Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2003. GODINU (u načelu i u pojedinostima)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Stanulov, Biači Anton, Veroljub Arsić, Dragan Ljubojević, Zoran Krasić, Stevan Kesejić, Zlatan Jovanović, Dragoljub Stamenković, Vitomir Plužarević, Nataša Jovanović, Milorad Mirčić i Momčilo Trajković.
Amandmani koji budu podneti do ovog trenutka, odnosno do početka pretresa Predloga zakona, biće vam naknadno uručeni.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za finansije mišljenje su izdvojili narodni poslanici Slavoljub Matić i Miloš Todorović, članovi Odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom poslanika članova pojedinih poslaničkih grupa, da bismo mogli da uskladimo redosled govornika po pravilima Poslovnika Narodne skupštine od najmanje do najveće poslaničke grupe i izmenom za i protiv u odnosu na opredeljenje pojedinih poslaničkih grupa.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
U ime predlagača reč ima predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Zoran Živković.

Dame i gospodo, dobar dan.
Ovaj rebalans budžeta ima svoje jasno uporište u tome što je došlo do redefinicije bivše države Jugoslavije u državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i da je jedan deo nadležnosti sa nekadašnjeg saveznog nivoa sada doveden na nivo država članica. To je osnovni razlog i mislim da nema nikakvog iznenađenja zbog toga što je danas na dnevnom redu rebalans budžeta Srbije.
Ono što su neki makropokazatelji, koji se ne tiču samo te promene nadležnosti, nego i onoga što je posledica atentata na premijera Đinđića u onom ekonomskom delu, to je da očekujemo da ćemo morati da korigujemo stopu rasta bruto nacionalnog proizvoda sa 5% na 3,5-4,5%, što takođe ima svoje efekte na budžet.
S druge strane, ocenjuje se da će cene rasti ne do 9%, kao što smo imali u ovoj projekciji, nego da će to biti nešto više, između 9 i 11%, što je i očekivana inflacija.
U skladu sa nadležnostima državne zajednice i država članica i zbog posledica tih promena budžet će biti veći za 57,2 milijarde dinara. To je ukupno povećanje, a onaj deo, koji se odnosi na nadležnosti spuštene sa saveznog nivoa, iznosi ukupno 41 milijardu, od čega će Srbija da finansira 38,2 milijarde, a ostatak će finansirati Crna Gora.
Najveći deo tih novih izdataka, koji sada idu kroz srpski budžet, odnosi se na vojsku i to 88,4% budžeta državne zajednice i mislim da tu neće biti nikakvih velikih dilema. Realno gledano, to je isti budžet kao što je Vojska Jugoslavije imala prošle godine. Srbija će finansirati 93,3% ukupnih troškova državne zajednice, a ostatak od 6,7% finansira Crna Gora, što je velika novina, posebno u poslednjih šest-sedam godina, kada nije bilo nikakvog finansiranja iz Crne Gore. Sam po sebi taj procenat nije ekstremno značajan, ali nije ni za zanemarivanje. Ali, generalno je da je to jedna prva finansijska vidljiva posledica usklađivanja odnosa između Srbije i Crne Gore, odnosno jedne nove faze u tim odnosima.
Kao što ste sami mogli da zaključite, 16,2 milijarde dinara je povećanje budžeta za onaj deo koji se odnosi na nove funkcije Srbije, a preuzimaju ih institucije na nivou države članice Srbije. To je novac koji će biti upotrebljen za finansiranje carine, uprave za kontrolu leta, za povećanje broja zaposlenih u MUP-u Srbije, jer će oko 700 ljudi iz saveznog MUP-a preći u MUP Srbije. Kao što znate, u MUP-u Srbije inače postoji tradicionalni manjak zaposlenih, popunjenost je ispod 70%, stalno su otvoreni konkursi i nadam se da je u budžetu sagledana i mogućnost za povećavanje broja ljudi koji će raditi u MUP-u Srbije.
Povećana su i sredstva za finansiranje potreba MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije, kao posledica povećanog angažovanja te dve institucije, doskoro na jugu Srbije, a nažalost u poslednje dve-tri nedelje u borbi protiv organizovanog kriminala, istrazi o ubistvu premijera i svim drugim istragama, o kojima ste sigurno jako dobro obavešteni.
Sredstva, koja će biti povećana, odnose se jednim delom i na Ministarstvo prosvete i obrazovanja, pre svega sredstva za predškolsko obrazovanje i za okruge za njihove zajedničke rashode.
Povećana su i sredstva za potrebe budžeta ove godine, koja se odnose na obrazovanje, kulturu i to je povećanje od jedne milijarde.
Sa preuzimanjem funkcija sa saveznog nivoa nisu došli samo troškovi, nego su došli i prihodi, tako da možemo da kažemo da će u ukupnom računu, kada saberemo ono što dobijamo kao prihod sa dosadašnjeg saveznog nivoa i kad od toga oduzmemo ono što su novi rashodi kroz budžet Srbije za finansiranje preuzetih nadležnosti i onoga što ostaje na saveznom nivou, odnosno na nivou državne zajednice, Srbiji će ostati više. To znači da će deo povećanja u budžetu Srbije za potrebe nadležnosti Republike Srbije biti veći za jedan deo koji dolazi iz saveznih prihoda.
Deficit budžeta ostaje isti kao što je bio predviđen, znači 46,9 milijardi. On će biti pokriven po strukturi, koja je inovirana. Mi očekujemo da će od donacija taj deficit biti popunjen sa 14,9 milijardi, od privatizacije sa 12,5 milijardi, od kredita međunarodne zajednice sa 12,7 milijardi, a od domaćih kredita kod Narodne banke i poslovnih banaka sa 6,8 milijardi.
Treba reći da je u prenošenju nadležnosti u onom periodu pre donošenja Ustavne povelje u Saveznoj vladi oko 1.800 ljudi dobilo otpremnine zato što su sami odlučili da više ne rade u saveznoj administraciji. Takođe je u budžetu predviđen novac, ali u onom saveznom delu budžeta ili u delu budžeta koji pripada državnoj zajednici, za još preko hiljadu ljudi, koji će biti prinuđeni da uzmu otpremnine, odnosno ne postoji potreba za njihovim daljim angažovanjem. Te otpremnine će biti sada na nivou onoga što je standard u Srbiji, a to znači šest prosečnih plata.
To su osnovni podaci, koje ste i sami imali i očekujem da sve detaljnije o rebalansu budžeta dobijete od ministra za finansije Đelića. Očekujem da budžet bude usvojen. Ne vidim nigde u njemu uslova za neku posebno dugu ili burnu raspravu. Očekujem da bude usvojen sa potrebnom većinom ili jednoglasno, pre svega zbog toga što to jeste jedna posledica promena koje smo imali u našoj državi, a za te promene je, koliko se sećam, i u ovom parlamentu i u saveznom parlamentu najveći broj poslanika dao svoje pozitivno mišljenje.
Toliko sa moje strane. Ako imate neko pitanje kasnije koje se tiče političkog aspekta rebalansa budžeta, možete postaviti meni, a siguran sam da će gospodin Đelić da vam da informacije i odgovore za sve ono što se tiče svih detalja novog budžeta, odnosno zakona o rebalansu budžeta Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Da li predstavnik predlagača gospodin Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije, želi reč? (Da.)
Ima reč gospodin Božidar Đelić.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ne ponavljajući sve ono što je rečeno u debati novembra prošle godine u ovom domu, jer je ovo skoro istovetni budžet, što se tiče korisnika budžeta Republike Srbije, prvi put ste usvojili budžet ranije po predviđenom ritmu. Ako pogledamo ovaj rebalans budžeta, kao što je rekao predsednik Vlade, on je ovde zato što je došlo do usvajanja Ustavne povelje. Samim tim to nije samo jedan pozitivan čin u smislu ustavnog uređenja naše zemlje.
Ja bih pogledao sa ekonomskog stanovišta: sama Ustavna povelja i njen zakon o sprovođenju, a danas i ovaj zakon o ministarstvima o kome ste malopre debatovali i sada budžet, omogućiće da stvari budu mnogo jasnije za sve one koji žele da privređuju u Srbiji ili koji žele da investiraju u Srbiji, bilo da su domaći ili inostrani investitori.
Zahvaljujući ovim promenama i ingerencijama koje će se finansirati na ovaj način, situacija će biti veoma jasna za one koji žele da posluju kod nas. Ako pogledate pitanja finansija, privatizacije, socijalna pitanja, sve ono što znači život, što znači privređivanje, to je sve sada na nivou Republike Srbije, tj. Crne Gore. Na taj način u mnogo čemu je pojednostavljen postupak i način poslovanja u našoj zemlji, i to je dobro.
Drugi element, a to je da ovo novo ustrojstvo omogućava uštedu. Ušteda za srpskog poreskog obveznika, jer ako uporedimo sliku koju smo imali novembra ili decembra prošle godine i sliku koju imamo, ukoliko usvojite ovaj budžet, to je jedna ušteda od otprilike 5-6 milijardi, za početak. Mislim da ćemo kroz vreme uspeti dodatno da uštedimo. Kako?
Prvi element, a to je da Crna Gora, prvi put posle 1999. godine učestvuje u finansiranju državne zajednice. Naravno, kao što su nekoliko puta već napomenuli, ne bi bilo tačno reći da oni nisu ni u šta investirali i da su imali onih 3% poreza na promet, gde nisu promenili fiskalni sistem i dalje su ubirali 3% od poreza na promet i usmeravali prema komunalnim preduzećima i preduzećima u Crnoj Gori, koja su bila dobavljači armiji i podmirivali njihove troškove.
Nije tačno reći da Crna Gora nije dala ni jedan jedini dinar za vojsku ili za neke druge institucije. Sigurno nije bilo u ovom obimu. Prema nekim procenama, to je bilo nekih desetak miliona evra, ako govorimo o moneti koja je moneta Crne Gore od prošle godine.
Ove godine to je 45 miliona evra. Tih 45 miliona evra je negde oko 2,5 do 3 milijarde dinara. To je utoliko manje za srpskog poreskog obveznika za podmirivanje ovih troškova. Tih 45 miliona evra nije za celu godinu, nego za devet meseci, od aprila do decembra ove godine. Možemo da očekujemo da sledeće godine to bude još više. Eto prvog izvora uštede za srpskog poreskog obveznika.
Drugi izvor je onaj koji je predsednik Vlade malopre napomenuto, a to je da se iskoristi ovaj momenat promena, da se ispita nužnost raznih radnih mesta, a rekao bih i nekih materijalnih troškova. Doći ćemo do nekih tri hiljade službenika manje i ne samo na zajedničkom nivou, nego i u prelasku ingerencije na srpski nivo, shodno zakonu koji ste izglasali juna prošle godine.
Starešine u srpskim institucijama preuzimaju, ne po paušalu sve one koji su bili u datom sektoru ili u ministarstvu ili u organizaciji, nego po potrebi. Veoma pažljivo smo se trudili da ne bude preuzet veći broj izvršilaca, niti nekih drugih troškova od onoga što je nužno. Samim tim dolazimo do tog domaćinskog ponašanja, koje treba da upotpunimo ove godine, time što ova imovina koja postoji treba da se podeli na najracionalniji mogući način.
Kada kažemo najracionalniji način, to znači pokušati da se oslobode neke zgrade, da bi bile prodate ili date u zakup. Tako da država samo zauzima onaj broj kvadratnih metara koji je nužan u novom ustrojstvu.
Ima nekih ideja, kao što znate, a to će biti interesantno propratiti da, primera radi, nije to samo pitanje uštede nego i način rada, da eventualno ovaj cenjeni dom zauzme onu veću salu, tamo gde je bila savezna skupština, jer ovo je najverovatnije najružnija skupština u Evropi koja postoji. Imamo situaciju gde smo imali dva doma na nivou SRJ. Znači, 131 poslanik radi sada na nivou državne zajednice. To je ona bivša sala Veća republika koja je dovoljna za to. Ona veća sala, uz neke minimalne radove, biće dovoljna za ovaj dom.
To znači da će ova zgrada najverovatnije biti nužna za neke stručne službe, ali evo jedne ideje, da i ovaj dom najzad dobije pravi dom i da vi imate neke uslove za rad koji su dostojni onog posla koji radite. (Aplauz.) Hvala.
Uz to, želim samo da kažem da te uštede i preraspodele u načinu upotreba zgrada i raznih drugih stvari koje upotrebljava država, moraju da se prenesu ne samo na Beograd, nego i na celu našu državu. Imamo situaciju gde neke kasarne nisu u potpunosti upotrebljene, znamo da MUP ili su neki drugi organi u komercijalnom zakupu u tom istom gradu, a u nekim slučajevima i u istom kvartu. Evo načina na koji može da se uštedi.
Naravno, to ne može paušalno, ne može preko kolena, treba napraviti jedan plan i to postepeno uraditi. Mislim da svi dugujemo i Vlada Republike Srbije, pre svega, našim poreskim obveznicima da apsolutno iskoristi ovaj momenat da uštedi sve što je moguće uštedeti i da sve bude racionalno upotrebljeno.
Treća stvar, i zadnja, koju bih hteo da kažem oko ovog rebalansa budžeta, a to je da za one poslanike (a ima ih i to iz raznih grupa) koji su dobro pročitali i dispozitiv, prvi put u budžetu Republike Srbije i to je prvi put da to vidim u bilo kom budžetu Republike Srbije, uključujući i one koji su bili tridesetih godina, Vlada Republike Srbije, znači, izvršna vlast, dostavlja na odobrenje Narodnoj skupštini iznos zaduživanja i garancija koje može da uradi Vlada u datoj godini.
Tu je taj član 2. i hteo bih da ga komentarišem, jer vidim i već sam čuo da ima nekih proizvoljnih interpretacija, gde ulazimo u jednu situaciju da onaj zadnji način na koji jedna izvršna vlast, sada kada imamo sve javne prihode i rashode na istom mestu, neka izvršna vlast bi mogla da uđe u dodatne troškove na nekim budućim budžetima kroz zaduživanje i davanje garancije nekima koji nisu budžet Srbije, ali za koje se garantuje.
U ovom budžetu, po prvi put, imate na vaše odobrenje ukupni iznos preko koga Vlada ne sme da pređe, a da se ne vrati u ovaj dom. To smo već imali kao praksu dve godine, da za bilo koji zajam koji nosi suverenu garanciju, mora se doći u ovaj dom i mora se dobiti pozitivno glasanje ovog doma, kao što je to bilo u februaru mesecu ove godine povodom zajma za Niš, Kragujevac i Novi Sad, za njihovu lokalnu infrastrukturu.
Znači, ta dobra praksa, ta zdrava praksa javnih finansija, gde izvršna vlast ne može, kao što se pre radilo, u kabinetu sama odlučiti da zaduži buduće budžete, da prenese velike obaveze koje se ne vide u budžetu, ta praksa je već ustaljena. Ovog puta, shodno Zakonu o budžetskom sistemu, imamo i celu sliku svih tih mogućih garancija.
Želim da uđem u detalj tih 66 milijardi dinara, a to je cifra koja sama po sebi izgleda velika. Tu želim da kažem šta je unutra i zbog čega je veoma dobro, a veoma sam ponosan na Vladu Republike Srbije, da uvedemo najzad i tu praksu da sve buduće vlade, ma koje one bile, moraju u budžetu za datu godinu da kažu, koji je maksimum zaduživanja i maksimum garancija koje može bilo koja vlada i obaveze u koje može da uđe, a za koje ovaj parlament zna.
Dakle, 66 milijardi je tu iz raznoraznih razloga. Ovaj dom još nije izglasao jedan broj kontragarancija za mnogobrojne kreditne aranžmane koji su već u toku. U ovih 66 milijardi, naravno, imamo malu garanciju koja je od nekih 300 miliona dinara, posle tendera za uslove koji bi mogli da budu dati, jedna poslovna banka je dobila mogućnost da finansira uvoz mineralnog đubriva. Možemo da imamo dovoljno mineralnog đubriva i to blagovremeno u proleće ove godine. To je 300 miliona dinara.
Iza toga, mnogo veće stavke su one koje se tiču međunarodnih finansijskih institucija. Ne bih ulazio, jer će vam dostaviti sve, imaćete detalj svih kredita, i moći ćete danas da dobijete dopunu obrazloženja oko tih garancija. Videćete da ovde nema ničeg drugog osim, pod jedan, onih kredita gde je već izglasana u Saveznoj skupštini jedna garancija i koje su operativne. To su krediti Evropske banke za razvoj i rekonstrukciju, krediti od Evropske investicione banke i manjih finansijskih institucija.
Sa druge strane, imamo prvi put za 2003. godinu jednu procenu, koji su ti zajmovi o kojima se u ovom momentu pregovara i za koje namene se namerava ući u zaključivanje nekih ugovora i gde očekujemo da 2003. godine ovaj dom izglasa jednu kontragaranciju i time garantuje suvereno otplatu tih kredita.
Tu nema nikakve egzotike, to su ponovo međunarodne finansijske organizacije, jer naša zemlja (želeo bih da iskoristim ovu mogućnost da to napomenem) i mi ni u kom slučaju ne ulazimo u dugove i dajemo suverenu garanciju pod komercijalnim uslovima. Mi to ne želimo, mi to i ne smemo, jer u ovom momentu kada imamo pregovore koji su završeni, bar u multilaterali, sada se sprovodi u potpunosti u bilateralnim dogovorima sa našim poveriocem u Pariskom klubu, koji su nam već otpisali 51% ukupnog duga, i kroz tri godine, ukoliko sprovedemo uspešno program ekonomskih reformi sa raznim finansijskim institucijama, otpisaće još 15%.
Ulazimo ponovo u pregovore sa Londonskim klubom, gde očekujemo veoma slične ugovore. Naravno, ne može se tražiti od istih tih poverilaca da otpišu dve trećine duga, a da se istovremeno garantuje 100% komercijalnog duga. Zbog toga, videćete, u ovoj cifri je sve koncesijalno, znači, to je ili pozajmica od međunarodnih finansijskih institucija (daću jedan primer), to je Svetska banka, to su krediti od 20 godina, sa 10 godina počeka, nula kamatnom stopom, i sve drugo je mnogo povoljnije nego što bismo mogli da dobijemo na tržištu kapitala.
To su jedini krediti gde će Vlada Republike Srbije vama predložiti da se da jedna suverena garancija, i svi drugi krediti (setite se prošle godine), to je bilo pitanje Nemačke banke za razvoj, to je bio zajam za elektroprivredu, za njenu rehabilitaciju, da bi jedan takav zajam došao na dnevni red, on mora da ima u sebi element koncesionalnosti ili donacija, ako hoćete, za 35% prema nekom merilu komercijalnog zajma.
To su dva tipa zajma koji dolaze u obzir, ili oni koji dolaze iz međunarodnih finansijskih institucija, koji su po prirodi stvari nekomercijalni (i mi ćemo imati pristup tim kreditima još nekoliko godina), ili ukoliko jedna druga institucija želi da nam da kredit i hoće garanciju, taj kredit mora biti bar 35% jeftiniji od jednog normalnog merila komercijalnog duga.
Zbog toga, ni u kom slučaju to ne znači da odjedanput ove godine Srbija hoće da se zaduži za 66 milijardi. Ne, mi predviđamo da se ove godine nadoknadi (ako smem tako da kažem), malo zakašnjenje u usvajanju nekih zakona o kontragarancijama i predviđamo koja su to dodatna zaduženja, koja bi bila nužna za našu zemlju.
Ne bih dužio, dobićete detalje u obrazloženju. Ovaj budžet je budžet kontinuteta u nešto težim uslovima. Mi smo uvereni da ćemo uspeti da ga izvršimo i zato vam predlažemo da ga usvojite u toj formi. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na odborima žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Dragan Marković, pa Jovan Todorović, kao ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, poslanička grupa SSJ.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za Predlog rebalansa budžeta, iz poznatog razloga - nismo glasali ni kada je bio Predlog budžeta, jer nas muče četiri stavke, koje se pominju i danas.
Deficit iznosi 46.901.819.000 dinara; pokriće se iz privatizacije, to je nešto što nama iz SSJ bode oči, deo od 12.500.000.000 dinara. Danas sam pročitao u novinama da se prodaje "Sartid" i da je vrednost "Sartida" 23.000.000 dolara ili 1.380.000.000 dinara. Znači, mi treba da prodamo devet fabrika da bi obezbedili ova sredstva, devet fabrika reda veličine kakav je "Sartid", a poznato je da je to jedan veliki gigant u Srbiji.
Druga stavka, sredstva od donacija. Smatramo da treba da iskoristimo popularnost Srbije, a Srbija nije imala ovakvu popularnost poslednjih 12 godina, i da tražimo da što više donacija dođe u Srbiju. Vrednost koja je sada predviđena iznosi 14.900.000.000, a smatramo da sada može da se iskoristi ova situacija i popularnost Srbije, i da ta cifra bude, ako ne duplo veća, možda bar 50% veća.
Ono što nama iz SSJ smeta to je međunarodni kredit. Mislimo da međunarodni kredit nije baš povoljan, a da i ove kredite koje smo do sada dobili, a i ovde smo dali dva puta garanciju, mi u Republičkoj skupštini, ne znamo gde su te pare otišle, a poznato nam je da nije formirana nijedna fabrika u Srbiji, da nije formirano nijedno preduzeće koje će zaposliti one radnike koji su ostali bez posla.
Ono što nas muči takođe je domaće zaduženje. Domaća zaduženja od 6.767.819.000, kada sada pogledamo ove četiri stavke, kada prodamo devet fabrika, da prvu stavku obezbedimo, kada prodamo 31 fabriku reda veličine kakav je "Sartid", da bi obezbedili cifru od 42.637.781.000, da bi se finansirala zajednička država Srbija i Crna Gora.
Znači, moramo ukupno da prodamo, dame i gospodo, 40 fabrika u Srbiji reda veličine "Sartida" i da obezbedimo ovaj deficit za budžet. Sada se postavlja pitanje - u redu, i da sve to uradimo, kako ćemo mi u narednom periodu da punimo budžet, ako ovo automatski povlači otpuštanje radnika sa posla? To su uradile sve firme koje su privatizovane; konkretno u Cementari u Paraćinu, fabrici koja je bila stabilna i pre, otpušteno je više od 60% radnika, 2.400 radnika je imala ta fabrika, a 1.500 radnika je otpušteno.
Jeste da su dobili veliku otpremninu, ali ta otpremnina je prividna. Svakome od radnika je neophodno od 12 do 15 godina do penzije. Postavlja se pitanje - kako će ti ljudi da obezbede taj radni staž i od čega će živeti narednih 15 godina?
Ministar Vlahović je govorio da je smanjena nabavna cena inputa za cementaru 30%, i kaže - imala je štetu država. Ne, tada nije imala štetu država, a mislimo da danas ima štetu. Jer pazite, smanjena je cena inputa, ali je povećana cena cementa za 40%. Na osnovu čega je proizvođač povećao cenu cementa za 40%, ako mu je smanjena cena inputa?
Takođe, od tih prodatih fabrika, Vlada Republike Srbije nije imala neke posebne koristi. I kada sve ovo pogledamo, znači 40 fabrika treba u Srbiji da se proda da bi se obezbedio ovaj deficit u budžetu, novi kupci će otpustiti 50% radne snage iz fabrika, iz preduzeća, automatski smanjujete priliv u budžetu Republike Srbije. Jer, ukoliko neko nije zaposlen, onda on ne uplaćuje penziono i socijalno osiguranje.
Ima štetu Vlada Republike Srbije, ima štetu lokalna samouprava, za onaj procenat koji se vraća u lokalne samouprave. Ono što u ovom predlogu nas iz SSJ takođe muči, to je što je mala stopa predviđena za socijalnu pomoć. Imajući u vidu da su ukinute donacije iz inostranstva za narodnu kuhinju (ovih dana) i da obavezu ima lokalna smaouprava da obezbedi sredstva za narodnu kuhinju, podsećam vas, koliko je meni poznato, da su ovih dana sve opštine u Srbiji prepolovile broj korisnika, jer lokalna samouprava nije u situaciji, a nije ni predvidela u svom budžetu, (nije znala da će ovo da se desi) da iz svog opštinskog, lokalnog budžeta može da finansira ovu stavku.
Takođe, mi iz SSJ-a smatramo da je u ovom rebalansu veoma mala cifra predviđena za poljoprivredu. Samo hoću da podsetim ministra Đelića da smo mi tražili da se isplati neisplaćena šećerna repa u gradovima od Požarevca do Kruševca. Čak i imamo blago obećanje, vi to znate ministre od koga, da će to da se realizuje, a niste to predvideli u ovom predlogu rebalansa budžeta.
Ono što muči nas iz SSJ, gledano iz našeg ugla, iz ugla privrednika, smatramo da je ovaj plivajući kurs počeo da nas plaši, jer je plivajući kurs dostigao cifru od 65 dinara. Znamo kako je rečeno na početku, da plivajući kurs maksimalno može da ode iznad 60 dinara. Bojimo se da se taj kurs, tako plivajući, ne udavi i da se ponovo desi inflacija i devalvacija!
Iz svega što sam rekao, SSJ neće glasati za ovaj predlog rebalansa budžeta.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođo Čomić, gospodine predsedniče Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS želim da vam  ukažem na nekoliko principijelnih stavova naše partije povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2003. godinu.
Naravno, ni u čemu ne želim da sporim neke cifre koje su spomenute u uvodnim izlaganjima predsednika Vlade i gospodina Đelića, ali želim da se osvrnem na nekoliko činjenica koje i nisu baš tako ohrabrujuće, bar viđene očima socijalista, kako su ih predstavili gospodin Živković i gospodin Đelić.
Naime, istina je da se ukupan budžet Republike Srbije za 2003. godinu, zbog promena na saveznom nivou, povećava za 57,2 milijarde. Istina je da se ukupno povećavaju i rashodi po tom osnovu. Tako gledano, budžet Republike Srbije za 2003. godinu jeste uravnotežen. Dame i gospodo, ja vas podsećam na osnovni Zakon o budžetu za 2003. godinu, u kojem je rečeno da se 18% ubranog poreza na promet na području Republike Srbije i 20% ubranih akciza opredeljuje za finansiranje Savezne Republike Jugoslavije u to vreme, odnosno saveznog budžeta i da je to ukupno 35,6 milijardi dinara.
Mi danas imamo u Predlogu iznos koji je 38,2 milijarde dinara. Iz toga zaključujemo da mi zapravo imamo povećane finansijske izdatke po osnovu finansiranja državne zajednice Srbija i Crna Gora za oko 2,6 milijardi dinara. Ukoliko mislite da nisam u pravu, molio bih gospodina Đelića da dodatno objasni ovih nekoliko podataka, ali čini mi se da uvek moramo računati tako da su jedan i jedan dva i tu nema nikakvih dilema, jer je budžetom za 2003. godinu ukupan iznos poreza i ukupan iznos akciza opredeljen i relativno i apsolutno i to je 35,6 milijardi u odnosu na predloženih 38,2 milijarde. Nadam se da se oko toga nećemo sporiti.
Drugo, deficit u budžetu Republike Srbije je i dalje ostao 46,9 milijardi ili, zaokruženo govoreći, oko 47 milijardi. Različita je struktura deficita i načina na koji se pokriva taj deficit. I tada i sada je Socijalistička partija protiv deficitarnog finansiranja, bar u ovoj meri ili u ovom obimu budžeta u 2003, i ne samo u njoj, nego i u svakoj od narednih godina. Pogotovo je principijelno protiv toga da se sredstva od privatizacije u bilo kom iznosu koriste kao sredstva za javnu potrošnju, a da se ne koriste preko Fonda za razvoj ili preko drugih regulatornih mehanizama u budžetu za podsticaj i razvoj privrede u Srbiji.
Oni koji se sa mnom ne slažu, reći će mi - nije tačno, mi imamo 6,9 milijardi koje se u ovom budžetu planiraju za tranzicioni fond. To je istina, ali ja vas pitam zašto nije bilo 15 milijardi u decembru ili zašto nije 12,5 milijardi, koliko se sad predlaže da se iz sredstava privatizacije pokrije budžetski deficit u 2003. godini.
Treće, u vezi sa budžetskim deficitom jeste i ključno pitanje. To je pitanje duga naše zemlje i novog zaduživanja po osnovu finansiranja deficita. Reći ćete mi da možda ni to nije tačno. Ja vas podsećam da vi ovde kažete - smanjićemo sredstva privatizacije koja idu u budžet, zato što imamo takav i takav problem, za 2,5 milijarde, a povećaćemo sredstva od donacija za 5,4 milijarde i time ćemo da izbalansiramo priču o budžetskom deficitu.
Član 2, o kojem je govorio ministar Đelić, govori o tome da će se ova zemlja u 2003. godini zadužiti za najmanje 1,1 milijardu evra ili da će imati obavezu da bar u nekoj meri servisira taj dug. Ako mi kažete da to nije tačno, onda je potpuno izvesno da ćemo se u 2003. godini zadužiti za najmanje 25 milijardi dinara novih kredita, što je rečeno ovde u članu 2. i o tome ćemo razgovarati ovde u Republičkoj skupštini samo u slučaju da pređu taj iznos zaduženja, odnosno u slučaju da garancije koje treba po tim osnovama da se izdaju budu na dnevnom redu Republičke skupštine. Ministar odmahuje glavom, ali je pitanje kako tumačimo ovaj član 2.
Član 3. u tački 3) kaže: "Planirano zaduživanje kod inostranih poverilaca do iznosa od 24.885.000.000 dinara". Ne znam kako bih drugačije tumačio nego time da ćemo se u 2003. godini dodatno zadužiti za nekih 400 miliona evra. To je činjenica.
Ovde se postavlja pitanje kako ćemo dalje ići u to, ukoliko svake godine imamo permanentno povećanje obaveza po osnovu glavnice i po osnovu kamata na već ranije uzete kredite. Samo nekoliko podataka; mislim da tu nema spora, jer su te brojke iznete i one su javne, transparentne, kako bi se reklo. U budžetu za 2003. godinu, koji smo ovde usvojili, imali smo nekoliko brojki, pa se kaže: otplata kamata - domaći krediti 2.268.000.000, ino-krediti 8.522.000.000, a ukupno 10.790.000.000 ". Sada se u rebalansu kaže "domaći krediti 2.578.000.000, ino-krediti 8.865.000.000, ukupno 11.433.000.000". Prateći troškovi zaduženja u budžetu za 2003. godinu su 200 miliona, a u rebalansu budžeta, u predlogu o kojem razgovaramo, 850 miliona. Ukupne obaveze po osnovu zaduženja - 12.283.000.000 ili 1.300.000.000 dinara više nego što je to bilo projektovano budžetom za 2003. godinu, pre ovog rebalansa. To su bile kamate.
Uzmite glavnice: bilo je planirano da se u 2003. godini otplati 12.316.440.000 dinara po osnovu spoljnjeg duga, plus 650 miliona i to je oko 12.966.000.000, zaokruženo 13 milijardi.
Mi sada imamo u projekciji rebalansa budžeta za 2003. godinu 17 milijardi 868 miliona po osnovu otplata glavnica ili za 4,9 milijardi više nego što je to bilo u budžetu za 2003. godinu.
Kada se saberu obaveze po osnovu kamata i obaveze po osnovu glavnice, dođemo do iznosa od 6 milijardi 200 miliona povećanih obaveza po osnovu kamata i glavnica.
Šta je poenta moje priče? Ako bi ovim tempom išli u zaduživanje po bilo kom osnovu i sa bilo kojim razlogom, onda bismo imali sledećih nekoliko činjenica. Budžetski deficit se u Predlogu budžeta za 2003. godinu u principu sastojao od otprilike polovine izdataka po ovom osnovu, po osnovu kamata ili po osnovu glavnica, odnosno tačno govoreći, 23 milijarde 956 miliona dinara. Mi sada imamo učešće ovih troškova ili rashoda u budžetu po osnovu glavnica i kamata 30 milijardi 151 milion ukupno ili oko 65%.
Molim vas, mi ovim tempom idemo do toga da ćemo u 2004. godini, obzirom na sve parametre o kojima sam prethodno govorio, doći do toga da nam se ukupan budžetski deficit sastoji zapravo iz ove dve stvari, iz kamata ili obaveza po osnovu glavnica, ma koliko možemo govoriti o tome da imamo povoljne uslove pri uzimanju tih kredita, naročito od međunarodne zajednice.
Ovde moram da postavim jedno indiskretno pitanje, obzirom da nema televizije, molio bih gospodina Đelića da mi objasni šta se tu zapravo desilo, kako smo za ova dva meseca došli do ovih podataka o kojima sam govorio i kako smo mi to ukupno povećali obaveze po osnovu kamata i glavnica u 2003. godini?
Jedini odgovor koji sam mogao da nađem, ne držim da je ispravan, jeste da smo mi zapravo u poslednjih nekoliko meseci imali neki vid finansiranja po osnovu primarne emisije iz Narodne banke Srbije ili smo imali kratkoročna zaduživanja kod komercijalnih banaka, i domaćih i inostranih, iz kojih smo finansirali neke budžetske rupe u prethodna tri meseca; obzirom na to, koliko god se opiremo toj činjenici, nismo imali ravnomerno ili bar adekvatno punjenje budžeta u ovom proteklom vremenu. Na ta pitanja ćemo najverovatnije dobiti odgovore.

Da li koristite i sledećih 10 minuta?

Da, iskoristiću i drugih deset minuta.
U vezi sa tim, podsetio bih sve vas, kolege narodni poslanici, i ministra Đelića koji nam je o tome govorio u decembru 2002. godine, na delove memoranduma o ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije u 2003, 2004. i u 2005. godini, o ekonomskoj politici koja jeste važna i kao strategija, ali i kao mehanizam koji se sprovodi da bi se i punio budžet i privreda oživela, ukoliko je to moguće, da bi budžetski korisnici mogli na višem nivou da izvršavaju svoje obaveze.
E, sada, vidite, tu je rečeno potpuno ispravno da se naša privreda nalazi i u tranziciji, ali i u jednoj vrsti rekonstrukcije i to je tačno. Mi imamo tranziciju, ali istovremeno imamo potrebu da rekonstruišemo privredu koja je u znatnoj meri oštećena, zbog NATO bombardovanja u dobroj meri i uništena. To je jedan težak posao, pogotovo ako se ima u vidu da međunarodna zajednica, ma koliko da mi govorimo da hoće da nam pomogne, uopšte nema sluha za naše zahteve, za našu tužbu Haškom sudu, onom međunarodnom, po osnovu naknade ratne štete za agresiju, odnosno po osnovu bombardovanja koje smo imali 1999. godine.
Koleginica Milka se buni na ovo, a ja vas podsećam, grupa ekonomista iz G-17 je utvrdila da su samo direktni troškovi, odnosno direktna šteta po osnovu NATO bombardovanja oko 30 milijardi dolara. Molim vas, u sve to je umešana i moguća buduća obaveza ove zemlje. Čitali smo "Novosti" neki dan, gospoda koja su zadužena za razgovore sa NATO paktom i sa "partnerstvom za mir" su predložili nešto što...
(Milka Marinković, sa mesta: Što to nisi rekao Miloševiću? )