Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici, drago mi je da mogu danas da vam se obratim i, nadam se, pridobijem za ideju da glasate i podržite kontragarancije, jer od te investicije u velikoj meri zavisi rekonstrukcija kako vodovodne, tako i kanalizacione mreže u Novom Sadu.
Možda su ovo za neke poslanike banalna pitanja, možda je njima ispod časti da se bave komunalijama, da se bave običnim problemima, možda zbog toga u ovoj sali nema poslanika DSS iz Novog Sada, ni Radikalne stranke, ni SPS-a, ali mi mislimio da je naš posao da brinemo upravo o tim stvarima.
Na ivici je dobrog ukusa da upoređujem štetu u Novom Sadu i ostalim gradovima, jer svakome je njegova muka najveća. Novi Sad je ostao bez tri mosta, najviše je bombardovan kada je u pitanju rafinerija. Mostovi nisu obične građevine, nego simboli jednog grada, čuvari urbanističkog indentiteta grada, oni su znak istorijskog razvoja grada.
Sa novosadskim mostovima u vodu je pala i urbanistička, komunalna, saobraćajna i komunikacijska logika kojom je građen Novi Sad. Na dnu Dunava ne stoje krhotine naših mostova, nego stoji deo istorije tog grada. Zbog toga želim da govorim i zbog toga vas pozivam da podržite kontragarancije, da nam omogućite da dobijemo kredit i da na bazi toga što snažnije investiramo u Novi Sad i što brže oporavimo grad i komunalno i urbanistički.
Podsetiću vas, to je mala digresija, ali nije naodmet reći, tokom protekle dve godine Novi Sad je obezbedio donaciju za čišćenje Dunava u vrednosti od 26 miliona evra. Potpisali smo 22. jula prošle godine ugovor o gradnji mosta Slobode od 40 miliona evra. Ukupne investicije u Novom Sadu u komunalni sistem su bile tri milijarde dinara. Kada se poredi teritorija Novog Sada i broj stanovnika, možemo doći do zaključka da je Novi Sad jedan od lidera u investiranju među gradovima.
Ova finansijska injekcija bi bila značajna, jer bi nam omogućila da investiramo u osnovni tehnički sistem, najvažniji, kao pretpostavku za sve ostale tehničke sisteme, a to je vodovod i kanalizacija.
Dakle, Novi Sad ima problema sa vodosnabdevanjem u letnjim špicevima, u intervalima od 15. jula do 15. avgusta. Maksimalna tehnološka mogućnost novosadskog vodovoda je 1.500 litara u sekundi. U tom intervalu, 15. jul - 15. avgust, novosadske potrebe su dimenzionirane na 1.500 do 1.700 litara u sekundi. Jedna investicija od ovog kredita je upravo fabrika vode, koja bi davala 200 litara u sekundi pitke vode, čime bismo taj nedostatak nadomestili.
Nadalje, završetkom mosta Slobode stvara se pretpostavka da u pogon stavimo i rezervoar na sremskoj strani, a on daje dodatnih 200 litara u sekundi. Takođe podsećam da u narednih 15 dana otvaramo reni-bunar broj 10, koji daje od 80 do 100 litara sirove vode za kasnije prerađivanje.
Sve su to napori koje činimo da bismo rešili problem vodosnabdevanja u Novom Sadu. On u ovom trenutku, kao dominantan problem, ne postoji, ali postoji u tom vremenskom intervalu od mesec dana, kada su najveće letnje žege, postoji na periferiji, na rubnim mestima u Bačkoj. Postoji taj problem kada su u pitanju Futog, Begeč, Kisač, Stepanovićevo, visoki delovi Srema.
Dakle, imamo problem vodosnabdevanja i u Kamenici, Popovici, Ledincima, Vukovcu, Petrovaradinu. Pomogli biste nam i mislim da bi bilo vrlo važno da usvojimo ovaj zakon o kontragaranciji i da time rešavamo taj važan problem.
Takođe, deo novca od ovoga kredita od pet miliona evra ide i za rekonstrukciju kanalizacione mreže. Akutan je problem u krugu rafinerije. Ovim biste nam omogućili da odvodnik, čitav kanalizacioni sliv, ide dva i po kilometra nizvodno uz Dunav i time bismo bitno rešili taj problem koji, ukoliko se ne bude rešavao, može dugoročno da se izrodi u težak ekološki problem.
Sve su to stvari zbog kojih smatram da bi bilo važno da podržite ovaj zakon. Ukoliko danas izglasamo kontragarancije, Novi Sad će se i u finansijskom i u organizacionom smislu mnogo lakše odupreti problemima i nevoljama sa kojima je sada suočen.