Dame i gospodo, oduzeo sam vam mnogo vremena i žao mi je što se javljam, ali čini mi se da, ipak, ima potrebe da se par reči po okončanju ovog pretresa kaže.
Pre svega, ostao sam juče dužan, budući da smo imali objedinjeni pretres, da odgovorim na neka pitanja koja su postavljena, a pre svega mislim na jedan, za njega karakterističan dobronameran pristup, gospodina Milana Radulovića, ali i drugih vezan za određena pitanja koja su postavljena u vezi sa usvajanjem sporazuma. Slažem se koleginice Pop-Lazić, tako sam i doživeo. Salušao sam pažljivo sve učesnike u raspravi, sa dubokim uverenjem da svi žele da doprinesu iznalaženju boljeg rešenja.
Dakle, kada govorimo o odluci o usvajanju sporazuma otvoreno je nekoliko pitanja. Prvo zašto je taj sporazum uopšte ovde u Skupštini Srbije? Ja vas podsećam i rekao sam da je to jedan zakon o sprovođenju Ustavne povelje, definisan institut kojim se omogućava rekonstrukcija do tada postojeće strukture federalnih organa. Imenovan je kao sporazum republika članica. Vlada je stala na stanovište da to implicira nadležnost najvažnijeg organa u državi članici, a to je parlament. Otuda taj sporazum u parlamentu, otuda shvatanje da to nije trebalo da uradi Vlada.
Drugo pitanje - ako se Vlada već poziva na član 17. stav 3. da li to dezavuiše član 17. stav 2, odnosno mogućnosti organa zajednice da revitalizuje neke poslove u okviru instituta koje im Povelja i Zakon o sprovođenju Povelje stavljaju na raspolaganje? Ne, ni slučajno!
Dakle, definisao sam šta je normativni osnov za predlaganje ovog sporazuma, a Vlada stoji na stanovištu da je stalni interes jačanje zajednice, ali ponavljam, u skladu sa onim pricipima koje smo definisali. Dakle, u skladu sa principima sporazuma, ne nametanja. Znate kako funkcionišu organi zajednice, kako funkcioniše i donosi odluke Savet ministara, a to je politički realizam.
Treće pitanje - zašto hitan postupak? Iz sasvim pragmatičnih razloga, gospodo. Trebalo je stvoriti sa jedne strane normativne okvire za to da republički organi počnu da deluju u oblastima u kojima su nekada delovali savezni organi koji su prestali sa radom; i drugo, trebalo je stvoriti pretpostavke za pristupanje rebalansu budžeta Republike.
Toliko o pitanjima vezanim za opredeljenje Vlade u vezi sa predlaganjem odluke o usvajanju sporazuma.
Što se tiče Zakona o ministarstvima, bilo je mnogo amandmana, na neke od njih sam odgovarao i ne bih vam ponovo oduzimao vreme. Želim samo da podsetim da u mnogim demokratskim zemljama, zapravo ovakva pitanja najčešće i nisu pred parlamentom. Stoji se, dakle, na stanovištu da je Vlada odgovorna parlamentu za stanje u celoj sferi vlasti i da Vlada svojim aktima organizuje izvršnu vlast a da je parlament kontroliše, naravno, putem opšte političke kontrole i preko usvajanja budžeta i rebalansa budžeta.
Mi sada imamo ovakvu situaciju kakva je i ova, opredeljenja koja sam vam izneo upravo su izraz onog primarnog zadatka koji sam definisao. Predlaganjem ovog zakona, pre svega hteli smo, i to je prioritet, to je osnovni zadatak, dakle da normativno uredimo niz poslova koji su nekada bili na saveznom nivou, da ih uredimo na republičkom nivou. Zato ne bih polemisao sa konkretnim idejama. Ima jedna, koju izuzetno respektujem i o kojoj ću par reči reći posebno. To je predlaganje posebnih, novih, organa koji bi bili vezani za Kosovo i Metohiju.
Želim da se zna da Vlada značaj tog pitanja ni slučajno ne potcenjuje. Ono je stalno u razmišljanju Vlade i zahvaljujem se gospodinu Laziću što je podsetio na jedan od napora koji je bio inspirisan aktivnostima pokojnog premijera Đinđića, koji dakle nije bio vezan za delovanje kroz upravnu sferu, sferu organizacije uprave, nego kroz nešto što je bilo van uprave, ali što je bilo vrlo životno, što je bilo kreacija jednog fonda koji bi obezbeđivao sredstva neophodna za ono što jeste cilj, želim da verujem, svih nas ovde, a to je povratak nealbanskog stanovništva na Kosovo.
Dakle, Vlada stoji na stanovišu, imajući u vidu sve ovo što sam rekao, da je to permanentni, stalni zadatak i da je, jednostavno, realna konstelacija takva da je naše prisustvo zatečeno i takvo da mi u ovom trenutku moramo da se bavimo problemima kroz aparat koji imamo, dakle kroz Koordinacioni centar, da je to realno delovanje. Da želimo da budemo demagozi bilo bi mi najlakše da prihvatim predloge koji su dati i da kažem da je to neka zasluga Vlade.
Permanentno jeste problem povratka realnih atributa ove države na Kosovo, permanentno jeste problem kojim se Vlada bavi, permanentno jeste problem vraćanja nealbanskog življa na Kosovo i permanentno jeste problem insistiranje na ostvarivanju svih onih zadataka aparata međunarodne zajednice koji su na Kosovu, koji su definisani Rezolucijom 1244, a koji nisu ostvareni. Jednostavno, mislimo da je u ovom trenutku ovo realna mera vrednosti, uopšte ne potcenjujući i shvatajući kao krajnje konstruktivna upozorenja i predloge koji u tom pogledu dolaze iz opozicije.
Ja vam se zahvaljujem dame i gospodo i molim vas da svojim glasanjem podržite Predlog odluke o usvajanju sporazuma i Predlog zakona o ministarstvima.