Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva ima principijelne primedbe na prevelika ovlašćenja Agencije za privatizaciju, posebno apostrofirana ovim izmenama i dopunama zakona.
Naime, u članu 12. izmena i dopuna novim članom 41b predviđeno je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju na račun Agencije. Sredstva iz stava 1. ovog člana, posle izmirenja troškova prodaje u postupku privatizacije, uplaćuju se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.
Očigledno je da se ovde radi o jednoj vrlo nelogičnoj odredbi. Naime, Agencija, bez obzira na značaj njene uloge, u ovom slučaju preuzima pravo na celokupnu sumu na ime privatizacije. Da podsetimo, Agencija je osnovana zakonom kao nezavisna u odnosu na Vladu i ostale državne organe, pa stoga čudi unošenje ovakve odredbe.
Mi nismo podneli amandman na član 1. s obzirom da se tamo kaže da Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, jer može da se desi da bude za tuđi račun, u tuđe ime itd, pa smo tu ostavili mogućnost da to može da se uklopi u zakonske norme.
Takođe, članom 6. je predviđeno da Agencija daje saglasnost na izmene pojedinačnog i kolektivnog ugovora. To smo prokomentarisali svojim amandmanom, međutim Vlada je ostala gluva na ovo naše pitanje i taj amandman je odbijen. Naš amandman na član 12. kaže da sredstva od prodaje kapitala treba da dođu na račun budžeta Republike Srbije, a da Agencija naravno za svoje troškove ima pravo potraživanja.
Obrazloženje za odbijanje ovog amandmana je vrlo nevešto. Naime, kaže se da budžet u svom planu i projekciji nema taj iznos. Samo su predviđena sredstva za osnivanje Agencije. Međutim, budžet ne može precizno ni da ima određenu cifru koju očekuje iz privatizacije, tako da to obrazloženje sigurno ne stoji i smatramo da ako postoji domaćin u ovoj kući, a to bi trebalo da bude Vlada s obzirom na sva ovlašćenja koja ima, a da je glavna kasa budžet, sredstva bi trebalo da dođu u budžet Republike, dok Agencija kao sporedni organ, vrši operativne poslove, te svoje usluge može da naplati.
Naime, ovakvim stavom se nameće pitanje ovlašćenja Agencije. Agencija se postavlja u položaj prodavca i tu se ponovo vraćamo na temu malopre ovde raspravljanu. Tako ispada da imamo dvostruki promet, da prvo imamo promet od subjekta privatizacije prema Agenciji, a zatim Agencija to prodaje kupcu.
Na početku, kada je Zakon o privatizaciji donošen, mi smo na jednom odboru, raspravljajući o tome, komentarisali i sledeću situaciju: ako već sredstva idu u budžet i ako država praktično uzima sredstva od prodaje, onda je vrlo logično reći da je to već državna svojina, pa je možda dekretom trebalo društvenu svojinu pretvoriti u državnu i sa njom na taj način raspolagati. Bilo bi mnogo jednostavnije, ne bi bilo ovolike procedure. Na tu primedbu je rečeno da je to suviše radikalan stav, suviše oštar i da treba imati elastičnost.
Međutim, sve to je dovelo do komplikovanja situacije. Upleli smo Agenciju u sve ove postupke koji nimalo nisu jednostavni. Postavlja se pitanje odgovornosti ovlašćenog lica u Agenciji, odnosno direktora Agencije, kada na njegov račun dođu ta ogromna sredstva. Da li on ima obavezu, mi ovim članom nemamo sankcije, da on mora u tom i tom roku da prebaci pare na račun budžeta. U vreme kada je svaki dinar u budžetu vrlo važan, mi imamo situaciju da može da se desi da dan, dva, pet ili mesec dana pare ostanu na računu Agencije. To je, složićete se, nedomaćinski, jer nemamo obavezu da se sredstva u određenom roku prebace na račun budžeta.
Na kraju, da li je tu u pitanju nepoverenje prema ministru finansija i ekonomije, da li su možda predsednik Vlade i ostali izgubili poverenje u ministra finansija, pa ovim parama žele prethodno da raspolažu, pre nego što dođu pod ingerenciju ministra finansija.
SSJ smatra da ovaj naš amandman ima puno utemeljenje i da ga treba prihvatiti.
