Reč ima narodni poslanik Bora Novaković.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici, drago mi je da mogu danas da vam se obratim i, nadam se, pridobijem za ideju da glasate i podržite kontragarancije, jer od te investicije u velikoj meri zavisi rekonstrukcija kako vodovodne, tako i kanalizacione mreže u Novom Sadu.
Možda su ovo za neke poslanike banalna pitanja, možda je njima ispod časti da se bave komunalijama, da se bave običnim problemima, možda zbog toga u ovoj sali nema poslanika DSS iz Novog Sada, ni Radikalne stranke, ni SPS-a, ali mi mislimio da je naš posao da brinemo upravo o tim stvarima.
Na ivici je dobrog ukusa da upoređujem štetu u Novom Sadu i ostalim gradovima, jer svakome je njegova muka najveća. Novi Sad je ostao bez tri mosta, najviše je bombardovan kada je u pitanju rafinerija. Mostovi nisu obične građevine, nego simboli jednog grada, čuvari urbanističkog indentiteta grada, oni su znak istorijskog razvoja grada.
Sa novosadskim mostovima u vodu je pala i urbanistička, komunalna, saobraćajna i komunikacijska logika kojom je građen Novi Sad. Na dnu Dunava ne stoje krhotine naših mostova, nego stoji deo istorije tog grada. Zbog toga želim da govorim i zbog toga vas pozivam da podržite kontragarancije, da nam omogućite da dobijemo kredit i da na bazi toga što snažnije investiramo u Novi Sad i što brže oporavimo grad i komunalno i urbanistički.
Podsetiću vas, to je mala digresija, ali nije naodmet reći, tokom protekle dve godine Novi Sad je obezbedio donaciju za čišćenje Dunava u vrednosti od 26 miliona evra. Potpisali smo 22. jula prošle godine ugovor o gradnji mosta Slobode od 40 miliona evra. Ukupne investicije u Novom Sadu u komunalni sistem su bile tri milijarde dinara. Kada se poredi teritorija Novog Sada i broj stanovnika, možemo doći do zaključka da je Novi Sad jedan od lidera u investiranju među gradovima.
Ova finansijska injekcija bi bila značajna, jer bi nam omogućila da investiramo u osnovni tehnički sistem, najvažniji, kao pretpostavku za sve ostale tehničke sisteme, a to je vodovod i kanalizacija.
Dakle, Novi Sad ima problema sa vodosnabdevanjem u letnjim špicevima, u intervalima od 15. jula do 15. avgusta. Maksimalna tehnološka mogućnost novosadskog vodovoda je 1.500 litara u sekundi. U tom intervalu, 15. jul - 15. avgust, novosadske potrebe su dimenzionirane na 1.500 do 1.700 litara u sekundi. Jedna investicija od ovog kredita je upravo fabrika vode, koja bi davala 200 litara u sekundi pitke vode, čime bismo taj nedostatak nadomestili.
Nadalje, završetkom mosta Slobode stvara se pretpostavka da u pogon stavimo i rezervoar na sremskoj strani, a on daje dodatnih 200 litara u sekundi. Takođe podsećam da u narednih 15 dana otvaramo reni-bunar broj 10, koji daje od 80 do 100 litara sirove vode za kasnije prerađivanje.
Sve su to napori koje činimo da bismo rešili problem vodosnabdevanja u Novom Sadu. On u ovom trenutku, kao dominantan problem, ne postoji, ali postoji u tom vremenskom intervalu od mesec dana, kada su najveće letnje žege, postoji na periferiji, na rubnim mestima u Bačkoj. Postoji taj problem kada su u pitanju Futog, Begeč, Kisač, Stepanovićevo, visoki delovi Srema.
Dakle, imamo problem vodosnabdevanja i u Kamenici, Popovici, Ledincima, Vukovcu, Petrovaradinu. Pomogli biste nam i mislim da bi bilo vrlo važno da usvojimo ovaj zakon o kontragaranciji i da time rešavamo taj važan problem.
Takođe, deo novca od ovoga kredita od pet miliona evra ide i za rekonstrukciju kanalizacione mreže. Akutan je problem u krugu rafinerije. Ovim biste nam omogućili da odvodnik, čitav kanalizacioni sliv, ide dva i po kilometra nizvodno uz Dunav i time bismo bitno rešili taj problem koji, ukoliko se ne bude rešavao, može dugoročno da se izrodi u težak ekološki problem.
Sve su to stvari zbog kojih smatram da bi bilo važno da podržite ovaj zakon. Ukoliko danas izglasamo kontragarancije, Novi Sad će se i u finansijskom i u organizacionom smislu mnogo lakše odupreti problemima i nevoljama sa kojima je sada suočen.

Reč ima narodni poslanik Dušan Golubović. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo poštovani poslanici, mada mislim da je Aca Radosavljević ono glavno i ključno rekao, ali dobro, imam obavezu kao predsednik Gradske vlade, evo dve i po godine sam na toj funkciji, i jako su mi dobro poznati svi problemi vodosnabdevanja grada Kragujevca.
To je veliki problem, sećate se one stare uzrečice "kao kiša oko Kragujevca", mi smo imali uvek probleme sa vodom. Moram pre toga nešto reći: zaista mi je žao što nema mojih bivših kolega poslanika iz DSS-a. Svi znate, to moram otvoreno reći, jer jednostavno sam brisan iz DSS-a samo iz jedno jedinog razloga, zbog budžeta. Glasao sam pre svega, održao sam o tome konferenciju u Kragujevcu, zbog mojih sugrađana i mojih glasača Kragujevca i Šumadije.
Ta priča mene malo boli, ali to je tako kako jeste. No, dobro. Još nešto ću vam reći, mnogo sam se danas ovde naslušao, a bogami i ovih ranijih dana, o "Zastavi". Ko god da je ovde izašao pričao je o "Zastavi", i ko živi i ko ne živi u Kragujevcu.
Radio sam par godina u "Zastavi", 20 godina radio sam po fabrikama kragujevačkim na raznim mestima. Za predsednika gradske vlade došao sam sa mesta vodećeg projektanta. Ne stoji ono gospode radikala kada su rekli - dižite prste da vidimo ko je od vas radio u proizvodnji. Ima nas puno ovde. Interesuje me koliko je njih radilo u proizvodnji. Ne znam da li je uopšte Toma Nikolić radio u proizvodnji, nikada. Dobro.
Znate šta, izlaziti i pričati o "Zastavi" može svako. Ključni problemi su "Zastava" i vodosnabdevanje. Evo, hvala bogu, za ove dve i po godine Kragujevac ni jedan dan nije ostao bez vode. Sećam se vremena nekih davnih kada smo mi po dva-tri meseca leti ostajali bez vode.
Kragujevac ima ogroman, glomazni sistem vodosnabdevanja, možda ću se ponavljati sa Acom, ali dobro. To su sistemi reni bunara sa Morave, to je jedan stari sistem sa Grošničkog jezera i ovaj veliki, svima poznat i najskuplji, a to je sa Gružanskog jezera, to je ovo veliko veštačko jezero. To su kilometri i stotine kilometara mreže. To je toliko zastarelo; pre 10-15 dana u jednoj od glavnih kragujevačkih ulica magistralni vod je pukao; da li znate koliko je cev bila stara - 58 godina.
Mi ne možemo to rešiti, mi imamo gubitke negde preko 50% zdrave, pijaće vode. Verujte mi, ovih godina sam išao po svetu i svuda je voda rentabilna, ona se prodaje. Nama u Kragujevcu, a verujem i u Novom Sadu i Nišu, nama zdrava voda, za koju smo mi plaćajući hemikalije, plaćajući sve uređaje, nama to odlazi u zemlju.
To je ta priča o tom kreditu i potpuno mi je nejasno što jednostavno iz neke svoje političke odanosti ova gospoda su napustila. Mi ćemo izglasati ovo sigurno i u to sam ubeđen, a znam da će građani Kragujevca sigurno razumeti ono što im pričam. U krajnjem slučaju, znaju oni šta pričam. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Milan Milosavljević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, pred nama je Predlog zakona koji za građane Niša, Novog Sada i Kragujevca veoma mnogo znači.
Voda je život. Vekovima su se gradovi i naselja stvarali upavo pored vode. Ako je 20. vek bio značajan u vidu borbe za naftna izvorišta, kažu da će 21. vek biti obeležen borbom za izvorišta pijaće vode. Vi ste čuli mnoge podatke mojih kolega i posebno izlaganje Gorana Ćirića, gradonačelnika Niša, on je tako emitovno zamolio sve vas i ukazao na sve probleme građana Niša zbog nedostatka pijaće vode.
Čuli ste i to da izvorišta imaju određenu izdašnost i da postoje zablude oko toga da su izvorišta izdašna do te mere da možemo neumereno vodu trošiti i da se prema njoj možemo ophoditi na način kao da je to neiscrpno blago.
S obzirom na tako ograničene resurse i činjenicu da zastarelost vodovodne i kanalizacione mreže u Nišu stvara gubitak od 40% čiste prerađene pijaće vode, po kvalitetu jedne od najboljih u zemlji, to stvara obavezu za gradsku vlast da servisira potrebe građana i obezbedi komunalni sistem na način kako bi se gubici i troškovi prerade vode u pijaću vodu smanjili, ali isto tako i obezbedila voda u prigradskim naseljima, selima i visinskim zonama koje preko celog leta imaju problema sa snabdevanjem svežom pijaćom vodom.
Stoga me čudi neodgovornost naših koalicionih partnera iz Niša, gospodina Adžića, potpredsednika Skupštine grada Niša, gospodina Vojinovića, poslanika DSS-a iz grada Niša, gospodina Stamenkovića, opozicionog predstavnika u parlamentu, gospodina Pantelića, takođe opozicionog poslanika u parlamentu, ali pre svega iz razloga što se radi o životnom pitanju.
Čini mi se, a mislim da su i svi ovde prisutni ubeđeni, da ne smemo da se delimo politički oko onih stvari koje život znače. Ne vidim razloga, pa makar da smo se svađali i tukli danas na ovoj sednici, da naše kolege izađu i ne daju podršku za usvajanje zakona koji predstavlja životnu važnost za građane Niša, Novog Sada i Kragujevca.
Mi svi govorimo o strateškim, državnim i nacionalnim interesima. Upravo se državni i nacionalni interesi zasnivaju na solidarnosti. Zato očekujem da svi poslanici, bez obzira iz kog kraja Srbije došli, svojim glasom podrže zakon o kontragarancijama, kojima se obezbeđuju značajna sredstva za revitalizaciju komunalnih sistema u ova tri grada. Na čelu sam jednog upravnog odbora u niškoj toplani koja je uspela da obezbedi revitalizaciju tog komunalnog sistema. Kilometri toplovoda su promenjeni u zadnje četiri godine otkako je demokratska vlast u Nišu. Isto tako očekujem da se komunalni sistem vodosnabdevanja obezbedi u Nišu putem donacija, putem naše infrastrukture, a to ujedno znači novo upošljavanje građevinskih firmi da rade ove specifične poslove. Sami znate da je nužno da se zakon donese do 3. marta, sredstva su već obezbeđena, namenjena i treba da se do tada iskoriste.
Mogu da shvatim apstinenciju pojedinaca što su napustili ovo zasedanje, ali ne mogu da shvatim direktnu opstrukciju, ne mogu da shvatim želju naših koalicionih partnera da zađemo u redovno zasedanje i da ne omogućimo donošenje zakona o kontragaranciji koji znači pijaću vodu za građane Niša. To znači za malu decu da mogu da se okupaju, za žedne da mogu da se napoje, da naš klinički centar može uredno da ima ispravnu pijaću koja kasnije može da se steriliše.
Očekujem da ćete svi vi poslanici, bez obzira iz kog kraja Srbije dolazili, podržati ovaj zakon, da ga usvojimo kako bismo mogli da ovo vreme iskoristimo i 3. marta dobijemo sredstva. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Milosavljević, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Marin Krešić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno moram vama što ovako strpljivo sedite da se izvinim, da ne računam koliko je to sati danas, ali zaista sam morao da se javim da izađem za ovu govornicu i da kažem par reči na temu ovog predloga zakona koji je večeras na dnevnom redu.
Želeo bih da pokušam, a možda sam treći, četvrti ili peti večeras koji to pokušava, a nadam se da ćemo uspeti u tome, da prizovemo pre svega svesti i pameti sve one naše sugrađane poslanike, a pre svega Nišlije. Obraćam se ovom prilikom poslanicima iz Niša, gospodo poslanici iz Niša, vratite se u salu kako biste večeras mogli da se vratite u Niš.
Neće vam Nišlije koje ovo gledaju oprostiti ukoliko Niš ne dobije zajam od 6 miliona evra, ukoliko ne dobije 3,5 miliona evra donacije. Uz novac koji je grad pripremio, to iznosi oko 12,5 miliona evra, preko potrebnih da Niš konačno reši pitanje vodosnabdevanja na vjek i vjekov, sigurno za sledećih 100 godina.
Zaista ne znam kako će gospodin Slobodan Adžić, potpredsednik Skupštine grada Niša, čovek koji u gradu Nišu već drugu godinu prima svakog meseca blizu 40.000 dinara, koga su građani Niša, nažalost, ipak izabrali 2000. godine. On je dobio to mesto da vodi računa o Nišu. Ponavljam, već dve godine prima, za uslove ove države Srbije, jako visoku platu. On dolazi na sednice Republičke skupštine, uzima uredno dnevnice, i danas je uzeo dnevnicu, a nema ga u sali kada se radi ne o dnevnom političarenju, na šta je DSS navikao ovih dana, nego se radi o rešavanju životnog pitanja za Niš i za ostale gradove. Izvinićete, večeras govorim samo o Nišu i dozvolite da budem lokalpatriota.
Gospodin Dragoljub Vojinović, lekar specijalista, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, celog života je u Nišu, radi u Nišu, radi za Niš. Večeras kada je potreban Nišu kao republički poslanik, koga su takođe Nišlije birale, njega takođe zbog dnevnog politikanstva DSS-a nema u ovoj sali.
Gospodine Vojinoviću, znam da me gledate negde u svom poslaničkom klubu. Imajte malo morala i malo svesti, vratite se u ovu salu i ne dozvolite da vas uskostranački interesi odvrate od onoga što vam je večeras dužnost, a to je da razmišljate o Nišu i Nišlijama.
Gospodin Dragoljub Stemenković, doduše u opoziciji, vrli radikal, hrabri radikal, 10 godina poslanik u Republičkom parlamentu. Građani Niša su ga u tri navrata birali da predstavlja građane u ovom parlamentu. Siguran sam da neće više, ali sticajem okolnosti i u ovom mandatu je tu. Deset godina gospodin Stamenković uživa blagodeti poslaničkog života, ukoliko su to neke blagodeti. Ako ništa drugo, uživa finansijske blagodeti poslaničkog života, zahvaljujući Nišlijama koje su ga poslale ovde. Njega večeras takođe nema da pomogne Nišlijama kada Niš treba da dobije zajam i kredit od preko 10 miliona evra, da reši životno pitanje.
Gospodin Dragan Pantelić, vrhunski sportista, decenijama je zaista predstavljao i reprezentovao ovu državu i pre svega Niš širom sveta, večeras ni njega nema u ovoj skupštini, a takođe je od Nišlija poslat da ovde vodi računa o svom gradu i o ljudima koji žive u njemu.
Zaista se pitam da li će ova četvorka poslanika iz Niša imati obraza, pre svega? Naravno, neće se ništa njima loše desiti. Vratiće se oni u Niš, Nišlije su širokog srca, čak i za takve izdajice kakve su oni kada izdaju interese svoga grada.
Ali, zaista se pitam da li će imati obraza da pogledaju Nišlijama, svojim komšijama, u oči; da li će imati obraza da se pojave na Viniku da objasne njegovim žiteljima zašto i ove godine neće imati vode ukoliko se ne usvoji ovaj predlog zakona; da pogledaju u oči žiteljima Mramora i Mramorskog potoka i da im objasne zašto i ove godine neće imati vode u vršnim letnjim mesecima ukoliko se večeras ne usvoji ovaj predlog zakona.
Potrebno je da objasne svim Nišlijama zašto nećemo moći da promenimo cevovode koji su ponegde stari i preko 70 godina, gde su gubici na mreži preko 40%, a u pojedinim delovima grada čak i 60%.
Nišlije, obraćam se vama, onima koji me gledaju večeras i koji znaju šta ovo znači, šta znači ovaj zajam i ova donacija za grad Niš - imajte razumevanja i za ove poslanike koji večeras nisu ovde, a trebalo bi da vas zajedno sa nama predstavljaju u ovom parlamentu i da misle dobro vama, žiteljima Niša.Zbog vas, žitelja Niša, iz ovih stopa krenuću po zgradi Skupštine da pokušam da ih ubedim da siđu u salu i da glasaju za Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marin Krešić.

Jutros nisam imao ideju da se javim za reč o ovoj tački dnevnog reda, smatrajući da je to nešto sasvim normalno, prirodno i civilizacijski, da spada u neke normalne investicione cikluse i da tu nema ni mesta za neku posebnu diskusiju.
Međutim, današnji dan me je prosto naveo da kažem sa ove govornice dve-tri stvari. Kolege iz naše nekadašnje koalicione stranke, neko od njih danas je rekao da oni nisu stranka koja voli kada je narodu lošije i kada Srbiji krene lošije; oni to navodno ne žele, oni glasaju za ispravne stvari.
Pitam - da li je lošije ili bolje uraditi sve ovo o čemu smo maločas govorili? Sledeće na redu je Kraljevo. Mi znamo probleme infrastrukture.
Vi ste dobili na čitanje zakon o planiranju i izgradnji i vidite u njemu koliko se napora ulaže da se otvore investicioni ciklusi i da se stvore instrumenti za ulaganje, da se otvore putevi za efikasno planiranje, efikasno projektovanje i efikasnu izgradnju. Kakve to veze ima sa politikom?
O Kraljevu i problemima Kraljeva gospodin Petrović će možda moći nešto više da kaže. On je to i govorio ovde jednom prilikom. Želim da ukažem na jedan mali detalj koji ima veze sa politikom. Komunalno uređenje, ulaganje u razvoj grada, planiranje budućnosti, to je put u DžDžI vek. Možda je politički program vraćanje u onaj vek kada nismo imali infrastrukturu, nismo imali puteve, nismo imali izvore sredstava. Možda je razlika u politikama da li idemo u DžDžII ili DžIDž vek.