da ta činjenica treba da ima svoje pravne reperkusije i na ovom i na mnogim drugim zakonima. Našim amandmanom zapravo odudaramo od vladinog predloga samo u toj nijansi što predlažemo da se ta definicija domaćeg lica odredi na sledeći način - da je domaće lice, u smislu ovog zakona, pravno lice sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i fizičko lice koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno boravište od najmanje dve godine.
    Smatramo da to što je vladajući režim u Crnoj Gori učinio sve da razlabavi odnose sa Srbijom i da dođemo do jedne ovako vrlo labave zajednice, kakva jeste objektivno sada zajednica Srbije i Crne Gore, treba da ima za posledicu i uskraćivanje nekih prava koja su do juče građani Crne Gore imali na ovim prostorima.
    To je logično, pošto je glavna posledica ove definicije upravo to da isključivo građani Srbije i pravna lica sa sedištem na teritoriji Srbije mogu da se smatraju domaćim pravnim licem u smislu ovog zakona i da je ovaj prilaz utemeljen u Povelji koju smo pre neki dan izglasali u ovom parlamentu. Toliko.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran D. Nikolić.
    Vlada i nadležni odobor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.
    ...

    Branislav Ivković

    Našim amandmanom, koleginice i kolege poslanici, u stvari tražimo da se i u novom zakonu, ipak bih ga zvao zakonom o izmenama i dopunama postojećeg Zakona o koncesijama, zadrži odrednica o uslovima davanja koncesije iz starog zakona.
    Naime, mi zahtevamo da ostane: "Koncesija se daje pod uslovom da se obezbedi:
    1. racionalno korišćenje prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi;
    2. tehničko-tehnološko unapređivanje delatnosti koja je predmet koncesije, odnosno tehničko-tehnološko jedinstvo sistema u oblasti infrastrukture, efikasno funkcionisanje i racionalno upravljanje tim sistemom;
    3. zaštita i unapređivanje životne sredine u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine."
    Jednostavno, kao narodni poslanici, imamo pravo da zahtevamo od Vlade, bilo koja da je, da poštuje te uslove pod kojima se opredeljuje da dodeli koncesiju. Posebno su ti uslovi važni kada su u pitanju krupni sistemi, kao što je NIS, EPS, putna i železnička privreda Srbije. Zato je tim pre zapanjujući odgovor Vlade Republike Srbije, koja se plaši i kaže - ukoliko bi se prihvatio amandman, time bi se stvorio poseban režim za ta dobra, a javna preduzeća se stavila u monopolski položaj.
    Zamislite, mi imamo obavezu da razvijamo nacionalnu ekonomiju, a stubovi nacionalne ekonomije jesu javna preduzeća. Svi smo mi raskrstili sa društvenom svojinom. Treba da postoji državna i privatna svojina, a ključna državna svojina, faktički svojina građana, preko vlade i preko države, jesu javna preduzeća. Javna preduzeća, ovi uslovi o davanju koncesija kažu, mogu svoje delove, odnosno Vlada može delove tih preduzeća da stavi u potencijalni koncesioni aranžman tek ako ta preduzeća ne mogu sama uspešno da ih stave u funkciju.
    Ali, ostaje obaveza Vlade i tih preduzeća i ostaje uslov preko ovih uslova o davanju koncesije da ti segmenti, npr. "Kolubara B", budu efikasan deo celine sistema, koji će skladno pomagati da celina sistema funkcioniše. Krajnje je vreme, pogotovu zbog ove privatizacije koja teče, da mi razgovaramo o nacionalnoj ekonomiji. Naravno, radujemo se da dolazi inostrani kapital, jer se onda još više angažuje ovaj kapital sa domaćeg tržišta, da domaća uspešna preduzeća kupuju neuspešna, ali postoje sistemi koji moraju ostati totalno pod kontrolom države u većinskom kapitalu, bar 51%, a to su javna preduzeća.
    Znači, ne možemo da verujemo da je zakonopisac Predloga zakona izbrisao član u kome se obavezuje upravo Vlada Republike Srbije - koji to uslovi moraju biti zadovoljeni, i navedeni kao razlozi prilikom donošenja koncesionog akta, da se uopšte pristupi izradi koncesionog akta, njegovom usvajanju i koncesionom aranžmanu.
    Preporučujem svim poslanicima da dobro odmere i da, ako hoćete, kad je već član 2. deklarativno o poštenju, onda usvoje član 4. koji je suština.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima ministar za ekonomske veze sa inostranstvom, gospodin Goran Pitić.
    ...

    Goran Pitić

    Pošto je kolega Ivković opet pomenuo član 2, onda sam stvarno morao da odreagujem iz razloga što je pitanje deklarativnog načela o poštenju ozbiljna stvar.
    Prvo, mislili smo da možemo da unesemo norme, inače prisutne u zakonu kojeg svi predstavljaju kao jedan od najboljih u našem pravnom sistemu, a to je Zakon o obligacionim odnosima, gde se primenjuje isti princip da se navode načela zakona na osnovu kojih se propisuju određene pravne norme. To je prva stvar i mi smo se time koristili.
    Drugo, da li je pitanje da ta načela ne postoje, a da se primenjuju? U prethodnom zakonu to nije bilo teorijski napisano, a u praksi, nažalost ali i na svu sreću na samo jednom primeru koncesije, ne da nije ispoštovano to načelo, nego upravo nisu ispoštovani ovi principi o kojima je sada govorio gospodin Ivković; to je, osim što je govorio o tehničkom i tehnološkom jedinstvu... tačno, šta je to racionalno korišćenje, kako ga definisati, ko može da tumači to. S druge strane, mi nudimo varijantu opravdanosti same koncesije putem rada na određenoj fizibiliti studiji, znači oceni opravdanosti i uticaja na životnu sredinu i sve ostalo.
    Dakle, načela su postavljena ne da bismo se deklarativno poneli prema pitanju poštenja, nego da bi uputili čitaoca o čemu se radi u ovom novom zakonu, kada se govori o nekim načelima kao što su ravnopravan i pravičan tretman, sloboda tržišne utakmice i poštovanje instituta ugovora, što je zakon između ugovornih strana kroz načelo autonomije volje.
    To je ta logika, a ova logika gde se daju diskreciona prava utvrđivanja šta je to racionalno, šta je to tehničko i tehnološko jedinstvo, stvarno mislim da ne može da doprinese da ova država, o čemu kolega Ivković stalno govori, ide u pravcu razvoja nacionalne ekonomije, jer ovo jeste u funkciji razvoja nacionalne ekonomije. Izvinjavam se, ali na osnovu primera koji su do sada bili, ne vidim da su oni kriterijumi o kojima vi govorite bili ispoštovani u onome što je urađeno u praksi.