Dame i gospodo narodni poslanici, stoji ovo što kaže Čeda Jovanović, ali nije privatizacija sama po sebi cilj i ne mora jedino brzina u privatizaciji da se razmatra prilikom ocenjivanja koliko je ovaj amandman koristan ili nije. Pa, valjda je i onome ko prodaje, pa makar to bila agencija, Vlada ili sam subjekt privatizacije, važno i po kojoj će se ceni nešto prodati.
Ako mi omogućimo da jedno društveno preduzeće, koje sada u suštini radi sa smanjenim kapacietetom, kupovinom dela društvenog preduzeća ili drugog društvenog preduzeća, upotpunjuje svoju strukturu kapitala, povećava efikasnost, pa objektivno je da se o čekuje i povećanje realne cene pri prodaji tog preduzeća.
Dakle, sa stanovišta cilja važniji je ovaj drugi momenat, pogotovu što nema nikakve opasnosti da se time dovede u pitanje uopšte privatizacija. Zašto ne bismo popravili strukturu, popravili materijalni položaj radnika, obezbedili socijalni status takav da zahteva manja ulaganja po osnovu socijalnog programa, a više sredstava za investiranje i za budžet Republike Srbije.
Dakle, to je suština amandmana koji smo mi hteli da ovde razjasnimo. I drugo, što je isto tako važno, ma koliko da će se to nekome učiniti nelogično, pa Ustav koji je na snazi podrazumeva da su svi oblici svojine ravnopravni, i privatna, i društvena, i državna i zadružna svojina. Prema tome, ne možete pre promene Ustava izbrisati pravo društvenog preduzeća na život u naredne četiri godine.
A, nekad dopuna znači upravo život tog preduzeća. I ne samo to - život preduzeća, zaposlenih, nego i mnogo toga drugog što je u toj sredini vezano za jedno takvo preduzeće. Dakle, to je suština i mislim da o tome valja razmišljati na taj način.
Nismo mi ovde hteli da vratimo društvenu svojinu, da je oživimo, da definitivno zaustavimo privatizaciju, nego upravo obrnuto, da ako hoćete i na ovaj način, iako se to čini nelogičnim, ubrzamo privatizaciju, ali sa cenom koja će biti pristupačna, realna i sigurno korisna za sve građane u Srbiji.