Ne radi se ni o kakvoj uvredi, nego se radi o potrebi da se razjasne neke stvari i neke nepreciznosti koje je izrekao gospodin Šabić. Očigledno nije shvatio suštinu ovog amandmana.
O čemu se radi? Mi slično rešenje već imamo u Crnoj Gori. Ono nije savršeno, ali u pogledu jedinstvenog biračkog spiska jasno je primenjivo. Sve političke stranke i svako ko je zainteresovan da vidi da li je upisan u birački spisak, njemu je dostupno da kompjuterom izvrši proveru i nema mogućnosti da se neko lice javi da je na tri, četiri, pet ili šest mesta upisano, nema mogućnosti da mrtvo lice bude deset godina u biračkom spisku. O tome se radi.
U potpunosti se slažem da postojeći Zakon o izboru narodnih poslanika ima svoje nepreciznosti i svoje manjkavosti, ali on je rezultat jednog kompromisa koji je postignut posle 25. oktobra 2000. godine. Tada je usvojen taj zakon i tada je i doneta ta uredba koja se odnosi na ažuriranje biračkih spiskova, koja je takođe nedorečena.
Mi faktički, imamo, situaciju da, kada tražimo to što se zove jedinstveni birački spisak, onda dobijamo decembra meseca 2000. godine kompakt disk od Radomira Markovića, gde niko ne može da vidi šta piše unutra, šta je sve registrovano. Septembra 2002. godine takođe dobijamo jedan CD u koji niko ne sme da izvrši uvid, jer tako je odlučila Republička izborna komisija. Decembra 2002. godine dobijem nešto, otvori se i zatvori se i kraj, nema više priče, nema više razgovora.
Mi možemo svi da kažemo da zakon nije dobar i da ne valja, a kada se to bude sredilo u materijalnim odredbama, onda ćemo da stavimo da to bude nadležnost ministarstva. Mislim da je pogrešan put. Vi i u postojećem Zakonu o ministarstvima i u ovom predlogu zakona o ministarstvima imate puno reči u okviru nekog ministarstva koje definišu nadležnost, a ministarstva ne rade to, već je rezervisano. Rezervišite ga na isti način i kod vašeg ministarstva. Pitanje dvostepenosti, trostepenosti postupka, sve su to pitanja koja mogu da se reše. Postoje propisi, postoje osnove na kojima može to vrlo kvalitetno i uspešno da se reši.
Što se tiče registra stanovništva, to je nama nasušna potreba - da ljudi ne gube vreme čekajući u redovima za izvod iz matične knjige rođenih koji ne sme, navodno, da bude stariji od šest meseci, jer mu traži tamo neki organ, pa ukoliko je šest meseci i jedan dan, on mu ne prihvata itd.
Možda se nešto tu i promenilo, ali gubimo vreme na šalterima, a postoje podaci i postoji registar stanovništva i moguće je da se napravi. U predratnoj Jugoslaviji, te spiskove je vodilo Ministarstvo unutrašnjih dela i nikada se nije desilo da mrtvi budu na spisku, nikada se nije desilo da neko bude upisan na dva ili tri mesta.
Molim vas, nemoguće je na početku 21. veka da ne možemo da sredimo evidenciju građana. U tom smislu je bio podnet amandman da deluje podsticajno na ministarstvo, na sličan način kao što postoje i u drugim odredbama neke reči koje obavezuju ministarstvo, a samo ministarstvo nema nekih materijalnih odredbi za taj rad. U tom smislu treba da shvatite ovaj amandman.