ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 20.02.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

20.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 19:20

  • TAGOVI

  • Četvrto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (načela) (2003)
  • Predlog zakona o koncesijama (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč.
    Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatio je ovaj amandman. Sa ovim amandmanom na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom saglasio se predstavnik Vlade, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš i Novica Đurašković.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Novica Đurašković.
    ...

    Novica Đurašković

    Moram samo da ukažem na jednu proceduralnu grešku - Zakonodavni odbor odlučuje o tome da li je amandman zakonski moguć ili nije moguć. Mislim da Zakonodavni odbor nije taj koji treba da predlaže prihvatanje ili neprihvatanje amandmana.
    Obrazloženje da amandman nije u skladu sa zakonom ne stoji, a dokaz za to - prisustvovao sam sednici Zakonodavnog odbora i podeljeni su bili glasovi članova Zakonodavnog odbora. Ako o istoj stvari polovina, odnosno nešto više od polovine misli da ne može, a druga polovina misli da može, a svi članovi Zakonodavnog odbora su pravnici, onda tu, po mom mišljenju, nešto nije u redu.
    Tvrdim, konsultovao sam neke druge pravnike, ne članove Zakonodavnog odbora, da je ovaj amandman pravno moguć i mislim da ne stoji predlog odbora da ga Skupština ne prihvati. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč.
    Ima reč gospodin Bojan Pajtić, predsednik Zakonodavnog odbora.
    ...
    Demokratska stranka

    Bojan Pajtić

    Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dao bih samo proceduralno pojašnjenje. Znači, svaki odbor u parlamentu ima pravo da predloži Skupštini da prihvati ili da odbije određeni amandman, tako i Zakonodavni. Zakonodavni odbor nema manje prava od drugih odbora. Rezultat glasanja je sledeći - šest članova Zakonodavnog odbora je bilo za to da se predloži Skupštini da se odbije amandman, tri protiv i dva uzdržana. Šest je, zapravo, većina glasova. Zakonodavni odbor je predložio Skupštini da se odbije amandman zbog neusaglašenosti sa Ustavom.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Srđa Popović.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom je prihvatio ovaj amandman. Sa ovim amandmanom na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom saglasio se predstavnik Vlade, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman prvno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Milojević, Vlatko Sekulović, Aleksandar Vatović, Olgica Kirćanski, Vera Marković, Dragan Milentijević, Slavica Tatomir i Miroslav Hristodulo.
    Na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom narodni poslanici Nataša Milojević i Vlatko Sekulović, u ime podnosilaca amandmana, povukli su ovaj amandman.
    Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    U ime podnosilaca amandmana reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.
    ...

    Miloš Lukić

    Uvažno predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, uvažene kolege, amandman SSJ na član 18. je zapravo prihvaćen, jer je sadržan u amandmanu kolege Srđe Popovića. Međutim, kad smo već kod tog amandmana koji je usvojen, malo smo pogrešili, odnosno pogrešio je onaj ko je usvojio taj amandman, jer je prihvaćeno da se reč "učestvuje" zamenjuje rečju "prisustvuje".
    Na prvi pogled to ne menja mnogo suštinu, međutim, ovde se ne radi o pukom prisustvovanju radu tenderske komisije. Sve one koji mogu prisustvovati radu tenderske komisije - a to mogu biti zainteresovani građani, novinari itd, i učesnici koji su položili depozit, dali ponudu itd - ne možemo zakonskim tekstom poistovetiti. I u svim drugim propisima, u Zakonu o privatizaciji, Zakonu o obligacionim odnosima itd, ko je aktivan u postupku zove se učesnik, a za njegovo postupanje koristi se izraz učestvovati. Izraz prisustvovati može da važi za sve druge građane.
    Lično sam imao dilemu da li da podnosim ovaj amandman, jer sam smatrao da će on biti ispravljen tehničkom redakcijom, a očigledno se radilo o grešci prilikom pisanja zakona. Naravno da nekoga ne možete pozivati sedam dana nakon otvaranja ponude, jer bi to bilo puka greška, ali mislim da je još veća greška napravljena usvajanjem celog ovog amandmana i molim vas da i to pogledate, pa eventualno kroz neku tehničku redakciju da usaglasite.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč.
    Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Ivković, Drgan Tomić, Stevan Ž. Gudurić, Vladimir Garčević i Zoran D. Nikolić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, u ime podnosilaca amandmana.
    ...

    Branislav Ivković

    Dame i gospodo narodni poslanici, da se razumemo oko nekih stvari vezano za tender, javnu licitaciju i konkurs.
    Šta sve može da varira kod ponuđača na jednom konkursu - može da varira dužina koncesionog perioda, visina koncesione naknade, procenat obaveznosti učešća domaće operative, obim kredita koji obezbeđuje koncesionar zemlji koncedentu.
    Mi možemo da procenimo da neki projekat može da traje 15 godina. Neko može da nudi koncesioni rok 12, a neko 18 godina. Možemo da procenimo koncesionu naknadu 21 milion evra, npr. godišnje, neko može da nudi 25, a neko 16. Možemo da procenimo da 70% angažovanih sredstava treba da ide u domaću operativu, a neko će ponuditi 75%, neko 50%.
    Znači, jasno je da ima mnogo parametara koji variraju kod potencijalnih ponuđača i zato je vrlo važno za onoga ko donese koncesioni akt da se raspiše javni tender, odnosno javna licitacija, jer je tender sastavni deo licitacije; da se što više učesnika javi u tom konkursu, da se između sebe takmiče i da zemlja koncedent izvuče maksimum za sebe - što kraći koncesioni rok, što višu koncesionu naknadu, što veći procenat učešća domaće operative i što više povoljnih iznosa kredita za zemlju ili za pojedine aranžmane.
    Šta smo imali u ranijem zakonu - u članu 13. pisalo je da se koncesija daje putem postupka sprovedenog javnom licitacijom, pošto se oslanja na savezni propis, putem tendera. Rečeno je da mora biti najmanje dva ponuđača i tada je licitacija uspela, a izuzetno, ukoliko ne uspe i odustane neko ko bude izabran, može ići sistemom poziva, ali normalno opet dva ponuđača.
    Šta smo dobili od predlagača zakona?
    Tražili smo zeca i konačno smo ga i uhvatili, pa je po svoj prilici ovaj član 20. osnovni motiv za donošenje ovog zakona.
    U članu 20. piše: "Ako se na javni tender javi samo jedan učesnik za čiju ponudu nadležno ministarstvo utvrdi da ispunjava uslove i kriterijume javnog tendera Komisija, na predlog nadležnog ministarstva, može odlučiti da ponovi javni tender (mi u našem amandmanu tražimo da se tu stavi tačka, a nažalost zakonodavac - predlagač traži) ili da, na osnovu sprovedenih pregovora sa učesnikom, predloži Vladi da učesniku na javnom tenderu da koncesiju". Znači, razumeli smo.
    Ovaj zakon, ukoliko ga usvojimo bez amandmana koje su podneli narodni socijalisti, omogućiće nadležnom ministarstvu da samo pregovara, bez kompeticije ostalih učesnika u poslu, sa jednim pregovaračem i sa jednim jedinim ponuđačem i da tom jednom jedinom ponuđaču da koncesiju. To sigurno treba brisati.
    Naš amandman podrazumeva, ukoliko je jedan ponuđač, da se smatra da tender nije uspeo i da treba ići na novi putem poziva ili ponovo javno, ali mora da postoji tržište, da postoji utakmica, konkurencija. Svi smo mi imali prilike da pregovaramo i bez dva i tri pregovarača i potencijalnog konkurenta nema ni prave vrednosti za državu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Za reč se javio ministar, gospodin Pitić.
    ...

    Goran Pitić

    Dame i gospodo narodni poslanici, odreagovaću na ovo što je rekao gospodin Ivković. Stvarno ipak pretpostavljam da ga vodi jedna politička nit. Siguran sam da kao profesor na fakultetu, koji je u ovom poslu dosta toga prošao, i te kako dobro zna zašto je ovaj član postavljen na ovaj način i da se ovim članom uopšte ne izbegava konkurencija, nego naprotiv.
    Javnim tenderom se daje prostor, a tim pre što se objavljuje na način predviđen zakonom i u domaćem dnevnom listu i u "Službenom glasniku". Ako je u pitanju međunarodni tender onda i u međunarodnom listu. Znači, svako ima mogućnost ako želi da učestvuje u procesu tenderisanja na način koji je propisan i, ako ispunjava određene kriterijume, da po tim kriterijumima potencijalno bude izabran kao koncesionar.
    Za razliku od toga kada se ide na pozive, poziv po definiciji može da podrazumeva određenu diskreciju i izbor onoga ko će dobiti taj poziv da učestvuje na nekom dodatnom konkursu. Objasnio sam da mi idemo na tu varijantu kada u određenim koncesijama jednostavno nema dovoljnog broja potencijalnih koncesionara. Razumeo sam da smo se mi razumeli kada sam o tome govorio, da se u tom slučaju dešava neretko da se pojavljuje isključivo jedan potencijalni ponuđač na tenderu za koncesionara, jer se predstavlja u vidu konzorcijuma.
    U tim uslovima ponavljati tender zarad tendera, jer se prijavio samo jedan, a prethodno je svako imao mogućnost da se pojavi na tenderu, mislim da nije u interesu države. Država želi da se određena koncesija završi i to na način definisan javnim tenderom, a u zavisnosti od uslova o kojima se razgovara postoji mogućnost da se čak to i ne uradi, jer je predviđeno da može da se zaključi ugovor sa potencijalnim koncesionarom.