DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

26.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 19:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (načela) (2003)
  • Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 19. tačka 3). Vlada Republike Srbije objašnjava da je u tom članu napravljen izuzetak za korisnike penzija iz razloga što su ovaj uslov za sticanje prava na starosnu penziju najčešće koristili osiguranici koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem ("beneficirani staž"), pa je ovaj uslov zadržan upravo da bi se ovim osiguranicima dala određena povoljnost.
    U samom članu 19. tačka 3) data je mogućnost da muškarci, kad navrše 40 godina radnog staža, odnosno žene 35 godina, sa 53 godine života mogu da idu u penziju. Kada se ovo pogleda vidi se određena nelogičnost i kao da je nešto ili višak u ovom članu ili nešto nedostaje. Zašto ste u Predlogu samog zakona izjednačili godine života muškaraca i žena, a niste godine radnog staža?
    Muškarac i žena koji imaju pravo na beneficiran radni staž mogu u penziju sa 53 godine života. Žena sa 35 godina staža pod uslovom da ima 53 godine života. Postavlja se pitanje šta se dešava ako žena ima navršenih 35 godina radnog staža i nema 53 godine života. Dolazi u situaciju da radi do 53. godine života i navrši 40 godina radnog staža.
    Mi smo svojim amandmanom hteli da se na žene odnosi sa 50 godina života i 35 godina radnog staža. Pošto je odbila ovaj amandman, postavlja se pitanje da li se ova vlada, radi toga da bi sticala političke poene, samo deklarativno zalaže za izjednačavanje prava žena, imajući u vidu sve specifičnosti u njihovom radnom i životnom veku.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić, Dušan Cvetković, Golub Rajić, Bora Stanimirović, Joca Arsić i Đura Lazić.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, uvažena gospođo ministre, u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije zajedno sa grupom poslanika podneo sam amandman na član 20. ovog zakona.
    Ovim članom reguliše se snižavanje starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem zbog rada na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima.
    U stavu 1. tačka 1) pravilno se snižava starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za jednu godinu za svakih šest godina provedenih na radnom mestu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u stažu osiguranja 14 meseci. Znači, priznaje se po dva meseca godišnje i za šest godina to čini 12 meseci, što je sasvim normalno i u redu.
    Problem se javlja u predlogu Vlade što se ne drži iste logike kada je u pitanju rad osiguranika na radnim mestima gde se efektino provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15, 16 i 18 meseci. U tim slučajevima Vlada se ne pridržava utvrđene gradacije težine poslova.
    Amandmanom se zato predlaže da se primeni isti princip i analogija i za ove osiguranike, kao što je predloženo za one koji rade na radnim mestima na kojima se efektivno provedenih 12 meseci u staž osiguranja računa kao 14 meseci.
    U prednjem smislu treba izvršiti izmenu u tački 2), gde se za 12 meseci rada u staž osiguranja računa 15 meseci. Umesto Vladinog predloga da se za pet godina priznaje dodatna godina, treba za četiri godine priznavati godinu. Računica je prosta. Ako se godišnje priznaje 15 meseci, to znači dodatno po tri meseca godišnje i za četiri godine dobija se dodatna godina rada.
    Isto u tački 3), gde se za 12 meseci rada u staž osiguranja računa 16 meseci, umesto za četiri godine treba priznati dodatnu godinu za rad do tri godine. Za ovaj predlog objašnjenje je jednostavno. Pošto se godišnje dodatno priznaju po četiri meseca, to se za tri godine obezbeđuje 12 meseci, odnosno godina.
    Takođe, u tački 4) gde se za 12 meseci rada u staž osiguranja računa 18 meseci, umesto Vladinog predloga za tri godine, treba priznati dodatnu godinu za dve godine rada, pošto se godišnje dodatno priznaje po šest meseci i jasno je da se za dve godine rada obezbeđuje ta dodatna godina.
    Da se ne pretera sa snižavanjem starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju i za rad na naročito teškim, opasnim i po zdravlje štetnim radnim mestima, ostaje stav 2. ovog člana, gde se propisuje da se starosna granica i po ovim osnovama može snižavati najviše do 53 godine života. Podsećam da je ova granica sada podignuta za tri godine, a da je do sada iznosila 50 godina. No, s obzirom na dato objašnjenje, kao i na to da se obračunava i plaća dodatni doprinos za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, to je potpuno razložno da amandman bude prihvaćen.
    Objašnjenje Vlade da je nasleđeno ovakvo stanje mislim da ne obavezuje nikoga da ne napravimo neku pravičnost. Ako je bila ranije greška, sada da je ispravimo i da prihvatimo amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 20. koji reguliše materiju poznatu u javnosti kao beneficirani staž, a odnosi se na starosnu, što želim da naglasim, a ne na invalidsku penziju.
    Razumem žalopojke da ima sigurno i kod invalidskih penzija zloupotrebe, da tu treba biti rigorozan i nešto učiniti da se broj invalidskih penzija smanji, ali ograničavati prava za starosnu penziju po meni je nerazumno, jer takve ljude koji odrade svoj radni vek treba ceniti i poštovati. Ovo se naročito odnosi na stav 2. gde stoji da se starosna granica iz stava 1. ovog člana može snižavati najviše do 53 godine života.
    Prostom računicom onoga što se dobija kada osoba radi na radnom mestu sa beneficiranim radnim stažom, dolazi se do podatka da će biti slučajeva kada će radnik morati raditi više nego što mu je neophodno da bi ostvario starosnu penziju. Možemo uzeti najbanalniji primer. Ako rudar u teškim podzemnim eksploatacijama ima beneficirani radni staž moraće da radi 33 godine da bi ostvario to svoje pravo. Znači, prelazi ono pravo, tako da su u koliziji stav 1. i stav 2. člana 20. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
    Ponovo želim da napomenem da je kategorija tih ljudi definisana strogo zakonom. To se pre svega odnosi na radnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova i na radnike koji rade u teškim fabrikama, hemijskoj industriji, rudarstvu, energetici. Mislim da ovde dolazi do neke kolizije između stava 1. i 2. člana 20. Predloga zakona.
    Predlažem da Vlada još jednom razmotri i nema razloga da ovu starosnu granicu poveća za tri godine života. Onaj ko uspe, radeći na takvim poslovima, da dostigne ono što je predloženo zakonom, ne treba ga još ograničavati da dodatno radi par godina bez tog beneficiranog radnog staža, da bi stvorio pravo na starosnu penziju.
    Molio bih predsedavajućeg, bez obzira što je kvorum smanjen sa 126 na 84, ovo je Predlog zakona u kome treba više poslanika da učestvuje, kako bi pomogli Vladi da donese što bolji zakon, tako da predlažem da se utvrdi i kvorum za rad, jer činjenica je da nas u sali nema ni 50.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Predlog za utvrđivanje kvoruma, molim da se dogovorite sa zamenikom predsednika poslaničke grupe i stenograma radi da predlog bude podnesen formalno prema Poslovniku.
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, Poglavlje VI govori o uslovima za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, pa pod tačkom 1. ima dva člana koja se odnose na starosnu penziju i dalje se razrađuje invalidska, porodična penzija itd.
    Kada u članu 20. tražimo brisanje stava 2, nije tačno kako Vlada kaže da bi time bilo negirano da se starosna penzija obezbeđuje za rizik starosti. Član 20. ne može da se posmatra izolovano od člana 19, u kome piše kada osiguranik stiče pravo na penziju, navode se svi ti slučajevi, pa se u tački 3) član 20. kaže - "kada navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života".
    Mi smo iz tog razloga, bez obzira što se u članu 20. govori o beneficiranom radnom stažu, brisali stav 2. kao nepotreban, ali to očigledno predlagač nije shvatio, iako to apsolutno ne menja sadržinu zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
    Ako ne, prelazimo na amandman, čiji je sadržaj - Predlog za izmenu podnaslova 2. u Poglavlju VI.
    Amandmane za izmenu podnaslova 2. u Poglavlju VI, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Nebojša Jović, Joca Arsić, Toma Bušetić, Golub Rajić, Dragan Jovanović, Žarko Obradović, Zoran R. Anđelković, Rade Bajić, Đura Lazić, Momir Radoičić, Sreten Mitrović, Miomir Ilić, Slobodan Tomović, Miloš Nešović, Dušan Cvetković, Živanko Radovančev, Živodarka Dacin, Slobodan Pavlović, Milan Janković, Rajko Baralić, Bora Drakulović, Ljubomir Mucić i Jovan Todorović i zajedno narodni poslanici Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Đuro Popović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 21. na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Adžić i Dragoljub Vojinović.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    U ime podnosilaca amandmana reč ima narodni poslanik Dragoljub Vojinović.
    ...

    Dragoljub Vojinović

    Gospođo Čomić, koleginice i kolege, za mene i gospodina Adžića ovo je ključni amandman da se odlučimo oko toga da li ćemo glasati za zakon. Zašto?
    U Predlogu zakona invalidnost se definiše kao potpuni gubitak radne sposobnosti. Ovakvom formulacijom isključuje se mogućnost da u toku osiguranja kod zaposlenog nastane delimičan gubitak radne sposobnosti, smanjenje na osnovu koga može ostvariti bilo kakvo pravo iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.
    Kolega Adžić je obrazložio da ovo zadire u ustavna prava. Kao lekar neću govoriti o tome, nego o nečem drugom i pokušaću da to primerom potkrepim.
    Prvo, kako definisati invalidnost - ne ostvalja se mogućnost onima iz lekarske komisije da tu invalidsnost definišu. Da li je definisati kao gubitak ukupnih radnih kapaciteta ili definisati u odnosu na posao koji taj osiguranik radi?
    U starom Zakonu su dati parametri oko toga šta je odgovarajući a šta je neodgovarajući posao. Da bi ovo bilo jasno, gospođo ministar, navešću vam primer. U svojoj dugogodišnjoj lekarskoj praksi, skoro sam imao slučaj da je čovek izgubio moć govora, a profesor je. On zna čak i da piše. To je jedan stručni termin kod nas u neurologiji. Kako ćete sada tog čoveka definisati - da li gubi ukupnu radnu sposobnost ili je to gubljenje delimične radne sposobnosti?
    Drugo, da bi nevolja bila još veća, u Zakonu o zapošljavanju stoji da se nezaposlenom posle devet meseci može ponuditi bilo kakav posao i on se briše sa spiska nezaposlenih. Prema tome, obrazloženje ovde dato da ovaj amandman treba odbiti ne stoji.
    Apelujem na kolege da ovaj amandman podrže. Apelujem na vas da se naš amandman uvrsti u Predlog zakona. Hvala.